NEKI IH MRZE, A NEKI SU PONOSNI: Ovako žive deca najozloglašenijih nacističkih zločinaca (FOTO)

Neki od potomaka najozloglašenijih nacista proveli su ceo život u senci zločina svojih očeva, ali ipak, postoje i oni koji su ponosni na dela svojih roditelja

Volf Hes, Eda Gering, Gudrun Himler, Martin Borman i Niklas Frank, potomci su poznatih nacističkih zlločinaca koji su odgovorni za milione mrtvih. Kako su živeli dok su njihovi očevi bili neprikosnoveni vladari Nemačke i Evrope, a kako nakon rata kad su postali deca osuđenih zločinaca kojih niko nije želeo da se seća?
Volf Hes – Hitlerovo kumče
Volfov otac je bio Rudolf Hes, Hitlerov zamenik u nacističkoj stranci. Nije osuđen na smrt nego je godine proveo u zatvoru gde je 1987. nađen mrtav u 94 godini sa produžnim kablom oko vrata.
Iako je službeni uzrok smrti bilo samoubistvo gušenjem, postoje mnoge teorije da je Hes zapravo ubijen. Jedna od njih govori kako je znao previše tajni koje nisu smele u javnost, a druga pak da ga je ubila britanska tajna služba.
Zbog toga je u nekim krugovima postao mučenik. Hesov sin jedinac ni trenutak nije posumnjao u to da su njegovog oca ubili Englezi. On je ceo život ostao blizak sa ocem, iako je samo prve četiri godine života proveo sa njim.
Pisali su jedan drugome duga pisma i bili bliski. Prvi put ga je posetio kao 32-godišnjak, tek 1969. godine i od tada pa do njegove smrti družio se u zatvoru sa ocem, kako je zapisao, 102 puta.

Tridesetak puta je bila prisutna i njegova majka. Kad mu se 1937. napokon rodilo dete, sin jedinac, Rudolf Hes je, govorilo se, igrao od sreće. Dobio je ime Volf jer je to bio Hitlerov nadimak u mladosti, a sam firer mu je bio kršteni kum.
Volf je diplomirao arhitekturu krajem 50-ih. Kao student vodio je normalan život, a da bi zaradio novac statirao je u pozorištu, raznosio novine itd.
Javnost se nije interesovala za njega, sve dok nije odbio da služi vojni rok. Rekao je da on to ne može kao sin Rudolfa Hesa, pišu u knjizi “Deca poznatih nacista”.
“Moj otac je osuđen jer je 1936. pomagao u osnivanju nemačke vojske. Zbog toga ga Amerikanci, Englezi, Francuzi i Rusi još uvek drže zarobljenog. Ja bih sad trebalo da stupim u novu nemačku vojsku koji podržavaju upravo oni. Razumećete da ja to ne mogu”, kao je tada mladi Hes.
Nakon mnoštva peripetija vlasti su ipak odlučile da sin nekadašnjeg najbližeg Hitlerovog saradnika ipak ne bude vojnik. Fakultet je završio sa najboljim ocenama i imao uspješnu karijeru, dobro zarađivao i godinama bio savetnik na građevinskim projektima u raznim arapskim državama. Svoj život je između ostalog posvetio oslobađanju i rehabilitaciji svog oca.
Uprkos velikim naporima i molbama na sve strane, nije uspeo. Objavio je nekoliko knjiga o njemu gde je širio legendu o Hesovom “mirovnom letu u Britaniju”. Svog oca je nazivao mučenikom mira smatrajući da je on 1941. godine odleteo u Englesku da spase svetski mir i spreči rat.

