Istorija je upamtila imena brojnih velikih ratnika. Među njima su Spartak, Aleksandar Veliki, Hanibal Barka, Atila, Cezar, Leonida I, Džingis-kan i mnogi drugi. No, bilo je i onih manje poznatih, ali svakako vrednih pomena.
1. Alkibijad
Alkibijad
je bio atinski državnik i vojskovođa, ali i još jedan istaknuti član
Alkmeonida, poznate plemićke porodice u staroj Atini. Bio je poseban i
jedinstven po mnogo čemu: bio je zgodan, dobro obrazovan, izuzetno
hrabar i vešt u političkim igrama. Legenda kaže da je imao više
seksualnih partnera i dece od bilo kog drugog čoveka antike. Iako je
zbog toga bio omražen u društvu onog vremena, njegova univerzalna
superiornost u politici i na bojnom bolju dozvoljavali su mu da se
izvuče sa bilo čim. Njemu se pripisuje niz pobeda, a ostao je upamćen po
tome što je gradove zauzimao više pomoću izdaje ili pregovora nego
pomoću uobičajene opsade.
2. Arminije
Ovog poglavara
germanskog plemena Heruska, istorija pamti kao čoveka koji je u bici u
Teutoburškoj šumi uništio osminu celokupne rimske vojske. Zbog te
neopisive sramote, rimski političar i vojskovođa Publije Kvintilije Var
izvršio je samoubistvo, a Arminijeva impresivna i krvava pobeda imala je
neverovatno dugoročan efekat na drevna germanska plemena i Rimsko carstvo. Rimljani nakon toga više nikada nisu pokušali da teritoriju prošire na desnu obalu Rajne.
3. Simo Hejhe
Simo Hejhe, poznat kao Bela smrt, smatra se najuspešnijim snajperistom Drugog svetskog rata.
Naime, ovaj Finac je tokom Zimskog rata ubio 505 vojnika Crvene armije.
Taj broj je zvanično potvrđen, a pored toga, postoji i brojka od 542
nepotvrđenih. Najimpresivnije od svega je to što je većinu
neprijateljskih vojnika ubio za manje od sto dana (imao je u proseku pet
ubistava dnevno), na ekstremno niskim temperaturama, koje su često
dostizale i do 40 stepeni Celzijusa ispod nule. Sejao je takav strah
među Sovjetima da su nekoliko puta pokušali da ga ubiju, a pred kraj
rata, to im je zamalo pošlo za rukom. Hejhe je 6. marta 1940. pogođen u
lice i ostavljen da umre u snegu. Ipak, preživeo je, ali su ostale
posledice: ožiljak mu se protezao preko cele leve strane vilice.
4. Pir
Pir je bio
general i državnik iz helenističkog doba. Bio je kralj Molosijaca,
Epira i Makedonije, ali i jedan od najjačih protivnika starog Rima.
Pobeda nad Rimljanima u bici kod Askuluma ga je skupo koštala, i otuda
se termin Pirova pobeda često koristi kako bi se opisala pobeda
zadobijena sa velikim gubicima koja više oslabi pobednika nego
pobeđenog. Neki stručnjaci smatraju da bi istorija bilo mnogo drugačija
da Pir nije intervenisao u jednom manjem sukobu u Argosu u kom je
izgubio život. Hanibal Barka ga je opisao kao verovatno najvećeg ratnika
koji je ikada postojao.
5. Mihael Vitman
Vitman je
jedan od najuspešnijih tenkovskih komandira svih vremena. Tokom svoje
karijere, uništio je oko 135 neprijateljskih tenkova, 132
protivtenkovska oružja, ali i veliki broj drugih oklopnih vozila. U bici
kod Vijer-Bokaža je za manje od 15 minuta naneo veliku štetu
britanskim oklopnim vozilima, a njegove samostalne akcije su i dan-danas
predmet mnogih rasprava, jer im neki istoričari pripisuju preveliku
važnost za ishod cele borbe.
