Piramida moći na Planeti (3.deo)

 

“Kissinger i članovi, Inc.”

Henry Kissinger, dobitnik Nobelove nagrade za mir, stajao je iza glavnih spoljnopolitičkih odluka američkih predsednika umešanih u ratne sukobe od Vijetnama i Laosa do Bosne i Iraka (dva puta).

• Ako poželimo da ljudsku civilizaciju podredimo nekim drugim, „višim“ potrebama, onda ćemo joj prvo oduzeti moć slobodne misli. Udaljiti je od njene prave prirode. Odsečićemo krila duhovnoj i mentalnoj slobodi. I ljude fokusirati na sporedne ciljeve (npr. borba za finansijsko preživljavanje, pripadnost religijama itd).
• Proces manipulacije sa lažnom slikom sveta. U nekom trenutku sam bukvalno počeo sumnjati u svaki komadić znanja koji su nam usadili kroz proces obrazovanja i medijskog bombardovanja.
• Kad vlastitim naporom potvrdimo šta je istina, tek onda postajemo slobodni.
• Istorijski događaji se ne odvijaju stihijski, kao što mnogo ljudi misli. „Kao splet trenutnih okolnosti“. Zabluda!
• Oni se ne odvijaju ni zakonito. Svetski i lokalni ratovi, ekonomske krize. „Ciklusi“? Nova zabluda!
• Božanske prste u svemu ovome ne možemo dokazati pa ih nećemo ni razmatrati.
• Ali je istina da tri gornja pogleda na svet dominiraju u tumačenjima svega onog što nam se događa.

U nastavku pokušaću da dokažem da je sve ono što nam se događa na ovoj Planeti poslednjih nekoliko hiljada godina uglavnom usmeravano i pokretano iz elitnih centara.

Rat u Bosni je dobar primer, jer svako od nas misli da zna šta se dešavalo. Nećemo govoriti o lokalnim vođama… već o spoljnom inžinjeringu koji je taj rat vodio u željenom smeru. Vreme će pokazati da li su ključne operativne uloge imale sledeće organizacije:

• Bilderberg Grupa
• Trilateralna Komisija
• Komitet 300
• Britanski Kraljevski Institut za međunarodne poslove (RIIA)
• Američki Savet za međunarodne poslove (Council on Foreign Relations)
• Kissinger Associates

U predvečerje sukoba u bivšoj Jugoslaviji zemlje Evropske Unije su postavile svog prvog „mirovnog pregovarača“. Sećamo se, bio je to lord Carrington. Carrington je bio lider Bilderberg Grupe, predsednik RIIA i jedan od članova Komiteta 300. Ujedno je i jedan od osnivača Kissinger Associates. Kad njegovo posredovanje navodno nije dalo rezultate (a u stvari on je odigrao očekivanu ulogu) zamenjen je sa dvojcem: lord David Owen i Cyrus Vance. Zatim slede Šveđanin Carl Bildt i Norvežanin Thorvald Stoltenberg. U dva navrata se ubacivao nezavisni pregovarač Jimmy Carter (svojevremeno predsednik Trilateralne komisije, član američkog Saveta za spoljne poslove). Kada je četvrt miliona ljudi pobijeno, „napokon“ dolazi ekipa sa Richard Holbrookeom, mirovnim pregovaračem tadašnjeg predsednika Bill Clinton-a. Dnevno su bili umešani ministri Warren Christopher i William Perry. Stvara se globalna NATO armija i zapovenik multinacionalne armije od 60.000 vojnika je admiral Leighton Smith. Carl Bildt kontroliše civilni deo operacija. Uticajni američki ambasador u Beogradu bio je Warren Zimmerman, a finansijer George Soros imao je i ima niz neprofitnih fondacija širom jugoistočne Evrope. Svi su oni sledili uputstva Davida Rockefellera i Henry Kissingera, moćnih lidera Bilderberg Grupe, Trilateralne Komisije, britanskog i američkog Instituta za spoljne odnose. To su ljudi koji menjaju svet i odlučuju o ishodima tih promena. Kissingera se sećamo iz Nixonove i Fordove administracije, kao planera rata u Vijetnamu i (koje li ironije) laureata Nobelove nagrade za mir 1973. godine. Od sedamdesetih, on je stajao iza glavnih političkih odluka svih američkih predsednika a njihova pripadnost različitim strankama u Kongresu SAD je bila bez značaja.

Kada je George Bush stariji postao predsednik 1988. godine postavio je dvojicu bliskih Kisindžerovih saradnika u svoj kabinet: Brent Scowcroft je vodio Washingtonski ofis Kissinger Associates i postao je šef moćnog Nacionalnog Saveta za sigurnost (NSC). Predsednik Kissinger & Associates, Lawrence Eagleburger je bio pomoćnik ministra spoljnih poslova zadužen za Balkan i Evropu. Prema navodima jednog visokog službenika Bušove administracije, koji je kasnije dao ostavku na dužnost, sudbina Jugoslavije se rešavala ovako: 1992. godina, rat na Balkanu je uveliko započeo, u Ovalnom ofisu Bele kuće sede Bush i Kissinger. Henry Kissinger diktira redosled događaja koji treba da se odigraju, a Bush potvrdno klima glavom. Naravno, zvanično Kissinger nije bio član američke vlade, niti je imao bilo kakvu funkciju u njoj. Ali iza iza scene, po dogovoru moćnika Kissinger & Associates je vodio inžinjering  najnovijih balkanskih ratova.

---

Ko vlada čovečanstvom?

Zanimljivo je pratiti ankete kojima gledaoce svakodnevno zapljuskuju TV stanice u svetu. U njima se stvara privid da narod daje svoje mišljenje o životnim pitanjima i da ih političari navodno slušaju. Naravno da se sve zna mesecima i godinama unapred, šta će se zaista i kako će se sprovesti, a ankete su slatka oblanda laži. Isplanirane odluke se donose bez obzira šta većina misli i šta ankete govore. Gašenje kritičkog mišljenja stanovništva je utrlo put prema društvu u kome se ne postavljaju pitanja, već se prihvataju „istine“ koje se serviraju iz medija i prilagođenih udžbenika istorije, fizike, biologije. Deci se daju putem TV daju „lekovi“ za smirenje da ne bi bili hiperaktivni, a prava droga je dostupna u svakoj, čak osnovnoj školi, nasilje je prihvaćeno kao neminovnost, istorijsko ruglo „muzike“ – crnački rep je danas vodeći trend među mladima. Sprovode se „vakcinacije protiv nepoznatih i opasnih bolesti” itd. I niko ne zna šta zapravo sadrže vakcine kojima besplatno siromašne i zemlje u razvoju, pa čak i ostale, snabdevaju moćne međunarodne nevladine i humanitarne organizacije: “nepoznat lek protiv nepoznate bolesti ili nešto drugo?

Da li se ove stvari dešavaju slučajno, ili je nekom u interesu da stvara priglupe mase, kojima je lako manipulisati? Odbijanje Kine, Rusije i nekih drugih zemalja da svoje stanovništvo vakciniše tim vakcinama mora imati svoju logičnu pozadinu, a ona se može naslutiti. Već pomenuti nezavisni istraživač političkih manipulacija nad čovečanstvom, Dejvid Ajk u svojoj knjizi „I istina će nas osloboditi“ predstavlja podelu moći na zemlji: Na dnu šeme je ČOVEČANSTVO, slede MEDIJI, UJEDINJENE NACIJE, EVROPSKA UNIJA, EKONOMSKE UNIJE I TRGOVINSKI BLOKOVI, BILDERBERG GRUPA, BRITANSKI KRALJEVSKI INSTITUT ZA SPOLJNE POSLOVE, AMERIČKI SAVET ZA SPOLJNE POSLOVE, TRILATERALNA KOMISIJA, OKRUGLI STO zatim ide crta koja predstavlja odvajanje od javnosti, pa slede MASONI, VITEZOVI MALTE, SKULL & BONES ponovo linija koja odvaja vrh i “Nedodirljive” tj. “Globalnu elitu” KOMITET 300, CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI (PROSVETLJENI MASONI).

Razmislimo o ovoj podeli, koja je prva reakcija? Neverica, odmahivanje rukom, neprihvatanje… Logično,  jer se ne „uklapa u već formiranu sliku sveta“. Sliku koju su nam „oformili“ oni koji imaju stvarnu moć na planeti. A ako neko kao Dejvid Ajk i pokuša da ih razotkrije u očima većine sve ovo će izgledati toliko fantastično, da će se malo ko nad time zamisliti a kamoli poverovati . Takve “istine” o uređenju sveta su toliko neverovatne, da ih treba odbaciti, nameće se zaključak! Iluzija o sadašnjem “spontanom i prirodnom” globalnom uređenju planetarne vlasti je toliko jaka i učvršćivana stotinama, čak hiljadu godina, i „sigurnije“ je za pojedince, narode i čovečanstvo ne odvajati se od nje i ponašati se da sve funkcioniše kako treba u interesu ljudske rase! Ipak mi se suprostavljamo takvom načinu razmišljanja i pokazaćemo da je „globalni sistem upravljanja“ zaista oličen kako je predstavljeno u gornjoj podeli. Dejvid Ajk dalje kaže:

„Ovo će možda izgledati nerealno većini ljudi, ali ja od vas tražim da razmislite. Svi ćemo se složiti da je nešto vrlo pogrešno sa ovom planetom. Građanski ratovi, bolesti, etnička čišćenja, religijski ratovi, kršenje ljudskih prava… i lista ide dalje. Da li su ovi događaji međusobno nepovezani, ili možda imaju neki zajednički izvor, razlog i cilj? Konstantno nas “hrane” propagandom, lošim vestima o svetskim katastrofama, mišljenjima, sumornim prognozama, lažima …  Većina ovih laži dolazi kroz medije čiji su vlasnici nekolicina ljudi sa vrha pomenute podele. Sve se podređuje ciljevima tih grupa na vrhu, a postoje hiljade i hiljade nedorečenih tajni..“

Prokomentarišimo ukratko podelu “piramide moći”:

Čovečanstvo

Šest milijardi ljudi je ogromna energetska masa: mentalna, duhovna, materijalna. Svako od nas je u suštini samo energetska lopta kojoj treba energetski podsticaj – „hrana“, da bi se održala i razvijala. Većina ljudi osnovne energetske potrebe zadovoljava hranom i pićem, zatim iskustvima različitog pozitivnog ili negativnog naboja: ljubavlju, moći, dominacijom nad drugima, seksom, itd. U suštini još svetom dominira “pozitivna energija”. Međutim, oni sa vrha piramide smišljeno i usmereno planiraju i akumuliraju negativno nabijenu energiju za svoje planove i vlastiti opstanak. Sedam hiljada godina je navodno stara ova naša poslednja u nizu zemaljska civilizacija. Dosadašnja istorija je tipičan primer manipulisanja masom ljudi (energetskih lopti), a da toga nismo svesni.

