Piramida moći na Planeti (2.deo)

 

Porodica Rotšild

Definicija cionizma: organizacija takozvanih Jevreja čiji je cilj stvaranje nacije za Jevreje. Definicija judaizma: Jevreji koji zajednički ispovedaju religiju zasnovanu na Tori i Talmudu.

Rothschildi tvrde da su Jevreji, dok je činjenica da su oni Hazari. Oni su iz zemlje zvane Hazarija, područje koje je uglavljeno između Crnog mora i Kaspijskog mora a koje danas pretežno pripada Gruziji. Razlog zbog čega Rothschildi tvrde da su Jevreji je taj što su se Hazari pod vođstvom kralja preobratili u jevrejsku veru 740. godine, ali naravno to ne uključuje i preobraćanje njihovih azijskih (mongolskih) gena u gene jevrejskog naroda. Oko 90% ljudi u svetu koji sebe danas nazivaju Jevrejima, zapravo su Hazari, ili kako bi oni želeli biti poznati – Aškenazi Jevreji.
Aškenazi su prvobitno naseljavali U Evropi dolinu reke Rajne i Francusku a potom, nakon Krstaških ratova (XI-XIII vek) se sele istočno u Poljsku, Litvaniju, Rusiju itd. Na prostoru današnje Srbije živeli su najviše na teritoriji današnje Vojvodine, ali i u Beogradu. Aškenaz na hebrejskom znači „Nemačka“. Ova grupa Jevreja govorila je jidiš – mešavinu staronemačkog i hebrejskog jezika.

Smatra se da život jevrejske zajednice na prostoru današnje Srbije možemo pratiti od vladavine Aleksandra Velikog u IV veku p. n. e. Slučajni arheološki pronalasci, među kojima su najznačajniji nekropola i naselje u Čelarevu koje datira između VIII i IX veka govore o prisustvu Jevreja na prostorima današnje Srbije u ovom periodu. Pronađeni su fragmenti opeka i grobovi na kojima su urezani jevrejski simboli i hebrejska (jevrejska) slova. Jevreji koji su živeli u ovo doba na ovim prostorima nazivali su se „Romanioti“ (orijentalni ili Istočni Jevreji). Od ovog perioda pa sve do većeg doseljavanja Jevreja na Balkan, nakon izgona iz Španije u XIV veku (opisanog u daljem delu teksta), ne postoje dokazi da je postojao kontinuirani jevrejski život na ovim prostorima. Romanioti su živeli u Vizantiji, odakle su se razišli po mnogim zemljama. Među sobom su govorili grčki jezik. Ova grupa se vremenom stopila sa ostalim jevrejskim stanovništvom sa ovih prostora, pretežno sa sefardskom zajednicom. Veće doseljavanje Jevreja na teritoriju Balkana vezujemo za izgon Jevreja iz Španije 1492, i nešto kasnije, 1497. godine iz Portugalije. Ova dva događaja prouzrokovala su najveći migracioni talas Jevreja nakon rušenja Drugog hrama. Jevreji su na teritoriju današnje Srbije ovom prilikom verovatno došli preko Francuske, Italije i Grčke (Soluna).

Sefardi. „Sefarad“ na hebrejskom znači „Španija“. Ova grupa Jevreja govorila je judeo-španskim dijalektom nazvanim ladino, koji je bio mešavina hebrejskog i španskog jezika. Pretežno su nastanjivali teritorije Balkanskog poluostrva. Tokom srednjeg veka Jevreji na Balkanu živeli su pretežno u zemljama pod turskom vlašću, u kojima nisu uživali sva prava koja su pripadala muslimanskom življu. Ipak, imali su svojevrsnu autonomiju koja se ogledala u životu u odvojenim četvrtima – mahalama. Najrazvijenije jevrejske četvrti pod turskom vlašću na ovim prostorima bile su u Beogradu i Sarajevu. Razvoj jevrejske zajednice u ovom periodu bio je plodotvoran. To je bila većinski sefardska jevrejska zajednica. U nastojanju da se uspešnije stope sa lokalnim stanovništvom, odevanje Jevreja se nije mnogo razlikovalo od drugih naroda pod osmanskom vlašću. Kao i za druge nemuslimanske stanovnike, važile su neke zabrane po pitanju odevanja, te je tako Jevrejima bilo zabranjeno da nose zelenu boju, a muškarci su na glavi morali nositi posebnu kapu – čitu. Tek dolaskom Austrijanaca na prostore današnje Srbije, 1688. godine, znatno se pogoršava položaj Jevreja na ovim prostorima. Period austro-turskih ratova obeležilo je turbulentno stanje smenjivanja vlasti. Mahala. Reč dolazi od turske reči mahalle u značenju „stanovanje“. Ovaj naziv označavao je svaku naseobinu unutar gradova pod turskom vlašću u kojoj je živela određena etnička grupa. Pod osmanskom vlašću, Jevreji su takođe živeli u mahalama. Ova naselja osnivana su često uz pomoć vlasti i u njima bi se odigravao celokupan život zajednice. Pored stambenih objekata, tu bi se nalazile sinagoga, trgovine, škole i ritualna kupatila. Najveće jevrejske mahale na ovim prostorima bile su u Beogradu i Sarajevu. Jevrejska ulica u Beogradu ostatak je iz vremena ovih malih naselja koja su nosila nazive svojih stanovnika. Na teritoriju današnje Vojvodine Jevreji počinju da se doseljavaju sa konačnim povlačenjem Turaka. Istorija vojvođanskih Jevreja tekla je pod drugačijim okolnostima u odnosu na njihove sunarodnike u Srbiji. To su bili Aškenazi, Jevreji koji su u Srbiju došli bežeći iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke i Poljske gde su antijevrejske uredbe bile rigoroznije sprovođene nego na teritoriji današnje Vojvodine. Prvi Jevreji su se nastanili u današnjoj Vojvodini 1693. godine u Rackom Selu (Novi Sad). Osnivaju se nove jevrejske opštine (u Novom Sadu, 1748; u Subotici, 1786). Jevreji počinju da se bave različitim profesijama i stiču značajne društvene položaje u svim sferama. Zanimljivo je da se po prvi put u istoriji Jevreja na ovim prostorima razvija dublja povezanost sa zemljom u kojoj žive. Jevrejske škole proširuju svoj nastavni program prema aktuelnom državnom zakonu i usvajaju zvanične jezike (srpski, hrvatski, mađarski) koje su jevrejska deca do tad učila isključivo na ulici, a roditelji se često odlučuju da decu upišu u državne škole. Osnivaju se časopisi i pišu knjige na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku sa jevrejskom tematikom. Pojavljuju se različiti oblici nacionalnih identiteta kod Jevreja, kako srpsko-jevrejskog (Srbi Mojsijeve vere), tako i mađarsko-jevrejskog (Jevreji po veri, Mađari po naciji). Sa ovim promenama Jevreji postaju aktivni učesnici političkog života (na samom početku XX veka poznato je da su oko 1900. godine Jevreji Avram Ozerović i Bencion Buli bili poslanici u srpskoj Skupštini). Najznačajniji korak ka emancipaciji jevrejskog stanovništva u Evropi došao je sa Francuskom revolucijom 1789. godine, kada francuski Jevreji stiču potpunu ravnopravnost sa ostalim građanstvom Francuske. Skoro 50 godina kasnije, Ugarski sabor 1840. donosi zakon kojim je Jevrejima na ovim prostorima dozvoljeno da se bave svim zanatima i poslovima, da poseduju zemlju, trgovine i fabrike i da se mogu školovati. Na teritoriji današnje Vojvodine, formalno se 1867. godine izjednačava položaj Jevreja sa svim drugim stanovnicima u zemlji i priznaje veroispovest. Od ovog perioda nadalje Jevreji polako idu ka ravnopravnom učestvovanju u političkom, društvenom, privrednom i kulturnom životu Srbije. Period emancipacije Jevreja na prostoru današnje Srbiije koji je počeo u drugoj polovini XVII veka, označio je ubrzan razvoj svih oblika delatnosti Jevreja. Od kraja XVIII do kraja XIX veka primetan je napredak u razvoju jevrejske zajednice na prostoru današnje Srbije. Jača privredna i kulturna saradnja između jevrejskog stanovništva i drugih kultura i naroda u Srbiji, što rezultira i prvim mešanim brakovima. Počinje razvoj jevrejskih društava i organizacija. Jedno društvo osnovano u ovom periodu, 1879. godine u Beogradu, koje i dan-danas deluje jeste Srpsko-jevrejsko pevačko društvo – Braća Baruh. Po prvi put dolazi do razvoja sekularne, svetovne umetničke delatnosti Jevreja. U ovom periodu istakli su se pisac Hajim Davičo (1854-19818), rabin Jehuda Alkalaj (1798-1878), kompozitor i muzičar Jožef Šlezinger (1794-1870) i mnogi drugi.

