Had (grč. Ἅιδης) označava dva pojma – podzemni svet u kome borave
mrtvi i boga podzemnog sveta. Prvobitno je Had bilo samo ime boga, ali
vremenom je dobio i drugo značenje. Had je bio sin titana Hrona i Reje.
On je u ratu protiv titana dobio od Kiklopa šlem koji ga čini
nevidljivim, Zevs munju, a Posejdon trozubac.
Smrtnici su hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region, i bio je veoma ljut kada bi se to dogodilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, ali je bio pravedan i nije bio zao bog. Kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga ja povezivala sa smrću i bojala ga se. A to je greška, jer je smrt donosio Tanatos (bog smrti), a ne Had.
Hadovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu i što nije voleo. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete svet mrtvih i vrate se u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju i Odiseju. Had je na silu oženio Persefonu, Demetrinu ćerku. Sukob izmedju Hada i Demetre zbog otmice Persefone rešen je tako što je ona pola godine provodila sa mužem, a pola godine sa majkom.
Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova, od kojih su najveći Tartar (pakao) i Jelisejska polja (raj). Pokojnici ulaze u podzemni svet prolazeći reku Aheron. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol – novčić koji omogućuje prolaz. Taj novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji, i kada dođe u podzemni svet on taj novčić daje Haronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz.
Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas – zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aherona – reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu i to su: Kokitus – reka jadikovanja; Flegeton – reka vatre; Stiks – reka mržnje; Eridan – reka hladnoće; Mnemosina – reka sećanja i Leta – reka zaborava.
Smrtnici su hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region, i bio je veoma ljut kada bi se to dogodilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, ali je bio pravedan i nije bio zao bog. Kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga ja povezivala sa smrću i bojala ga se. A to je greška, jer je smrt donosio Tanatos (bog smrti), a ne Had.
Hadovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu i što nije voleo. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete svet mrtvih i vrate se u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju i Odiseju. Had je na silu oženio Persefonu, Demetrinu ćerku. Sukob izmedju Hada i Demetre zbog otmice Persefone rešen je tako što je ona pola godine provodila sa mužem, a pola godine sa majkom.
Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova, od kojih su najveći Tartar (pakao) i Jelisejska polja (raj). Pokojnici ulaze u podzemni svet prolazeći reku Aheron. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol – novčić koji omogućuje prolaz. Taj novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji, i kada dođe u podzemni svet on taj novčić daje Haronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz.
Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas – zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aherona – reke bola, postoji još nekoliko reka u Hadu i to su: Kokitus – reka jadikovanja; Flegeton – reka vatre; Stiks – reka mržnje; Eridan – reka hladnoće; Mnemosina – reka sećanja i Leta – reka zaborava.
Нема коментара:
Постави коментар