ZAŠTO SE LJUBIČASTA SMATRA KRALJEVSKOM BOJOM?

Ljubičasta boja se vezuje se za kraljeve i kraljice još od antičkog perioda gde je cenjena zbog svoje smele nijanse i zbog toga je bila namenjena najvišem sloju društva. Persijski kralj Kir Veliki odabrao je ljubičastu tuniku za svoje kraljevsko odelo, a neki rimski imperatori zabranjivali, su pod pretnjom smrću, običnim građanima da nose ljubičastu odeću. Ljubičasta je bila naročito cenjena u Vizantiji, a njeni vladari nosili su ljubičaste odore i potpisivali svoje edikte ljubičastim mastilom.

Razlog zašto ljubičasta boja ima kraljevsku reputaciju je jednostavan: odnos ponude i tražnje. Ova boja je vekovima mogla da se nabavi samo u feničanskom gradu Tiru, današnjem Libanu i proces dobijanja bio je komplikovan i dugotrajan. Feničanska tirska ljubičasta dobijala se iz specijalne vrste puža bolinus brandaris i bila je toliko retka da je vredela gotovo kao zlato. Da bi se proizvela ova boja, bilo je potrebno razbiti ljusku puža, sakupiti sluz ljubičaste boje i izložiti ga suncu određeni vremenski period. Za samo jedan gram boje bilo je potrebno oko 9.000 puževa, ali je rezultat ovog dugotrajnog procesa bio jaka i postojana ljubičasta koja je završavala na dvorovima širom sveta.

Kao i sama boja, i odeća ove boje bila je izuzetno skupa – oko pola kilograma ljubičaste vune koštalo je više nego što je većina ljudi tog doba zarađivala na godišnjem nivou, pa je tako prirodno postala stvar prestiža koju su mogli da priušte samo oni najbogatiji. Monopol kraljeva nad ljubičastom konačno je oslabio u 15. veku, nakon pada Vizantijskog carstva, ali boja nije postala široko dostupna sve do 1850. godine kad su prve sintetičke boje dospele na tržište