Život Jevreja na prostoru današnje Srbije između dva rata

Ovo je bila podela a sada da se vratimo na početak o Aškenazi Jevrejima. Knjiga Otkrovenja, poglavlje 2, stih 9, navodi sledeće u vezi Aškenazi Jevreja: „Znam tvoja dela, i nevolju i siromaštvo, (ali ti si bogat) i znam za pogrde od onih koji kažu da su Jevreji, a nisu. Oni su privrženi sinagogi Sotone.“

Najbogatija krvna loza danas u svetu je vođa Aškenazi Jevreja, porodica Rothschild. Kao što ćete videti, Rothschildi su dobili ovu poziciju kroz laži, manipulacije i ubistva. Njihova loza proteže se u kraljevskim porodicama u Evropi, a takođe i u sledećim porodicama: Astor, Bundy, Collins, DuPont, Freeman, Kennedy, Morgan, Oppenheimer, Rockefeller, Sassoon, Schiff, Taft i Van Duyn. Međutim, to nisu jedine loze zbog kojih bi se trebali zabrinuti. Verovatno vam je poznata vekovna praksa koju su preduzimali mnogi Aškenazi Jevreji a kojom su menjali svoja imena kako bi se vremenom pojavili kao deo vladajućih ljudi u zemlji u kojoj su živeli, te samim tim mogli dobiti uticajne pozicije u toj zemlji, koje bi onda iskoristili u službi svojim pravim gospodarima negde drugde u svetu. Postoji mnogo činjenica koje dokazuju da Rothschildi nastavljaju tu pritajenu tradiciju i dan-danas. Nadalje, za Rothschilde se zna da potajno „seju“ mnogo dece kako bi ih vremenom postavili u pozicije moći kada im to bude potrebno. Ovo je započelo s prvim čovekom koji je uzeo prezime Rothschild, a koji je imao tajnu – šestog sina. S druge strane, da sam ja, na primer, hteo svoje prezime da promenim u Rothschild ili bilo koje od gore navedenih prezimena, to me sigurno ne bi učinilo njihovim članom kao što ni obraćanje Hazara na Judaizam 740. godine nije moglo da ih načini pravim Jevrejima. Molim vas, dakle, da ne pretpostavljate odmah automatski da kad vidite nekoga s prezimenom Rothschild ili bilo koje prezime navedeno gore, da su deo zločinačke mreže Rothschild. Nadalje, a što je i najvažnije u svemu ovome, većina Aškenazi Jevreja su nevini, i nisu deo ove zločinačke mreže. Uvek prvo proverite činjenice, zato je i ovaj članak je osmišljen kako bi obavestili ljude ko je pravi neprijatelj čovečanstva, a da to nije neki pojedinac određene rase ili ljudi s posebnim prezimenom, koji ne moraju imati ikakve veze s ovom zločinačkom Rothschild mrežom.

Pa da krenemo:

1744: Mayer Amschel Bauer, Aškenazi Jevrej, rođen u Frankfurtu (Nemačka), sin Mojsija Amschel Bauera, monetarni vernik, lihvar, vlasnik jedne računovodstvene kuće. Mojsije Amschel Bauer stavlja crveni znak iznad ulaznih vrata svoje firme; taj znak je crveni heksagram (geometrijski i brojčano prelazi u broj 666), koji će pod vođstvom Rothschilda završiti na izraelskoj zastavi dva veka kasnije.

1753: Rođena kći uglednog trgovca Wolfa Salomona Schnapera, Gutle Schnaper, Aškenazi Jevrejka, buduća supruga Mayera Amschela Bauera.

1760: U ovoj deceniji Mayer Amschel Bauer radi za banke u vlasništvu Oppenheimera u Hanoveru (Nemačka). Vrlo uspešan, postaje mlađi partner. Radeći u banci upoznaje se s generalom von Estorffom. Nakon očeve smrti, Bauer se vraća u Frankfurt da preuzme očevu kompaniju. Pritom prepoznaje značaj crvenog heksagrama, stoga menja prezime iz Bauer u Rothschild, te veša crveni heksagram i simbol koji znači 666 nad ulaznim vratima („rot“ je na nemačkom „crveni“, a „schild“ je „znak“ ili „štit“). Mayer Amschel Rothschild otkriva da je general von Estorffom uključen u sud princa Williama IX Hesse-Hanau, jednu od najbogatijih kraljevskih kuća u Evropi, koji je stekao svoje bogatstvo zapošljavajući svoje vojnike u inostranstvu ostvarujući tako velike profite (praksa koja se nastavlja i dan-danas u obliku izvoza, tzv. „mirovnih“ snaga u celom svetu), stoga obnavlja poznanstvo s generalom pod izgovorom prodaje vrednih kovanica i trica (sitnica) po sniženim cenama. Kako je planirao, Rothschild se potom predstavlja princu Williamu, koji je i sam više nego zadovoljan sniženim cenama, te plaća retke kovanice i trice, dok mu Rothschild nudi i bonus za bilo koji drugi posao koji mu princ preporuči. Rothschild kasnije postaje bliski saradnik princa Williama, i ugovara poslovanja i sa članovima državnog suda. Uskoro otkriva da je posuđivanje novca vladama i plemićima daleko više isplativije nego posuđivanje pojedincima, jer su i krediti veći, a osigurani su nacionalnim porezom.

1769: Mayeru Amschelu Rothschildu je dopušteno od princa Williama da okači znak na prednjoj strani svojih poslovnih prostorija izjavljujući da je on „M.A. Rothschild, ovlašćeni sudski veštak Njegovog Veličanstva princa Williama IX“.

1770: Mayer Amschel Rothschild izrađuje planove za stvaranje Iluminata i poverava Aškenazi Jevreju, Adamu Weishauptu, kripto-jevreju koji se predstavljao kao Rimokatolik, i čija će se organizacija i razvoj Iluminata temeljiti na učenjima Talmuda, koji je zapravo učenje rabinskih Jevreja. Razlog zašto je trebalo da se zovu Iluminati je zato što je to luciferanski pojam koji znači „Prosvetljeni“, odnosno, „Čuvari svetlosti“. Iste godine Mayer Amschel Rothschild ženi Gutle Schnaper.

1773: Rođen je Amschel Mayer Rothschild, prvi sin Mayera Amschela Rothschilda. Kao i sva njegova braća, ušao je u porodični posao u dobu od 12 godina.

1774: Rođen Salomon Mayer Rothschild, deda Adolfa Hitlera. Adolf Hitler je sin Aloisa Schicklgrubera. Majka Aloisa bila je Maria Anna Schicklgruber koja je radila kao kućna pomoćnica u domu Rothschildovih. Tokom tog razdoblja u toj kući niko drugi nije bio osim barona Salomona Mayera Rothschilda; ostali Rothschildi su bili u drugim mestima zbog raznoraznih poslova. Nakon što je otkriveno da je Maria Anna Schicklgruber ostala trudna, poslata je svojoj kući. Rodio se Alois Schicklgruber, koji je zbog toga što je bio vanbračno dete, promenio prezime u Hitler.

1776: Adam Weishaupt službeno uspostavlja svoju organizaciju Iluminata, i to 1. maja te godine. Svrha Iluminata je podeliti Goje (sve nejevreje) kroz politička, ekonomska, socijalna, verska i ostala sredstva. Suprotstavljene strane su bile naoružane i razni incidenti su se vodili pod uslovom da se za Iluminate svi nejevreji bore između sebe, i da se unište nacionalne vlade, verske institucije i na kraju, da se sami nejevreji međusobno unište. Weishaupt uskoro infiltrira Kontinentalni Red (eng. Continental Order) slobodnih zidara sa ovom Iluminatskom naukom i uspostavlja odele Velikog Orijenta da budu njihova tajna sedišta. Sve to je bilo pod zapovedništvom i finansijama Mayera Amschela Rothschilda, te je do danas koncept proširen i slede ga masonske lože širom sveta. Weishaupt takođe zapošljava 2000 plaćenih sledbenika, uključujući najinteligentnije ljude u području umetnosti, obrazovanja, nauke, finansija i industrije. Oni su dobili uputstva da koriste sledeće metode kako bi kontrolisali ljude:

1. Korišćenje novčanih i seksualnih podmićivanja za dobijanje kontrole nad muškarcima koji su visoko pozicionirani u različitim nivoima svih vlada i drugim područjima delovanja. Nakon što uticajne osobe padnu zbog laži, prevare i/ili iskušenja, Iluminati su ih držali u ropstvu primenom političkih i drugih oblika ucena, pretnjom finansijskom propašću, javnim izlaganjem i fiskalnim pretnjama, čak i pretnjom smrću i/ili smrću članova njihove porodice.
2. Fakulteti i univerziteti otkrivaju i vrbuju studente koji poseduju posebnu mentalnu sposobnost i dolaze iz dobro vaspitanih porodica s međunarodnim sklonostima, te ih provode kroz posebnu obuku o internacionalizmu, odnosno spoznaji da samo jedna svetska vlada može stati na kraj višekratnim ratovima i sukobima. Praksa je bila da se daju stipendije onima koje biraju Iluminati.
3. Svi uticajni ljudi zarobljeni pod kontrolom Iluminata, plus studenti koji su posebno edukovani i osposobljeni, koristiće se kao agenti i staviti iza kulisa svih vlada sveta kao raznorazni stručnjaci i specijalisti. To je iz razloga da bi se savetovali vrhovni rukovodioci usvajanjem politike koja će na duže vremensko razdoblje služiti tajnim planovima Iluminata i doneti do uništenja vlada, ekonomija i religija.
4. Dobijanje potpune kontrole nad štampom, jedinim tadašnjim sredstvom masovne komunikacije kojim se obaveštavaju mase da jedino rešenje za mnoge probleme je, zapravo, jedna svetska vlada.

1777: Rođen Nathan Mayer Rothschild.

