Da li vakcine sprečavaju bolesti ili ih stvaraju?
Pre 20 godina se niko nije pitao o potrebi za vakcinacijom. Vakcinisali su nas kao što se žigoše telad i niko nije pravio problem oko toga.
Hvala bogu, danas je dostupnost informacijama, zahvaljujući internetu, neograničena i sve više ljudi je svesno sa kojim problemima se susreće.Jedan od tih problema je i vakcinacija. Sve je više ljudi svesno koliko su štetne. Dostupno je mnogo izveštaja o sastojcima vakcina, mogućim posledicama, a i kompanijama koje ih proizvode.
Već sam pisao o vodećoj farmaceutskoj kompaniji Novartis i njenim korenima od zloglasnog I.G. Farbena.
Pomenućemo još neke: BASF, Hoechst i Dow i Bayer. Zašto? Zato što sve te vodeće kompanije u vrhu, imaju ljude koji su bili zaslepljeni idejom trećeg rajha, ljudima koji su osmislili plinske komore, Ciklon B, fluor…
Dakle, veliki broj naučnika koji su radili na projektima za ubijanje ogromnog broja civila u drugom svetskom ratu je izbegao zasluženu kaznu, i ne samo to, već nakon besmisleno malih kazni bivali su zaposleni kao vodeći ljudi u raznim hemijskim i farmaceutskim kompanijama. Kompanijama koje su najveći proizvođači vakcina.
Pomenuću samo neke: Fritz ter Meer, proglašen krivim za zločine i masovna ubistva u Aušvicu je odslužio sedmogodišnju zatvorsku kaznu, postao je 1956. predsednik Uprave Bayera.
Carl Krauch, izvršni član I. G. Farbena i šef Hitlerove vojne ekonomije je proglašen krivim za iste zločine, odslužio šest godina. Nakon izlaska je 1952. postao je predsednik odbora BASF-a.
Neke bolesti nisu postojale pre upotrebe nekih vakcina. Nismo mi primili iste vakcine za određene bolesti, kao i naša deca. Od vakcina koje smo mi primali, dokazano je da su počele mnoge autoimune bolesti da budu češće, pomenimo autizam, multipla sklerozu, Gilijan-Bareov sindrom…
Sada vakcine sadrže genetski modifikovane organizme, nove viruse i mnogo drugih štetnih sastojaka, za koje se ne zna koje će bolesti da prouzrokuju. Koje će nove bolesti biti aktuelne u budućnosti?
Koji su današnji ciljevi vakcinacije? Delom, odgovor smo dobili od Bil Gejtsa koji je javno rekao da će se populacija ljudi smanjiti za 10-15 % zahvaljujući vakcinama. On je rekao da imaju odlične rezultate sa smanjenje populacije zahvaljujući vakcinama. Depopulacija na delu!
Malo više o vakcinama – po Vence Ferrellu
Vakcine se prvenstveno sastoje od mrtvih ili oslabljenih (ublaženih) klica koje izazivaju odgovarajuće bolesti, i koje se ubrizgavaju u telo u nadi da će to stimulisati organizam da proizvede proteinska antitela za zaštitu od bolesti.
“Sve je više bojazni da vakcinisanje protiv relativno bezopasnih dečijih bolesti može da bude odgovorno za dramatičan porast autoimunih oboljenja do kojih je došlo nakon uvođenja masovne vakcinacije.”
To su zastrašujuće bolesti kao što su rak, leukemija, reumatoidni artritis, multipla skleroza, Lu Gerigova bolest, i Gilen Bareov sindrom…
Autoimuno oboljenje se može jednostavno objasniti kao oboljenje pri kome odbrambeni mehanizmi tela ne mogu da naprave razliku između stranih napadača i običnih telesnih tkiva, uz posledicu da telo počinje da uništava samo sebe.
