PET ČINJENICA O TENOČTITLANU

Tenočtitlan je bio glavni grad Asteka, osnovan 1325. godine, nakon što je narod prema legendi imao viziju orla kako jede zmiju na vrhu kaktusa na steni okruženoj vodom. Upravo to je viđeno na malom ostrvu na jezeru Tekskoko, gde je izgrađen novi grad, nazvan po poglavici Tenoču. Gorepomenuta vizija danas se nalazi na meksičkom grbu i na meksičkoj zastavi. 

1. Bio je dom za četvrt miliona ljudi

Tenočtitlan  je svojevremeno sa svojih 250.000 stanovnika bio jedan od najvećih gradova sveta. U to vreme od evropskih gradova samo su Pariz, Venecija i Carigrad bili veći. Grad je uništen 1521. godine od strane španskih konkistadora.

2. Grad je koji se konstantno širio

Ostrvo na kojem je izgrađen Tenočtitlan pokazalo se kao premalo za zahteve prestonice, pa su ga Asteci morali proširiti. Sa druge strane, zbog nedostatka poljoprivrednog zemljišta, gradili su čuvene činampe (plutajuća polja).

3. Ukleti hram

Velika piramida ili Veliki hram bio je glavni hram u Tenočtitlanu. Uzdizao se 60 metara iznad gradskog ritualnog terena, sa dva oltara posvećena božanstvima Huicilopočtiju – bogu rata i sunca i Tlaloku – bogu kiše i plodnosti. Hram je u više navrata nadziđivan i povećavan, a poslednji put to se dogodilo 1497. godine, kada je za vreme njegove rekonstrukcije žrtvovan enorman broj ljudi.

4. Putevi i kanali

Tenočtitlan je sa kopnom bio povezan putevima koji su bili isprekidani mostovima, a oni su se mogli i povući u slučaju napada na grad. Takođe, bio je ispresecan mrežom kanala (slično Veneciji), koji su imali ulogu vodenih puteva, što je ljudima omogućavalo lakše kretanje: bilo peške, bilo čamcem.

5. Kortesova opsada Tenočtitlana

Kada je pustolov i konkistador Ernan Kortes sa svojim ljudima 8. novembra 1519. godine došao u Tenočtitlan, bio je dočekan od strane cara Montezume II, koji se nadao da će izbeći rat. Ipak, kako su tenzije porasle, njegova vladavina je privedena kraju i Kortes ga je uskoro zarobio i pokušao upravljati astečkim carstvom manipulišući njime. Godinu dana kasnije, Asteci su podigli ustanak protiv Španaca i tada je car ubijen. Grad je osvojen i srušen 13. avgusta, a Kortes je kasnije na njegovim ruševinama otpočeo izgradnju Meksiko Sitija. Pad Astečkog carstva označo je kraj poslednje velike autohtone američke civilizacije.