Medvedi

Medved spada u grupu mesojeda, a ime mu potiče iz staroslovenskog jezika i znači „onaj koji vodi do meda“. Medved je krupna, zdepasta životinja gustog krzna koja je zadržala prastari način hodanja celim stopalom. Ljudi od davnina love medvede zboh njihovog krzna i mesa. Svi medvedi imaju slab vid, ali odlično čulo mirisa i sluha. Uglavnom se hrane biljnom hranom, ali i ribama, insektima i sitnim životinjama. Jedu meso životinje koje su ubilu drugi mesijedi, a nešto ulove i sami.

Mrki medved nastanjuje prostore Evrope, Azije i Severne Amerike, beli (polarni) medved živi oko Arktika, američki crni u Severnoj Americi, sunčani u jugoistočnoj Aziji, medved sa naočarima u Južnoj Americi, usnati u Aziji, i svima dobro poznata panda živi u Aziji. U Evropi je najrasprostranjeniji mrki medved, dugačak je od 1.70 do 2 metra i teži od 100 do 200 kg. Ima gusto svetlosmeđe do tamnosmeđe krzno, a može biti i gotovo crne boje. Noge su mu tamnije od ostatka tela. Ima vrlo kratak rep. Dobro pliva i trči.

Za razliku od drugih mesojeda, medved vodi usamljenički život, dok zimu provodi u pećinama ili jazbinama (zimski san). Tokom zime opstaje zahvaljujući salu koje nagomilava tokom leta. Pari se od proleća do leta. Mlade nosi 8 meseci, a kada se rodi mladunče je nešto veće od običnog pacova, ali zato brzo raste i goji se. Od malih nogu mladunci se penju po drveću, a to čine i odrasli medvedi, tražeći košnice meda. Mladi postaju samostalni sa 2 godine. Žive oko 35 godina.

Pogledajte:

Polarni, beli medved je najveći među medvedima i svojom veličinom izaziva strahopoštovanje. U uspravnom položaju visok je oko 3.5 metra, a težina mu se kreće oko 600 kg. Nastanjuje predele oko Artika koji su bogati hranom. Leti se hrani bobicama i glodarima, u kasno leto se zadržava u blizini obala i traži uginule kitove i morževe, a zimi lovi foke. Ima veoma dobro razvijeno čulo mirisa, pa tako može nanjušiti uginulog kita na udaljenosti do 30 km ili skrovište foka i do 1 m ispod površine snega. 

Ima žućkasto belo krzno kojim se savršeno prilagođava okolini, a koje je zimi potpuno bele boje. Odlično je prilagođen životu na ledenim površinama. Izvrstan je plivač koji može plivati i do 10 km/h, a može i dugo roniti. Uprkos svojoj veličini veoma je spretan, snažan i dobro trči. Može razviti brzinu i do 40 km/h. Iako živi u hladnim predelima u blizini vode, polarni medved ne pije vodu. Slanu vodu ne može piti, a ne jede ni sneg, već svu tečnost dobija iz svojih mesnih obroka.

U aprilu mužjaci kreću u potragu za ženkama, a nakon parenja, ženka mlade nosi 8 meseci. Mladi na svet dolaze gluvi, slepi i goli. Sa majkom ostaju do svoje 3 godine života, dok sa navršenioh 6 meseci počinju loviti, oponašajući majku. Životni vek belog polarnog medveda je oko 30 godina.

Pogledajte:

 Da li znate kako je nastao izraz „medveđa usluga“?

Naime, u čuvenoj bajci „ Medved i baštovan“ francuski pisac Lafonten priča kako su se čovek i medved udružili da bi izbegli samoću. Dok je čovek obrađivao vrt, medved je išao u lov. Postali su najbolji drugari i medved je svog prijatelja čuvao kao malo vode na dlanu. Jednoga dana na nos zaspalog baštovana sletela je muva zunzara. Želeći da je otera, medved je uzeo kamen, bacio ga na muvu i tako razbio glavu svom prijatelju. Otuda je nastao ovaj izraz, za štetnu radnju koju možemo počiniti i sa najboljom namerom, ali bez razmišljanja o posledicama.