“Da li smo zauške i male boginje zamenili za rak i leukemiju?” – Robert Mendelsohn
Protiv čega nas sve vakcinišu? – obavezne vakcine
Male boginje
Vakcinacija protiv malih boginja je počela 1964. čudno nedugo nakon što su Hitlerovi naučnici zauzeli glavne funkcije u vodećim kompanijama za proizvodnju vakcina.
Istraživanje medicinskih knjiga otkriva da vakcina protiv malih boginja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, retardaciju, ataksiju, aseptični meningitis, paralizu i smrt.
U sekundarne komplikacije povezane sa vakcinom protiv malih boginja spadaju encefalitis, subakutni sklerozni panencefalitis, multipla skleroza, toksična epidermalna nekroliza, anafilaktički šok, Rejev sindrom, Gilen-Bare sindrom, poremećaji sa zgrušavanjem krvi, juvenilni dijabetes, i možda Hočkinova bolest i rak!
Male boginje su u prošlosti predstavljale jedno od češćih dečjih bolesti. Iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, predstavljaju relativno bezopasno oboljenje u najvećem broju slučajeva… današnje promocione kampanje za vakcine retko spominju da je poznato da je sama vakcina povezana sa ozbiljnim komplikacijama uključujući encefalitis sa ozbiljnim, trajnim oštećenjem mozga i mentalnom retardacjom.
Male boginje su relativno bezopasne u današnje vreme. Da li treba da rizikujete i da vaše dete izložite ovako opasnim bolestima. Ne pita se samo država i zakon, pitate se i vi.
Pojavom vakcina protiv malih boginja 1964. pojavili su se i novi oblici ove bolesti, ”atipične male boginje” sa zapanjujućim brojem komplikacija: upala pluća, petehije (kožne mrlje), edemi, jaki bolovi… koji su teško mogli da se povežu sa malim boginjama.
Isto tako simptomi atipičnih zauški su takođe teško mogli da se detektuju: … anoreksija, povraćanje, eritemozni (crveni) osip…
Tetanus
Evo nekoliko zanimljivih statistika za poređenje: Tokom Drugog svetskog rata bilo je 12 zabeleženih slučajeva tetanusa. četiri su se javila među vojnim osobljem koje je primilo vakcinu protiv ove bolesti. U celoj SAD je od 1976. godine bilo manje od 100 slučajeva tetanusa. Većina tih slučajeva javila se među osobama starijim od 50 godina. Tokom tog perioda, nije došlo ni do jednog smrtonosnog slučaja među osobama mlađim od 30 godina.
Vakcine protiv tetanusa nisu odgovorne za uspeh, pošto imunizuju samo 12 godina ili manje; a većina tih vakcina se daje deci. Međutim, nasuprot tome, sama vakcina protiv tetanusa može da dovede do niza ozbiljnih komplikacija, uključujući povratni apsces (zagnoj), visoku temperaturu, oštećenje nerva unutrašnjeg uha, anafilaktički šok, gubitak svesti, i demijelinizaciju? u neuropatiju (progresivna degeneracija nerava).
Zašto se onda deca vakcinišu protiv tetanusa? Broj slučajeva tetanusne infekcije postepeno se smanjivao tokom dvadesetog veka zbog boljeg obraćanja pažnje na higijenu rane.
Istraživanje navedeno u časopisu New England Journal of Medicine (26. novembar 1981.) otkrilo je da revakcinacija protiv tetanusa izaziva privremen pad broja T limfocita u krvi ispod normale – uz najveće smanjenje dve sedmice nakon vakcinacije. Ako ste čitali članke o sidi, prepoznaćete opasnost – pošto smanjen broj T limfocita dovodi do potpuno razvijene side.
Difterija
Slučajevi difterije su retki. U Americi je 1980. godine prijavljeno samo pet slučajeva. Od 1900. do 1930. godine pad broja slučajeva difterije bio je veći od 90%. Tek kasnije je razvijena vakcina protiv difterije. Naučnici nam kažu da je do pada broja slučajeva došlo zahvaljujući boljoj ishrani i sanitarnim uslovima.