1784: Adam Weishaupt izdaje nalog u obliku knjige za početak Francuske revolucije koju će započeti Maximilien Robespierre. Knjigu je napisao Weishauptov saradnik Xavier Zwack, i poslao preko kurira iz Frankfurta u Pariz. Na putu do tamo kurira je udarila munja, pa je tokom uviđaja policija otkrila detalje iz knjige, te je predala bavarskim vlastima. Posledica je bila izdavanje naloga policiji od strane bavarske Vlade da pretraži Weishauptove masonske lože u Grand Orijentu i domove njegovih najuticajnijih saradnika. Jasno je da su bavarske vlasti knjigu shvatile kao veliku pretnju od privatne grupe uticajnih ljudi da se ratovi i revolucije koriste radi postizanja privatnih i političkih ciljeva.

1785: Bavarska vlada proteruje Iluminate i zatvara sve bavarske lože u Grand Orijentu. Mayer Amschel Rothschild se seli u petospratnicu u Frankfurtu koju deli sa porodicom Schiff.

1786: Bavarska Vlada objavljuje knjigu „Originalni spisi reda i sekte Iluminata“ sa detaljima njihove zavere. Zatim su je poslali svim glavešinama crkvi i država širom Evrope, no nažalost, njihovo upozorenje je bilo ignorisano.

1788: Rođen Kalman (Carl) Mayer Rothschild.

1789: Zbog evropskog ignorisanja upozorenja bavarske Vlade, plan Iluminata za Francusku revoluciju je uspeo. Sama revolucija je trajala do 1793. i bila je ostvareni san bankara, nakon koje je uspostavljen novi Ustav Francuske u kome su usvojeni novi zakoni, a koji su, između ostalog, zabranili Crkvi ubiranje desetine poreza, i ukinuli crkveno izuzeće iz poreznog sistema.

1790: Mayer Amschel Rothschild izjavljuje: „Dajte mi kontrolu nad valutom države, i nije me briga ko piše zakone.“

1791: Rothschildi dobijaju kontrolu nad novcem države SAD-a uz pomoć Alexandera Hamiltona (njihovog agenta u kancelariji Georgea Washingtona), kada su osnovali centralnu banku „First Bank of the United States“ u SAD-u. To je ustanovljeno uz dvadesetogodišnju povelju.

1792: Rođen je Jacob (James) Mayer Rothschild.

1796: Amschel Mayer Rothschild ženi Evu Hanau.

1798: John Robison objavljuje knjigu nazvanu „Dokazi o zaveri protiv svih religija i vlada Evrope sprovedenoj na tajnim sastancima Slobodnih zidara, Iluminata i čitalačkih društava“. U ovoj knjizi je jedan od vodećih umova svoga vremena, profesor Robison sa Univerziteta u Edinburgu, koji je imenovan i Glavnim sekretarom Kraljevskog društva u Edinburgu, dao detalje o celoj zaveri Rothschild – Iluminati. Otkrio je da je bio visokopozicionirani mason u Škotskom obredu slobodne masonerije (Scottish Rite of Freemasonry) i da ga je Adam Weishaupt pozvao u Evropu gde mu je data revidirana kopija Weishauptove zavere. Svejedno, iako se pretvarao da se slaže s tim, to nije bila istina, te je objavio spomenutu knjigu. Knjiga je uključivala i detalje o istrazi Bavarske vlade nad Iluminatima i Francuskom revolucijom. Iste godine 19. maja, David Pappen, predsednik Harvarda, predavao je studentima na poslednjoj godini fakulteta o uticaju iluminizma na američku politiku i religije. U dobu od 21 godine Nathan Nathan Mayer Rothschild odlazi iz Frankfurta u Englesku s ogromnom svotom novca koju mu je dao otac, te osniva banku u Londonu.

1800: Salomon Mayer Rothschild ženi Caroline Stern.

1806: Napoleon izjavljuje da je njegov cilj ukloniti kuću Hess-Cassel iz vladavine i izbaciti je s liste moćnika. Čuvši to, princ William IX od Hesse-Hanau žurno odlazi u Nemačku i Dansku, i poverava svoje bogatstvo u vrednosti od tadašnjih 3 miliona dolara Mayeru Amschelu Rothschildu na čuvanje. Iste godine Nathan Mayer Rothschild ženi Hannah Barent Cohen, kći bogatog londonskog trgovca.

1808: Nathanu Mayeru Rothschildu rađa se prvi sin Lionel Nathan de Rothschild.

1810: Sir Francis Baring i Abraham Goldsmith umiru, čime Nathan Mayer Rothschild postaje jedini glavni bankar u Engleskoj, dok Salomon Mayer Rothschild odlazi u Beč i osniva banku „M. von Rothschild i sinovi“ („M. von Rothschild und Söhne“).

1811: Ističe povelja Rothschildove „Prve banke Sjedinjenih država“ („First Bank of the United States“), pa američki Kongres glasa protiv njenog obnavljanja. Nezadovoljni Nathan Mayer Rothschild izjavljuje: „Ili će se zahtev za obnavljanje povelje odobriti ili će se SAD naći u najkatastrofalnijem ratu“. SAD ne posustaje u svojoj odluci, što tera Nathana Mayera Rothschilda na druge pretnje: „Naučite te drske Amerikance lekciju. Vratite ih u stanje kolonije!“

1812: Potpomognuti novcem Rothschilda i naredbama Nathana Mayera Rothschilda, Britanci objavljuju rat SAD-u. Plan Rothschilda je bio da se uzrokuje toliko veliko zaduženje SAD-a samim finansiranjem rata, da bi se Amerikanci definitivno morali predati Rothschildima, te im odobriti obnovu povelje za posedovanje „Prve banke Sjedinjenih država“ („First Bank of the United States“). Mayer Amschel Rothschild umire. U svom testamentu nalaže specifične zakone koje bi kuća Rothschilda trebalo da sledi. Sve ključne pozicije u porodici bi trebalo da drže samo članovi porodice, tj. samo je muškim članovima bilo dozvoljeno učestvovati u porodičnom poslu. To je uključivalo i izvesnog tajnog šestog vanbračnog sina (valja napomenuti da je Mayer Amschel Rothschild imao i pet kćeri, tako da je danas dinastija rotšildskih cionista bez prezimena Rothschild široko raširena, a Jevreji veruju da ako je u mešovitom braku majka Jevrejka tada je i dete Jevrej). Porodica se morala ženiti sa prvim i drugima rođacima da se sačuva porodično bogatstvo. Od 18 brakova unučadi Mayera Amschela Rothschilda, 16 ih je bilo između prvih rođaka – praksa danas poznata kao srođivanje. Niti jedan javni popis rotšildskog vlasništva nekretnina nije objavljen, niti je preuzeta ikakva legalna akcija za procenu nasledstva. Najstariji sin najstarijeg sina trebalo je postati glava porodice, a to se moglo promeniti samo kad bi se većina članova porodice s tim složila, što je bio slučaj s Nathanielom Mayereom Rothschildom koji je izabran za glavu porodice nakon smrti Mayera Amschela Rothschilda. Jacob (James) Mayer Rothschild odlazi u Pariz (Francuska) gde osniva banku „de Rothschild Frères“. Iste godine je rođen Nathaniel de Rothschild, zet Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda.

1814: Da bi uvideli šta se dalje dešavalo, osvrtom na 3 miliona dolara koje je princ William IX poverio Mayeru Amschelu Rothschildu na čuvanje, okrećemo se Jevrejskoj Enciklopediji, izdanoj 1905., 10-to izdanje, strana 494., gde piše: „Prema legendi novac je skriven u vinske sanduke, izbegavši potragu Napoleonovih vojnika tokom upada u Frankfurt. Kad se birač (princ William IX od Hesse-Hanau) vratio u biračko telo Nemačke, iste godine mu je novac vraćen netaknut iz vinskih sanduka.“ Činjenice su ipak manje romantičnije i više poslovne. Međutim, na to da novac, ipak, nije nikada vraćen princu Williamu IX od Hesse-Hanaua ukazuje enciklopedija u daljem tekstu: „Nathan Mayer Rothschild investirao je 3 miliona dolara u zlato kompanije East India Company znajući da će biti potrebno za kampanju poluostrva Velingtona.“ Nathan je ukradeni novac učetvorostručio:

1. na prodaji Velingtonskog papira kojeg je kupio za 50 centi po zarađenom dolaru i naplatio po paru
2. na prodaji zlata Velingtonu
3. na otkupu zlata
4. na prosleđivanju zlata u Portugaliju.

