HATŠEPSUT: ŽENA KOJA JE POSTALA KRALJ

Hatšepsut (1508-1458) je bila egipatska vladarka i žena koja je najduže vladala ovom zemljom. Za vreme njene vladavine Stari Egipat je procvetao, a ekonomija zemlje se značajno razvila. Iako se posvetila podizanju brojnih građevina, hramova i spomenika, naslednici ove vladarke su učinili sve kako bi ona bila izbrisana iz istorije.

Hatšepsut je bila jedino dete rođeno u braku kralja Tutmosa I i njegove glavne žene Ahmoze. Kada je Hatšepsut imala 12 godina, njen otac je preminuo, a ona se udala za svog polubrata Tutmosa II i preuzela ulogu glavne supruge i kraljice u kojoj se nalazila sve do svoje 27. godine kad je ostala udovica. Ovaj kraljevski par imao je jednu ćerku koja se zvala Neferure, dok je Tutmos II imao vanbračnog sina Tutmosa III. Kako je Tutmos III bio dete kad mu je preminuo otac, Hatšepsut je postala regent, da bi posle dve godine ojačala i proglasila se za faraona. Iako su egipatski bogovi navodno zabranili da se uloga faraona dodeljuje ženama, Hatšepsut nije mnogo marila za to, pa je oko 1437. godine p.n.e. krunisala samu sebe, a svoje ime koje znači Najplemenitija od svih žena, promenila je u mušku verziju Hatšepsu.

Hatšepsut i Tutmos III

Tokom svoje vladavine kao faraon, Hatšepsut je prikazivana u muškoj formi, sa bradom, muškim telom, u tradicionalnom muškom kraljevskom kiltu i sa muškom krunom na glavi. Pretpostavlja se da je jedini razlog ovome bio taj što nisu postojali simboli ili reči koji bi opisali faraona ženskog roda, a ne zbog želje da narod misli da je ona bila muškarac.

Hatšepsut je za vreme svoje vladavine obnovila trgovačke puteve koji su bili prekinuti za vreme okupacije Egipta od strane Hiksa za vreme Drugog prelaznog perioda. Ona je takođe zaslužna za prvi zabeleženi pokušaj presađivanja drveća iz drugih zemalja kad je donela 31 sadnicu drveta smirne iz afričke zemlje Punt. Naručila je na stotine građevinskih projekata širom Gornjeg i Donjeg Egipta, a njene građevine se smatraju velelepnijim i većim od građevina nastalih za vreme njenih prethodnika, što je navelo mnoge njene naslednike da pokušaju da ih pripišu sebi. Najveće građevinsko dostignuće faraonke je hram-mrtvačnica koji je izgrađen u kompleksu Deir el-Bahri na zapadnoj obali Nila i smatra se jednim od arhitektonskih čuda Starog Egipta.

Nakon 22 godine vladavine, Hatšepsut je preminula u svojim kasnim četrdesetim godinama. Sahranjena je u Dolini kraljeva u brdima iza kompleksa Dair el-Bahri, a sarkofag njenog oca je premešten u njenu grobnicu kako bi bili jedno pored drugog. Vlast u Egiptu nakon njene smrti preuzima Tutmos III koji je vladao u narednih 30 godina i čim je došao na vlast zahtevao je da se uklone svi dokazi o vladavini faraonke Hatšepsut. Naredio je da se sve njene slike i biste uklone iz hramova i spomenika verovatno želeći da sakrije dokaz da je na čelu Egipta 22 godine bila žena. Iz tog razloga naučnici su do 1822. godine, dok nisu dekodirali hijeroglife iz kompleksa grobnica, znali vrlo malo o postojanju ove vladarke.

Nakon što je otkriveno njeno postojanje, naučnici su imali poteškoće u pronalaženju njenih posmrtnih ostataka. Godine 1902. arheolog Hauard Karter otkriva njen sarkofag, međutim on je bio prazan. Mnogo godina kasnije Dr Zahi Havas otpočinje potragu za mumijom vladarke Hatšepsut. Kako njeno telo nije pronašao u Dolini kraljeva, počeo je da pretražuje grobnicu u koju su mnoge mumije premeštene nakon što su im grobovi opljačkani za vreme vladavina 21. i 22. dinastije. Međutim, Hatšepsut je pronađena tek u poslednjoj grobnici, a njen identitet utvrđen je zahvaljujući posudi u kojoj je sačuvan njen zub koji se savršeno uklapao sa šupljinom u ustima otkrivene mumije. Sprovedena su dalja testiranja, a mumija je konačno 2007. godine identifikovana kao Hatšepsut.