Zanimljiv niz događaja odigrao se tokom Drugog svetskog rata: stopa difterije širom Evrope bila je niska krajem 1930-ih. Međutim, nakon što je Nemačka otpočela sa obaveznom vakcinacijom protiv difterije 1939. godine, u roku od tri godine javilo se 150.000 slučajeva bolesti među vakcinisanim osobama.
Francuska je odbila vakcinaciju, ali je bila prisiljena na obaveznu vakcinaciju protiv difterije nakon nemačke okupacije. Do 1943. godine javilo se skoro 47.000 slučajeva. Međutim, u obližnjoj Norveškoj, koja je dosledno odbijala primanje vakcine protiv ove bolesti, bilo je samo 50 slučajeva.
Poliomijelitis (polio)
Poliomijelitis (spinalna dečja paraliza) može da dovede do oozbiljne paralize; međutim, 90% izloženih, čak i tokom epidemije, ne ispoljava nikakve simptome. Od 1923. do 1953, broj slučajeva poliomelitisa u SAD opao je za 47%. Sličan pad odigrao se i u Evropi. Stopa pada je bila strma i nakon proizvodnje Salkove vakcine 1955.godine i Sejbinove oralne vakcine koja se pojavila se na tržištu 1959.godine.
Danas se polio skoro i ne javlja. Mnoge evropske zemlje odbile su da koriste polio vakcinu, pa ipak je njihova stopa nastavila da pada istim tempom kao i u Americi. Naučna istraživanja su izvršena u oblastima u kojima je izvršena vakcinacija protiv poliomijelitisa. često se stopa polio infekcije više nego udvostručila nakon toga.
O polio vakcinama se govori u knjizi Slučaj protiv vakcinacije (Case Against Vaccinations, Allen Hannah, 1985, str. 146). Na primer, tokom perioda od godinu dana, od 30. avgusta 1954. do 30. avgusta 1955, Masačusets je imao 273 slučaja, pre nego što je masovno vakcinisanje počelo, i 2.027 nakon toga. To je predstavljao porast stope poliomelitisa od 642%.
Dr Džonas Salk (Jonas Salk) je razvio prvu polio vakcinu 1955. Koristio je mrtve polio viruse. On je 1976. godine svedočio pred kongresnim komitetom da je vakcina (oralna) sa živim virusom (zbog praktičnih razloga, jedina koja se koristi u Americi od početka 1960-ih) bila “glavni, ako ne i jedini uzrok”svih prijavljenih slučajeva poliomelitisa od 1961.
Godine 1955. počeli su da se prijavljuju slučajevi nove bolesti. Nazvana je “paralitički poliomelitis”. Ova nova bolest je u potpunosti bila prouzrokovana polio vakcinama.
Postoji poseban – veoma opasan – problem povezan sa oralnom polio vakcinom koga bi trebalo da budete svesni: Vakcina može biti data detetu; zatim vi možete da dotaknete dete i dobijete paralitički polio!
Tako da znate. Izlaganje vašeg deteta nedavno vakcinisanoj deci predstavlja potencijalnu opasnost!
Sendler je u svojoj knjizi izvršio detaljno istraživanje ishrane i načina na koji polio virus deluje. U knjizi otkriva da kada osoba unosi značajne količine hrane koja sadrži prerađene šećere, a šećer izvlači kalcijum iz kostiju, mišića i nerava, polio virusu je lakše da napadne oslabljene nerve – pri čemu je rezultat bio obogaljujući poliomelitis.
Statistike su pokazale da su zemlje sa najvećim unosom šećera po glavi stanovnika imale najveći broj slučajeva poliomelitisa.
Sendler je napomenuo da deca jedu najviše hrane koja sadrži šećer (gazirana pića, sladoled, slatkiše, itd) po vrućem vremenu; a dobro je poznato da polio naročito napada leti. (prerađen šećer, unet u telo, apsorbuje kalcijum i druge minerale iz tela da bi bio iskorišćen. To je zato što su od prečišćenog šećera uklonjeni minerali koji ga prirodno prate. Izvlačenje minerala iz tela može da dovede do poliomelitisa!