1815: Iscenirani rat Francuske i Engleske, i jedna od najvećih pljački, otimačina i prevara u istoriji financijskog sistema; petorica braće Rothschild radili su na tome da zlatom snabdevaju i Velingtonovu vojsku (pomoću Nathana u Engleskoj) i Napoleonovu vojsku (pomoću Jacoba u Francuskoj), te su tako počeli politiku finansiranja obe zaraćene strane. Rothschildi vole ratove, jer su masovni generatori nerizičnog duga. To je zato jer su ratovi osigurani putem državnih vlada, a samim time i njihova stanovništva. Nema veze ako država izgubi rat, jer imaju garanciju da će pobednička strana vratiti dug poraženih. Dok Rothschildi finansiraju obe strane rata, ujedno koriste i svoje banke širom Evrope da ostvare priliku za uspostavu nenadmašnog poštanskog servisa s tajnim rutama i brzim kuririma. Sva pošta koju su kuriri nosili se otvarala, a detalji su prosleđivani Rothschildima, tako da su ovi uvek bili korak ispred trenutnih događaja. Nadalje, Rothschildovi kuriri su bili jedini kojima je bilo dozvoljeno da prelaze englesko-francuske blokade bez ikakvog nadzora. Oni su držali Nathana Mayera Rothschilda u toku s ratom, tako da je ovaj iskorišćavao te informacije za kupovinu i prodaju na berzi u skladu s događajima. Jedan od kurira je bio čovek po imenu Rothworth. Kada su bitku na Vaterlou dobili Britanci, Rothworth je obavestio Nathana Mayera Rothschilda 24 sata pre nego što je vojvoda Velington saznao ishod od svojeg kurira. U to vreme britanske obveznice su se zvale konzuli i njima se trgovalo na podu berze. Nathan Mayer Rothschild je naredio da svi njegovi mešetari počnu prodavati konzule, čime su naveli sve ostale mešetare da misle da su Britanci izgubili, pa su svi takođe počeli manijačno prodavati. Konzulima je pala vrednost, a Nathan Mayer Rothschild je indirektno naredio svojim mešetarima da pokupuju sve konzule do kojih su se mogli dočepati. Kada su došle prave vesti o ishodu rata (poraz Napoleona i njegove vojske), vrednost konzula je naglo porasla, i to mnogo više nego pre rata, čime je Nathan Mayer Rothschild udvadesetostručio uloženo, što je dalo Rothschildima kompletnu kontrolu nad britanskom ekonomijom, sada finansijskom centru moći zbog Napoleonovog gubitka, te prisililo same Engleze da osnuju novu banku pod nazivom „Banka Engleske“ („Bank of England“), i to na čelu s Nathanom Mayerom Rothschildom.

Interesantno, 100 godina kasnije New York Times je objavio priču u kojoj stoji da je Nathanov unuk pokušao osigurati sudsku zabranu protiv obavljivanja knjige s pričom o dedinom unutrašnjem trgovanju. Porodica Rothschild je tvrdila da je priča laž i kleveta, ali je sud odbio njihov zahtev i naredio im da plate sve sudske troškove.

Vraćamo se na 1815., kada je Nathan Mayer Rothschild dao slavnu izjavu: „Nije me briga koja je marioneta stavljena na tron Engleske da vlada carstvom nad kojim sunce nikada ne zalazi. Čovek koji kontroliše britanski novac kontroliše i Britansko Carstvo, a ja kontrolišem britansko snabdevanje novcem“. Nastavio se hvaliti time da je u 17 godina boravka u Engleskoj povećao svojih 20000 funti koje mu je dao otac za 2500 puta, na tadašnjih 50 miliona funti. Rothschildi su takođe koristili svoju kontrolu nad „Bank of England“ da zamene metod slanja zlata od zemlje do zemlje, te su umesto toga koristili svojih 5 banaka u Evropi da uspostave sistem papirnatih zadužnica i kredita, što je zapravo današnji bankarski sistem. Period do kraja tog stoleća naziva se „Doba Rothschilda“, i procenjuje se da su upravljali s pola bogatstva čitavog sveta. Ipak, ono što nije krenulo dobro za ovu porodicu te godine je Bečki kongres, koji je započeo u septembru 1814. i završen u junu 1815. Razlog kongresa je bio cilj Rothschilda da stvore svetsku vladu koja bi kontrolisala većinu civilizovanog sveta. Mnoge države su bile zadužene kod Rothschilda, te su Rothschildi to koristili kao sredstvo za pregovore. Ali, ruski car Aleksandar I koji nije bio dužan Rothschildovoj centralnoj banci nije se složio s njihovim planom, zbog čega je plan o svetskoj vladi propao. Razbešnjen, Nathan Mayer Rothschild se zakleo da će jednog dana on ili njegovi potomci uništiti čitavu porodicu cara Aleksandra, što se naposletku i ostvarilo 1902. godine tokom finansiranja Boljševika koji su ispunili Rothschildovo obećanje.

Zanimljivo je da veliki zagovornik svetske vlade Henry Kissinger, koji je ujedno i Aškenazi Jevrej, pisao doktorsku disertaciju o Bečkom kongresu.

1816: Američki Kongres izdaje zakon kojim dozvoljava porodici Rothschild novu dominirajuću centralnu banku, a koja im daje opet kontrolu nad američkim snabdevanjem novca. Ime joj je „Druga banka Sjedinjenih država“ („Second Bank of the United States“), i data joj je povelja na 20 godina. Tako se završava krvavi rat Britanaca i Amerikanaca, ali bitno da su Rothschildi dobili svoju banku.

1818: Francuzi podižu masovne zajmove da pomognu obnovu nakon katastrofalnog poraza kod Vaterloa. Agenti Rothschilda kupuju ogromne količine obveznica francuske vlade uzrokujući rast njihove vrednosti, a 5. novembra ih puštaju na otvoreno tržište, što strovaljuje vrednost deonica i uvaljuje Francusku u finansijsku paniku. Tada su Rothschildi dobili kontrolu i nad francuskim novcem. Iste godine su pozajmili 5 miliona funti pruskoj Vladi.

1821: Kalman (Carl) Mayer Rothschild je poslat u Napulj (Italija), gde je dosta poslovao s Vatikanom i Papom Grgurom XVI, koji mu je naknadno dodelio Red Sv. Grgura. Kad god je Papa primio Kalmana, radije se rukovao s njime, nego mu uobičajeno davao da poljubi prsten, što je ukazivalo na nivo Kalmanove moći nad Vatikanom.

1822: Austrijski car dao je petorici braće Rothschild titule barona. Nathan Mayer Rothschild odbio je titulu.

1823: Rothschildi preuzimaju kontrolu nad finansijskim poslovima Katoličke Crkve širom sveta.

1827: Sir Walter Scott objavljuje set od 9 dilova o životu Napoleona, a u drugom delu izjavljuje da su Francusku revoluciju isplanirali Iluminati (Adam Weishaupt) i da je finansirana od strane evropskih bankara Rothschilda.

1832: Predsednik Andrew Jackson (7. predsednik SAD-a, od 1829. do 1837.) počinje drugu kandidaturu za predsednika pod sloganom „Jackson bez banke!“, čime promoviše svoj plan da preuzme kontrolu nad američkim novcem da bi pogodovao stanovništvu, a ne profiterima Rothschilda.

1833: Predsednik Andrew Jackson počinje da izvlači depozite američke Vlade iz „Second Bank of the United States“ (banka Rothschilda), i polaže ih u banke demokratskih vlasnika. Rothschildi počinju da paniče, pa rade ono što im ide najbolje, a to je da obustavljaju snabdevanje novcem i time prouzrokuju ekonomsku depresiju. Predsednik zna šta rade, i izjavljuje: „Vi ste leglo lopovskih zmija, i nameravam vas izmamiti, i u ime večnoga Boga, ima da vas iskorenim!“

1834: Italijanski revolucionarni vođa Giuseppe Mazzini je izabran od strane Iluminata da upravlja revolucionarnim programom širom sveta, što je i činio do svoje smrti 1872. godine.

1835: 30. januara napadač pokušava upucati predsednika Jacksona, ali nekim čudom mu oba pištolja otkazuju. Predsednik Jackson je kasnije tvrdio da zna da su za napad odgovorni upravo Rothschildi. To, svakako, nije bio jedini napadač na američkog predsednika Jacksona, jer se kasnije i drugi napadač po imenu Richard Lawrence hvalio da su ga unajmili evropski moćnici i obećali mu zaštitu ako ga uhvate, no kao i prethodnik, i ovaj je oslobođen zbog neuračunljivosti i ludila. Iste godine Rothschildi dobijaju prava nad rudnicima plemenitog metala žive u Almadenu (Španija), što je u to vreme bila najveća koncesija na svetu, jer je živa bila vitalna komponenta za rafinisanje zlata ili srebra, a što je Rothschildima dalo virtuelni svetski monopol.

1836: Tokom godina borbe protiv Rothschilda i njihove centralne banke, predsednik Jackson konačno uspeva u izbacivanju njihove banke iz Amerike, jer im se povelja ne obnavlja. Rothschildi su tek 1913. uspeli uspostaviti „Treću središnju banku u Americi („Third Band of the United States“), Federalne rezerve („Federal reserves“), i da bi se osigurali od bilo kakvih grešaka ovog puta, stavili su svog rođaka Jacoba Schiffa da upravlja projektom. Iste godine umire Nathan Mayer Rothschild, a kontrolu nad njegovom bankom „N. M. Rothschild & Sons“ preuzima mlađi brat James Mayer Rothschild.

1837: Rothschildi šalju jednog od svojih agenata, Augusta Belmonta, takođe Aškenazi Jevreja, u Ameriku da spasi njihove bankarske interese poražene od strane predsednika Andrewa Jacksona.

1840: Rothschildi postaju brokeri poluga „Bank of England“. Osnivaju agencije u Kaliforniji i Australiji.

1841: Predsednik John Tyler (10. predsednik SAD-a, od 1841-1845) izglasava „Akt o obnavljanju povelje“ za „Bank of the United States“. Dobija hiljade pisama koja mu prete atentatom.

1844: Salomon Mayer Rothschild kupuje „Ujedinjene rudnike uglja“ iz Vitkovica (današnja Čepka) i austrougarsku „Kompaniju visokih peći“, a koje će biti među top deset globalnih industrijskih koncerna.

