Симбол Реда
Симбол Сувереног Војног Витешког Реда
Змаја је црвени змај који има реп обмотан око свог врата, са белим
крстом на леђима и иза кога се налази златни равнокраки крст са
тролистима. Црвена и златна боја су боје византијске заставе. Симбол
означава усклађеност овоземаљске моћи коју представља змај и духовности
коју представља крст. Синергија овоземаљске моћи и духа јесте основа
витештва. Положај змаја симболизује непрестано обнављање, цикличност
дешавања у универзуму и васкрсење.
Симбол Реда се на застави Реда налази на бело-црној подлози. Доња половина подлоге је бела, а горња је црна.
На печату Реда који је кружног облика, око симбола реда је ћириличним писмом уписано пуно име Реда: Суверени Војни Витешки Ред Змаја.
И витезови и пешадинци Реда су обавезни да на окупљањима Реда носе на реверу са леве стране значку са симболом Реда пречника 20 мм. Значка коју носе витезови на себи има симбол Реда са тролисним крајевима крста – исто као што је на симболу Реда. Значка коју носе пешадинци-заставници је иста као и она коју носе витезови, осим што су крајеви крста без тролиста. То представља разлику у спољној ознаци између витезова и пешадинаца-заставника Реда. Обични пешадинци не носе формалне ознаке.
На печату Реда који је кружног облика, око симбола реда је ћириличним писмом уписано пуно име Реда: Суверени Војни Витешки Ред Змаја.
И витезови и пешадинци Реда су обавезни да на окупљањима Реда носе на реверу са леве стране значку са симболом Реда пречника 20 мм. Значка коју носе витезови на себи има симбол Реда са тролисним крајевима крста – исто као што је на симболу Реда. Значка коју носе пешадинци-заставници је иста као и она коју носе витезови, осим што су крајеви крста без тролиста. То представља разлику у спољној ознаци између витезова и пешадинаца-заставника Реда. Обични пешадинци не носе формалне ознаке.
Стари Ред Змаја
Суверени Витешки Војни Ред Змаја је заснован на старом Реду Змаја
који је био основан у 15. веку. Стари Ред Змаја је, као краљевски
витешки ред, основао 1408. године краљ Мађарске Сигмунд I (Жигмунд,
Сигисмунд) по моделу крсташких витешких редова. Основна сврха и идеја
овог витешког реда била је заштита западне цивилизације од надируће
отоманске опасности. Ред Змаја је био хришћански ред који је подједнако
окупљао и Православне и Католике. Ред је свој процват широм Европе
доживео у првој половини 15. века. Након смрти Краља Сигмунда 1437.
године, значај Реда у западној Европи опада, међутим он задржава
непромењен значај и утицај у Мађарској, Србији и Румунији, поготову
након пада Цариграда, 1453. године.
Неколико битних историјских догађаја је претходило оснивању старог Реда Змаја.
Сигмунд Луксембуршки (1368. – 1437.) је постао краљ Мађарске 1387. године, након склапања брака са краљицом Мађарске Маријом. Поред тога, у различитим периодима је био краљ Светог Римског Царства, Италије и Немачке. Мало након Косовске битке, Турци под султаном Муратом I, 1393. године освајају стратешки важно утврђење Никопољ у Бугарској. Као реакција на овај догађај и на основу увида да Турци Османлије представљају озбиљну опасност за Европу, Папа Бонифације IX објављује крсташки поход против Турака. Убрзо након ове објаве, организован је покушај враћања Никопоља под контролу Хришћана, а овај војни поход је предводио Сигмунд I, 1396. године. Краљ Сигмунд се налазио на челу здружене хришћанске војске која је била формирана од стране неколико европских држава. Сигмунд је доживео пораз у битци за Никопољ у којој је за свега неколико сати изгубио 15 000 витезова.
1408. године, Краљ Сигмунд I односи победу у битци на Добору против хрватске и босанске властеле. Битка је била последица аспирација на контролу Босне, a Краљ Сигмунд у њој односи убедљиву победу у потпуности елиминишући своје противнике. Исте године, он склапа брак са Барбаром Цељском са циљем да учврсти савезништво са њеним оцем Херманом II.