U istoriji poliomelitisa, od vremena raširenih epidemija prethodnih decenija pa do sadašnjeg vremena, postoji druga strana priče koja se retko čuje. To je odnos između poliomijelitisa i šećera iz ishrane. Kada se ima u vidu da je šećer u bilo kom obliku bio redak ili čak nepoznat velikoj većini ljudi sve do relativno skorijeg doba, i kada uvidimo da je korišćenje šećera strmoglavo poraslo od početka prošlog veka do sadašnjeg nivoa onda treba razmisliti o šteti koja se nanosi ljudskom zdravlju!
Uprkos činjenicama, neprestano se tvrdi da je poliomijelitis suzbijen polio vakcinama. Međutim, u televizijskom intervjuu iz 1983, dr. Mendelson (R.S. Mendelsohn) je rekao da je polio nestao iz Evrope tokom 1940-ih i 1950-ih bez masovne vakcinacije.
Primena polio vakcina je počela sredinom 1950-ih. Od tada je usledio tako upečatljiv porast broja slučajeva poliomelitisa da vlada trend zvaničnog prijavljivanja slučajeva poliomelitisa kao “meningitisa”.
Pomenom dijagnoze poliomijelitisa u meningitis, “naučnici” su dobili opravdanje da je vakcina poliomijelitisa uspešna jer je broj obolelih nula (0) jer su se svi slučajevi kasnije nazivali meningitis.
Danas se zna da polio vakcina može da predstavlja uzrok niza degenerativnih bolesti – uključujući reumatoidni artritis, leukemiju, dijabetes, i multiplu sklerozu.
Zašto smo onda obavezni da primamo Polio vakcinu, ako je poliomielitis odavno iskorenjen i ako sama vakcina prouzrukuje mnoge teške bolesti?
Zauške
Zauške su retko opasne u detinjstvu; obićno nestaju u roku od deset dana nakon oboljevanja na prirodan način. Kao rezultat dolazi dotrajnog imuniteta. Međutim, opasno je kada ih dobiju muškarci posle puberteta. Kod oko 35% razvija se orhitis, ili zapaljenje testisa. To može da dovede do steriliteta.
Pošto vakcina protiv zauški pruža imunitet koji nije doživotan – već postepeno nestaje, dečaci koji su primili vakcinu protiv zauški mogu da dobiju zauške kasnije tokom života, sa opasnim komplikacijama. Statistike otkrivaju da se zauške sve češće javljaju nakon detinjstva, kao posledica vakcinacije protiv zauški.
Vakcina protiv zauški takođe može da izazove neposredne i štetne reakcije, uključuju?i groznične napade, osip, jednostranu nervnu gluvoću, a povremeno može da izazove i encefalitis.
Influenca (grip)
Većina ljudi influencu naziva “grip”. Vakcine protiv gripa variraju po tipu i efektima, iz godine u godinu. Stalno se razvijaju novi sojevi u pokušaju savladavanja epidemije gripa za datu godinu. Naravno, to takođe znači da vakcinacija protiv gripa prethodne godine ne može puno da pomogne osobi naredne godine.
“Više od 500 ljudi koji su primili vakcinu protiv gripa 1976. godine ostalo je paralizovano Gilen-Bareovim sindromom. Trideset njih je umrlo.
Medicinski izveštaji otkrivaju da je jedan od efekata programa vakcinacije protiv svinjskog gripa bila multipla skleroza kao i Gilen-Bareov sindrom.
Komentarišući ovu vezu, dr Vajzbren (Waisbren) jep predložio da virus iz vakcine protiv svinjskog gripa možda oštećuje ili uništava mijelin koji oblaže spoljašnjost nerava.
