Carstvo
Inka nastalo je u 14. veku i do pada prostiralo se na više od 5.000
kilometara, duž zapadne obale Južne Amerike. U sastavu ovog carstva bili
su delovi Ekvadora, Perua, Bolivije, Argentine i Čilea. Godine 1533.
španski konkistador Francisko Pisaro i njegovi ljudi napravili su zasedu
ovom narodu nakon čega su ga savladali, a cara Atavalpa ubili, čime je
carstvo Inka zvanično palo.
1.
Iako je carstvo Inka bilo najveće pretkolumbovsko carstvo na američkom
kontinentu, Inke nisu imale pismo kojim bi pisale zakone ili dokumenta.
Iz tog razloga, procene brojnosti tog naroda variraju od četiri do skoro
četrdeset miliona ljudi.
2.
Inke su praktikovale deformaciju lobanje. Svojoj novorođenoj deci
obmotavali bi tkaninu oko glave kako bi mekana lobanja poprimila
izduženi oblik, a ovaj običaj najčešće je primenjivalo plemstvo kako bi
se razlikovali od nižih društvenih klasa.
3. Vladari carstva Inka odeću su oblačili samo jednom. Nakon što se skinu, odeća koju su nosili se spaljivala.
4.
Uprkos činjenici da su izgradili preko 30.000 kilometara puteva, Inke
nikad nisu koristile točak. Razlog tome verovatno leži u nepristupačnom
terenu na kom se carstvo Inka prostiralo, pa bi korišćenje točka bilo
gotovo nemoguće.
5.
Informacije u carstvu Inka prenosile su se putem glasnika koji bi jedni
drugima prosleđivali poruku dok ona ne stigne tamo gde treba. Imajući u
vidu da Inke nisu koristile pismo, poruke su morale da se pamte dok se
ne prenesu nekom sledećem.
6.
Ovaj narod upoznao je svet sa krompirom preko španskih konkistadora.
Istoričari beleže da je čak četvrtina svih useva u Evropi između 18. i
20. veka pripadala krompiru.
7. Inke su objekte gradile bez maltera tako što bi ogromno kamenje oblikovali da se savršeno uklapa jedno u drugo.
8. Narod
Inka bavio se i operacijama na lobanji. Stručno i vrlo precizno bi
bušenjem uklonili deo lobanje pacijenta kako bi sanirali povrede glave.
Slična procedura izvodi se i danas da bi se ublažio pritisak koji
nastaje gomilanjem tečnosti u glavi uzrokovane težim povredama.
9.
Bogati i ugledni članovi društva u carstvu Inka nosili bi ogromne
zlatne, srebrne ili drvene minđuše koje bi njihove ušne resice rastegle
gotovo do ramena. Zahvaljujući tome, španski konkistadori prozvali su ih
orehones ili velike uši.
10.
Kada bi Inke ubile svog neprijatelja, njegovu lobanju bi ukrasile
zlatom i koristile kao posudu za piće. Takođe bi nekad od zuba mrtvog
neprijatelja napravili ogrlicu, a od kože bubnjeve.
11.
Inke su gradile viseće mostove 300 godina pre nego što su Evropljani
izgradili prvi takav most i svake godine su ih reizgrađivali. Istoričari
tvrde da se u jednom trenutku na Andima nalazilo oko 200 takvih
mostova, a do danas je sačuvan jedan u Peruu koji se iznova gradi svake
godine u poslednjih 500 godina.
12.
Iako nikad nisu koristili čelik ili točak, ovaj narod majstorski je
rukovao vlaknom. Pored visećih mostova, Inke su čak i brodove izrađivale
od vlakna.
13. Maču Pikču,
najveća i najpoznatija građevina koju je ovaj narod ostavio za sobom,
izgrađen je toliko visoko na planini da nije otkriven sve do 1911.
godine.
14. Inke su imale plansku ekonomiju gde je svakom zemljoradniku rečeno koje namirnice i koliko treba da proizvede.
>>Pročitajte 14 činjenica o Vizantijskom carstvu
15.
Muškarci su morali da se ožene do 20. godine ili bi im drugi članovi
zajednice našli ženu. Iako je vladarima bilo dozvoljeno da imaju više
žena, muškarci u carstvu Inka mogli su da imaju samo jednu.
15. Grilovano morsko prase smatrano je za delikates među ovim narodom, a i danas se jede u nekim delovima Perua.
Нема коментара:
Постави коментар