Jeleni

Jeleni spadaju u grupu papkarskih sisara koji žive širom severne hemisfere. Pripadaju sisarskoj porodici Cervidae. Po formi i navikama jeleni su slični afričkim rogatim antilopama, koje su, u stvari, srodnije ovcama i govedima. Međutim, umesto rogova, jelenima rastu parošci. Kod većine vrsta imaju ih samo mužjaci, a za razliku od rogova koji ostaju celog života, parošci u jesen otpadaju.




LOS

---

Alces alces

Mužjaci losa su skoro dvostruko veći od ženki. Oni imaju ogromne paroške - raspona skoro 2m - i veliki podvaljak.

Losovi su najveći jeleni na svetu. Žive u hladnim četinarskim šumama koje prekrivaju planine i nizije na severu. Osim u Severnoj Americi, losovi žive u severnoj Evropi i Sibiru, ali su tamo poznati kao irvasi. Losovi se kreću kroz šume i močvare, brsteći razno lišće, mahovine i lišajeve. Često se hrane u plićacima potoka i reka, brsteći vodenu vegetaciju. Ovi veliki jeleni znaju čak da rone i čupaju vodene biljke. Leti su najaktivniji u svitanje i suton. Zimi su aktivni tokom dana. Nogama odgrću sneg da bi došli do zatrpanih biljaka i grančica. Iako mogu da se okupe na paši, losovi provode sami najveći deo godine. U jesenjoj sezoni razmnožavanja mužjaci se bore za ženke.

BELOREPI JELEN

---

Odocoileus virginianus

Belorepi jeleni imaju smeđe krzno na gornjem delu tela, a odozdo su beli. Belo krzno se širi pod rep, što ovoj vrsti daje ime. Mužjaci odbacuju paroške sredinom zime, a novi im niču u proleće.

Belorepi ili virdžinijski jeleni, kako ih zovu u Sjedinjenim Državama, vole područja visokih trava ili šipražja gde mogu da se skrivaju u toku dana.Kada opaze predatore, podignu svoj beli rep da se vidi bela zadnjica. Ovo je vizuelno upozorenje drugim jelenima da se približava opasnost. Kada su progonjeni, dostižu brzinu od 60 km na čas. Belorepi jeleni žive u matrujarhatima, gde svaku grupicu kontroliše odrasla ženka, koja je majka ostatku grupe. Odrasli mužjaci žive sami ili u malim muškim krdima. Tokom jesenje sezone razmožavanja mužjaci obeležavaju biljke svojim mirosom koji stvaraju žlezde na licu, i mokre u jamice koje iskopaju u tlu. Za pravo udvaranje ženki, mužjaci se bore parošcima.

AMERIČKA ANTILOPA

---

Antilocapra americana

Američke antilope imaju razgranate rogove zakrivljene unatrag. Rogovi mužjaka su malo veći nego rogovi ženki. Mužjaci takođe imaju crnu masku na licu.

Uprkos izgledu, američke antilope nisu pravi jeleni. One su jedini pripadnik posebne grupe papakara koja se zove Antilocapridae. Za razliku od pravih jelena, američke antilope nemaju parožaka nego rogove, iako su razgranati kao kod jelena. Američke antilope su najbrži kopneni sisari u Americi. Zabeleženo je da trče 72 km na čas. U kasnu jesen američke antilope se okupljaju u velika krda sa 1000 ili više članova. Zimu provode u ovim krdima, a kada dođe proleće razdavajaju se u male jednopolne grupe. U oktobru se stariji mužjaci bore za male teritorije koje koriste za privlačenje grupa ženki. Kada ženke uđu u te teritorije, mužjaci više ne dozvoljavaju drugim mužjacima da se približe.

JUŽNI PUDU

---

Pudu pudu

Južni pudui imaju sivosmeđe krzno. Imaju kratke, debele noge, a mužjaci imaju male klinaste paroške.

Južni pudui žive u vlažnim šumama na padinama južnih Anda. Oni su najmanji jeleni, samo malo veći od mara - dugonogih glodara koji žive u istom području. Uglavnom su noćne životinje, iako se ponekad hrane i danju. Kroz gustu šumu se kreću polako, jedući najzrelije plodove i najsočnije lišće i pupoljke. Mnogo se trude da ostanu neprimećeni, skrivajući se što je bolje moguće. Ako su napadnuti, beže trčeći u cik-cak i često traže utočište u granju drveća. Pudui žive sami, patrolirajući malim teritorijama i samo povremeno se susrećući sa drugim pripadnicima svoje vrste. Budući da su tako mali, dostižu zrelost mnogo brže od drugih jelena. Za razmnožavanje su spremni posle šest meseci života. Mladunčad dolaze na svet u proleće, a sledeće jeseni su spremni za aktivnost razmnožavanja, koja se odvija u to vreme.