OVCA DOLI, NAJPOZNATIJA KLONIRANA ŽIVOTINJA NA SVETU

Iako nije prvi klonirani sisar na svetu, ovca Doli postala je poznata kao prva životinja klonirana iz ćelija odrasle jedinke. Nekoliko klonova proizvedeno je u laboratorijama pre Doli, uključujući miševe, ovce i krave, ali su svi oni klonirani iz ćelija embriona.

Ovca Doli na polju instituta Roslin

Kloniranje je proces kojim se proizvodi genetski identičan organizam. Ovo je u prirodi rasprostranjeno kod organizama koji se razmnožavaju bespolnim putem kao što je slučaj sa nekim bakterijama, insektima ili biljkama, a klon je naslednik identične DNK sekvence njegovog roditelja.

Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i imala je tri majke: jedna je dala jaje, druga DNK, a treća je klonirani embrion nosila u utrobi. Stvorena je korišćenjem tehnike prenosa jezgra somatske ćelije, gde se jezgro iz neoplođene jajne ćelije vadi i zamenjuje onim iz odrasle ćelije. Deoba hibridne ćelije potom je stimulisana elektrošokovima i kad se razvila u blastocistu, usađena je u surogat majku. Kloniranje je obavljeno na institutu Roslin, Univerziteta u Edinburgu u Škotskoj, a na njemu su radili Ian Vilmut i Kit Kembel sa svojim kolegama. Životinja je po rođenju dobila ime po popularnoj pevačici Doli Parton, a Ian Velmut je razlog objasnio sledećim rečima: Doli potiče iz ćelije mlečne žlezde, a najimpresivniji par žlezda za koje znamo, ima Doli Parton.

Javnost je za prvog sisara kloniranog iz ćelije odrasle jedinke, saznala tek 22. februara 1997. godine, kad je Doli imala nešto više od sedam meseci. To je bilo neverovatno otkriće i životinja je dobila veliku pažnju u medijima, pa joj je tako posveđen i opširan članak u magazinu Tajm. Ona je ceo svoj život provela na institutu Roslin, gde se parila sa velškim planinskim ovnom i za tri godine ojagnjila šest jaganjaca. Početkom 2001. godine obolela je od artritisa i teško se kretala, pa je lečena antiinflamatornim lekovima. Ovca Doli obolela je od plućne bolesti koja se brzo razvijala i 14. februara 2003. godine su je uspavali. Ona je u to vreme imala šest godina i sedam meseci, a kako je prosečna životna dob njene vrste oko 12 godina, spekulisalo se da je razlog njene prerane smrti to što je nastala iz ćelije šestogodišnje jedinke. Međutim, Doli je spavala u zatvorenom prostoru iz sigurnosnih razloga i naučnici tvrde da upravo to dovodi do raka pluća kod ove vrste i da nema veze sa starošću ćelije iz koje je nastala.

Preparirana Doli u Kraljevskom muzeju Škotske

Nakon kloniranja Doli, klonirani su i drugi veliki sisari poput svinja, konja, jelena i bikova. S napretkom tehnologije, ovaj proces je postao jeftiniji i pouzdaniji, a 2009. godine saopšteno je da je kloniran iberijski kozorog koji je proglašen izumrlom vrstom. Iako je životinja uginula odmah po rođenju, ovo je bio prvi put da je klonirana jedna izumrla vrsta, što daje nadu da će u budućnosti mnoge izumrle vrste vaskrsnuti uz pomoć ćelija zamrznutog tkiva.