ZEMLJE ZA KOJE SE VERUJE DA SU MISTERIOZNO NESTALE

Da li je moguće da se geografija sveta toliko izmenila da su nestali čitavi kontinenti? Ljudi su vekovima mislili tako, a Atlantida je jedan od najboljih primera izgubljene zemlje za koju se veruje da je davno potonula negde u moru ili okeanu. Međutim, to nije jedini slučaj. Širom sveta postoji na desetine lokacija na kojima su se, veruje se, nalazila ostrva ili kontinenti koji su nestali pod misterioznim okolnostima. Neke od zemalja su možda zaista postojale i nestale su zahvaljujući eroziji, otapanju leda ili pomeranju tektonskih ploča, dok su druge samo plod mašte ili rezultat loše navigacije zbunjenih moreplovaca. Kako god, priče o davno izgubljenim zemljama su još uvek žive, a mi ćemo pomenuti neke od njih.

Majda

Majda (Mayda, Maida) je fantomsko ostrvo za koje se verovalo da je locirano jugozapadno od Irske. Mornari su u doba istraživanja ovo ostrvo smatrali veoma nesigurnim – mapa iz 1397. godine ga prikazuje okruženo morskim nemanima i zmajevima, a na latinskom su ispisana razna upozorenja o opasnostima koje čekaju svakog ko plovi preblizu. Ostrvo se prvo pojavilo na mapama u srednjem veku i nastavilo vekovima da postoji u kartografiji kao ostrvo srpastog oblika. Ostrvo Majda poslednji put je iscrtano na geografskoj karti koju je izdala kartografska kompanija Rand McNally 1906. godine, što je prilično skoro, budući da jugozapadno od Irske ništa nije pronađeno.

Kantref Gvelod

Prema legandi, prelepo velško kraljevstvo Kantref Gvelod (Cantref Gwaelod, Cantrev y Gwaelod, Cantre’r Gwaelod) nalazilo se na mestu današnjeg Kardiganskog zaliva u Irskom moru. Kako se nalazilo ispod nivoa mora, od vode su morali da ga čuvaju nasipi. Kraljevstvo je bilo na sigurnom sve dok u posetu nije došao kralj i zaljubio se u devojku zaduženu za zatvaranje kapija koje štite kraljevstvo od nadolazećeg mora. On ju je zaveo i odveo sa sobom, kapije su ostale otvorene, a Irsko more je zauvek progutalo ovu zemlju.

U februaru 2014. godine, Kardiganski zaliv je zahvatila jaka oluja koja je oduvala slojeve peska i otkrila okamenjene panjeve, kao i drevnu drvenu stazu. Nešto dalje od kopna postala je vidljiva i gomila kamenja koja podseća na ruševinu nekog objekta, međutim verovatno nikad neće biti poznato da li su to ostaci Kantref Gveloda ili neki praistorijski artefakti koji su dali povod za legendu o potopljenom kraljevstvu.

Lajones

Lajones (Lyonesse) je izgubljeno ostrvo za koje se veruje da se nalazilo u blizini obale Kornvola u Engleskoj, a pored svog misterioznog nestanka poznato je i po legendama o kralju Arturu, kao i Tristanu i Izoldi, likovima iz istoimene opere Riharda Vagnera. Prema narodnom predanju, zemlja je potopljena za jednu noć kao kazna za grehe svojih stanovnika, a spasao se samo jedan čovek, bežeći pred vodom na belom konju.

Savremeni arheolozi pretpostavljaju da se legenda odnosi na nekoliko ostrva arhipelaga Sili koja su za vreme rimskog osvajanja Britanije bila iznad nivoa mora, ali su kasnije prekrivena vodom zbog promene morske struje i otapanja leda. Ronilačke ekspedicije pronašle su ostatke mnogih naselja na potopljenim ostrvima, ali uprkos naučnim objašnjenima legenda o strašnom potopu nastavlja da živi. Meštani i danas govore posetiocima da osluškuju zvona potopljenog Lajonesa koja se čuju da zvone pod vodom za vreme olujnih noći.

Mu

Mu nije bilo samo ostrvo, već čitav kontinent za koji se veruje da je potopljen na sred Tihog okeana. Navodno ga je naseljavala drevna, izuzetno napredna civilizacija, koja se raselila po Evroaziji, Americi i drugim krajevima sveta. Oni koji veruju u ovu legendu tvrde da je upravo civilizacija sa kontinenta Mu učinila da Maje, Japanci i Egipćani budu toliko napredni.

Iako naučnici odbacuju svaku mogućnost da je ceo jedan kontinent potonuo, ovu priču u životu drže podvodne misterije kao što je spomenik Jonaguni. Ronioci su ispod ostrva Jejama u Japanu pronašli ruševine koje izgledaju kao neki hram na dnu okeana. Skeptici tvrde da je to samo prirodna formacija, dok drugi veruju da Jonaguni predstavlja fizički dokaz postojanja drevnog kontinenta Mu.

Kumari Kandam

Legenda o zemlji Kumari Kandam dolazi od naroda Tamila sa Indijskog potkontinenta. Prema pisanom i usmenom predanju Kumari Kandam je rodna zemlja tamilske nacije, a veruje se da se protezala preko Indijskog okeana, povezujući Madagaskar, Indiju, Šri Lanku i Australiju. To je bila uspešna, miroljubiva civilizacija gde su tamilski pesnici stvorili svoja najlepša dela. Prema legendi, Kumari Kandam je izgubljen u kadatkol, što bi na jeziku Tamila značilo more proždire zemlju.

Silappathikaram, jedno od najpoznatijih tamilskih književnih dela, opisuje brda i carstva koje je potopilo pobesnelo more. Nepoznato je da li se pod talasima izgubio ceo kontinent ili su ostrva pokrivena vodom zbog porasta nivoa mora, međutim mnogi tamilski naučnici su saglasni s tim da je njihove pretke raselio neki kataklizmički događaj.

Tule

Tule (Thule, Tile) je prvi put pomenuo starogrčki geograf i istraživač Pitej u četvrtom veku pre nove ere. On je ovo ostrvo opisao kao maglovitu, ledenu zemlju negde na severu Evrope, ali kako su originalni zapisi sa njegovog putovanja izgubljeni, tačna lokacija nije poznata pa je i samim tim identitet zemlje Tule ostao nepoznat.

Tule se pominje na nekoliko mesta, od spisa rimskog pesnika Vergilija, pa do Kolumbovih istraživanja u kojima tvrdi da je naišao na ovu zemlju na svom putu u Ameriku. Rimski pesnik Klaudije Klaudijan opisao je u petom veku nove ere Tule kao zemlju ispod polarne zvezde, okovanu letom, što je neke istoričare navelo da pomisle da je Pitej putovao u Skandinaviju ili Island, dok drugi smatraju da je verovatno posetio Britaniju ili Škotsku. Šta god da je istina vezano za lokaciju ove zemlje, Tule možda nije misteriozno nestao već je samo pogrešno predstavljen.