Dve ideologije koje su dovele čovečanstvo do ivice istrebljenja samo su odraz u ogledalu samih sebe, pokazujući klasičan oblik paralelnih inverzija koje maskiraju njihovu pravu prirodu. Zato hrišćanski vernici i ne znajući to, hiljadama godina u svojoj najveličanstvenijoj molitvi OČE NAŠ ponavalju – između ostalog – i „Praštaj nam dugove naše..“ kao i „I ne uvedi nas u iskušenje„.  Ili drugim rečima:

1. Lucifer donosi samosvesno razmišljanje čoveku, i čineći to, razdvaja ga od njegovog prirodnog duhov­nog nasleda. Ta greška ljudskog „ja“, njegov naročiti pad, na značenje u mitu o raju: onda kad se ljudska duša spustila iz krila božanslva, i prvi put ušla u zemaljsko telo, postala je čovekova viša duša „ja“. Čovek ne može pasti samo usled mogućnosti greške eteričkog i astral­nog lela, nego postoji neka osnovna mogućnost greške, koja nastaje time, što je čovek uopšte došao do samostal­nosti. Čovek je morao proći kroz samoljublje i egoizam, da bi se postepeno svesno popeo do slobode i samostalnos­ti. On se spustio kao duša koja je bila član božanstva.  Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao neko samoljubivo, egoistično biće, „ja“ sledi sve nagone i sklonosti tela. Na lalinskom, malum znači „zlo“ ali znači i „jabuka„. Seti se mita o Raju. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo, osim za neku pogrešku ljudskog „ja“. Na ovoj tački čovekovog razvoja, ahrimanske moći su ga ubedile da postoji samo jedna realnost – realnost čul­nog sveta preko koga se celi univerzum može objasniti u na­učnim terminima. „No izbavi nas od Zloga“ – kaže molitva.
2. Dvoroga zver (Ahriman) je opisana kao vrsta hladne demonske mašine, oblik koji krši i mrvi sva stvorenja svojim kandža­ma i zubima

Ovo je bitno razumeti jer dobar deo današnjih izopačenja se time može objasniti. Ahri­manske snage danas dominiraju svetom, jer ih je prihvatila zapadna civilizacija od sredine ovog veka, ili možda nešto ranije. Kako je Hitler priglio Luciferova sveštenike, tako je Čerčil prihvatio Ahrimanove. A on je gospodar fizičkog sveta, – duh moderne tehnologije. On radi u hladnoj, bezdušnoj, mašinskoj intelektualnoj klimi našeg bez­ličnog mehanizovanog doba. Takođe je Ahriman taj koji upravlja svešću bez emocija naučnog materijalizma. Nijedna osoba zdravog razuma ne bi poželela da vrati unazad tokove indu­strijskog progresa, ali bi trebalo da naučimo da koristimo ovu ahrimariski inspirisanu tehnologiju da ne bismo postali njeni robovi. Otkrovenje Jovanovo jasno pokazuje da će ahrimanske sile hipnotisati čovečanstvo da prihvati pojavni svet kao celokupni svet, kao što Kastaneda kaže da smo zatvoreni u mehuru percepcije. Pod takvom iluzijom ljudska svest može biti oslabljena vodeći u stanje moralne degeneracije u kome je ljudski život toliko nisko vrednovan da sam čovek može biti lako podređen ideologiji koja nad njim vlada. U tom miljeu ideologije, bilo leve ili desne ori­jentacije, razvijaće se sve dok država ima potpunu kontrolu ne samo nad pojedincem već i nad načinom na koji on misli. Tu možda i leži – barem deo objašnjenja kako ljudi relativno lako prihvataju razna razarajuće ideologije kao način svoga života. Kako relativno mirno žive u krajnje nehumanim uslovima raznih diktatura – bilo da dolaze iz krajnje levih ili desnih političkih snaga. Ovo amoralno stanje, čovečanstvo čini krajnje ranjivim za luciferske sile koje gle­daju na današnju civilizaciju kao na svoj plen. Zbog toga nas Otkrovenje obaveštava da se druga zver sama ne pojavljuje u pot­punosti već ostaje u pozadini, da bi izdala čovečanstvo pr­voj zveri.

Mediji

Manipulacija se danas održava medijima kao jednim od najmoćnijih oružja uz droge, lekove i farmaceutsku industriju, „obrazovanje“ i sl. Male medijske kuće se oslanjaju i slušaju one velike; velikim su na čelu grupe koje dominiraju čitavom medijskom industrijom i što više idemo ka vrhu piramide, shvatamo da samo nekolicina ljudi drži u svojim rukama sve medijske i ekonomske imperije. Nijedna medijska “udarna” odnosno globalna vest nije slučajna. Ona nije plod „istraživačkog i nezavisnog novinarstva“ ili slučajnih događaja, već je uvek u funkciji neke nove manipulacije. Dobar orijentir za one koji žele postati nezavisni je – uvek sumnjati u ono što čujemo i proveravati jer, prava istina ili pozadina svih događaja je uvek skrivena.

Oni koji iza scene vuku konce tačno znaju kojim putem idu. Masonski moto „Ordo Ab Chaos“ – red, poredak iz haosa, ovde je na delu. „Kreiraj problem, podstakni reakciju da se nešto treba uraditi, i onda ponudi rešenje. Svoje rešenje! Svoj („Novi svetski…) poredak.“

Ujedinjene Nacije

Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem UN, volontiralo u afričkim misijama misleći da vakcinama pomažu stanovnike ovog siromašnog kontinenta? I ne sluteći šta se skrivalo u tim vakcinama. Danas je to kontinent gde se populacija kontroliše na najužasniji način. Jedan od četiri odrasla Afrikanca ima AIDS. Crni kontinent je najveća eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog poretka. Nažalost, jako malo ljudi zna šta se krije u pozadini jedne tako moćne organizacije. Ko ih je stvorio i sa kojim ciljem, po čijem nalogu i u čijem interesu? Ali pođimo redom:

1. Društvo Naroda – Tokom prvog svetskog rata saveznički vođi bodrili su svoje narode da izdrže u ratnom naporu i postignu pobedu ne žaleći žrtve. U to ime se kao nagrada i njima i njihovom potomstvu obećavao bezbedan posleratni mir koji će biti čuvan uglavnom od strane međunarodne zajednice, organizovane u svoju organizaciju – već ranije nazvanu Društvo naroda. Jedan od poliltičara koji se svesrdno zalagao za stvaranje ove organizacije je bio i Vudro Vilson, dvadeset i osmi predsednik SAD. U svojoj poslednjoj od čuvenih Četrdeset tačaka on kaže – “Osnovaće se sa naročitim obavezama jedno opšte udruženje naroda koje će priznati i malim i velikim državama uzajamnu garanciju za političku nezavisnist i teritorijalni integritet”. Međutim, u njegovom odsustvu iz SAD, – za vreme rada konferencije mira u Parizu koja je otvorena 18.01.1919. godine – u SAD se naglo povećala opozicija protiv Vilsonove akcije za stvaranjem Društva naroda, što je konačno dovelo do odbijanja ratifikacije Versajskog ugovora o miru od strane američkog kongresa i njihovog  neulaženja u Društvo naroda. Ali, postoji i druga strana medalje, stvaranje društva naroda je vezano i još za jednu ličnost, doduše manje poznatu javnosti, ali ne i manje važnu – Edvard Mandel Haus ili pukovnik Haus kako su ga zvali. Bio je agent iluminata, odan interesima jednog kartela –Rotšild – Varburg – Rokfeler i služio  je kao njihov čovek u Beloj kući. Pošto je Vudro Vilson izabran za predsednika Haus je postao njegov najpoverljiviji lični svetnik. Između ostalog, uspešno je ubedio predsednika Vilsona da podrži zakon o osnivanju Banke savezne rezerve i na njega stavi svoj potpis. Kasnije, shvativši šta je učinio, Vilson je pokajnički izjavio: »Nehotice sam uništio svoju zemlju«. Po završetku prvog svetskog rata, 1918.g. Haus je marljivo radio na stvaranju Društva naroda. Finansirano delimično Rokfelerovim novcem, društvo je trebalo da posluži kao prvi korak ka stvaranju svetske vlade. Predsednik Vilson će – po Hausovom savetu – postati vodeći zagovornik stvaranja Društva naroda, a javno će biti smatran za glavnog tvorca Društva, uprkos činjenici da je u celoj stvari glavnu ulogu imao pukovnik Haus. Američki narod se snažno opirao tom kretanju ka globalizaciji vršeći pritisak na Kongres da odbaci sporazum i tako SAD održi izvan društva.

