Zevs (grč. Ζεύς), je bio vrhovni bog u grčkoj mitologiji, sin titana
Hrona i Reje. Kada je skinuo sa vlasti svoga oca, Zevs je podelio svet
sa svoja dva brata – Hadom i Posejdonom. Zevs je izabrao da vlada nebom,
Had je preuzeo podzemni svet, a Posejdon more. Zemlja i planina Olimp,
koja je bila dom bogova, smatrani su zajedničkom teritorijom. Zevs je
bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć ipak nije bila bezgranična, a
time se on razlikovao od bogova drugih religija. Iako se Zevsov uticaj
osećao svuda, on nije kontrolisao samu sudbinu. Umesto toga, bio je bog
koji nadgleda da sudbina ispuni svoj zadati tok.
Zevs je imao mnogo ljubavnica, i smrtnih i besmrtnih, i one čine srž mitologije. Moguće da su one rezultat uklapanja nekoliko religioznih tradicija, pošto je Zevs posedovao atribute rivalskih božanstava i bio uzročnik svih važnih događaja. Neprestano neprijateljstvo između njega i njegove žene – Here, koja je bila drevna pregrčka boginja majka , često se pretvaralo u veliki sukob. Hera je bila toliko ljubomorna da je većinu svog vremena provodila proganjajući Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Glavno sedište Zevsa je bio vrh Olimpa u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila njegova palata, koju mu je Hefest sagradio od čistog zlata. Zevs je pored Olimpa voleo da boravi i na svim drugima mestima, a često je silazio i među ljude, samo što je tada uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju, neku prirodnu pojavu ili čoveka.
Hramovi bogu Zevsu su danas svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. god. p.n.e. prema planu graditelja Libona. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u Grčkoj, čije je temelje uradio 515. god. p.n.e. Pizistratidi, a završio car Hadrijan. Najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu.
Zevs je imao mnogo ljubavnica, i smrtnih i besmrtnih, i one čine srž mitologije. Moguće da su one rezultat uklapanja nekoliko religioznih tradicija, pošto je Zevs posedovao atribute rivalskih božanstava i bio uzročnik svih važnih događaja. Neprestano neprijateljstvo između njega i njegove žene – Here, koja je bila drevna pregrčka boginja majka , često se pretvaralo u veliki sukob. Hera je bila toliko ljubomorna da je većinu svog vremena provodila proganjajući Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Glavno sedište Zevsa je bio vrh Olimpa u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila njegova palata, koju mu je Hefest sagradio od čistog zlata. Zevs je pored Olimpa voleo da boravi i na svim drugima mestima, a često je silazio i među ljude, samo što je tada uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju, neku prirodnu pojavu ili čoveka.
Hramovi bogu Zevsu su danas svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. god. p.n.e. prema planu graditelja Libona. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u Grčkoj, čije je temelje uradio 515. god. p.n.e. Pizistratidi, a završio car Hadrijan. Najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu.
Нема коментара:
Постави коментар