Rubeola – MMR vakcine
Kada dete dobije rubeolu, rezultat je blaga bolest sa malo problema. U stvari, većina njih ni ne primeti da je ima. Simptomi su curenje iz nosa, bol u grlu, veoma blaga temperatura, i donekle uvećani, osetljivi limfni čvorovi sa strane vrata. Ružičaste, blago izdignute ospe pojavljuju se na koži.
Međutim, situacija je potpuno drugačija ako trudnica oboli tokom prvog tromesečja (prva tri meseca trudnoće). Njena beba može da se rodi sa urođenim mana (kao što su defekti udova, mentalna retardacija, poremećen vid, oštećen sluh, ili srčane mane).
Očigledno, opasno je vakcinisati mladu devojčicu protiv rubeole! Kada kasnije imunitet nestane, ona je odrasla – i tada može da dobije rubeolu za vreme rane trudnoče. Rezultat može da bude dete sa urođenom manom.
To je dovoljan razlog zbog koga vakcinu protiv rubeole ne treba tek tako davati deci. A u medicinskim krugovima je poznato da približno 25% vakcinisanih protiv rubeole gubi imunitet u roku od pet godina.
Ipak se deci – uključujući i devojčice – rutinski daju MMR vakcine – koje uključuju vakcinu protiv rubeole. “Vakcinu protiv rubeole je nepotrebno davati”
Neobična je činjenica da su dva medicinska časopisa izvestila da se u mnogim bolnicama zahteva od celokupnog osoblja da prime vakcinu protiv rubeole –ali da lekari (oni su ti koji čitaju medicinske časopise) odbijaju da prime vakcinu protiv rubeole dok ih drugo bolničko osoblje dobrovoljno prima. Ti lekari rade u okviru dve medicinske oblasti koje su najstručnije za opasnosti vakcina.
“Sedmog avgusta 1989. primila sam vakcine protiv rubeola, malih boginja, i varičela zoster. Školujem se za medicinsku sestru. U roku od tri sedmice počela sam da se osećam slabo, umorno i tromo.To je dovelo do utrnulosti u obe ruke i stopala. Do novembra se razvio Gilen-Bareov sindrom i dva meseca sam provela u bolnici. Nisam mogla da hodam, imala sam poteškoće da pomeram gornje udove, imala urinarne i abdominalne probleme, delimičnu paralizu lica, i značajno sam smršala. Pre toga sam bila aktivna zdrava žena, željna da završi program za medicinsku sestru”.
Kada roditelji odvedu svoju decu na rutinski lekarski pregled, standardna je procedura da im lekari daju MMR vakcine. One bi trebalo da štite od zauški, malih boginja, i rubeole. Medicinske smernice preporučuju da se ove vakcine daju deci staroj oko 15 meseci.
Da li ove vakcine treba da se daju? Po mušku decu, rubeola je maltene bezopasna, a ženskoj ne pomaže jer vakcina štiti uglavnom oko 5 godina! Što znači da je bolje da se dobije prirodni TRAJNI imunitet u mlađim godinama, nego da se oboli kasnije, kad vakcina prestane da deluje, što ženama može napraviti nesagledive posledice, pogotovo u trudnoći.
Još jedna velika tema: MMR vakcina je povezana sa autizmom
Autizam predstavlja veliki problem u današnje doba. Slučajevi autizma nisu postojali pre vakcinisanja dece. Najčešće se oboljenje javlja oko druge godine, u vreme kad se i daje MMR vakcina. O ovoj temi ću se pozabaviti u nekom od sledećih ćlanaka. Najbolje bi bilo da, ukoliko vas interesuje tema, pratite nove objave preko naše fesbik stranice
Pertuzis (veliki kašalj) i DTP vakcina
“Voleli bismo da vidimo smanjenje broja slučajeva bolesti po što manjoj ceni je moguće. Međutim, ovaj cilj je teško ostvariti jer način razvoja imuniteta protiv velikog kašlja nije jasan; zbog toga znamo malo toga o principu imunizacije od bakterije. Da bismo ostvarili zaštitu dajemo celu bakteriju kako bismo omogućili domaćinu da pronađe efektivan imunološki odgovor. Zbog toga moramo da uključimp sve komponente bakterije, uključujući toksične” – Vincent Fulginiti!!!