2. Stvaranje Organizacije Ujedinjenih Nacija – počelo je još 1943.g. na Moskovskoj konferenciji, gde je po prvi put spomenunuta buduća međunarodna organizacija koja će počivati na načelu suverene jednakosti država i načelu univerzalnosti za sve miroljubove države. Predstavnici savezničkih velikih sila održali su 1944.g. niz sastanaka u Vašingtonu u Palati Dambarton Oks, (po kojoj je ova konferencija i nazvana) u cilju formulisanja predloga za uspostavljanje ‘opšte međunarodne organizacije’ – Ujedninjenih nacija. Usvojen je i nacrt buduće povelje kao osnovnog radnog dokumenta na osnovu kojeg će se voditi rasprava na idućoj, osnivačkoj konferenciji u San Francisku 1945.g. Stara Jugoslavija spada u red država osnivača OUN. Ovo su činjenice manje više svima znane i deo su zvanične istorije, ali pored toga postoji i nešto što nije baš svima poznato: Ujedinjene nacije su se stvarno izlegle dve sedmice posle Perl Harburga u kancelariji državnog sekretara Kordela Hala. U pismu predsedniku Ruzveltu datiranom 22.12.1941.g. sekretar Hal, po upustvima svojih bezlilčnih prijatelja i pokrovitelja predložio je osnivanje ‘Predsedničkog savetodavnog komiteta za posleratnu spoljnu politiku’. To je ustvari bila komisija za planiranje Ujedinjenih nacija i njene povelje. Članovi te komisije su bili različiti savetnici i članovi osoblja Stejt Departmenta, Članovi Saveta za inostrane odnose i vodeći ljudi u oblasti obrazovanja, medija i istraživanja u oblasti spoljne politike. Svaki član ovog komiteta je bio ili član Saveta za inostrane odnose – SIO  (Council of Foreing Relations ili skraćeno CRF)  ili je bio pod kontrolom tog saveta. Njihov „stariji savetnik“ bio je Džon Foster Dals. „Ohrabren svojim velikim uspesima, Dals je imenovanje za državnog sekretara u administraciji predsednika Ajzenhauera, januara 1953, shvatio kao mandat za kreiranje spoljne politike, što obično spada u resor predsednika“, navodi Nova enciklopedija Britanika. Uzevši u obzir da Dalas i društvo iz SIO-a stoje iza formiranja UN, nije nikakvo čudo da ta organizacija danas nadgleda Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (koja se obično naziva Svetska banka) i Međunarodni monetarni fond (IMF). Ujedinjene nacije takođe drže izvestan broj socijalnih agencija, uključujući Međunarodnu organizaciju rada (ILO – International Labour Organization), Organizaciju za hranu i poljoprivredu (FAO – Food and Agriculture Organization), Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO – World Healt Organization), Organizaciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) i Dečji fond UN (UNICEF – United Nations International Children’s Emergency Fund). OUN preko mnogih svojih organizacija, na svim nivoima i u raznim političkim i kulturnim oblastima deluje na stvaranju Novog sveta i to po pravilu postepeno i nenametljivo, uvek uvijeno u izgled dobrih namera. Kao ilustracija– Lucistrust (Što je inače skraćenica od Lucifer’s trust – Luciferov trust- http://www.freemasonrywatch.org/lucistrust.html) poznat je u centrali za informacije OUN-a  i zastupljen je na njenim skupovima u Ženevi i Njujorku. Da je SIO pokušao da naglo uvede Ameriku u svetsku vladu taj napor bi bio osuđen na neuspeh, kao što se to desilo sa Društvom Naroda. Američki narod bi se tome verovatno suprostavio. Osnovni cilj Ujedinjenih nacija je bio da pripremi amerikance na ideju globalne vlade. Sve je to bio deo postepenog privikavanja na ono što tek dolazi.

Savet za inostrane odnose (SIO)

Neulazak SAD u Društvo naroda, predstavljao je veliki udarac za pukovnika Hausa i internacionaliste. Znali su da neće postojati nikakva svetska organizacija bez učešća vodeće sile u njoj. Da bi se obezbedio od slučajnih incidenta u budućnosti, kartel će preko pukovnika Hausa i njegovih saučesnika uspostaviti Savet za Inostrane Odnose – SIO  (Council of Foreign Relations ili skraćeno CRF). Tridesetog maja 1919. godine nekoliko vodećih ljudi na Pariskoj mirovnoj konferenciji sastalo se u hotelu Mažestik u Parizu da razmotri uspostavljanje međunarodne grupe koja bi savetovala njihove vlade o pitanjima iz međunarodnih odnosa. Ali ovaj savet nije zvanično osnovan sve do 29.07.1921.g. Novac za njegovo osnivanje stigao je pored ostalih i od Dž.P.Morgana, Bernarda Baruha, Ota Kana, Jakoba Šifa, Pola Varburga (inače predstavnika evropske bankarske porodice Rotšild) i Džoma D. Rokfelera. To je bila ista ona grupa ljudi umešana i u donošenje zakona o Banci saveznih rezervi. SIO je ubrzo postao – nevidljiva vlada i Rokfelerovo ministarstvo za spoljne poslove. Ova polutajna organizacija postala je nesporno najuticajnija grupa u Americi  (piše Geri Alen u knjizi INSAJDERI). Članovi SIO su amerikanci i njihove im veze omogućavaju da vrše strogu kontrolu država zapadnog sveta – bilo direktno, bilo preko sličnih ili priključenih društava, ili preko međunarodnih organizacija kao što je svetska banka gde ona predstavlja vodeću snagu. Svi predsednici SAD od osnivanja SIO do danas, su pre svog izbora bili članovi ove organizacije osim Ronalda Regana, ali je njegov tadašnji podpresednik, a kasnije i sam predsednik, Džordž Buš, bio takođe član SIO. SIO nije vlada, to je pre glavna agentura koja govori vladi šta da čini. (Ona uglavnom i postavlja vlade, ili su iz njihovih redova). SIO-om je predsedavao Dejvid Rokfeler. Među istaknutim ličnostima koje su bile na položaju direktora SIO je bio i nama dobro poznati Sajrus Vens (kriza devedesetih u Srbiji) i to u dva mandata 68-76 i 81-87. (Setite se ko je bio glavni posrednik i »mirotvorac« u Bosanskom ratu). Koliko je uticaj SIO na oblikovanje modernog sveta veliki, vidi se i po tome što je državni sekretar SAD, Edvard Setinus, još 1938. osnovao ‘Komisiju za izučavenje problema posleratne epohe‘ – u to vreme II svetski rat još nije ni počeo. Jasno je da je već tada od strane svetskih multinacionalni-ekonomski moćnika rat bio pripremljen i da je bio poznat njegov najverovatniji završetak. Kontraadmiral Čester Vord, koji je šesnest godina bio član Saveta, upozorio je američki narod na namere ove organizacije:  Najmoćnija klika u toj elitističkoj grupi ima jedan zajednički cilj – oni žele da ukinu suverenitet i nacionalnu nezavisnost SAD. Drugu kliku međunarodnih članova u SIO sačinjavaju internacionalni bankari sa Vol Strita i njihovi  ključni agenti. Oni pre svega žele uspostavu bankarskog monopola koji će biti pod kontrolom svetske vlade. Kapital da bi mogao dejstvovati bez ograničenja mora se dočepati slobode kako bi stvorio monopol industrije i trgovine, što se već i ostvaruje nevidljivom rukom u svim delovima sveta. Osim što je bio zaslužan za stvaranje OUN, Savet za inostrane odnose poslužiće i kao pokretač za brojne druge grupe, kao što su: Bilderbergerovi, Rimski klub (COR) i Trilateralna komisija, od kojih je svaka zamišljena sa ciljem da ostvaruje određene zadatke u okviru šire misije strvaranja Novog svetskog poretka. Stvaranje tih novih organizacija predstavlja samo prestruktuiranje političke hijerarhije zastupnika jednog sveta, koja se stalno menja prilagođavajući se novoj situaciji kako bi na najefikasniji način mogla da radi na ostvarivanju svojih zadataka.

Avgusta 1991.g. službeno glasilo Vatikana („Osservatore Romano“) u svom komentaru posvećenom jugoslovenskoj krizi traži od međunarodne javnosti da Srbiju „stavi“ u granice iz 1914.g. Na osnovu sporazuma postignutog između Gorbačova i Buša Jugoslavija je izašla iz zone Američkog centralnog interesa i prepuštena je sveri nemačko-italijanskog (vatikanskog) interesa i uticaja. U realizaciji je opcija pola-pola iz Jalte.

Da bi se na najefikasniji i najbezbolniji način došlo do ideje o svetskoj vladi u najširim masama naroda sveta, pozivano je na uspostavljanje svetske vlade, ali u fazama, kroz  formiranje administrativnih regiona, a što je sve u skladu sa Poveljom OUN (Vidi poglavlje VII, članovi 52. I 53 Povelje OUN). Da bi se slomila ideja nacionalnog suvereniteta, sve zemlje sveta će najpre biti utopljene u nekoliko regiona, a zatim će oni biti spojeni u sistem svetske vlasti. Začetak toga se vidi u ekonomskim zajednicama zemalja, a to su osnove kasnijih političkih ujedinjavanja (Evropska zajednica), sve da bi se zamaskirala krajnja ideja i otupio otpor naroda ka gubljenju svog nacionalnog i državnog suvereniteta, tj. stvaranja jedinstvene nadvlade. U studiji boj 7 – dokumentu o stavovima Saveta, objavljenom 25.11.1959.g. – izjavljeno je da je cilj SIO zagovaranje “Uspostavljanja novog međunarodnog svetskog poretka koji će odgovarati svetskim težnjama ka miru i društvenim i ekonomskim promenama… međunarodni poredak koji će uključivati i države koji sebe nazivaju socijalističkim”.

Evropska Unija i trgovački blokovi (CEFTA, OPEC…)

Stvaranje jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, jedinstvene armije (NATO) dovodi do čvrste kontrole i držanja poluga vlasti u rukama nekolicine moćnika. Lepe priče o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju masama dok se u međuvremenu nerazvijeni prilagođavaju “srećnicima koji su uništili svoje ekonomije, valute, nacionalne interese i ostalo, što je predstavljalo motive za ekonomsku trku i napredak civilizacije…. Cilj je skoro postignut Evropa je u prosečena besmislenim pravilima koja se kroje za sve isto, bez obzira na prirodne, inteltualne, ljudske i prirodne resurse.

Globalna elita (Crno plemstvo, Komitet 300, “Prosvetljenim masonima- Iluminatima“ i njihovim elitama: Vitezovima Malte, organizaciji “Skull & Bones” (Lobanja i kosti) i dr).