12. децембра 1408. године, убрзо након битке на Добору, Сигмунд I је основао Витешки Ред Змаја. Статут Реда је био написан на латинском, а назив Реда је на латинском гласио: „Societas Draconistrarum“. Ред Змаја је био заснован на моделу старијег мађарског Реда Светог Ђорђа (Societas Militae Sancti Georgii) који је био основан 1326. године од стране краља Карола Роберта Анжујског. Светац заштитник новооснованог Реда Змаја је био Свети Ђорђе. Симбол реда је био змај који има обмотан реп око свог врата и који на леђима носи крст Светог Ђорђа црвене боје. Крст на леђима змаја означава тријумф Христоса над адским силама. Хералдички узор за овај симбол је био уроборос – змај или змија која прождире сопствени реп. Уроборос (на грчком, урa: реп, борос: јести) означава непрекидни циклус рођења, смрти и васкрсења као и примарне неиздељености универзума. Симбол уроборос се појављује у различитим културама и епохама, а у средњовековну Европу највероватније долази кроз култ Митре који су пред крај Римског Царства легионари донели у Европу са истока. Наиме, један од важних митраистичких симбола је управо уроборос који је обавијен око стене из које се рађа човек. Стена на овом симболу представља космос, а цела слика симболизује вечни процес стварања. Симбол реда Змаја се мењао са годинама, а у неким својим варијантама је као свој саставни део имао различит текст, као нпр. „O quam misericors est Deus, pius et iustus“ или „Iustus et paciens“. Непосредни разлог за оснивање Реда била је „одбрана Крста и борба против непријатеља Хришћанства, првенствено Турака“. Ред Змаја је на почетку био ограничен на двадесет једног члана, да би касније, после 1418. године, тај број био проширен на двадесет четири витеза. Како се Ред развијао а чланство расло, нарочито после Сигмундове одлуке да прошири Ред 1431. године, било је уведено неколико категорија чланства, од којих су најважније биле две – унутрашњи и спољни круг. Спољни круг је имао бројно чланство много веће од унутрашњег круга. Чланови Реда Змаја су након уласка у Ред били означавани титулом барона или звањем дракона.
Битна чињеница која представља важну референцу за нови Суверени Војни Витешки Ред Змаја јесте да је први члан Реда Змаја и један од његових оснивача, први до Краља Сигмунда, био српски владар Деспот Стефан Лазаревић.
Неколико битних историјских догађаја је претходило оснивању старог Реда Змаја.
Сигмунд Луксембуршки (1368. – 1437.) је постао краљ Мађарске 1387. године, након склапања брака са краљицом Мађарске Маријом. Поред тога, у различитим периодима је био краљ Светог Римског Царства, Италије и Немачке. Мало након Косовске битке, Турци под султаном Муратом I, 1393. године освајају стратешки важно утврђење Никопољ у Бугарској. Као реакција на овај догађај и на основу увида да Турци Османлије представљају озбиљну опасност за Европу, Папа Бонифације IX објављује крсташки поход против Турака. Убрзо након ове објаве, организован је покушај враћања Никопоља под контролу Хришћана, а овај војни поход је предводио Сигмунд I, 1396. године. Краљ Сигмунд се налазио на челу здружене хришћанске војске која је била формирана од стране неколико европских држава. Сигмунд је доживео пораз у битци за Никопољ у којој је за свега неколико сати изгубио 15 000 витезова.
1408. године, Краљ Сигмунд I односи победу у битци на Добору против хрватске и босанске властеле. Битка је била последица аспирација на контролу Босне, a Краљ Сигмунд у њој односи убедљиву победу у потпуности елиминишући своје противнике. Исте године, он склапа брак са Барбаром Цељском са циљем да учврсти савезништво са њеним оцем Херманом II.
12. децембра 1408. године, убрзо након битке на Добору, Сигмунд I је основао Витешки Ред Змаја. Статут Реда је био написан на латинском, а назив Реда је на латинском гласио: „Societas Draconistrarum“. Ред Змаја је био заснован на моделу старијег мађарског Реда Светог Ђорђа (Societas Militae Sancti Georgii) који је био основан 1326. године од стране краља Карола Роберта Анжујског. Светац заштитник новооснованог Реда Змаја је био Свети Ђорђе. Симбол реда је био змај који има обмотан реп око свог врата и који на леђима носи крст Светог Ђорђа црвене боје. Крст на леђима змаја означава тријумф Христоса над адским силама. Хералдички узор за овај симбол је био уроборос – змај или змија која прождире сопствени реп. Уроборос (на грчком, урa: реп, борос: јести) означава непрекидни циклус рођења, смрти и васкрсења као и примарне неиздељености универзума. Симбол уроборос се појављује у различитим културама и епохама, а у средњовековну Европу највероватније долази кроз култ Митре који су пред крај Римског Царства легионари донели у Европу са истока. Наиме, један од важних митраистичких симбола је управо уроборос који је обавијен око стене из које се рађа човек. Стена на овом симболу представља космос, а цела слика симболизује вечни процес стварања. Симбол реда Змаја се мењао са годинама, а у неким својим варијантама је као свој саставни део имао различит текст, као нпр. „O quam misericors est Deus, pius et iustus“ или „Iustus et paciens“. Непосредни разлог за оснивање Реда била је „одбрана Крста и борба против непријатеља Хришћанства, првенствено Турака“. Ред Змаја је на почетку био ограничен на двадесет једног члана, да би касније, после 1418. године, тај број био проширен на двадесет четири витеза. Како се Ред развијао а чланство расло, нарочито после Сигмундове одлуке да прошири Ред 1431. године, било је уведено неколико категорија чланства, од којих су најважније биле две – унутрашњи и спољни круг. Спољни круг је имао бројно чланство много веће од унутрашњег круга. Чланови Реда Змаја су након уласка у Ред били означавани титулом барона или звањем дракона.
Битна чињеница која представља важну референцу за нови Суверени Војни Витешки Ред Змаја јесте да је први члан Реда Змаја и један од његових оснивача, први до Краља Сигмунда, био српски владар Деспот Стефан Лазаревић.
Нема коментара:
Постави коментар