Vakcina protiv velikog kašlja izaziva visok procenat neuroloških komplikacija, uključujući i smrt. U mnogim zemljama je ova vakcina neobavezna. Na žalost ova vakcina je obavezna u Srbiji.
Između ostalog, značajni dokazi su povezivali vakcinu protiv pertuzisa sa kasnijom pojavom astme i polenske groznice.
DTP predstavlja kombinovanu vakcinu, sastavljenu od vakcina protiv difterije, tetanusa, i pertussisa (velikog kašlja). To je verovatno vakcina koja se najčešće daje maloj deci. Takođe je jedna od najopasnijih.
Već smo razmotrili opasnosti vakcina protiv tetanusa, difterije i pertuzisa. DTP vakcina ih sve kombinuje u jedan paket, pri čemu zvaničnici zdravstvenog odseka u svim državama rutinski zahtevaju da svako dete dobije ovu vakcinu da bi moglo da pohađa državnu školu. Vakcine protiv difterije, tetanusa i pertuzisa obićno se daju u jednoj dozi, zvanoj “DTP vakcina”. Formaldehid, timerozal (oblik žive), i aluminijum fosfat – sve jaki otrovi– koriste se za “stabilizaciju” klica u DTP vakcini, kao i za niz drugih vakcina…
Otrovne hemikalije koje su korišćene za njihovo “stabilizovanje” dovode do toga da neki virusi obole, neki umru, a neki se potpuno oporave. Zatim se ceo bućkuriš ubrizga u ruku malog deteta. A mi se pitamo zašto nakon toga ono dobija čudnu bolest.
“Da li roditelji treba da nastave sa revakcinacijama kada su već jednom započeli? Sve te druge vakcine mogu da propadnu. Ako u bilo kom trenutku imate sumnje, možete da prestanete sa davanjem vakcina. Imajte na umu da vakcine često prouzrokuju ozbiljne reakcije tek nakon treće ili četvrte inekcije”. – Randall Neustaedter
Šta se u vakcinama sve nalazi?
Virusi u vakcinama
Virusi koji se nalaze u vakcinama mogu biti mrtvi ili “oslabljeni”. Kod tipova vakcina sa mrtvim virusima samo se pretpostavlja da su virusi u njima mrtvi.
Ublažene vakcine sadrže žive viruse koji su oslabljeni dodavanjem otrovnih hemikalija. Poznato da se mrtve životinje brzo raspadaju i da su opasne po ljudski život. čak i mirisi koji dolaze od njih nisu zdravi. Šta je sa mrtvom životinjom koja je ubijena otrovima? Da li biste želeli to da jedete? To je ono što se nalazi u vakcinama sa mrtvim virusima. Ko bi želeo da jede kravu koja je bolesna? Niko. Da li biste želeli da jedete bolesnu kravu koja je još uvek živa? Sigurno ne. Ipak, to je ono što se nalazi u vakcinama sa živim virusom.
To je ono što dobijate i u vakcinama sa mrtvim virusima. Virusi iz ovakvih životinja su ti koji se ubrizgavaju u krvotok tokom vakcinacije. Zajedno sa mrtvim virusima, deo otrova korišćenih za njihovo ubijanje takođe je ubačen u vakcinu.
U slučaju oslabljenih virusa, imamo sićušne životinjice koje nisu samo slabe – već su polumrtve! Životinja koja je polumrtva je ili obolela ili će uskoro biti. Mečutim, to nije sve: “Oslabljeni” virusi predstavljaju kombinovanu supu. Deo supe sadrži mrtve viruse; drugi deo sadrži skoro mrtve viruse; deo sadrži oštećene viruse koji će se uskoro oporaviti. Neki će postati veoma jaki i energični; a neki će ostati bolešljivi, ali će ipak živeti i razmnožavati se. Ne govorimo o jednoj, već o milionima životinja – jer to je ono što se nalazi u značajnoj količini tečnosti ubrizganoj u nečiju ruku. Sada shvatate zašto osoba koja primi polio vakcinu može da dobije poliomijelitis! Polio virusi iz vakcine se brzo oporaviljaju i množe!
