NAŠI PRIJATELJI DELFINI

Delfin (lat. Delphinus) je vodeni sisar iz roda kitova, koji živi u svim morima, pretežno u toplim i umerenim vodama.
Jedna vrsta živi čak i u slatkoj vodi, u reci Amazon. Odličan je plivač, ali mora često da izranja na površinu da bi udahnuo vazduh. Telo mu je, u zavisnosti od vrste, dugačko od 1,5 do 6 m, duguljasto i vitko, a leđa su mu uvek tamnija od stomaka. Glava se završava nekom vrstom uskog kljuna, punog zuba.
Delfini su vrlo društvene životinje koje žive u jatima. Nomadi su, sele se s mesta na mesto, a retki su oni koji žive usamljeni i ostaju verni jednoj obali iz godine u godinu. Hrane se ribom koju love grupno. Obdareni su velikom inteligencijom. Pored dobro razvijenog mozga, imaju i poseban slušni aparat – sonar. Ovaj organ je smešten u kvrgi-grbi na glavi delfina, a omogućava im da čuju izuzetno široku skalu zvučnih talasa, naročito ultrazvuke. Uz pomoć ovog sonara delfini određuju položaj raznih predmeta u moru, čak i na velikoj udaljenosti. Postoje istraživanja koja nagoveštavaju sposobnost delfina da uz pomoć svog sonara odrede ne samo oblik i udaljenost predmeta u moru, već i vrstu materijala od kojeg su sačinjeni. Verovatno su u stanju da percipiraju fiziološka dešavanja u čovekovom telu, otkucaje srca, damare krvi u arterijama, disanje...
Delfini imaju zadivljujuću sposobnost sporazumevanja – neku vrstu "govora" pomoću kojeg međusobno opšte. Američki biolog Vinset Dženik nedavno je došao do veoma interesantnog otkrića da se delfini međusobno dozivaju po imenu, koristeći različite zvuke u zavisnosti od toga koga hoće da dozovu. Svaki delfin razvija naročiti i nepromenljivi signal za raspoznavanje, koji izgleda ima funkciju imena. Dženik je pomoću hidrofona zabeležio čak 1.119 različitih zvukova i utvrdio postojanje veze između pojedinog zvuka i određenog delfina. Drugi delfini nauče da razlikuju zvukove koji pripadaju njihovim prijateljima i reprodukuju ih kada žele da ih pozovu "na ručak ili zabavu". Utvrđeno je da postoje dve različite grupe signala – jedni služe za dozivanje, a drugi za razgovor. Kada, recimo, jedan delfin ulovi lososa, on emituje poseban zvuk i ostali odmah dolaze na gozbu. Drugu grupu signala čini veoma složen sistem za komunikaciju sa bogatim "rečnikom".
Delfin je veoma privržen čoveku i veoma lako se pripitomljava. Ova njegova osobina bila je dobro poznata još starim Grcima. Zbog ove naklonosti prema čoveku i inteligencije delfina, ljudi organizuju atraktivne priredbe za zabavu, ali i koriste delfine za izvršavanja raznih zadataka za vojne potrebe. Možda najdirljiviji i najlepši način na koji delfinova privrženost pomaže čoveku jeste lečenje autistične dece. Uočeno je da takva deca, inače zatvorena za spoljni svet, rado provode vreme u vodi sa delfinima, i da se kod mnogih primećuje značajno poboljšanje zdravlja.
Svoju naklonost prema čoveku delfini pokazuju i tako što mu pomažu u nesrećama na moru. Zabeleženi su brojni slučajevi spasavanja brodolomnika i davljenika. Evo jednog događaja koji se graniči sa čudom. Krajem decembra 1968. jedrilica "Džošua" plovila je brzinom od sedam čvorova vodama južno od Novog Zelanda. Vreme je bilo lepo, a more mirno. Član posade Bernar posmatrao je dva jata delfina koji se igraju oko jedrilice. Prvo jato, od oko dvadesetak delfina, najpre je plivalo uporedo sa jedrilicom, a onda ju je prestizalo i skretalo udesno. Ovu istu "igru" delfini su neprestano ponavljali oko dvadesetak puta, kao da su želeli tim nešto da kažu. Za to vreme drugo jato je uznemireno plivalo u cik-cak liniji, lupalo po vodi i zviždalo kako bi privuklo Bernarevu pažnju. On iznenada shvata poruku: jedrilica je skrenula s kursa i išla pravo na opasan sprud. Ispravio je kurs nadesno, kako su mu delfini pokazali. Odmah nakon toga delfini su radosno počeli da iskaču iz vode praveći salto mortale (skok sa prevrtanjem preko glave) u vazduhu.

Odnos delfina prema čoveku jedna je od najlepših ilustracija Stvoriteljeve namere da čoveka postavi za gospodara živog sveta. Prvim ljudima, Adamu i Evi, rekao je: "Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču"(1. Knjiga Mojsijeva 1:28 - prevod L. Bakotić) . Padom u greh i odvajanjem od Boga, čovek je, između ostalog, izgubio i ovaj položaj, pa umesto da životinjama vlada, on od mnogih zazire, beži i brani se. Umesto da ga priznaju za gospodara, neke životinje čak love čoveka sebi za hranu. Zauzvrat, čovek je iz nesmotrenosti, neodgovornosti, a najčešće iz obesti i pohlepe, mnoge svoje "podanike" već istrebio ili doveo na ivicu istrebljenja. U njih spada i nekoliko vrsta kitova. Neki ribari ubijaju i delfine, tvrdeći da im tamane ribu. I pored toga, delfini nas nesebično vole. Možda nas baš preko njih Bog podseća na ono što je nekad bilo, i što će, po Njegovom obećanju, ponovo biti.⁽¹⁾ Čovek će biti upravitelj planete Zemlje, ali ne upravitelj koji uništava, već koji se brine i voli.