Benjamin Disraeli, Aškenazi Jevrej (koji je dvaput bio britanski Premijer, i jedini javno priznati Aškenazi Jevrej) objavljuje političku novelu „Coningsby“ u kojoj opisuje Nathana Mayera Rothschilda kao „Gospodina i gospodara svetskih novčanih tržišta, i naravno, virtuelnog gospodina i gospodara svega ostalog. Doslovno je držao Južnu Italiju u kandžama, a monarsi i ministri svih država udvarali su mu se za savet i vodili se za njegovim predlozima.“

1845: Veliki američki patriota, predsednik Andrew Jackson umire. Pre smrti bio je upitan šta smatra svojim najvećim dostignućem, na što odgovara bez oklevanja: „Ubio sam banku.“ To se odnosi na zabranu Rothschildove „Second Bank of the United States 1836.“

Jacob (James) Mayer Rothschild (koji je do sada oženio svoju bratanicu Betty, kćer Salomona Mayera Rothschilda), takođe poznat kao baron James de Rothschild, dobija ugovor za izgradnju prve železnice kroz zemlju, a zvala se „Chemin De Fer Du Nord“, i išla je od Pariza u Francuskoj do Valencije u Italiji, i gde se pridruživala austrijskoj železničkoj mreži, izgrađenoj od strane njegovog brata Salomona Mayera Rothschilda (ujedno i ženinog oca). Sve zvuči malo prljavo, zar ne?

1847: Lionel de Rothschild (koji je bio oženjen kćerkom svog strica Kalmanna Carla Mayera Rothschilda) je bio izabran za parlamentarnu fotelju grada Londona, ali uslov za potpuni ulazak u parlament je bila zakletva o Hrišćanstvu kao pravoj veri, na što je Lionel De Rothschildd reagovao tako što je odbio tu zakletvu s obzirom da je bio hazarski Jevrej, pa je njegovo mesto ostalo prazno punih 11 godina, sve dok nisu dopuštene nove zakletve… Mora da je bio neprocenjiv predstavnik svoje izborne jedinice, pritom imajući na umu da nikad nije mogao glasati za bilo koji zakon pošto nikada nije ni ušao u sam parlament! Pitamo se kako je zadržao ovo mesto tih 11 godina…

1848: Rađanje nacizma, komunizma, fašizma i socijalizma; Karl Marx, još jedan Aškenazi Jevrej, objavljuje „Komunistički manifest“, dok u isto vreme Karl Ritter s frankfurtskog Univerziteta je pisao antitezu komunizma koja se bazirala na „Ničeizmu“ samog Freidricha Wilhelma Nietzschea. Ničeizam je kasnije razvijen u fašizam i nacizam koji su prouzrokovali svetske ratove, dok su komunizam i socijalizam takođe iskorišćeni protiv naroda, prava čoveka i dotadašnjih državnih institucija. Marx, Ritter i Nietzsche su bili finansirani i upućivani od strane Rotschilda, a celokupna ideja je bila takva da svi koji upravljaju ovom zaverom mogu koristiti razlike u tim dvema takozvanim ideologijama (komunizam s jedne strane, te Ničeizam s druge) da bi se omogućilo povezivanje sve većih i većih frakcija ljudskog društva u suprotne kampove koji su ujedno i naoružani, i ispranih mozgova uvedeni u sveopšte borbe radi međusobnog uništenja nejevreja u kojima bi se uništile i sve političke i religijske institucije. Isti plan je izneo i Weishaupt 1776. godine.

Umire Eva Hanau, žena Amschela Mayera Rothschilda.

1849: Gutle Schnaper, žena Mayera Amschela Rothschilda umire. Pre smrti nonšalantno izjavljuje: „Da moji sinovi ne žele ratove, ne bi ih ni bilo.“

1850: U ovoj deceniji počinje gradnja rotšildskih plemićkih kuća (mansiona) u Mentmoru u Engleskoj, kao i u Ferieresu u Francuskoj. Zatim se grade njihove kuće širom sveta, sve ispunjene umetničkim delima. Jacob (James) Rothschild u Francuskoj navodno vredi 600 miliona franaka, što je bilo 150 miliona više nego svi ostali francuski bankari zajedno.

1852: „N.M. Rothschild & Sons“ počinju da rafiniraju srebro i zlato za „Royal Mint“ i „Bank of England“, kao i druge internacionalne mušterije.

1853: Nathaniel de Rothschild, zet Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda, kupuje dvorac „Brane Mouton“ i bordoški vinograd u Moutonu, i menja ime dvorca u „Dvorac Mouton Rothschild“.

1854: Umire Caroline Stern, žena Salomona Mayera Rothschilda.

1855: Umiru Amschel Mayer Rothschild, Salomon Mayer Rothschild i Kalmann (Carl) Mayer Rothschild.

1858: Lionel De Rothschild konačno zaseda na mesto u britanskom Parlamentu, gde se uz zakletvu o Hrišćanstvu kao pravoj veri dozvoljavaju i druge vere, i postaje prvi Jevrej (tačnije, hazarski Jevrej) u britanskom Parlamentu.

1861: Predsednik Abraham Lincoln (16. predsednik SAD-a, od 1860. do ubistva 1865.) pristupa bankama u Njujorku u pokušaju da dobije zajmove za finansiranje američkog Građanskog rata. Kako su banke bile pod teškim uticajem Rothschilda, banke su mu ponudile odgovor za kojeg su znale da ga Lincoln ne može prihvatiti, a to je kamata od 24-36% na sve zajmove. Lincoln je jako ljut zbog visine kamate, i štampa vlastiti novac oslobođen od duga pritom informišući javnost da je to odsad zakonsko sredstvo javnog i privatnog duga, odnosno, plaćanja.

1862: Do aprila, Lincolnov novac je štampan i distribuiran u vrednosti od 449. 338. 902 dolara. Lincoln izjavljuje: „Dali smo ljudima ove republike najveći blagoslov koji su ikada dobili, a to je vlastiti papirnati novac za plaćanje svojih dugova.“

Kao reakciju na nastalu situaciju, londonski „Times“ (pod uticajem Rothschilda) objavljuje priču sa sledećom izjavom: „Ako ta štetna finansijska politika, poreklom iz Severno-američke republike, bude otvrdela do učvršćenja, tada će se ta Vlada snabdevati novcem bez troška. Platiće dugove i biti bez dugova, imaće sav potrebni novac za unutrašnju trgovinu. Bez presedana će postati najprosperitetnija zemlja u istoriji civilizovanih vlada. Mozgovi i bogatstvo svih zemalja sliće se u Severnu Ameriku. Ta Vlada mora biti uništena ili će uništiti svaku monarhiju na planeti.“

1863: Predsednik Lincoln otkriva da je ruski car Aleksandar II (1855 – 1881) imao probleme s Rothschildima zato što je odbijao njihove konstantne pokušaje da osnuju centralnu banku u Rusiji. Car tada daje predsedniku Lincolnu neočekivanu pomoć izdavši naredbu da ako Engleska ili Francuska aktivno intervenišu u američkom Građanskom ratu te pomognu Jugu, tada će i Rusija ući u rat na strani predsednika Lincolna. Da pokaže da misli ozbiljno, poslao je deo svoje Pacifičke flote u luke San Franciska i Njujorka.

Bankarska kuća Rothschilda u Napulju, u Italiji, „C. M. de Rothschild e figli“ se zatvara nakon ujedinjenja Italije. Rothschildi koriste jednog od svojih, Johna D. Rockefellera, da formira biznis s naftom „Standard Oil“ koji vremenom preuzima svu konkurenciju.

1864: August Belmont Rothschild, koji je sada šef Demokratske stranke, podupire generala Georgea McClellana kao demokratskog kandidata protiv predsednika Abrahama Lincolna u novim izborima, ali uprkos tome Lincoln pobeđuje, što jako razbešnjuje Belmonta.

1865: U obraćanju Kongresu Abraham Lincoln govori: „Imam dva velika neprijatelja, Južnu vojsku ispred mene i finansijske institucije u pozadini. Jedno od to dvoje, i to ono u pozadini, je moj najveći protivnik.“

Kasnije te godine, tačnije 14. aprila, manje od dva meseca pre završetka Građanskog rata, predsednik Lincoln je ubijen. Nakon kraće obuke u banci Rothschilda u Londonu, Jacob Schiff (rođen u kući Rothschilda u Frankfurtu), stiže u Ameriku u uzrastu od 18 godina sa instrukcijama i finansijama potrebnim da kupi bankarsku kuću, što je i učinio. Svrha je bila da izvrši sledeće zadatke:

1. Steći kontrolu nad američkim novčanim sistemom i osnivanje centralne banke.
2. Pronaći poželjne ljude koji će za novac biti voljni služiti kao marionete Iluminatima i postaviti ih na visoka mesta u federalnoj vlasti, Kongresu, Vrhovnom sudu i svim federalnim agencijama.
3. Stvoriti grupne svađe među narodima, ciljajući posebno na crnce i belce.
4. Kreirati pokrete za uništenje religije u SAD-u, posebno Hrišćanstva.

Nathaniel de Rothschild postaje član parlamenta za Aylesbury u Bukinghamširu.

1868: Umire Jacob (James) Mayer Rothschild, kratko nakon kupovine dvorca Lafite, jedne od četiri ekskluzivne građevine u Francuskoj. To je poslednji sin Mayera Amschela Rothschilda.

1870: Umire Nathaniel de Rothschild.