Drugi virusi i bakterije
Laboratorijski tehničari uzimaju serum iz gnoja majmuna, krava, svinja, i drugih životinja. Zatim pokušavaju da ga “prečiste”. Ali,pošto rade sa tako sićušnim stvorenjima, nema ekonomičnog načina na koji mogu da izbace većinu stranih supstanci i životnih oblika iz te uzete tečnosti.
U stvari, oni ne rade direktno sa malom količinom seruma. oni prave velike količine seruma u bačvama. Zbog toga, nemojte pretpostaviti da je serum prvo “proveren”. Ispituju se samo mali uzorci iz bačvi. Sada shvatate zašto osoba koja dobije vakcinu protiv velikog kašlja može, umesto da dobije veliki kašalj, da ostane paralizovana. Pored virusa velikog kašlja u vakcini se nalaze i druge klice i bakterije. Ne baš proverene.
Otrovne hemikalije u vakcinama
Pored virusa bolesnih životinja i bakterijama u svakoj vakcini se nalaze i štetni hemijski elementi i jedinjenja koji služe kao konzervansi, neutralizatori, i noseći agensi, između ostalog formaldehid, živa (timerozal), i aluminijum fosfat, aluminijum kalijum sulfat, natrijum fosfat, natrijum fosfat, neomicin…
Hemijski otrovi slabe imuni sistem tela, koji počinje da se bori protiv tih čudnih supstanci (kao što su formaldehid, koji predstavlja tečnost za balsamovanje).
Rezultat je da virusi, kada se dovoljno umnože, mogu da napadnutelo koje je oslabljeno toksičnim hemikalijama. Svaka od tih supstanci veoma je toksična za ljudsko telo.
Šta sadrže pojedine vakcine?
Hib vakcina (Act HIB Haemophilus Influenzae Type B (HIB) Tetanus Toxoid)
Proizvodi se korišćenjem amonijum sulfata, formalina, saharoze, timerosala. Medijum: polu-sintetički.
Attenuvax Measles Virus Vaccine Live Merck & Co., Inc.
Proizvodi se korišćenjem neomicina, sorbitola, hidrolizovanog želatina. Medijum: pileći embrion.
DPT Diphtheria and Tetanus Toxoids and Pertussis Vaccine SmithKline Beecham Pharmaceuticals (DTP vakcina).
Proizvodi se korišćenjem aluminijum fosfata, formaldehida, amonijum sulfata, ispranih ovčijih crvenih krvnih zrnaca, glicerola, natrijum hlorida, timerozala. Medijum: svinjski pankreasni hidrolizat kazeina.
Vakcina protiv hepatitisa B (Hepatitis B SmithKline Beecham Pharmaceuticals)
Proizvodi se korišćenjem aluminijum hidroksida, timerosala. Medijum: kvasac (moguće 5% ostatka).
Polio vakcina (IPOL Inactivated Polio Vaccine Connought Laboratories)
Proizvodi se korišćenjem 3 tipa polio virusa, formaldehida, fenoksietanola (antifriz), neomicina, streptomicina, polimiksina B. Medijum: VERO čelije, linija ćelija majmunskog bubrega.
MMR vakcina – (MMR Measles Mumps Rubella Live Viruse Vaccine Merck & Co., Inc)
Proizvodi se korišćenjem sorbitola, neomicina, hidrolizovanog želatina. Medijumi: MM pileći embrion. Rubela-ljudske diploidne ćelije (potiču od tkiva ljudskih abortiranih fetusa).