Vitezovi Malte nisu tako nikako arhaična i neuticajna organizacija, kako se činilo kada je jedan od njih došao u nekadašnju Jugoslaviju i prikazivan kako putuje kroz Beograd, Zagreb i Dubrovnik početkom 1991. godine usput deleći ordenje i odlikovanja. Jedini koji je dobio ovom prilikom odlikovanje u Srbiji je Vojislav Šešelj, a u nastavku su slike i drugih poznatih svima nama.

Penjući se ka vrhu piramide, rituali i okultizam koji karakteriše kroz istoriju zaboravljene civilizacije i Srednji vek počinju da zapanjuju i istraživače. I pored svih napora istraživača svetskih misterija nije još moguće proveriti priče i teorije o takozvanom “Crnom plemstvu” za koje se vezuje svetska destrukcija. Još teže je otkriti tajne elite koja generacijama strogo održava svoje genetičke i krvne linije i priču o trinaest svetskih familija koji su potomci Hrista, tačnije Hristovog brata i Marije Magdalene stvarnih upravitelja svetskog poretka. Iako je nekoliko knjiga poslednje decenije uzdrmalo strogo čuvane tajne Vatikana i svetskih elita, poslednja – “Da Vinčijev kod” nije samo buđenje mašte čitalaca, već razlog da se zaista zapitamo da li je, već koliko je od napisanog istinito. Istine se mogu skrivati, ali nikad večno. Pre ili kasnije informacije počinju curiti. Vitezovi Malte inače imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja. Podružnice ove zatvorene organizacije širom sveta učestvuju u akcijama „humanitarnog karaktera“, dok njihovi lideri pripadaju vodećim elitama koje vladaju svetom. Predstavništvo u Srbiji nalazi se u Zrenjaninu, dok Srbija ima svog zvaničnog izaslanika na Malti.

Bilderberg grupa

Bilderberger- Ovo tajanstveno ime potiče od imena hotela „de Bilderberg“ u mestu Osterbek, nedaleko od Arnhema gde je princ Bernhard od Holandije, muž kraljice, okupio evropsku finansijsku i industrijsku elitu u maju 1954.g. Bili su tu prisutni i Američki predstavnici. Čelo ove organizacije je baron Edmund de Rotšild. Danas Bilderber grupa obuhvata oko 120 ličnosti koje u Evropi nešto znače. Cilj im je stvaranje jedinstvene Evrope. Evropska zajednica je politička unija, a to je delo grupe Bilderberg. Oni su elitni internacionalni klub tehnokrata, orijentisanih ka „napretku“, a kojim predsedava princ Bernhard od Holandije (Berhard der Niederlande), i koji u velikoj tajnosti dolazi na konferenciju jednom do dva puta godišnje. (Njegova porodica je glavni vlasnik kompanije Rojal Dač Šel Oil). U članstvu su zastupljene visoke finansije kao i prominentni političari i intelektualci internacionalne prevencije. Napori su usmereni na koordinaciju američke i evropske elite. Bilderberg – organizacija je demokratski nelegitimni globalni upravljački odbor, koji utvrđuje smernice i načela politike, koja se nastavlja u zemljama „demokratskog“ sveta. Na konferencijama iza zatvorenih vrata, ne na sastancima na vrhu, ne u parlamentima i skupštinama „zvanične“ politike, donose se osnovne političke odluke.

Finansijski dominantan u Bilderbergu je familija Rotšild, za razliku od Trilateralne komisije gde je dominantan ekonomski lobi Rokfelerovih. Poslednjih godina je došlo do malog sukoba u okviru finansijske elite – Bilderbergeri podržavaju hrišćanski elemenat, a Trilateralna grupacija muslimanski, što se sve jasno ocrtava u svakodnevnoj „javnoj“ politici. Nažalost i Jugoslavija je deo toga – prepuštanje Kosova muslimanima je ponajviše zasluga Trilateralne grupacije i jenog od njihovih značajnih finansijera – Saudijske Arabije.

Krajem maja ili početom juna svake godine Bilderberg grupa održava svoje godišnje tajno zasedanje. O tome nijedne velike novine ili TV stanice neće objaviti ni slova. A vlasnici tih istih medija biće zato učesnici svakog sastanka. Tako, na primer, od 24-28. maja 2001. u luksuznom švedskom hotelu u istoimenom mestu Stenunsbaden pedesetak kilometara od Gotesberga, lideri Bilderberg grupe su otvorili svoj 48-i susret. Hotelski smeštaj gostiju je bio u vilama na jednom ostrvcetu uz jake mere sigurnosti, dok je 120 predstavnika političke, finansijske i multionacionalne ekonomske elite odlučivale o neposrednoj budućnosti sveta. Osamdesetogodišnji Rotschild i Rockfeller zajedno sa Kissingerom pripremali su i ovaj put, dnevni red i izbor pozvanih. Isto kao i godinu dana ranije na sastanku u belgijskom hotelu Chateau Du Lac Hotel na 20 km od Brisela. Ili godinu pre, u škotskom Turnberry Hotel u mestu Ayrshire ili ranije u portugalskoj Sintri. Usamljeni, luksuzni hoteli u vlasništvu Rothschilda ili Rockefellera, tada postaju prava utvrđenja koja okružuju neviđene mere sigurnosti: naoružani čuvari, policija, čak i vojska. Kilometrima uokolo nijedan novinar nema pristupa. Pet dana intenzivnih diskusija rezultiraju uputstvima vodećim političarima, vladama sveta i vlasnicima multinacionalnih kompanija. Jedine novine koje su uspevale godinama, da prenesu osnovne zaključke ovih tajnih sastanaka, bile su američke novine: „Spotlight“. Za sebe su govorili da su „jedine preostale ozbiljne američke novine“. Međutim, od 2003. godine je i “Spotlight” prestao da postoji, a informacije o sastancima Bilderberg grupe puštaju se dirigovano u najkonciznijem obimu i sadržaju.

O postanku Bilderberg grupe govorio je američki senator Jacob Javits 1964. godine. Njegov izveštaj se može naći u američkoj Kongresnoj biblioteci u kome, ovaj inače i sam član Bilderberga kaže: „Zemlje zapadnog sveta su tokom perioda hladnog rata, osećale potrebu za uskom saradnjom, da bi se zaštitili od komunističke opasnosti.“ Ova „saradnja“ se fokusirala na ključni cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadrže globalnu kontrolu nad preostalim delovima sveta.

U maju 1954. održan je osnivački sastanak Bilderberg grupe koja je svoje ime dobila po mestu održavanja – hotelu Bilderberg u Holandiji. Ime ipak nije baš tako slučajno izabrano. Bil ili Bel je drevno feničansko božanstvo – Sunce (primarni simbol svih elitističkih grupa). Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernhardt, inače bivši SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je predsedavao Bilderberg sastancima sve do 1976. godine. Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni manipulator finansijski mastermind lord Victor Rothschild. I kao što je David Rockefeller vukao poteze iz senke u Americi, tako je i Rotschild rukovodio evropskim poslovima piše Dejvid Ajk u knjizi „The Biggest Secret„.

Bilderberg Grupa ima Stalni komitet od 39 članova koji se ne biraju već postavljaju. To je uže jezgro – donosioci odluka. Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godišnje sastanke. Pozvanih ostalih osamdesetak osoba se menjaju svake godine, kao i lokacija sastanaka. Među 39-oricom su lord Carrington, Giovanni Agnelli, Rockefeller (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovič (bivši austrijski ministar spoljnih poslova), Vernon Jordan (Klintonov lični prijatelj), Kissinger, a uz njih vodeći ljudi korporacija kao što su ABB, United Steel (SAD), Deutsche Bank, World Bank, ministri i ambasadori, svetski teoretičari …Ova grupa se često naziva i „Nevidljiva svetska vlada„. S razlogom.

Godine 1993. tadašnji predstavnik za štampu britanske Laburističke partije, stanoviti Tony Blair, pozvan je na sastanak Bilderberg Grupe u grčkom letovalištu Vouliagmentu. Godinu dana kasnije sledi iznenadna smrt dotadašnjeg lidera stranke John Smitha. Serija skandala i konflikata uništava kredibilitet „konkurentne“ Konzervativne partije i njenog lidera Johna Majora. Blair postaje novi britanski premijer u ubedljivoj pobedi 1997.godine. Blairov Bilderberg savetnik bio je Gordon Brown.

David Rockefeller je 1991. godine pozvao dotad relativno nepoznatog guvernera države Arkansas (Bill Clinton) na sastanak Bilderberga u Baden-Badenu u Nemačkoj. Sledeće godine, guverner Clinton je postao predsednik SAD.

Mreža najvećih centralnih banaka je pod neposrednim uticajem Bilderberga. Šef američke Banke federalnih rezervi, Alan Greenspan je član Bilderberga, ujedno i član Trilateralne Komisije i američkog Saveta za međunarodne poslove. Njegov prethodnik Paul Volcker takođe je član grupacija kao i Alan. Njihov britanski kolega Ser Gordon Richardson isto takođe. Nemačka centralna Banka, Svetska Banka, Međunarodni monetarni fond… i tako dalje, svi imaju na čelu članove Bilderberga.

Navodni finansijski „odmetnik“, George Soroš takođe član Bilderberg grupe, svojevremeno je “napao” švedsku valutu potresavši ekonomiju te zemlje, koja je odbijala da uđe u EU. Uzaludno je tadašnji švedski premijer Carl Bildt (član Bilderberga) pokušao „braniti“. Rezultat ? Kod većine građana Švedske se javio strah da zemlja ostaje van evropskih integracija i na finansijskoj vetrometini. I Švedska se ubrzo posle desetogodišnjeg odbijanja našla u Evropskoj Uniji. Pod zajedničkom kapom i kontrolom.

