KLEOPATRA: ZANIMLJIVOSTI O ŽIVOTU KRALJICE NILA

U avgustu mesecu, 30. godine p.n.e., egipatska kraljica Kleopatra oduzela je sebi život u mauzoleju u Aleksandriji. Tokom više od dve decenije, koliko je vladala kao nezavisni faraon, suočila se sa nemilosrdnim borbama za vlast sa svojom braćom i sestrama, borila se sa budućim rimskim imperatorom Julijem Cezarom i ulazila u vojne saveze sa njim, a bila je i u strastvenoj vezi sa Markom Antonijem. Istorija je pamti kao najbrilijantniju i najprivlačniju figuru antike, međutim mnogi detalji iz njenog života ostali su misterija.

Kleopatra nije bila Egipćanka

Ova vladarka pripadala je dugoj liniji grčkih Makedonaca čiji je predak Ptolomej I, jedan od najpouzdanijih poručnika Aleksandra Velikog. Dinastija Ptolomeja vladala je Egiptom od 323. p.n.e. do 30. godine p.n.e. i većina njenih vladara ostala je verna grčkoj kulturi. Zapravo, Kleopatra je bila poznata kao jedna od prvih članova ove dinastije koji su se služili egipatskim jezikom.

>>Zanimljivosti o Starom Egiptu

Bila je produkt incesta

Poput mnogih kraljevskih kuća, i članovi dinastije Ptolomeja često su sklapali brakove među sobom kako bi se sačuvala čistota loze. Većina Kleopatrinih predaka venčavala se sa rođenim sestrama ili daljim rođacima i veruje se čak i da su Kleopatrini roditelji bili brat i sestra. U skladu sa ovim običajem, Kleopatra se udala za oba svoja brata kojima je bila i bračni drug i savladar u različitim periodima njene vladavine.

>>Izgubljene grobnice slavnih istorijskih ličnosti

Kleopatrina lepota nije bila njen najveći adut

Rimska propaganda predstavljala je Kleopatru kao razvratnu zavodnicu koja je koristila svoj seksipil kao političko oružje, međutim, može se reći da je ona bila poznatija po svom intelektu, nego po lepoti. Ova kraljica govorila je nekoliko jezika i izučavala matematiku, filozofiju, govorništvo i astronomiju, a egipatski izvori je kasnije opisuju kao vladarku koja je podigla red učenih na viši nivo i bila član njihovog društva.

Umešala je prste u smrt dva brata i sestre

Kao sklapanje braka među članovima porodice, tako su i ubistva i otimanje za prevlast takođe bili deo tradicije dinastije Ptolomeja. Kleopatrin prvi brat-muž, Ptolomej XIII, proterao ju je iz Egipta nakon što je pokušala da mu preotme vlast, pa su tako kasnije prouzrokovali građanski rat. Kleopatra je preuzela vođstvo nakon što se udružila sa Julijem Cezarom, a Ptolomej XIII se udavio u reci Nil nakon što je poražen u borbi. Nakon rata, Kleopatra je sklopila brak sa svojim mlađim bratom Ptolomejem XIV, ali se veruje da ga je ubila kako bi svog sina postavila za savladara. Godine 41. p.n.e. vladarka je organizovala ubistvo svoje sestre Arsinoje jer je smatrala da bi mogla da joj preotme tron.

Umela je da ostavi dobar utisak

Kleopatra je sebe smatrala živom boginjom i neretko je povlačila mudre poteze kako bi potencijalne saveznike privukla na svoju stranu i time ojačala svoj božanski status. Poznati primer njene snalažljivosti desio se 48. godine p.n.e. tokom sukoba sa Ptolomejem XIII, kad je Julije Cezar stigao u Aleksandriju. Znajući da će Ptolomejeve snage osujetiti njene pokušaje da se sastane sa rimskim generalom, Kleopatra se umotala u tepih, mada neki izvori tvrde da je bio u pitanju džak, i ušunjala u prostorije u kojima je Cezar boravio. Rimski general ostao je zaslepljen prizorom mlade kraljice u svojoj kraljevskoj odori, a njih dvoje su ubrzo postali saveznici i ljubavnici. Nekoliko godina kasnije koristila se sličnim trikovima prilikom sastanka sa Markom Antonijem. Kada je trebalo da se sastane sa rimskim trijumvirom, izvori tvrde da se vladarka potrudila da liči na boginju Afroditu, a Marko Antonije bio je očaran nakon čega je usledila burna ljubavna veza.

>>Ljubavne veze koje su promenile tok istorije

Živela je u Rimu u vreme kad je Cezar ubijen

Kleopatra se 46. godine p.n.e. pridružila Juliju Cezaru u Rimu, a njeno prisustvo izazvalo je brojna negodovanja. Cezar nikad nije krio da mu je ona ljubavnica i često su se pojavljivali zajedno, sa svojim sinom Cezarionom, međutim Rimljane je najviše šokiralo kad je Kleopatra podigla svoju zlatnu statuu u Hramu Venere pramajke. Egipatska kraljica bila je primorana da napusti Rim nakon što je Cezar izboden na smrt u senatu 44. godine p.n.e., ali je do tada već uspela da u ovom gradu ostavi svoj pečat. Njena egzotična frizura i biserni nakit postali su izutetno popularni u Rimu, a kako tvrdi istoričarka Džoan Flečer, Rimljanke su do te mere usvojile Kleopatrin izgled, da se za njihove statue često verovalo da su Kleopatrine.

Kleopatra i Marko Antonije formirali su sopstveni klub za ispijanje alkohola

Prema drevnim izvorima, ovo dvoje ljubavnika je zimu 41-40 p.n.e. provelo u Egiptu slobodno i bez obaveza, pa su čak osnovali sopstveni klub za ispijanje alkohola, čiji je naziv bio Neponovljive jetre. Ovo društvo bavilo se noćnim gozbama i ispijanjem vina, a njeni članovi su povremeno učestvovali u raskošnim igrama i takmičenjima.

Predvodila je flotu u pomorske bitke

Kleopatra se na kraju udala za Marka Antonija i imala troje dece s njim, ali je njohov odnos izrodio veliki skandal u Rimu. Antonijev rival Oktavije koristio je propagandu kako bi ga proglasio izdajnikom koji je pod uticajem spletkaroša, a 32. godine p.n.e. rimski senat objavljuje Kleopatri rat. Sukob je svoj vrhunac dostigao naredne godine u čuvenoj morskoj bici kod Akcijuma. Kleopatra je lično predvodila nekoliko desetina egipatskih ratnih brodova pored Antonijeve flote, ali nisu bili dorasli Oktavijanovoj mornarici. Bitka je uskoro izgubljena, a Kleopatra i Antonije bili su prisiljeni da pobegnu u Egipat.

Kleopatra verovatno nije umrla od ujeda zmije

Kleopatra i Marko Antonije oduzeli su sebi živote 30. p.n.e. nakon što su ih Oktavijanove snage prognale u Aleksandriju. Dok se za Antonija veruje da se izbo nožem u stomak, Kleopatrin metod je manje poznat. Legenda kaže da je umrla pustivši zmiju otrovnicu da je ujede za ruku, ali drevni hroničar Plutarh tvrdi da ono što se stvarno desilo nije nikom poznato. On kaže da je poznato da je Kleopatra skrivala otrov u svojim češljevima, a istoričar Strabon navodi da je verovatni nanela smrtonosnu kremu. Imajući ovo u vidu, mnogi naučnici sumnjaju da je koristila iglu umočenu u neku vrstu otrova.