6. Vasilij Zajcev
O sovjetskom snajperisti Vasiliju Zajcevu je 2001. godine snimljen film Neprijatelj pred vratima,
u kom je njegov lik tumačio poznati britanski glumac Džud Lo. On je
titulu verovatno najpoznatijeg snajperiste svih vremena stekao tokom
Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, kada je ubio 225
vojnika Vermahta i njihovih saveznika, uključujući i 11 neprijateljskih
snajperista. Bio je strah i trepet za mnoge, a Hitler, koji mu se divio,
priželjkivao je njegovu smrt.
7. Joanis Varvakis
Varvakis, u
Rusiji poznat kao Ivan Andrejevič Varvaci, bio je istaknuti član grčke i
ruske zajednice, nacionalni heroj, član Heterije i veliki dobrotvor.
Njegovo pravo ime je Joanis Leontidis, a još kao dete dobio je nadimak
Varvakis zbog svojih očiju koje su bile nalik očima ptice grabljivice
poznate kao varvaki (eleonorin soko). Rođen na malom grčkom ostrvu Psari u siromašnoj porodici, smatrao je da je predodređen za velike
stvari. Kao mladić slobodnog duha, on nije mogao da živi u zemlji
okupiranoj od strane Osmanlija, pa je odlučio da postane mornar. Stoga
je sagradio brod naoružan topovima, Sveti Andrej, kojim je
terorisao osmanlijske komercijalne morske puteve. U bici kod Česme koja
se odigrala u julu 1770. godine, pokazao je izuzetnu hrabrost, a Katarina Velika
ga je dve godine kasnije proglasila prvim poručnikom ruske mornarice.
Inače, znajući za strast Grka prema kavijaru, kasnije je pokušao da
organizuje izvoz tog jela u Evropu. O tome je 2012. snimljen film Bog voli kavijar, u režiji Janisa Smaragdisa.
8. Marko Kasije
Marko Kasije
je bio centurion u Cezarovoj vojsci za vreme bitke kod Dirahijuma i
jedan od Cezarovih naslednika. Tada se borio u prvim redovima i zadobio
je tešku povredu, zbog koje je ostao bez vida. Međutim, za vreme borbe,
držao se odlično. Samo je zaurlao i nastavio da se bori još
intenzivnije. U istoj bici, bio je pogođen još dva puta. Izvori se
razlikuju, ali se veruje da mu je jedna strela prošla kroz grlo, a druga
kroz koleno, dok mu je na stotine njih bilo zariveno u štit. Uprkos
tome, Marko je uspevao da se bori, ubijajući svakog ko mu se nađe na
putu. Takođe, uspeo je da učini jednu stvar koju oni koje je savladao
nisu uspeli – da preživi, i to narednih deset godina.
9. Sjaou Dun
Sjaou Dun
je služio pod komandom generala po imenu Cao Cao u vreme dinastije Han.
Kada je imao samo trinaest godina, ubio je čoveka koji mu je vređao
učitelja, i od tada je postao poznat po vatrenom temperamentu. U jednoj
borbi ostao je bez levog oka i tako stekao nadimak Slepi Sjaou.
Svi su se plašili jednookog ratnika koji je učestvovao u raznim bitkama
i pomagao onima u nevolji. Vodio je skroman i jednostavan život, a
legenda o njemu prepričana je u istorijskoj noveli Romansa tri kraljevstva, kineskog pisca Lua Kuancona.
10. Roland
Roland,
franački vojni lider u službi Karla Velikog, bio je popularna figura u
srednjovekovnoj Evropi. Bio je deo bitke kod Ronsesvaljesa, koja se
odigrala u današnjoj severnoj Španiji 15. avgusta 778. godine, o čemu govori i Pesma o Rolandu. On se tada, poput spartanskog
kralja Leonida II, borio protiv hiljada neprijateljskih vojnika, sa
svega oko 300 svojih ljudi. Iako su na kraju svi ubijeni i poraženi od
strane baskijske vojske, njegova uloga je do te mere bila herojska da se
našao u tom epu, ali i u istoimenom filmu iz 1979. u kom je glavnu
ulogu igrao Klaus Kinski.
Нема коментара:
Постави коментар