1871: Američki general Albert Pike (koji je predstavljen Iluminatima od strane Giuseppea Mazzinija, 33. stepen masonerije) dovršava svoj vojni nacrt za 3 svetska rata i druge revolucije širem sveta, i kulminaciju ove velike zavere u svojoj poslednjoj fazi:

1) Prvi svetski rat započet je s namerom za uništavanje ruskog cara, kao što je obećao Nathan Mayer Rothschild 1815. Car će biti zamenjen komunizmom kojem je cilj napadanje religija, a posebno Hrišćanstva. Razlike između Britanskog i Francuskog carstva iskoristiće se za početak rata.
2) Drugi svetski rat je iskorišćen za započinjanje kontroverzi između fašizma i političkog cionizma s ubistvom Jevreja u Nemačkoj i podsticanjem nemačkog naroda na mržnju. To je napravljeno da se uništi fašizam (takođe kreacija Rothschilda), te ojača moć političkog cionizma. Rat je takođe napravljen da poveća moć komunizma do nivoa jednakog ujedinjenom Hrišćanstvu.
3) Treći svetski rat treba biti odigran podsticanjem mržnje u muslimanskom svetu u svrhu okretanja islamskog sveta protiv političkih cionista. Dok to traje, preostali narodi će biti prisiljeni boriti se između sebe do mentalne, fizičke, duhovne i ekonomske iscrpljenosti.

15. avgusta Albert Pike piše pismo (a koje se i dan-danas čuva u Britanskom muzeju) Giuseppeu Mazziniju, koje kaže: „Mi ćemo osloboditi i nihiliste i ateiste, i uzrokovati veliku socijalnu kataklizmu koja će u svom svojem užasu pokazati svim narodima sveta posledicu apsolutnog ateizma; koren divljaštva u većini krvavih nemira. Tada će širom sveta građani, prinuđeni braniti se od revolucionarnih svetskih manjina, istrebiti te uništavače civilizacije i gomile razočarane Hrišćanstvom, čiji će deistički duh od tog trenutka biti bez smera i cilja, žudeći za idealom, ali ne znajući na što bi usmerili svoje obožavanje, primiće istinsko svetlo kroz univerzalnu objavu čistog Luciferovog nauka koji će napokon biti iznesen pred javnost. Ta će objava biti rezultat opšteg reakcionarnog pokreta koji će uslediti nakon uništenja i Hrišćanstva i ateizma, oba istovremeno pobeđena i iskorenjena.“ Pike, koji je 1859. izabran za „Suverenog velikog zapovednika Škotskog obreda slobodnih zidara južne jurisdikcije“ je bio najmoćniji slobodni zidar u Americi. Zadržao je to mesto 32 godine do svoje smrti 1891. Takođe je 1891. objavio knjigu „Morali i dogma drevnog i prihvaćenog Škotskog obreda slobodnih zidara“, u kojoj otvoreno piše: „Lucifer, nositelj svetla! Čudno i tajanstveno ime za Duha Tame! Lucifer, Sin Jutra! Da li je on taj koji nosi Svetlo, i sa svojim čarima zaslepljuje nežne, senzualne ili sebične duše? Ne sumnjajte!“

1872: Pre smrti te godine, Giuseppe Mazzini imenuje Adriana Lemmya za svog naslednika. Lemmya će naknadno naslediti Lenin i Trocki, pa Staljin. Revolucionarne aktivnosti svih ovih ljudi su finansirane od strane Rothschilda.

1873: Porazna odluka za rudnike uglja u Riu Tintu u Španiji; rudnici su prodati grupi stranih finansijera, uključujući i Rothschilde. Predstavljali su najveći evropski izvor uglja.

1875: 1. januara Jacob Schiff (sada zet Solomona Loeba nakon ženidbe njegove kćeri Therese), preuzima kontrolu nad bankarskom kućom „Kuhn, Loeb & Co..“, i finansira kompaniju Johna D. Rockefellera „Standard Oil“, železnicu Edwarda Harrimana „Railroad Empire“ i čeličanu Andrewa Carnegieja „Steel Empire“. Sve to s novcem Rothschilda. Tada prepoznaje druge velike američke bankare poput J. P. Morgana koji kontroliše Wall Street, kao i Drexele i Biddlese iz Filadelfije. Ostali finansijeri i bankari su plesali na muziku ove tri banke. Schiff dogovara s Rothschildima iz Evrope da uspostave svoje branše od ove tri banke, s razumevanjem da Schiff (odnosno Rothschild), bude šef bankarstva u Njujorku, u Americi. „N. M. Rothschild & Sons“ preuzimaju i dele pitanje podizanja kapitala za prvi tunel između Francuske i Engleske, i s pola kapitala iz Rothschildove kompanije „Compagnie du Chemin de Fer du Nord“. Iste godine Lionel De Rothschild pozajmljuje novac britanskom premijeru Benjaminu Disraeliju za kupovinu deonica Sueckog kanala od Kediva Saida iz Egipta. To je urađeno na način da Rothschildi imaju pristupnu rutu koja se nadzirala od strane egipatske Vlade, a koja je zapravo kontrolisana od strane Rothschilda da bi se mogla koristiti britanska vojska radi zaštite velikog biznisa Rothschilda na Bliskom Istoku.

1876: Otto von Bismarck izjavljuje: „Podela SAD-a u dve federacije je bila dogovorena mnogo pre Građanskog rata od strane finansijskih moćnika Evrope. Bankari su se bojali da će SAD, ako ostane u komadu kao jedan narod, postići ekonomsku i finansijsku nezavisnost koja će poremetiti finansijsku dominaciju u svetu. Glas Rothschilda je prevladao. Predvideli su ogroman plen ako uspostave dve jadne demokratije u dugovima prema finansijerima, za razliku od rigorozne republike, samouverene i samosnabdevane. Zato su poslali svoje poslanike da naglase problem ropstva i ubace seme razdora između Severa i Juga.“

1879: Umire Lionel de Rothschild.

1880: Rothschildovi agenti započinju niz nereda, uglavnom u Rusiji, ali i Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Neredi su rezultirali pokoljem hiljada nevinih Jevreja prouzrokujući selidbu oko 2 miliona, uglavnom u Njujork, ali i u Čikago, Filadelfiju, Boston i Los Anđeles. Razlog nereda je bio uspostava velike baze Jevreja u Americi, koji će kad stignu biti demokratski glasači. Dvadesetak godina kasnije rezultat takve politike je ogromna demokratska moć u SAD-u koja će izabrati rotšildskog predstavnika Woodrowa Wilsona da sprovede interese Rothschilda.

1881: Predsednik James A. Garfield (20. predsednik SAD-a koji je izdržao 100 dana na vlasti) izjavljuje dve nedelje pre nego što biva ubijen: „Ko god kontroliše novac u zemlji apsolutni je gospodar sve industrije i trgovine… I kada shvatite da je celi sistem lako kontrolisati na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko moćnih ljudi na vrhu, ne mora vam biti rečeno kako nastaju depresije i inflacije.“

Edmondu Jamesu de Rothschildu se rađa sin Maurice de Rothschild.

1883: Nakon prokopavanja 6000 stopa tunela britanska Vlada obustavlja radove sa obrazloženjem da je tunel pretnja državnoj bezbednosti.

1885: Nathaniel Rothschild, sin Lionela De Rothschilda, postaje prvi jevrejski plemić i uzima titulu Lord Rothschild.

1886: Banka Rothschilda u Francuskoj „de Rothschild Frères“ dobija znatne količine ruskih naftnih polja, i formira kompaniju „Caspian and Black Sea Petroleum Company“, koja ubrzo postaje drugi najveći svetski proizvođač nafte.

1887: Trgovac opijuma u Kini Edward Albert Sassoon ženi Aline Caroline de Rothschild, unuku Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda. Njen otac Gustave, zajedno s bratom Alphonseom, preuzima vođstvo u Francuskoj nakon smrti oca Jacoba.

Rothschildi finansiraju amalgamaciju rudnika dijamanata „Kimberley“ u Južnoj Africi, i sistemski postaju najveći deoničari kompanije „De Beers“ i rudnika dragog kamenja u Africi i Indiji.

1888: Rođena Noémie Halphen, buduća žena Mauricea de Rothschilda.

1891: Britanski laburistički vođa daje sledeću izjavu o Rothschildima: „Ova grupa krvopija je bila uzrok nereda i jada u Evropi tokom prošlog veka, i zaradila je svoje neprocenjivo bogatstvo počinjući ratove između država koje se inače nikada ne bi svađale. Kad god je nemir u Evropi, gde god su glasine o ratu i gde su ljudski umovi zastrašeni prestankom mira, možete biti sigurni da su negde u blizini kukasti nosevi Rothschilda sa svojim igrama remećenja reda i mira.“

Komentari poput ovakvog zabrinjavali su Rothschildi, te su do kraja 19. veka osnovali vlastitu agenciju za medije „Reuters“ da bi nekako kontrolisali medije.

1895: Edmond James de Rothschild kao najmlađi sin Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda posećuje Palestinu i sistemski je finansira sredstvima za osnivanje Prve jevrejske kolonije, s ciljem osnivanja države u vlasništvu Rothschilda.

1897: Rothschildi putem Cionističkog kongresa promovišu cionizam (politički pokret s ciljem ujedinjenja svih Jevreja u jednu državu) i organiziraju prvi sastanak u Minhenu. Ali zbog jakog protivljenja lokalnih Jevreja, koji su srećni tamo gde jesu, sastanak se seli u Bazel u Švajcarsku, i organizuje se 29. avgusta. Sastanak predvodi Aškenazi Jevrej Theodor Herzl koji u svojim dnevnicima beleži sledeće: „Bitno je da se patnje Jevreja pogoršaju za realizaciju naših planova. Potaknuću antisemite da likvidiraju njihovo bogatstvo. Antisemiti će nam pomoći i to će pojačati progon i pritisak Jevreja. Antisemiti će nam biti najbolji prijatelji.“ Herzl je sistemski biran za predsednika cionističke organizacije koja prisvaja rotšildski znak crvenog heksagrama kao svoju zastavu, a koja će 51 godinu kasnije postati izraelska zastava.