Do kraja života, a umro je 2001. godine, tvrdio je da je njegov otac ubijen.
Sin Hitlerovog zloglasnog čoveka iz senke
Martin Borman najpoznatiji je kao lični Hitlerov sekretar, kao i čovek koji je delovao u pozadini. Zvali su ga Hitlerov “zli duh”.
Za samo nekoliko godina postao je jedan od najmoćnijih ljudi u Evropi. Borman je uvek bio u neposrednoj blizini Hitlera, a ne na terenu, pa je mogao da kontroliše tok informacija koje su dolazile fireru, kao i da predaje zapovesti koje su dolazile od samog firera.
Najstarije Bormanovo dete Martin Adolf Bormann, prvi od desetero dece Hitlerovog sekretara, rođen je 1930. godine. Bio je mladi nacista koji je pohađao sve do kraja rata nacističku akademiju u Tirolu.
Kad je završio rat, 15-godišnjak se pod lažnim imenom skrivao u jednom selu jer su nacisti tražili njegovog oca, a majku i ostalu braću i sestre držali su u zarobljeništvu.
Majka je umrla u jesen 1945. od raka želuca. Najmlađe dete imalo je tek godinu dana. Najstariji sin Martin je za smrt majke saznao tek godinu kasnije pročitavši da je umrla u jednom članku u novinama.

Katolička porodica kod koje je bio, primila ga je i mladi Borman uskoro je je ponovo kršten. Ubrzo je počeo da radi u crkvi i odlučio je da postane sveštenik.
Molitvom je želeo da iskupi očeve grehe. Godinama je služio kao misionar u katoličkim misijama u Africi. Početkom 70-ih upoznao je časnu sestru u koju se zaljubio. Odrekao se sveštenstva i venčao se sa svojom voljenom, ali nisu imali dece.
Postao je profesor teologije. Godine 2001. obilazio je škole po Austriji i Nemačkoj govoreći o strahotama nacističke Nemačke, pa je čak posetio i Izrael kako bi se sreo sa Jevrejima koji su preživeli Holokaust.
Borman je umro 2013. godine, a dve godine pre smrti optužen je da je kao mladi sveštenik silovao tada 12-godišnjeg dečaka u elitnom katoličkom internatu u Salcburgu.
Dečak je to izjavio za jedan austrijski časopis, a takođe su se javila još trojica bivših učenika koji su tvrdili da su od njega dobijali batine. Borman je tada odbacio sve optužbe.
Nacistička princeza Eda
Eda Gering imala je sedam godina kad je njen otac Herman, drugi čovek Rajha i Hitlerov naslednik uhapšen i osam kad je počinio samoubistvo. Za njega je jednom prilikom rekla: “Jako sam ga volela, a on je mene obožavao. Moje jedine uspomene na njega su pune ljubavi i nežnosti i jednostavno ne mogu drugačije da ga gledam”.

Kad se Eda rodila 1938. kao jedino Geringovo dete, njen otac primio je 628 hiljada čestitki iz Nemačke ali i celog sveta.
I maloj Edi je Adolf Hitler bio kršteni kum, a fotografije s a krštenja miljenice Rajha objavljene su u magazinu “Life”.
Eda je odrasla u dvorcu, a zvali su je “mala princeza”. Kad je imala godinu dana novinar Daglas Rid napisao da je “nacistička princeza”.
U svakoj knjižari mogle su da se kupe njene razglednice, a dan njenog rođenja bio je poput nacionalnog praznika.
Nakon rata ona se s majkom selila iz mesta u mesto. Ostale su bez ičega. Prvih godina nakon rata je majka nije mogla upisati ni u jednu školu jer je bila Geringova ćerka. Kad je napokon jedna škola primila bila je odlična učenica.
Eda je kao mlada bila vitka, plava i zgodna, a prezime Gering njoj je uvek bilo korisno. To je rekla 15 godina nakon Drugog svetskog rata. Ona je to obrazložila time što smatra da su njenog oca ljudi jednostavno voleli.
“Moj otac se dirljivo brinuo o meni, imam dobra sećanja na njega”, govorila je Eda.
Eda je radila kao medicinska sestra i posvetila se brizi o svojoj majci koja je umrla 1973. Pet godina je bila u ljubavnoj vezi sa jednim novinarom. Sad je penzionerka koja živi u Minhenu.