Polio vakcina (Orimune Poliovirus Vaccine Live Oral Trivalent Lederle Laboratories)
Proizvodi se korišćenjem 3 tipa oslabljenih polio virusa, streptomicina, neomicina, telećeg seruma, sorbitola. Medijum: kultura ćelija majmunskog bubrega.
Varivax Varicella Virus Vaccine Live Merck & Co., Inc.
Proizvodi se korišćenjem saharoze, fosfata, glutamata, obraćenog želatina. Medijum: ljudske diploidne ćelije (potiču od tkiva ljudskog abortiranog fetusa).
Vakcine uzgajane u kulturama ćelija abortiranih fetusa:
- Ovčije boginje (Varivax): Merck
- Hepatitis A (Vaqta): Merck
- Polio (oralna) Poliovac, Kanada: Connaught
- 115 Polio (Imovax): Connaught
- Besnilo (Imovax): Pasteur Merieux
- Rubeola (Meruvax): Merck
- Vakcine sa živim virusima
- Ovčije boginje (Varivax): Merck
- Male boginje (Attenuvax): Merck
- Male boginje i zauške (M-M-vax): Merck
- Male boginje, zauške i rubela (M-M-RII): Merck
- Male boginje i rubela (M-R-VaxII): Merck
- Zauške (Mumps Vax): Merck
- Rubeola (Meruvax): Merck
- Rubeola i zauške: BIAVAX
Vakcine proizvedene korišćenjem genetičkog inženjeringa
- Hepatitis B: Merck
- Hepatitis B: SmithKline Beecham
- Lajmska bolest (Lymerix): SmithKline Beecham
- RSV (Synapis): MedImmune
- Vakcine sa životinjskim i stočnim delovima
- Ovčije boginje (Varivax), fetalni goveđi serum: Merck
- Difterija, tetanus, acelularna pertuzis (Acel-immune), infuzija goveđeg srca: Lederle
- Difterija (Infanrix), goveđi ekstrakt: SmithKline Beecham
- Grip (Flushfield), pileći embrioni: Wyeth
- Grip (Fluzone), pileći embrioni: Connaught
- Male boginje (Attenuvax), hidrolizovani želatin: Merck
- Male boginje, zauške i rubela (M-M-RII), hidrolizovani želatin: Merck
- Zauške (MuMpsvax), hidrolizovan želatin: Merck
- Polio (Ipol): teleći serum, ćelije majmunskog bubrega: Pasteur Merieux
- Polio, oralna (Orimune), ćelije bubrega, teleći serum: Lederle
- Rubeola (Meruvax), hidrolizovani želatin: Merck
- Rubeola i zauške (Biavax), hidrolizovani želatin: Merck
Vakcine sa stočnim materijalom (krv, fetalni teleći serum, mesni tečni medijum) nose rizik od bolesti ludih krava.
Na donjoj listi zvezdica (*) znači da stočni delovi iz proizvoda nabavljaju ilegalno! – NISU NAVEDENI u sadržaju paketa vakcina.
- Antraks: *BioPort DPT
- Certiva, antraks: *BioPort DPT
- 116Certiva, difterija, pertuzis, tetanus: North American / Baxter International
- DTP (Infanrix), difterija, pertuzis, tetanus: GlaxoSmithKline Beecham
- Hep A (*Havrix), hepatitis A: GlaxoSmithKline Beecham
- Hib (*ActHIB), haemophilus influenzae tip B: Aventis Pasteur
- Hib (*OmniHIB), haemophilus influenzae tip B: GlaxoSmithKline
- Beecham
- Upala pluća (*PNU-IMUNE 23): Lederle / American Home Products
- Polio (IPOL): Aventis Pasteur
U vakcinama se nalazi zapanjujući niz otrova, toksičnih metala, hemijskih vezivača, i životinjskih supstanci i sokova. Kad bi bili svesni čega sve ima u vakcinama ne biste je dali ni svom psu, međutim, po važećim zakonima, u obavezi ste da vakcinišete svoju decu.
Нема коментара:
Постави коментар