TOP 10: MANJE POZNATI RATNICI KOJI SU OBELEŽILI ISTORIJU

Istorija je upamtila imena brojnih velikih ratnika. Među njima su Spartak, Aleksandar Veliki, Hanibal Barka, Atila, Cezar, Leonida I, Džingis-kan i mnogi drugi. No, bilo je i onih manje poznatih, ali svakako vrednih pomena. 

1. Alkibijad

Alkibijad je bio atinski državnik i vojskovođa, ali i još jedan istaknuti član Alkmeonida, poznate plemićke porodice u staroj Atini. Bio je poseban i jedinstven po mnogo čemu: bio je zgodan, dobro obrazovan, izuzetno hrabar i vešt u političkim igrama. Legenda kaže da je imao više seksualnih partnera i dece od bilo kog drugog čoveka antike. Iako je zbog toga bio omražen u društvu onog vremena, njegova univerzalna superiornost u politici i na bojnom bolju dozvoljavali su mu da se izvuče sa bilo čim. Njemu se pripisuje niz pobeda, a ostao je upamćen po tome što je gradove zauzimao više pomoću izdaje ili pregovora nego pomoću uobičajene opsade.

2. Arminije

Ovog poglavara germanskog plemena Heruska, istorija pamti kao čoveka koji je u bici u Teutoburškoj šumi uništio osminu celokupne rimske vojske. Zbog te neopisive sramote, rimski političar i vojskovođa Publije Kvintilije Var izvršio je samoubistvo, a Arminijeva impresivna i krvava pobeda imala je neverovatno dugoročan efekat na drevna germanska plemena i Rimsko carstvo. Rimljani nakon toga više nikada nisu pokušali da teritoriju prošire na desnu obalu Rajne.

3. Simo Hejhe

Simo Hejhe, poznat kao Bela smrt, smatra se najuspešnijim snajperistom Drugog svetskog rata. Naime, ovaj Finac je tokom Zimskog rata ubio 505 vojnika Crvene armije. Taj broj je zvanično potvrđen, a pored toga, postoji i brojka od 542 nepotvrđenih. Najimpresivnije od svega je to što je većinu neprijateljskih vojnika ubio za manje od sto dana (imao je u proseku pet ubistava dnevno), na ekstremno niskim temperaturama, koje su često dostizale i do 40 stepeni Celzijusa ispod nule. Sejao je takav strah među Sovjetima da su nekoliko puta pokušali da ga ubiju, a pred kraj rata, to im je zamalo pošlo za rukom. Hejhe je 6. marta 1940. pogođen u lice i ostavljen da umre u snegu. Ipak, preživeo je, ali su ostale posledice: ožiljak mu se protezao preko cele leve strane vilice. 

4. Pir

Pir je bio general i državnik iz helenističkog doba. Bio je kralj Molosijaca, Epira i Makedonije, ali i jedan od najjačih protivnika starog Rima. Pobeda nad Rimljanima u bici kod Askuluma ga je skupo koštala, i otuda se termin Pirova pobeda često koristi kako bi se opisala pobeda zadobijena sa velikim gubicima koja više oslabi pobednika nego pobeđenog. Neki stručnjaci smatraju da bi istorija bilo mnogo drugačija da Pir nije intervenisao u jednom manjem sukobu u Argosu u kom je izgubio život. Hanibal Barka ga je opisao kao verovatno najvećeg ratnika koji je ikada postojao.

5. Mihael Vitman

Vitman je jedan od najuspešnijih tenkovskih komandira svih vremena. Tokom svoje karijere, uništio je oko 135 neprijateljskih tenkova, 132 protivtenkovska oružja, ali i veliki broj drugih oklopnih vozila. U bici kod Vijer-Bokaža je za manje od 15 minuta naneo veliku štetu britanskim oklopnim vozilima, a njegove samostalne akcije su i dan-danas predmet mnogih rasprava, jer im neki istoričari pripisuju preveliku važnost za ishod cele borbe.