Mrzi svog oca, masovnog ubicu
Generalni guverner okupirane Poljske, advokat i Hitlerov lični savetnik Hans Frank nadgledao je “Konačno rešenje” za istrebljenje Jevreja u Evropi.
Poznat je bio i kao “koljač iz Poljske”. Njegov sin Niklas, najmlađi od petero dece, proveo je ceo život kažnjavajući sebe zbog toga ko je i mrzeći i prezirući svog oca zbog onoga što je radio.
Niklasu je Hitler bio kršteni kum, a rođen je 6 meseci pre početka rata. On je otvoreno priznao da je njegov otac bio tvrdokorni nacista pun mržnje koji je milione poslao u smrt. Niklas drži u novčaniku sliku svog mrtvog oca nakon što su ga obesili. Niklas, koji je imao sedam godina kada je Hans završio na vešalima, kaže da tu fotografiju nosi kako bi bio siguran da je mrtav.
“Prezirem ga. Voleo je Hitlera više nego svoju porodicu – rekao je o ocu za koga misli da je bio skriveni homoseksualac, potajno zaljubljen u Hitlera, što ga je navelo da počini neke od najnečuvenijih zločina u istoriji”, ispričao za britanski Miror prošle godine.
Hans Frank, odgovoran za smrt miliona Poljaka, skupljao je neverovatnu kolekciju ukradenih umetničkih dela u zamku u Krakovu, gde je živeo sa svojom brojnom porodicom.
Krivica zbog zločina njegovog oca gušila je Niklasa i njegovog brata Normana i sestre, ali on nikad nije bio svedok bilo kakvom nasilnom činu.
Za zločine je saznao tek nakon očevog hapšenja 1945. godine, samo četiri dana pre kraja rata.
Pre nego što je Frank obešen Niklas je mogao da ga poseti u ćeliji na 10 minuta. Otac je od njega tražio da se za njega pomoli u maloj kapeli. Sin je odbio da mu ispuni želju.
“Nikad se nisam molio za njega. Bio sam toliko ljut. Ne osećam nikakvu ljubav niti odanost prema njemu. Sa svakom godinom i svakim detaljem koji saznam o njemu, mrzim ga sve više. Nikad nisam mogao da se distanciram od svega. Uvek ću biti obična marioneta koja živi u senci njegovih strašnih grehova”, kaže Niklas.
On ima jednu ćerku i troje unučadi koji su dobro upoznati šta je njihov pradeda radio. Niklas je inače poznati nemački novinar, objavio je dve knjige koje su izazvale velike kontroverze.
Nije se ustručavao da o ocu govori sa toliko mržnje i zlobe da je Nemcima, iako mu je otac bio nacistički koljač, to bilo nezamislivo.
Himlerova ćerka svojim stavovima šokira svet
Najpoznatija i najeksponiranija od sve dece nacističkih vođa je zasigurno ćerka ozloglašenog zapovednika i jednog od glavnih organizatora Holokausta Hajnriha Himlera. Ona i dalje svog oca naprosto obožava.
Gudrun Himler je domaćica i majka dvoje dece, sada ima 87 godina, živi u Minhenu, i dalje veruje da joj je otac nevin.
Imala je 16 godina kad je on umro. Oni koji je poznaju govore kako je stvorila zlatnu sliku o svom ocu i kako se to nikad neće promeniti. Kad je sa ocem kao tinejdžerka posetila logor Dahau zapisala je: “Danas smo otišli u logor. Videli smo sve što smo mogli. Videli smo radove u bašti, stabla breskvi. Slike koje su naslikali zatvorenici. Bilo je vrlo lepo”.
Otac je svoju miljenicu Gudrun zvao “lutkica”, a inače je bio brižan, voljen i osećajan suprug i otac. O tome svedoče i stotine pisama.
Kad joj je američki novinar nakon hapšenja 1945. rekao u zatvorskoj ćeliji gde je bila smeštena sa majkom da joj je otac mrtav pretrpela je kolaps.
Temperatura od četrdeset stupnjeva. Buncala je dan i noć na drvenom ležaju u svojoj ćeliji, ali nakon tri nedelje opet je mogla da ustane – pišu Norman i Lambert u svojoj knjizi “Deca nacista”.
Ova starica još uvek je bistra i vitalna, a osnivač je organizacije Tiha pomoć, koja pomaže nacističkim zločincima da se sakriju pred rukom pravde i nudi im finansijsku i svaku drugu pomoć.