Ajfelova kula ili Ajfelov toranj (La Tour Eiffel) sagrađena je 1889. na Marsovim poljima u Parizu.
Simbol Pariza bio je do 1930. najveća građevina na planeti sa svojih 300 metara, koju je proektovao Gistav Ajfel. Danas je turistička atrakcija koju godišnje poseti oko šest miliona turista.
Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Sa televizijskom antenom Ajfelova kula je visoka 324 metra, a teška je 7.300 tona. Do vrha ima 1.665 stepenica.
Na svakih sedam godina cela kula se premazuje sa 50 tona boja zbog zaštite od korozije. Kula je remek delo arhitekture. (Intertravel)
Simbol Pariza bio je do 1930. najveća građevina na planeti sa svojih 300 metara, koju je proektovao Gistav Ajfel. Danas je turistička atrakcija koju godišnje poseti oko šest miliona turista.
Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć 2,5 miliona zakovica. Sa televizijskom antenom Ajfelova kula je visoka 324 metra, a teška je 7.300 tona. Do vrha ima 1.665 stepenica.
Na svakih sedam godina cela kula se premazuje sa 50 tona boja zbog zaštite od korozije. Kula je remek delo arhitekture. (Intertravel)
Pedstavljavamo vam 10 činjenica o uvenom pariskom masterpisu koje verovatno niste znali.
1 Gustav Ajfel nije idejni tvorac Ajfelovog tornja. Ajfelov toranj su dizajnirali Mauris Kajhlin i Emili Nigvajer. Štaiše Ajfel nije bio ni oduševljen ovom idejom ali je ipak poslao glavnog inžinjera Stivena Suivestra zahvaljući čijim preporukama je Ajfel odlučio da kupi patent.
2 U izrgradnji Ajfelovog tornja je učestvovalo 300 radnika, utrošeno je 18 038 komada gvoždja, 2,5 miliona nitni i težak je 10 000 tona.
3 Ajfelov toranj je izgrađen kao simbol moderne nauke. Sam Ajfel je rekao da je toranj „ne samo spomenik modernom inžinjerstvu već i spoemnik veku industrije i nauke u kome živimo“.
4 Sve do 1930. godine Ajfelov toranj je bio najviša građevina na svetu. Tada da je preteklo sedište Krajzelra izgrađeno u Njujorku.
5 Odmah po završetku tornja liftovi nisu bili u funkciji. 30 000 posjetilaca moralo se penjati po 1710 stepenica do vrha tornja. Liftovi su proradili tek 26.5.1900. godine.
6 Isprva Parižani su mrzeli Ajfelov toranj. Novinama su slali brojna protestna pisma u kojima su govorili da se čelična konstrukcija ne uklapa u izgled Pariza.
7 Visina Ajfelovog tornja varira tokom godine. Ljeti visina tornja poraste za oko 17,2cm. Razlog tome je celik, koji se kao glavni materijal, siri na visim temperaturama.
8 Prvobitno je bilo planirano da Ajfelov toranj traje samo 20 godina. Međutim, ubrzo ga je počela koristiti francuska vojska za komunikacije. Po isteku ugovora 1909. grad pariz je odlučio da ga završi.
9 Ajfelov toranj nije obojen samo u jednoj boji. On je na vrhu tamniji a pri dnu svjetliji.
10 Svakih sedam godina utroši se 50 do 60 tona zaštitne farbe kojom se sprečava rđanje Ajfelovog tornja
1 Gustav Ajfel nije idejni tvorac Ajfelovog tornja. Ajfelov toranj su dizajnirali Mauris Kajhlin i Emili Nigvajer. Štaiše Ajfel nije bio ni oduševljen ovom idejom ali je ipak poslao glavnog inžinjera Stivena Suivestra zahvaljući čijim preporukama je Ajfel odlučio da kupi patent.
2 U izrgradnji Ajfelovog tornja je učestvovalo 300 radnika, utrošeno je 18 038 komada gvoždja, 2,5 miliona nitni i težak je 10 000 tona.
3 Ajfelov toranj je izgrađen kao simbol moderne nauke. Sam Ajfel je rekao da je toranj „ne samo spomenik modernom inžinjerstvu već i spoemnik veku industrije i nauke u kome živimo“.
4 Sve do 1930. godine Ajfelov toranj je bio najviša građevina na svetu. Tada da je preteklo sedište Krajzelra izgrađeno u Njujorku.
5 Odmah po završetku tornja liftovi nisu bili u funkciji. 30 000 posjetilaca moralo se penjati po 1710 stepenica do vrha tornja. Liftovi su proradili tek 26.5.1900. godine.
6 Isprva Parižani su mrzeli Ajfelov toranj. Novinama su slali brojna protestna pisma u kojima su govorili da se čelična konstrukcija ne uklapa u izgled Pariza.
7 Visina Ajfelovog tornja varira tokom godine. Ljeti visina tornja poraste za oko 17,2cm. Razlog tome je celik, koji se kao glavni materijal, siri na visim temperaturama.
8 Prvobitno je bilo planirano da Ajfelov toranj traje samo 20 godina. Međutim, ubrzo ga je počela koristiti francuska vojska za komunikacije. Po isteku ugovora 1909. grad pariz je odlučio da ga završi.
9 Ajfelov toranj nije obojen samo u jednoj boji. On je na vrhu tamniji a pri dnu svjetliji.
10 Svakih sedam godina utroši se 50 do 60 tona zaštitne farbe kojom se sprečava rđanje Ajfelovog tornja
Нема коментара:
Постави коментар