NATO-o agresija na Jugoslaviju radi zaustavljanja „masakra“ nad Albancima na Kosovu bio je deo mnogo šireg plana, prema izjavama službenika američkog Ministarstva spoljnih poslova. „Bilo je važno za cilj Bilderberg-a u okviru stvaranja novog svetskog poretka, da NATO kao globalna vojska pod uticajem tajne vlade izađe iz svojih vlastitih limita odbrambenog karaktera, i sa bombardovanjem Kosova i Jugoslavije stvoren je taj presedan. Sada NATO savez može posle jugoslovenskog presedana ići bilo gde je “potrebno” jer je postao “svetska armija.“ (James Tucker, „Spotlight“). Bilderberg ništa ne prepušta slučaju. Još pre doba Nixonovog predsednikovanja, svi američki budući predsednici i njihovi suparnici u izbornoj trci bili su članovi Bilderberga ili Trilateralne Komisije. Rezultat trke sa samo dva grla u završnici, uvek su bili kontrolisani. Ako si vlasnik oba konja, ne možeš nikako izgubiti.

Na spisku učesnika sastanaka Bildeberg grupe i članova Trilaterale nalaze se imena Slovenca Marka Voljca, predsednika „Nove Ljubljanske Banke„. Među pozvanima na sastanak Bilderberg Grupe 1998. godine , bio je i kosovski publicista Veton Suroi vlasnik dnevnih novina is Prištine „Koha Ditore“, takođe godinu dana pre kosovskog sukoba. Veton Suroi je spomenimo završio Oksford i poodavno radi za englesku službu MI6. Još jedno poznato ime sa jugoslovenskig prostora: „Ljubljanska banka“ je odavno označena kao finansijer Bildeberga i Trilaterale! Postoje veoma upečatljive tvrdnje da su svi predsednici ove banke od njenog stvaranja bili masoni visokog reda, koje tvrdnje posebno dobijaju na smislu kada se svi ovi podaci stave u kontekst naknadnih događanja.

A kako se najveći mediji odnose prema „teorijama zavere“ najbolje govori izjava – svedočenje jednog od učesnika sastanka u Baden-Badenu, 1991. o zdravici Rockfellera:“…Zahvalni smo Washington Postu, New York Timesu, Timesu i ostalim velikim medijima, čiji su vlasnici ovde ili su učestvovali na našim sastancima tokom proteklih 40 godina i očuvali obećanja o diskreciji. Bez toga bi nam bilo gotovo nemoguće raditi na našim Planovima za Novi svet…“

Baroni Bilderberga, Trilateralne Komisije i Saveta za Međunarodne odnosa i vole se nazivati „Gospodarima univerzuma„. Godina 2001. govornik je dr. Roger Kubarych, ekonomist, koji simulira scenario za svetsku finansijsku apokalipsu. Ređaju se pretpostavke o uticaju loših vesti na tržište: padaju prodaje i profiti kompjuterskih i softverskih kompanija, raste broj neotplaćenih kredita, osiguravajuće kompanije su u problemima, inflacija raste, na tržištu akcije gube vrednost, dolazi do kontrolisane panike. Pređimo iz ove simulacione igre od pre osam godina u današnju realnost . Njujorška berza beleži pad od 25%. nezaposlenost raste ne samo u SAD već u celom svetu, osiguravajuće kompanije beleže gubitke manje propadaju, stanovništvo gubi kreditnu sposobnost . Potrošnja opada, a s njom i proizvodnja. Nesigurnost se uvlači pod kožu prosečnog Amerikanca. Amerika se nakašljava, a svet dobija upalu pluća. Imamo li danas početak finansijskog kraja svetskog monetarnog poretka, i šta nas očekuje sutra?

Poljak Zbigniev Brzezinski bio je najuticajniji čovek u vladi američkog predsednika Jimmy Carter-a (1977-1981). Marksista po uverenju, postaće profesor na Harvardu i Kolumbija univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju „anti-komuniste“. David Rockefeller ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu „Između dva vremena“. U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji. Tri godine kasnije Zbigniev postaje desna ruka Rockfelleru i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala).Zbigniev Brzezinski, lider NSA za vreme Carterovog predsednikovanja (1977-1981), bliski Rockfellerov saradnik, u najužem je krugu elitne Trilateralne komisije.David Rockefeller, najbogatiji i najuticajniji čovek na Planeti, na samom je vrhu Piramide moći. Odatle kreću zadaci za sve elitne organizacije.

Dakle došli smo do vrha piramide. Na vrhu je jedan, možda dvoje ili troje onih koji donose zaista strateške odluke za celu planetu. Desetine elitističkih organizacija te odluke sprovode. Stotine i hiljade vlasnika multinacionalnih kompanija i medijskih giganata, kraljevskih porodica i finansijskih magnata, sindikalnih i kongresnih lidera… masoni, iluminati, bilderbergi, trilateralci, ambasadori i ministri…svi su podređeni “najprosvetljenijim”. Pokušajmo problem postaviti u istorijsku perspektivu i postaviti dva logična pitanja: Prvo, koji je njihov krajnji cilj? Drugo, da li su te organizacije stvarno tako homogene, kada se svakodnevno uveravamo kako se mase političara međusobno svađaju, predsednici kompanija međusobno bore jedan protiv drugog, interesi ekonomskih lobija sudaraju…? Dosada smo već rekli da je osnovni cilj ovih i drugih zatvorenih i tajnih društava stvaranje „Svetske vlade“. Ona formalno ne postoji, ali neformalno, konci su u rukama elita kroz našu čitavu istoriju. Dakle, nesumnjivo je da je osnovni cilj davno ostvaren. Pitanje je samo koliko sofisticarno i duboko ove vlade kontrolišu ljude na planeti. Reklo bi se ne u svemu i za “Velikog brata“ ima još dosta posla. U vezi razumevanja međusobnog sukobljavanja interesa elita, zamislimo aktivnost njujorške mafije. Na ulicama New Yorka sitni i krupni mafijaši se bore za područja, prevlast i veću zaradu u odnosu na suparničke grupe. Ali, kada se glavne vođe nađu za zajedničkim stolom, onda se odluke glavnih donova slušaju i izvršavaju. Prioriteti se ne smeju ugroziti. I treće, naizgled banalno pitanje. Zašto se “piramida moći” ne uzdrma ili sruši sa fizičkim nestankom njenih vođa? Ponovo analogija iz života. Velike korporacije, kao IBM. GM ili Ford, opstaju bez obzira što njihovi osnivači i predsednici fizički nestaju. Naslednici se biraju na vreme. Sa nestankom Rockefellera ili Rotschilda, naslednici ili drugi pripadnici iste ili srodnih loza preuzimaju ulogu lidera.

Masoni

Ozbiljna studija o masonima pokazuje da je reč o konspiracijskoj organizaciji još od antičkog sveta sa planom o „Svetskoj vladi“. Koreni „slobodnog zidarstva“ su u drevnom Babilonu i egipatskim školama misterija. “Drevne civilizacije su u ruševinama, ali naš, Masonski red, odoleva vremenu i raste u uticaju…” piše Veliki masonski komandant Albert Pike (na toj funkciji 1859-1891), u ezoteričnoj knjizi o Masonima u kojoj detaljno objašnjava masonske stepene i njihove zadatke. Masoni su inače ovu knjigu morali štititi pod pretnjom smrti. Američki Kongres nepodeljeno podržava masonsku sintagmu o „Novom svetskom poretku“ i od strane Republikanske i Demokratske stranke. Niže rangirani članovi nikada ne dokuče suštinu delovanja ove organizacije. Stoga se za javnost masoni predstavljaju humanitarnim radnicima, porodičnim ljudima i zabrinutim za prosperitet i budućnost zemlje i naroda. Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi York Rite sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena. Nakon toga sledi 33-i stepen inicijacije i hijerarhija sa javnosti nepoznatim brojem tajnih nivoa koji se označavaju prefiksom + . Dnevno se na vrhunskom nivou razmatraju napretci i kontrola osvajanja svih formi novih tehnologija među kojima i sakralna geometrija, hiper-dimenzionalna fizika, kosmičke tehnologije ili super tajni izveštaji NASA-e i njenih u javnosti nepoznatih službi.

Masonski simboli oko nas

Piramida sa svevidećim okom koje nimalo ne podseća na ljudsko (neki ga nazivaju Luciferovim) koje sve vidi, odavno je poznata na mnogim dokumentima, novčanicama dolara i sl. ? Shell Oil- školjka ili sunce, koje se uspinje, sa zracima? Texaco Star ili još jedan masonski simbol? Exxon sa dva pridružena „xx“, Double cross?

“Piramida moći sa svevidećim okom”, glavni simbol masonskog bratstva sa natpisom “Novi svetski poredak” na latinskom, kao i 1776. godinom osnivanja (reorganizacijom) bratstva.

Vlada američkog predsednika George W. Busha mlađeg je obelodanila postojanje tajne Agencije Information Awareness Office (IAO) na čijem je čelu admiral John Poindexter, nekadašnji član Reganovog tima, koji je svojevremeno osuđen za protivzakonito delovanje.

Ova Agencija kao svoj logo ima masonsko svevideće oko i piramidu koji nadgledaju globus.

Najpoznatije mesto tog simbola nalazi se na novčanici od jednog američkog dolara. Ovaj simbol prisutan je u Evropi od antičkih vremena. Na američku novčanicu ga je „progurao“ visokorangirani mason, predsednik SAD Franklin Delano Roosevelt 1933.godine.Američka novčanica od jednog dolara prepuna je masonskih simbola.

Posmatramo li pod lupom odvojeni vrh piramide sa svevidećim okom, može se primetiti da tekstura oka ne naliči ljudskom. Ko nas onda to posmatra? Oko u jeziku simbola predstavlja bar dva pojma: Prvi, tzv. „treće oko“ koje se nalazi u sredini našeg čela, gde se nalazi jedna od energetskih čakri u našem telu. Ta čakra je važna, jer predstavlja vezu sa našom psihom-duhovnim bićem i drugi, „Oko koje sve vidi„, je oko Lucifera ili Horusa prema egipatskoj legendi, Ozirisa je ubio Set, a Horus je ubio Seta, pri čemu je izgubio jedno, oko ali je zato drugo postalo „Svevideće“.