6. Vasilij Zajcev

O sovjetskom snajperisti Vasiliju Zajcevu je 2001. godine snimljen film Neprijatelj pred vratima, u kom je njegov lik tumačio poznati britanski glumac Džud Lo. On je titulu verovatno najpoznatijeg snajperiste svih vremena stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, kada je ubio 225 vojnika Vermahta i njihovih saveznika, uključujući i 11 neprijateljskih snajperista. Bio je strah i trepet za mnoge, a Hitler, koji mu se divio, priželjkivao je njegovu smrt.

7. Joanis Varvakis

Varvakis, u Rusiji poznat kao Ivan Andrejevič Varvaci, bio je istaknuti član grčke i ruske zajednice, nacionalni heroj, član Heterije i veliki dobrotvor. Njegovo pravo ime je Joanis Leontidis, a još kao dete dobio je nadimak Varvakis zbog svojih očiju koje su bile nalik očima ptice grabljivice poznate kao varvaki (eleonorin soko). Rođen na malom grčkom ostrvu Psari u siromašnoj porodici, smatrao je da je predodređen za velike stvari. Kao mladić slobodnog duha, on nije mogao da živi u zemlji okupiranoj od strane Osmanlija, pa je odlučio da postane mornar. Stoga je sagradio brod naoružan topovima, Sveti Andrej, kojim je terorisao osmanlijske komercijalne morske puteve. U bici kod Česme koja se odigrala u julu 1770. godine, pokazao je izuzetnu hrabrost, a Katarina Velika ga je dve godine kasnije proglasila prvim poručnikom ruske mornarice. Inače, znajući za strast Grka prema kavijaru, kasnije je pokušao da organizuje izvoz tog jela u Evropu. O tome je 2012. snimljen film Bog voli kavijar, u režiji Janisa Smaragdisa.

8. Marko Kasije 

Marko Kasije je bio centurion u Cezarovoj vojsci za vreme bitke kod Dirahijuma i jedan od Cezarovih naslednika. Tada se borio u prvim redovima i zadobio je tešku povredu, zbog koje je ostao bez vida. Međutim, za vreme borbe, držao se odlično. Samo je zaurlao i nastavio da se bori još intenzivnije. U istoj bici, bio je pogođen još dva puta. Izvori se razlikuju, ali se veruje da mu je jedna strela prošla kroz grlo, a druga kroz koleno, dok mu je na stotine njih bilo zariveno u štit. Uprkos tome, Marko je uspevao da se bori, ubijajući svakog ko mu se nađe na putu. Takođe, uspeo je da učini jednu stvar koju oni koje je savladao nisu uspeli – da preživi, i to narednih deset godina.

9. Sjaou Dun

Sjaou Dun je služio pod komandom generala po imenu Cao Cao u vreme dinastije Han. Kada je imao samo trinaest godina, ubio je čoveka koji mu je vređao učitelja, i od tada je postao poznat po vatrenom temperamentu. U jednoj borbi ostao je bez levog oka i tako stekao nadimak Slepi Sjaou. Svi su se plašili jednookog ratnika koji je učestvovao u raznim bitkama i pomagao onima u nevolji. Vodio je skroman i jednostavan život, a legenda o njemu prepričana je u istorijskoj noveli Romansa tri kraljevstva, kineskog pisca Lua Kuancona.

10. Roland

Roland, franački vojni lider u službi Karla Velikog, bio je popularna figura u srednjovekovnoj Evropi. Bio je deo bitke kod Ronsesvaljesa, koja se odigrala u današnjoj severnoj Španiji 15. avgusta 778. godine, o čemu govori i Pesma o Rolandu. On se tada, poput spartanskog kralja Leonida II, borio protiv hiljada neprijateljskih vojnika, sa svega oko 300 svojih ljudi. Iako su na kraju svi ubijeni i poraženi od strane baskijske vojske, njegova uloga je do te mere bila herojska da se našao u tom epu, ali i u istoimenom filmu iz 1979. u kom je glavnu ulogu igrao Klaus Kinski.