Edward Henry Harriman postaje direktor železnice „Union Pacific Railroad“ i takođe preuzima kontrolu nad „Southern Pacific Railroad“. Sve finansiraju Rothschildi.

1898: Umire Ferdinand de Rothschild.

1901: Jevreji u Palestini ujedinjuju se i šalju delegaciju Edmondu Jamesu de Rothschildu s porukom: „Ako želiš spasiti Yishuv (jevrejsko naselje), makni ruke od njega, i dopusti već jednom da kolonisti imaju mogućnost samostalno ispravljati ono što treba ispraviti.“ Edmond je veoma ljut radi toga, pa odgovara: „Ja sam stvorio Yishuv! Samo ja! Tako da se ni jedan čovek, kolonist i organizacija, nemaju prava mešati u moje planove!“

Bankarska kuća Rothschilda u Frankfurtu „M. A. von Rothschild und Söhne“ se zatvara, jer nema nijednog muškog naslednika da je preuzme.

1902: Rođen Philippe de Rothschild.

1905: Grupa cionističkih Jevreja vođenih od strane Georgi Apollonovicha Gapona (a podržanih od strane Rothschilda) pokušavaju zbaciti ruskog cara na komunističkom skupu, ali ne uspevaju, zato beže u Nemačku, gde dobijaju azil.

Jevrejska enciklopedija (2. deo, str. 497): „Nekako je neobičan nastavak pokušaja stvaranja katoličkog konkurenta Rothschildima u današnje vreme (1905.) koji su zapravo čuvari papinske riznice.“

1906: Rothschildi tvrde da zbog rastuće nestabilnosti regije i rasta konkurencije Rockefellerovog „Standard Oila“ moraju prodati svoju kompaniju „Caspian and Black Sea Petroleum Company“ kompanijama „Royal Dutch-u“ i „Shellu“. To je još jedan primer pokušaja skrivanja njihovog bogatstva. Usput – Rockefelleri su potomci Rothschilda kroz žensku liniju.

1907: Jacob Schiff, šef „Kuhn, Loeb and Co.“, u govoru njujorškoj trgovačkoj komori saopštava: „Ova zemlja će upasti u veliku i najozbiljniju novčanu paniku u istoriji, osim ako ne osnujemo centralnu banku sa adekvatnom kontrolom kreditnih resursa.“ Odjednom se Amerika nalazi u središtu veštački izazvane rotšildske finansijske krize koja uništava, kao i obično, milione života nevinih ljudi, te stvara milijarde Rothschildima.

1909: Jacob Schiff osniva Nacionalni napredak za udruženje obojenih ljudi (NAACP) radi iniciranja crnaca u uništavanje, pljačkanje i druge oblike nereda radi podsticanja razdora između crnaca i belaca. Jevrejski istoričar Howard Sachar piše u svojoj knjizi „Istorija Jevreja u Americi“: „1914. profesor Emeritus Joel Spingarn sa univerziteta Kolumbija postaje predsednik NAACP-a i regrutuje u svoj odbor jevrejske vođe poput Jacoba Schiffa, Jacoba Billikopfa i rabina Stephena Wisea.“ Drugi suosnivači među Aškenazi Jevrejima bili su Julius Rosenthal, Lillian Wald i rabin Emil G. Hirsch. Tek je 1920. godine NAACP dobila crnog predsednika Jamesa Weldona Johnsona.

Maurice de Rothschild ženi Aškenazi Jevrejku Noémie Halphen.

1911: Werner Sombart izjavljuje u svojoj knjizi „Jevreji i moderni kapitalizam“ da je „Doba Rothschilda“ počelo od 1820. godine, i zaključio da je samo jedna moć u Evropi, i to upravo Rothschildi.

1912: U decembru u časopisu „Istina“, George R. Conroy piše o Jacobu Schiffu: „Gospodin Schiff je glava velike privatne bankarske kuće „Kuhn, Loeb, and Co.“, koja predstavlja interese Rothschilda na Atlantiku.“ Opisan je kao finansijski strateg i dugogodišnji finansijski ministar velike personalne moći poznate kao „Standard Oil“. On je bio ruka u rukavici Harrimana, Gouldovih i Rockefellera u svim njihovim železničkim preduzećima i postao je dominantni moćnik u železnici i finansijama Amerike.

1913: 4. marta Woodrow Wilson je odabran za 28. predsednika SAD-a. Kratko nakon inauguracije, posećuje ga Aškenazi Jevrej Samuel Untermyer iz advokatske kompanije „Guggenheim, Untermyer i Marshall“, koja ga pokušava uceniti za 40.000$ radi afere koju je imao kao profesor na univerzitetu „Princeton“ s koleginom ženom. Wilson nema novac, pa mu Untermyer nudi da plati to (umesto njega) ženi s kojom je Wilson imao aferu, u zamenu da mu ovaj obeća imenovanje i preporuku na prvom konkursu za Vrhovni sud. Wilson na to pristaje.

Jacob Schiff osniva „Ligu protiv klevete“ („Anti Defamation League“) u SAD-u s ciljem da ućutka svakog ko prozove globalnu zaveru antisemitskom. Iste godine se uspostavlja poslednja i aktuelna centralna banka Amerike zvane „Federalne rezerve“. Kongresmen Charles Lindbergh izjavljuje na temu prolaska zakona o Federalnim rezervama 23. decembra: „Akt uspostavlja najveći Nadzor na Zemlji. Kada predsednik potpiše zakon, nevidljiva Vlada monetarnog sistema će biti legalizovana… Najveći zločin svih vremena je počinjen ovim bankarskim i valutnim računom.“

Važno je napomenuti da „Federalne rezerve“ nisu niti federalna institucija, niti ima rezerve, nego je privatna kompanija. Konzervativno se pretpostavlja da joj je godišnji prihod preko 150 milijardi, ali nikada nije javno objavila račune.

1914: Počinje 1. svetski rat. Nemački Rothschildi pozajmljuju novac Nemcima, britanski Britancima, a francuski Francuzima. Nadalje, imaju kontrolu nad 3 evropske novinske agencije „Wolff“ u Nemačkoj (osnovane 1849. godine), „Reuters“ u Engleskoj (osnovane 1851. godine), te „Havas“ u Francuskoj (osnovane 1835. godine). Rothschildi koriste „Wolff“ da izmanipulšu želju za ratom kod Nemaca. Otad pa nadalje Rothschildi se retko spominju u medijima, jer ih poseduju.

1916: 4. juna Aškenazi Jevrej Louis Dembitz Brandeis je imenovan u Vrhovni sud, prema dogovoru s Untermyerom 3 godine ranije. Sudija Brandeis je imenovan za predsednika „Izvršnog odbora za cionističke afere“, pozicijom koju je držao od 1914. godine.

Sredina je svetskog rata. Nemačka pobeđuje, jer je finansirana u većoj meri nego Francuska, Italija ili Engleska, pošto Rothschildi nisu hteli podupreti cara u Rusiji, a Rusija je naravno bila na strani Francuske, Italije i Engleske. Tada su se zbili značajni događaji. Naime, Nemačka je, s obzirom da je dobijala rat i da njena teritorija nije ni taknuta, ponudila primirje Britaniji bez zahteva za reparacijom. Rothschildi su bili nestrpljivi u tome da budu sigurni da se to nije desilo, jer su očekivali puno veću zaradu od rata, pa su izvukli drugog asa iz rukava: rotšildski agent Luis Brandeis poslao je cionističku delegaciju da obeća Britancima pomoć Amerikanaca u ratu. Britanci su pristali i zauzvrat dali Rothschildima zemlju u Palestini. Rothschildi su želeli Palestinu, jer su imali velike poslovne interese na Dalekom istoku, a ujedno su priželjkivali i vlastitu državu s vlastitom vojskom koju bi koristili kao agresora protiv svakog ko bi ugrožavao njihove interese. Cionisti iz Londona kontaktirali su kolege iz Amerike i informisali ih o ovom dogovoru. Odjednom su sve veće novine koje su pisale u korist Nemačke preokrenule stranu i počele pisati protiv nje u stilu: „Nemački vojnici ubijaju medicinske sestre iz Crvenog Krsta“, pa „Nemački vojnici režu deci ruke“ i sl., s ciljem da okrenu Amerikance protiv Nemaca. Iste godine je predsednik Woodrow Wilson krenuo u novu kampanju sa sloganom „Ponovo odaberite čoveka koji će čuvati vaše sinove od rata.“ 12. decembra Nemačka i njene strane nude mirovne pregovore za završetak rata.

1917: Kao rezultat nemačke mirovne ponude, ratna mašina Rothschilda kreće u puni pogon u Americi. Wilson širi propagandu prema instrukcijama američkog cionističkog vođe i vrhovnog sudije Louisa Dembitza Brandeisa, kršeći obećanje biračima, pa 6. aprila uvodi Ameriku u prvi svetski rat. Rothschildi traže pismeni ugovor s Britancima kako bi se osigurali da će dobiti palestinsku zemlju. Britanski ministar spoljnih poslova Arthur James Balfour sastavlja pismo poznato kao „Balfourova deklaracija“:

„Odeljenje Spoljnih poslova, 2. novembar 1917.

Dragi Lord Rothschilde,

Sa zadovoljstvom vas obaveštavam u ime Njegovog Veličanstva i Vlade, da je sledeća deklaracija saosećanja s očekivanjima Jevrejskih cionista odobrena od strane kabineta.

