Hatšepsut
(1508-1458) je bila egipatska vladarka i žena koja je najduže vladala
ovom zemljom. Za vreme njene vladavine Stari Egipat je procvetao, a
ekonomija zemlje se značajno razvila. Iako se posvetila podizanju
brojnih građevina, hramova i spomenika, naslednici ove vladarke su
učinili sve kako bi ona bila izbrisana iz istorije.
Hatšepsut
je bila jedino dete rođeno u braku kralja Tutmosa I i njegove glavne
žene Ahmoze. Kada je Hatšepsut imala 12 godina, njen otac je preminuo, a
ona se udala za svog polubrata Tutmosa II i preuzela ulogu glavne
supruge i kraljice u kojoj se nalazila sve do svoje 27. godine kad je
ostala udovica. Ovaj kraljevski par imao je jednu ćerku koja se zvala
Neferure, dok je Tutmos II imao vanbračnog sina Tutmosa III. Kako je
Tutmos III bio dete kad mu je preminuo otac, Hatšepsut je postala
regent, da bi posle dve godine ojačala i proglasila se za faraona. Iako
su egipatski bogovi navodno zabranili da se uloga faraona dodeljuje
ženama, Hatšepsut nije mnogo marila za to, pa je oko 1437. godine p.n.e.
krunisala samu sebe, a svoje ime koje znači Najplemenitija od svih žena, promenila je u mušku verziju Hatšepsu.
Tokom
svoje vladavine kao faraon, Hatšepsut je prikazivana u muškoj formi, sa
bradom, muškim telom, u tradicionalnom muškom kraljevskom kiltu i sa
muškom krunom na glavi. Pretpostavlja se da je jedini razlog ovome bio
taj što nisu postojali simboli ili reči koji bi opisali faraona ženskog
roda, a ne zbog želje da narod misli da je ona bila muškarac.
Hatšepsut
je za vreme svoje vladavine obnovila trgovačke puteve koji su bili
prekinuti za vreme okupacije Egipta od strane Hiksa za vreme Drugog
prelaznog perioda. Ona je takođe zaslužna za prvi zabeleženi pokušaj
presađivanja drveća iz drugih zemalja kad je donela 31 sadnicu drveta
smirne iz afričke zemlje Punt. Naručila je na stotine građevinskih
projekata širom Gornjeg i Donjeg Egipta, a njene građevine se smatraju
velelepnijim i većim od građevina nastalih za vreme njenih prethodnika,
što je navelo mnoge njene naslednike da pokušaju da ih pripišu sebi.
Najveće građevinsko dostignuće faraonke je hram-mrtvačnica koji je
izgrađen u kompleksu Deir el-Bahri na zapadnoj obali Nila i smatra se
jednim od arhitektonskih čuda Starog Egipta.
Nakon 22
godine vladavine, Hatšepsut je preminula u svojim kasnim četrdesetim
godinama. Sahranjena je u Dolini kraljeva u brdima iza kompleksa Dair
el-Bahri, a sarkofag njenog oca je premešten u njenu grobnicu kako bi
bili jedno pored drugog. Vlast u Egiptu nakon njene smrti preuzima
Tutmos III koji je vladao u narednih 30 godina i čim je došao na vlast
zahtevao je da se uklone svi dokazi o vladavini faraonke Hatšepsut.
Naredio je da se sve njene slike i biste uklone iz hramova i spomenika
verovatno želeći da sakrije dokaz da je na čelu Egipta 22 godine bila
žena. Iz tog razloga naučnici su do 1822. godine, dok nisu dekodirali
hijeroglife iz kompleksa grobnica, znali vrlo malo o postojanju ove
vladarke.
Nakon što
je otkriveno njeno postojanje, naučnici su imali poteškoće u
pronalaženju njenih posmrtnih ostataka. Godine 1902. arheolog Hauard
Karter otkriva njen sarkofag, međutim on je bio prazan. Mnogo godina
kasnije Dr Zahi Havas otpočinje potragu za mumijom vladarke Hatšepsut.
Kako njeno telo nije pronašao u Dolini kraljeva, počeo je da pretražuje
grobnicu u koju su mnoge mumije premeštene nakon što su im grobovi
opljačkani za vreme vladavina 21. i 22. dinastije. Međutim, Hatšepsut je
pronađena tek u poslednjoj grobnici, a njen identitet utvrđen je
zahvaljujući posudi u kojoj je sačuvan njen zub koji se savršeno uklapao
sa šupljinom u ustima otkrivene mumije. Sprovedena su dalja testiranja,
a mumija je konačno 2007. godine identifikovana kao Hatšepsut.
Нема коментара:
Постави коментар