Latinske reči iznad i ispod piramide najavljuju „Dolazak novog sekularnog reda“ –  „Novog svetskog poretka?“

S desne strane piramide je slika orla raširenih krila. Orao je simbol najznačajnije svetske masonske loze (Scottish Rite of Freemasonry). Dalja analiza dolarske novčanice vodi nas ka tajnom broju 13. Reč je o drevnom mističnom broju posebnog značenja za elite. Na novčanici je trinaest zvezda iznad orlove glave, 13 je slova u latinskom motu (E Pluribus Unum), isto tako u motu (Annuit Coeptis). Orao drži 13 listova u jednoj nozi i trinaest strela u drugoj… Na prednjoj strani novčanice je, naravno, „Otac nacije“, jedan od osnivača masonskog pokreta u Americi, već pominjani George Washington.

Afera Denver

Novi aerodrom u Denveru oko kojeg je izbio skandal i ubrzo zataškan od kojeg do javnosti nije doprlo mnogo toga osim afere sa gradonačelnikom grada kojeg je CIA navodno potplatila da izda sve potrebne dozvole za gradnju (prema knjizi, Rodney Stitch: „Defrauding America“) niza grotesknih murala na zidovima aerodromskih holova. Detaljnijim pregledom slika može se uočiti sledeće:

• Kamen sa posvetom graditeljima koji ima masonski simbol na sebi i u potpisu „New World Airport Commission“?!
• Jedan od velikih murala ima tri kovčega sa mrtvim osobama; u prvom kovčegu je američko-jevrejska devojčica sa biblijom u ruci, u drugom je američka indijanka, a u trećem crnkinja. U pozadini je spaljen grad i šuma, a devojčica  nosi proročanstvo civilizacije Maja u ruci koje govori o uništenju civilizacije.
• Sledeći morbidni murali prikazuju ratnika koji mačem uništava grad i decu različitih rasa koja predaju oružje u ruke nemačkog dečaka. Time se, navodno, simbolično prikazuje da nemački tajni masonski red stoji iza redova u ovom Zapadnom centru Novog svetskog poretka.

Priča o aerodromu se nastavlja u mnogo neverovatnijim objašnjenjima gradnje čitavog podzemnog siti mola na 4.5 kvadratne milje i 88.5 kvadratnih milja velikoj podzemnoj bazi sa osam nivoa. Phil Schneider-u koji je radio u supertajnim vojnim podzemnim bazama Area 51. i Dulce u New Mexico, piše o Naci simbolizmu, nizu nepristupačnih ulaza unutar aerodroma , od kojih je na jednom čak upozorenje za neophodno nošenje zaštitne biološke odeće ), a posebno o misterioznoj sudbini velikog broja nestalih građevinskih radnika po završetku gradnje…
1995. godine internacionalni aerodrom u Denveru (Denver International Airport – DIA) je započeo sa radom sa velikim i dobro organizovanim nizom svečanosti na kojima su prisustvovali društveni krem Kolorada i SAD-a. Amerikanci su bili ponosni na stvaranje tada najvećeg aerodroma u svetu, koja se prostire na neverojatnih 140 kvadratnih kilometara.
No ovaj aerodrom nikada nije postao glavna luka u SAD-u bez obzira na svoju veličinu, jer se nalazi u delu SAD-a koji se ne diči velikim vazdušnim saobraćajem, u stvari najbolje što je ovaj aerodrom postigao je peto mesto tranzitnih letova u svetu i naknadno je postala čvorište za sve nisko-budžetne letove preko Severne Amerike.

Centralni deo DIA.

DIA je prepun psihodeličnih vitraža i unutrašnjeg osvetljenja u duginim bojama.

Tokom gradnje ovog ogromnog kompleksa na samoj konstrukciji je radilo preko 400 različitih izvođača radova, tačnije graditelja sa preko hiljadu dodatnih izvođača koji su obavljali malene delove izgradnje i finalizacije depadansi aerodroma. Moduli aerodroma su tako napravljeni da se s vremenom mogu premestiti na drugu lokaciju u slučaju da dođe do potrebe proširenja aerodroma.

Sam glomazni kompleks aerodroma Denver ima neočekivan izgled svastike zbog kojeg se javnost dodatno uskomešala, zbog pritiska javnosti dodan je modul i staza na jednom delu DIA kako bi se razbio izgled svastike i nisu završeni moduli i staze s tehničkim zgradama DIA na dva kraka aerodroma kako bi se javnost umirila.

Zašto su se dizajneri odlučili na ovakav tlocrt DIA, niko ne zna.

Čudnovata spomen ploča s vremenskom kapsulom

Na glavnom ulazu DIA stoji spomen ploča s jasnim masonskim oznakama iako u potpisu stoji kako je riječ o poklonu građana Denvera za buduća pokoljenja. Da stvar bude čudnija, na istoj spomen ploči stoji da sam spomenik sadrži vremensku kapsulu za ljude Kolorada 2094. godine, osim posvete građana Denvera supotpisnici na ovom spomeniku su i: NWAC – New World Airport Commission grupa jakih industrijalaca koja je sudjelovala u ceremoniji otvaranja DIA, a koji su za cilj imali stvoriti „novu zrakoplovnu luku na visokoj razini,“ kako je glasnogovornik NWAC-a izjavio za vrijeme postavljanja spomen ploče 1994. godine. Na koncu se pojavljuje otvorena posveta „Onih koji štuju najviše“ članova velike lože Prince Halla F & A.M. i velikog meštra Claudea W. Gray starijeg i velikog meštra velike lože Kolorada A.F. & A.M. Benjamina H. Bella mlađega. Ni jedna druga zrakoplovna luka na svijetu nema takvu posvetu niti se može povezati s NWAC-om, no ako smatrate da je ovo jedina čudna stvar na aerodromu koji je zvanično koštao više od 4,8 milijardi dolara onda vas moramo razočarati.

Spomen ploča s vremenskom kapsulom i jasnim masonskim oznakama.

Mustang sa svetlećim crvenim očima

1993. NWAC je od kipara Luisa Jimeneza naručio deset metarsku skulpturu propetog mustanga težine od 4100 kilograma, napravljenog od levanog pleksiglasa. Jimenez je umro kada je 2006. pri samom završetku gradnje skulpure, na njega pala nezavršena glava Mustanga koja mu je presekla arterije na preponama, nakon čega je umro od iskrvarenja.

Skulptura je završena prema njegovim planovima i skicama, te je postavljena na glavnom prilazu aerodroma 11.02.2008. godine, uprkos mnogim čudnim detaljima, ova skulptura je podelila publiku zbog crvenih očiju mustanga koje po noći svetle gotovo demonskim odsjajem zahvaljujući snažnim crvenim diodama postavljenima na mestu očnih duplji. Mnogi kritičari su tražili da se skulptura ukloni no gradska uprava je odlučila ostaviti mustanga na originalnom mestu pet godina pre nego li odluče o njegovoj sudbini. Mediji su snažno popratili sve kontroverze oko ovog neobičnog kipa a najviše se njime bavio CNN, The Wall Street Journal i The Daily Show. Jimenezov mustang definitivno ne predstavlja ponos Srednjeg zapada SAD-a, ovog su plavog mustanga kritičari nazvali “Pale horse” ili jednog od konja u prikazima jahača Apokalipse iz Biblije.

Statua boga Anubisa na ulazu u Jappesenov terminal

Kao da zlokobna skulptura mustanga nije bila dovoljna, dizajneri DIA odlučili su na prilazu Jappesenovog terminala postaviti kip staro-egipatskog boga smrti Anubisa visine od osam metara i težine od sedam tona, što je dodatno razgnjevilo kritičare jer su smatrali kako bog smrti iz egipatske mitologije nije imao što raditi na ni jednom delu aerodroma zbog svojeg negativnog predznaka i asocijacija sa smrću. No gradska uprava je rekla kako su njegovu statuu postavili na aerodrom u znak otvaranja velike izložbe o kralju Tutankamonu koja se u Denveru održala od 29.06.2010. do 09.01.2011., koliko Anubis ima veze s Tutankamonom vi presudite sami. Anubis je napravljen od kombinacije čelične konstrukcije i poliuretana i jednostavno ga je nemoguće ne videti jer se Jappesenov terminal nalazi tik do ulaza u glavni terminal DIA.

Groteskne skulpture skrivene po stepeništima i odjelima za odlaganje prtljage

DIA je svoje posetioce dodatno zbunila s mnogobrojnim gargoylima – vrstama krilatih mitskih bića čije se skulpture najviše nalaze na gotičkim katedralama i palatama, no DIA nije ni katedrala niti gotička zgrada već moderno skupo zdanje. U centralnoj velikoj hali nalaze se različiti gargoyli – koji ne služe kao ukrasi na krovnim delovima, kako im je obično tradicionalna gotička uloga – već su dizajneri DIA izjavili kako su namenjeni teranju zlih duhova, i to zlih duhova koji stvaraju tehničke probleme i zbog kojih se gubi prtljag. Priznajemo da je ovo prvi moderni primer praznoverja u zapadnoj kulturi. Jedna od takvih skulptura se nalazi iznad ulaza u delu za izgubljenu prtljagu, čudesan gargoyl sedi u otvorenom putnom kovčegu Samsonitea, zaista neočekivana vrsta ukrasa za neki internacionalni aerodrom. Kritičari ovakvog trošenja novca tvrde da je u pitanju loš ukus i uzaludno trošenje novca na skulpture koje nemaju estetsku niti umetničku vrednost, ali poznajući kakve se sve stvari grade po Srednjem zapadu SAD-a, naročito po Las Vegasu, ovo zasigurno ne bi bio prvi primer kiča, i definitivno je presedan.

Spomenik astronautu John L. Swigertu

John L. Swigert je jedini pilot NASA-e i Apollo misija koji je rodom iz Kolorada, njegova statua je našla mjesto unutar glavnog terminala DIA, on je poznat po famoznoj rečenici: „Houston, we have a problem here“ (Hjustone, imamo problem) iz misije Apolla XIII kada je teško oštećena letelica Apolla jedva stigla nazad do Zemlje u jednom komadu, bez sletanja na Mesec. Podno njegovog kipa se nalazi kompletan plan leta Apolla XIII, ali kritičare je najviše razbesnio zlatni Rolex koji se jako lepo vidi na levoj ruci astronauta što je dodatno razgalilo raspravu o prekoračenju budžeta gradnje i uređenja DIA.

Crno Sunce

U jednom delu centralne zgrade, nalazi se interesantan prikaz crnog Sunca koje kruži oko običnog Sunca, nepoznato je zašto je dizajner odabrao toliko poznati i notorni znak Vrila ili Thule – tajnog društva čiji su pripadnici uglavnom bili nacisti koji su između ostalog obožavali ikonografiju crnog Sunca.

Čudnovati uresi na podu

Na mnogim mestima delom centralne zgrade Denverskog aerodroma nalaze se čudni uresi na podu, jedan od njih napisan je na Navaho jeziku i glasi: Besh dit gaii, što je ime za “Beli metal,” to jest Iridijum, metal iz porodice Platine i jedan od najređih metala na planeti.

Uznemirujući murali

Uznemirujući prikaz mrtve devojčice “krasi” aerodrom u Denveru.

Bez obzira na druge delove i dizajn aerodroma u Denveru, javnost je najviše uznemirena s mnogobrojnim šarenim muralima. Prikazi pokazuju različite teme od: smrti, genocida, rata, izumiranja, do gladi i opresije. Jedan od murala nosi naziv „In Peace and Harmony With Nature“ i možda je na prvi pogled najnormalniji od svih drugih prikaza, na ovoj zidnoj slici su prikazana deca svih rasa okupljena oko biljke u duginim bojama.

Mural “In Peace and Harmony With Nature”

No drugi murali u potpunosti imaju negativne predznake i iznimno začuđuje što bi takve stvari uopće trebale raditi u jednoj internacionalnoj zrakoplovnoj luci u kojoj su ljudi i onako pod stresom od putovanja, žurbe, pregleda i snimanja različitim uređajima.

Prikaz murala pod nazivom “Rat.”

U muralu koji nosi naziv „Rat“ prikazana je stravična figura s gas-maskom u uniformi koja nalikuje nacističkoj opravi, s golubicom koja beži ispred isukane preuveličane sablje, oko centralne figure se nalaze majke koje oplakuju mrtvu decu, dok se pod nogama centralne figure nalaze deca koja su već umrla ili još umiru okružena minijaturnim kovčezima.

Mural “Global Hiroshima.”

Na muralu koji nosi naziv “Global Hiroshima,” nalaze se deca i mladi koji nose izumrle preparirane životinje u staklenim kutijama, dok centralne figure oplakuju mrtvog jaguara i mrtve pripadnike tri rase koji se nalaze u otvorenim kovčezima.

U muralu “Mir,” deca svih boja i rasa polažu sablje i mačeve omotane u različite zastave na mrtvo telo prikaze “rata.” Tvorac murala, Leo Tanguma nije zaboravio ni oružje i nacionalna obeležja naroda bivše Jugoslavije. U centralnom delu murala se nalazi plavokosi dečak u nemačkoj narodnoj nošnji s čekićem u ruci i izgleda da kuje oružje na čudnovatom naherenom nakovnju.
Među masonskim “umetničkim” muralima na Denverskom aerodromu je i ovaj posvećen balkanskom krvoproliću. Vesela deca drže mačeve i automate, zamotane u nacionalne zastave, dok su pored njih crni dečak (Afrika) i arapski svet i devojčica istočnjačkog lica (Azijski continent ?). Da li je ovim prikazana strategija masonskih elita za novi milenijum?

U muralu “Zemlja starosedioca” prikazana je beba i biljka mladog kukuruza oko centralne figure koja je navodno trebala predstavljati indijansku božicu Zemlje, ona u sebi ima oznake Plejada i Kasiopeje no postavljene na način da formiraju krst iz kojih raste drvo. Pripadnici indijanskih plemena koja žive na području Kolorada su se ogradili od ovog murala tvrdeći da oni u njemu ne vide ništa od svoje kulture.

Umetnik koji je napravio ove murale se zove Leo Tanguma, njega vidite na gornjoj slici. Slikar Leo Tanguma se dan danas čudi kako netko može smatrati da su u njegovim muralima skrivene mračne poruke, on tvrdi da su njegovi murali osvešćuju ljude na najbolji mogući način i da njegova dela ne izazivaju nikakve negativne emocije. Uz Tangumine murale s Denverskog aerodroma fotografirao se i bivši predsednik SAD-a Barack Obama.

Puno pitanja malo odgovora

Najžešći kritičari ovog aerodroma su jasno dali do znanja da je gradnja bila pitanje skrivenih interesa jer je Denver, relativno zabačeni grad izgrađen u nedođiji Kolorada već imao funkcionalni i operativni aerodrom koja se nalazi 23 kilometara bliže gradu. Krovna konstrukcija DIA nalik vigvamima je jedini autentični prikaz s kojim se indijanska plemena mogu poistovetiti, sva ostala arhitektonska rešenja i dizajn povlači za sobom puno više pitanja nego li odgovora, najlakši rezime bi bio da je ovaj aerodrom dobio konačan izgled spletom kičastih i ne baš jeftinih rešenja, i previše je detalja koji nas uveravaju u potpuno drugačiji i puno mračniji zaključak. Neki od naših čitaoca smatraju da je u pitanju moderna umetnost i arhitektura o kojoj nije poželjno pisati bez specijalizacije koja bi dozvola pravilnu kritiku na istu, a putnici i građani Kolorada su svoje rekli – preskupa investicija s umetnošću i dizajnom koji uznemiravava i onako previše opterećene ljude današnjice.

Illuminati

Još jednom natrag u istoriju. Prvog maja 1776. godine (prvi maj – glavni praznik svetskih komunista; 1776. godina stoji na dolarskoj novčanici), bavarski jezuita, Adam Weishaupt osnovao je Illuminate, najverovatniji je autor Protokola Sionskih mudraca o preuzimanju vlasti na planeti. Navodno su Protokoli kasnije „podmetnuti“ kao jevrejski dokument sa jevrejskom strategijom vladanja svetom. Knjiga je zaista strategija osvajanja, ali je neizvesna tvrdnja za koju mnogi smatraju da pripada Iluminatima, koji su se “sakrilili” pod okrilje Masonskog reda. Rotšildi – najbogatija familija na planeti preko svojih članova u Iluminatima kontroliše političku sudbinu Evrope i sveta. Ideja o ujedinjenoj, federalnoj Evropi je njihova. Putem Gordonstoun škole, Iluminati usađuju svoje ideje mlađoj generaciji. Princ Philip i Princ od Welsa su primera radi pohađali Gordonstoun. Prsti bogatih i moćnih Iluminata se prepoznaju iza glavnih događaja na planeti bez obzira radilo se o američkim Federalnim rezervama, Novom svetskom poretku ili atentatu na Kenedija.

Ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su: ukidanje privatne svojine, nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti, stvaranje svetske vladajuće elite, kao i borba protiv judeo-hrišćanskog teizma. Robertson dokazuje da je Francuska revolucija koja se završila Napoleonovom diktaturom delo Vajshauptove družine. Kada su njihovi planovi propali u višim krugovima Nemačke i Francuske, iluminati su ušli u revolucionarne organizacije i nastavili da deluju. U predgovoru nemačkom izdanju „Komunističkog manifesta“ Marks i Engels naglašavaju da je Komunistička liga, zvana „Liga pravednika“ (koja je tajna), njih još 1847. ovlastila da napišu manifest koji će biti teorijsko-praktički program partije. Godine 1885. kardinal Henri Maning dokazivao je da „Manifest“ nije delo „otaca naučnog socijalizma“, no tajnih društava čiji su ova dvojica bili poslušni pioni. Judžin H. Metvin i Sol Pedfover, istraživači tamne strane marksističke doktrine, naglašavaju veliki uticaj koji je na Marksa i Engelsa izvršio „crveni rabin“ Mozes Hes, propagator francuske revolucionarne misli. Nakon susreta s 23-godišnjim Marksom, 30-godišnji Hes beleži: „Marks je veoma mlad čovek koji će zadati poslednji udarac srednjovekovnoj religiji i politici“. Takođe, Robertson njihov politički program, objavljeni kao „diktatura proletarijata“, vidi u Oktobarskoj revoluciji. Ne treba zaboraviti da je u tu revoluciju volstritski bankar Jakob Šif uložio dvadeset miliona dolara u zlatu, pomažući boljševicima. Kad to znamo, postaje nam jasnija izjava engleskog političara Bendžamina Dizrealija da svetom vladaju tajne sile. Opasnost političkog okultizma, međutim, i većini danas nije jasna; dovoljno je setiti se Hitlera i njegovog projekta „Trećeg Rajha“, pa videti kako se taj okultizam može izliti u stravične oblike uništenja. Mnogi antifašisti su, čitajući knjigu bivšeg Hitlerovog sledbenika Hermana Raušninga, prevideli da je on, još pre početka II svetskog rata, o nemačkom fireru govorio kao o čoveku bolesna uma, opsednutom idejom o stvaranju magijskog „natčoveka“. Hitler je bio zaražen magijom i okultnim: Dasti Skler, izučavajući ovaj problem, tumači čitavo ustrojstvo SS-reda, kao i noćne partijske mitinge nacionalsocijalista, kao vešto primenjene paganske rituale koji su izvirali iz tame germanskog neznaboštva. Firer je bio član „Društva Tule“; okultisti Karl Haushofer i Ditrih Ekart tvorci su ideja o arijevskoj rasnoj premoći. Milioni Slovena, Jevreja i Cigana žrtvovani su na oltarima povampirenog Moloha da bi se san o „hiljadugodišnjem Rajhu“ ostvario što pre. Robertson odlučno tvrdi da će Novi svetski poredak biti totalitaran i da su priče o demokratiji samo maska iza koje se krije tzv. „teror ljudskih prava“. Niko neće smeti da govori protiv „manjina“: islamskih fundamentalista, animista, homoseksualaca, pedofila. Proces je već počeo; američki sud je doneo presudu po kojoj se uprava vašingtonskog rimokatoličkog univerziteta Džordžtaun obavezuje da svim homoseksualcima omogući školovanje, kako ne bi došlo do „polne diskriminacije“. Kvazi – religija „New Age“, kult samodovoljnog, „božanskog“ Ja takođe vodi u ponor samouništenja čovečanstva. Tu, gde hrišćanske vrednosti nisu bitnije od australijskih urođeničkih kultova ili šamanističkih ekstaza, duhovnost je praktično uništena. Stiglo se do religije Svetskog Inkvizitora, „gazde“ koji upravlja velikim mravinjakom prepunim nesvesnih, bezumno srećnih kreatura čiji je jedini cilj zadovoljstvo bilo kakve vrste (od materijalnog do verskog). Robertson nas podseća da se briselski kompjuter, u čiju su memoriju učitani podaci o svim građanima Ujedinjene Evrope, zove Zver (biblijsko ime antihrista). Ovaj autor sasvim je u pravu kada kaže da će, usvajanjem autodestruktivne duhovnosti, svet razoriti sam sebe: od kulta, naime, zavisi i kultura. Verujući da postoje parije, Indusi ne leče svoje bolesne nesrećnike; verujući da su u pacovima reinkarnirane duše predaka, oni ni vrše deratizaciju, iako pacovi šire zarazu. Ako bismo stvorili svetsku vladu u kojoj bi neki islamski fundamentalista tipa Homeinija bio ministar odbrane, a sledbenik orijentalnog fanatizma tipa Gandija ministar zdravstva, kako bi ta vlada funkcionisala? Jednom rečju: ideja „zbratimljenog“ čovečanstva nije ništa drugo do utopistička bajka. Ali s obzirom na to u čijim se rukama nalazi svetska moć (očito, vlastodršci modernih imperija maštaju o ujedinjenoj planeti) ta bajka bi mogla postati krvava. Robertson veli: Hristos je nudio slobodu, a utopisti žele čoveka da prisile na sreću. Obzidani delima svojih ruku, oni su Boga zaboravili i čovečanstvu pripremaju totalitarno ropstvo: umesto „kristalnog dvorca“ oni će svoje sledbenike dovesti do masovne grobnice. Jer bez Hrista, Života Večnog, sudbina ljudska je grobna tama.

Lobanja i Kosti (Skulls and Bones)

April 2000. je u bioskopima obeležila premijera filma „The Skulls“ (lobanje). Solidna reklama je prethodila njegovom pojavljivanju. Uvod filma donosi tekst: „Tajna društva su plod tradicije na elitnim američkim univerzitetima. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su oduvek izvor za buduće predsednike, senatore i vlasnike korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspešnijih studenata postaju članovi ovih ekskluzivnih društava čime im se garantuje uspeh u budućnosti i pomoć ostalih članova. Jednom član, zauvek član…“ Sat i po filmske priče predstavlja triler sa temama o moći, ubistvima i ljubavima… Scenario za film je napisao John Pogue koji je imao iskustvo iz prve ruke, dok je i sam studirao na Yale University. Nakon filma reakcije vodećih kritičara iz petnaestak američkih novina je da je reč o „kontradiktornom, absurdnom filmu, nepreporučljivom za gledanje mladima, lošoj priči itd…“

Šta je to toliko nažuljilo američki medijski establišment?

Mada se to u filmu nigde konkretno ne pominje, očito je da je elitistička organizacija „The Skulls“ asocijacija na „The Skull and Bones Society“ sa Yale Universiteta. Slične postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz „The Skull and Bones Society“ se regrutuju kadrovi za tri dalja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateral Commission, o kojima smo govorili ranije i pritom istakli da su svi američki predsednici u ovom stoleću, osim jednoga, imali članstvo u ovim udruženjima. Nadalje, kadrovi sa Yalea, su: Buš Stariji, Buš mladji i njegov deda, Rockefeller,  Luce („Time“), Stanley („Morgan Stanley), Davison („Morgan Guaranty Trust“), Gates („Union Pacific“, „Boeing“), Davenport („Fortune Magazine“)…

Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, selektira se petnaest i svake godine, samo petnaest novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom  zamku na Deer Islandu na St. Lawrence River. Udruženje je osnovao general William Huntington 1833. sa Alphonso Taftom (koji je, opet, 1876. postao ministar rata). Taftov sin William Howard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju predsednika Vrhovnog suda. Američki red „Lobanja i kostiju“ je proizašao iz istoimenog nemačkog tajnog društva kao „Chapter 322“ koji broj stoji na njihovom simbolu. I tu dolazimo do Iluminata, istih onih koji su u XVII i XVIII veku vladali Evropom i za koje se tvrdi da su iza današnjeg „Novog svetskog poretka“.

„Izabrani“ diplomci na univerzitetu Yale – generacija 1948 godine pred polaganje zakletve na prijemu u tajno udruženje „Lobanja i Kosti“. Budući predsednik Buš stariji stoji na slici prvi s leva u sivom odelu. Najstariji diplomac drži ruke na stolu na kome se nalazi indijansko ćebe od konjske dlake, lobanja i butna kost čuvenog indijanskog poglavice Džeronima. Na crnom pokrivaču stola je simbol udruženja – Lobanja i kosti. Inače bronzani kip Nathan Halea, diplomca Yalea (pre više od 200 godina) i člana „The Skulls and Bones“ nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Langley, Virginia. I, na kraju, druga kopija se nalazi ispred Philips Academy u Andoveru, Massachusetts. U tu je skolu, koje li „slučajnosti“, išao George Bush stariji pre svojih studija na Yelu, kao i njegov sin Bush mlađi. Bivši američki predsednik, George W. Bush mlađi, jedva prolazni student sa ocenom “C” je takođe pohađao Yale. Tamo je studirao i njegov protivkandidat na izborima 2004. demokratski senator John Kerry. I obojica su bili članovi društva “Lobanja i kosti”. U toj se zemlji ništa ne dešava slučajno, barem kada su elite u pitanju, setite se “trke dva konja jednog vlasnika”. A ako se ipak dogodi nešto nepredviđeno, kao recimo izbor katolika za američkog predsednika (Kenedi) , onda se nađe dovoljno moćna koalicija da tu „grešku ispravi“. Rodney Stich u svojoj knjizi „Defrauding America“ daje detalje tajnog snimanja razgovora Edgara Hoovera koji je četiri decenije bio šef FBI-a. Na snimku su glasovi Nelsona Rockfellera, Allena Dullesa, bivšeg ministra spoljnih poslova SAD, Lyndona Johnsona budućeg predsednika, mladog obaveštajca u CIA-a i biznismena George Bush-a starijeg i Edgara Huvera. Godina 1963. a tema: Atentat na Kenedija. Drugi snimak, iz knjige Nixonovog šefa osoblja H. Haldemana, „The Ends of Power“ o aferi Watergate donosi novu potvrdu; Nixon traži da se zaustavi dalje istraživanje FBI-a u aferi Watergate, jer bi to moglo otkriti njihovu umešanost u „onu stvar sa Zalivom svinja“ na Kubi. Energetski plan američke vlade za početak XXI veka govori i o novim izvorima energije, očuvanju i štednji postojećih… Ali, ono što je stvarno sadržano u Planu su dalja eksploatacija naftnih i gasnih izvora. Vetar u leđa najmoćnijim naftnim korporacijama sveta. Ima li to veze sa namerama SAD da napadnu Iran i “spreče razvoj nuklearnog programa”. Naravno već poznata priča o naftnim bogatstvima Irana. I zato tek podsećanja radi pogledajmo za čas simbole najvećih naftnih kompanija:

• Chevron – ako se posmatra njihov logo tro-dimenzionalno, zapaža se kutija na vrhu druge kutije. U tajnom jeziku simbola to znači, „kontrola nad svim što je tačno i netačno, pozitivno i negativno“. Drugim rečima „mi kontrolišemo sve“.
• Exxon – Francuska srednjevekovna masonska loža “House of Lorraine” imala je na svojoj odeći i štitovima logo duplog položenog krsta. Iz tih vremena potiče izraz „Double cross“, inače u žargonu “dupli pas” odnosno prevariti nekoga, manipulisati sa nekim. Taj dupli krst se nalazi u logu najveće svetske naftne kompanije. Uzgred, ko je iza Exxona? Hmm, opet Rockefeller.
• Texaco – ima Pentagram u krugu (Suncu).
• ARCO – logo posmatran tro-dimenzionalno jasno pokazuje piramidu.
• AMOCO – plamena baklja u logu, simbol vatre i sunca.

Reči i simboli veoma utiču na ljudsku podsvest i našu psihu, a da toga nismo ni svesni. Ali, simbolizam ne mora biti uvek negativan. To je jednostavno oblik komunikacije i brzog prenošenja znanja – informacije na mase. A znanje je po pravilu neutralno, ni dobro ni loše. Problem je međutim u tome što upotreba znanja, može biti pozitivna ili negativna. I konačno pitanje, šta ako su elite ovladale nekim kosmičkim znanjima, možda zaboravljenim pa ponovo otkrivenim ili su im ta znanja preneli naši gosti iz svemira? Da ponovimo osnovnu dilemu: Zašto razvoj tehnologije ide u poslednjih pedesetak godina neverovatnom brzinom, dok mogućnost percepcije novih znanja i tehnologija prosečnog čoveka zaostaje, skoro stagnira? Ili mozda napreduje samo kod izabranih.

Istražujte malo i sami! Pogledajte novine, pogledajte časopise, pogledajte pažljivo oko sebe, koje to firme, banke i kompanije imaju simbol piramide u svom znaku na njemu ili na memorandumu. Rezultat će biti zanimljiv: najveće i najuspešnije firme kod nas, vole više piramidu od četiri srpska ocila, zastave, opanka ili nekog drugog srpskog simbola.

ČETIRI JAHAČA APOKALIPSE ! DA LI JE TO BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA ???

pogledaj Piramida moći na Planeti (1.deo)

Izvori: Izvodi iz knjiga Semira Osmanagića, Dejvida Ajka, Slobodana Maričića, Ljubica Šaran, sa sajtova Webtribune.rs, Metanoja, vizionarski.wordpress.com