Njegovo Veličanstvo i Vlada s radošću gledaju na uspostavu naselja u Palestini, kao nacionalnog doma Jevreja i potrudiće se najbolje što mogu da im osigura to dostignuće, i jasno podrazumeva da ništa neće biti učinjeno da se dovede u pitanje civilna i religijska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini, ili prava i politički statut Jevreja u drugim državama. Biću zahvalan ako obznanite ovu deklaraciju Cionističkoj federaciji.

Iskreno Vaš

Arthur James Balfour“

Rotschildi naređuju boljševicima koji kontrolišu smaknuće cara Nikolaja II i čitave njegove porodice u Rusiji, iako je car već abdicirao 2. marta 1917. godine. Razlog tome je uspostava kontrole nad zemljom i osveta caru Aleksandru I, jer je blokirao uspostavu svetske vlade 1815. godine na Bečkom kongresu, te caru Aleksandru II zbog ujedinjenja s predsednikom Abrahamom Lincolnom 1864. Veoma im je važno da poubijaju sve članove ove ruske porodice upravo zbog obećanja Nathana Mayera Rothschilda 1815. godine da se pokaže svetu šta se događa kada se neko suprotstavlja Rothschildima.

Kongresman Oscar Callaway informiše američki Kongres da je J. P. Morgan ispred Rotschilda, i da je preuzeo kontrolu nad američkom medijskom industrijom, pritom govoreći: „U martu 1915. poslovi J. P. Morgana kao što su čelik, brodogradnja, barut i supsidijarne organizacije, okupili su 12 najvažnijih ljudi iz novinskog sveta i zaposlili ih da odaberu najuticajnije novine u SAD-u, dovoljan broj da kontroliše politiku većine dnevnih novina, pritom otkrivši da je potrebno da kupe kontrolu nad 25 najvećih novina, što je sasvim dovoljno da kontrolišu sve politike dnevne štampe, i dogovor je postignut. Politika novina je kupljena, isplata ide mesečno, urednik je podmićen da za svaki broj propisno odabere informacije o pitanjima spremnosti, vojske, finansijskih pravila i drugih stvari nacionalnog i inostranog interesa vitalnih za vlasnike novina.“

1919: Januar, Aškenazi Jevreji Karl Liebknecht i Rosa Luxemburg su ubijeni, jer su pokušali provesti novi komunistički udar finansiran od strane Rotschilda, ovaj put u Berlinu. Počinje „Versajska mirovna konferencija“, da bi se utvrdile reparacije koje Nemačka mora platiti pobednicima 1. Svetskog rata. Delegacija od 117 cionista vođena je Aškenazi Jevrejem Bernardom Baruchom. Karl Liebknecht i Rosa Luxemburg postavljaju pitanje obećanja Palestine za njih. Nemačka tada shvata zašto se Amerika okrenula protiv njih i pod čijim uticajem (Rothschildi). Nemci se, naravno, osećaju izdani od strane Cionista, a to je zbog toga što su u vreme kada su Rothschildi napravili sporazum s Britanijom u vezi Palestine u zamenu da se uvede Amerika u 1. svetski rat, Nemačka je u to vreme bila najprijateljskija država u svetu što se tiče Jevreja, što itekako potvrđuje „Emancipacijski edikt“ iz 1822. godine koji je garantovao Jevrejima u Nemačkoj sva civilna prava koja su ujedno imali i sami Nemci. Takođe, Nemačka je bila jedina zemlja u Evropi koja nije postavila restrikcije u vezi Jevreja, štaviše, davala im je sklonište nakon što su Jevreji bežali iz Rusije nakon prvog komunističkog puča koji je propao 1905. godine. Uprkos tome, Rothschildi su održali svoj deo pogodbe da se prolije krv nekoliko miliona nevinih ljudi, i kao rezultat toga Palestina je potvrđena kao jevrejska domovina, i prenos vlasti nije direktno napravljen, nego je postavljen pod kontrolom Britanije koja je sama po sebi kontrolisana od strane Rothschilda. U to vreme manje od 1% stanovništva u Palestini su bili Jevreji. Zanimljivo je reći da je domaćin „Versajskih mirovnih sporazuma“ bio njihov vlasnik baron Edmond de Rothschild. Versajska mirovna konferencija je takođe iskorišćeni pokušaj Rothschilda da se uspostavi svetska Vlada koja bi završila sve ratove, a koje zapravo sve vreme kreiraju sami Rothschildi. Rezultat je tzv. „Liga naroda“. Na svu sreću, nedovoljno zemalja je prihvatilo ovu ideju koja je nedugo zatim postala prošlost.

29. aprila londonske novine „The Times“ govore o boljševicima u Rusiji: „Jedan od zanimljivijih elemenata boljševičke revolucije je visok udeo neruskih vođa. Od 20-30 komesara ili vođa koji predstavljaju središnjicu boljševičkog pokreta, barem 75% su bili Jevreji.“

Rothschildi su bili jako ljuti na Ruse zbog toga što nisu bili spremni da im dopuste osnivanje centralne banke u državi, pa su zato poslali špijune da započnu revoluciju u korist običnog čoveka, koja je zapravo predstavljala preuzimanje Rusije od strane sotonske elite pod kontrolom Rothschilda. Ovim jevrejskim špijunima (hazarskim Jevrejima) data su ruska imena prema drevnoj zavaravajućoj Aškenazi tradiciji, npr. Trocki je bio deo prve grupe a njegovo originalno ime je bilo Bronstein. Te grupe su poslate širom Rusije da započnu nerede i pobune. Jevrejsko međunarodno izdanje „The Post-a“ 24. januara 1991. potvrđuje da je Vladimir Lenjin zapravo hazarski Jevrej, a pogotovo zato što je primećen zbog izave: „Uspostavljanje centralne banke čini 90% komunizacije naroda.“ Ovi Jevreji, tj. boljševici finansirani od Rothschilda su ušli u istoriju zbog pokolja 60 miliona Hrišćana i nejevreja na kontrolisanoj sovjetskoj teritoriji. Pisac Aleksandar Solženjicin u svojem delu „Arhipelag gulag 2“ potvrđuje da su cionistički Jevreji stvorili, adminstrirali i organizovali sovjetske koncentracione logore u kojima su umrli na desetine miliona Hrišćana i nejevreja. Na 79. stranici njegove knjige ispisana su imena upravnika najveće ubilačke mašine u istoriji sveta: Aron Solts, Yakov Rappoport, Lazar Kogan, Matvei Berman, Genrikh Yagoda i Naftaly Frenkel, svi redom cionistički Jevreji (hazarski Jevreji). Inače, 1970. je Solženjicin dobio Nobelovu nagradu za književnost.

„N. M. Rothschild & Sons“ data je trajna uloga određivanja dnevne cene zlata u svetu. Svaki dan se ažurira u 11 sati ujutru, u kancelariji grada Londona.

1920: Winston Churchil (čija je majka Jenny Jacobson Jerome bila Jevrejka, što znači da je prema Aškenazi zakonu i on sam bio Jevrej), 8. februara za „Illustrated Sunday Herald“ piše: „Još od dana iluminatskog vođe Weishaupta do Karla Marxa, pa sve do Trockog, ova svetska zavera redovno raste. I sad je na kraju ta banda izvanrednih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike zgrabila ruski narod za kosu i postala nesputani gospodar tog ogromnog carstva.“

1921: Po naredbi Jacoba Schiffa, Aškenazi Jevreji Bernard Baruch i pukovnik Edward Mandell osnivaju „Veće spoljnih poslova“ („Council of Foreign Relations“, ili „CFR“). Schiff je dao tu naredbu pre svoje smrti 1920. godine, jer je znao da se mora uspostaviti organizacija koja će birati političare koji će nastaviti zaveru Rotschilda. „CFR“ je osnovan 30. maja 1919. godine u Parizu u hotelu „Mažestik“. Članstvo „CFR-a“ je na početku brojalo 1000 ljudi u SAD-u. To je uključivalo šefove svih industrijskih carstava u Americi, sve američke inostrane bankare, kao i glavešine svih fondacija oslobođenih poreza, u suštini, sve ljude koji su mogli osigurati kapital potreban za kandidovanje u Kongres, Senat ili predsedništvo. Prvi zadatak „CFR-a“ je bio uspostava kontrole nad medijima. Zadatak je dat Johnu D. Rockefelleru koji je osnovao časopise poput „Life-a“ i „Time-a“. Finansirao je Samuela Newhousea da kupi i osnuje lanac novina širom zemlje, te Eugenea Meyera koji će potkupiti mnoge publikacije poput „Washington Post-a“, „Newsweek-a“ i „The Weekly Magazine-a“. „CFR“ je takođe trebao steći kontrolu nad radiom, televizijom i filmom. Zadatak je bio podeljen inostranim bankarima Kuhn Loebu, Goldman Sachsu, the Warburgsu i Lehmannsu.

1925: Jevrejska enciklopedija piše o postojanju Aškenazi Jevreja koji predstavljaju 90% tzv. svetskog jevrejstva sa zapanjujućim priznanjem da je takozvani neprijatelj Jevreja znan kao Ezav (znan i kao Edoma, vidi Postanak 36:1) sad predstavnik jevrejske rase, jer na 42. str 5. dela piše „Edoma je moderno jevrejstvo“. U osnovi piše da su ovi Aškenazi Jevreji, koji predstavljaju 90% svetske jevrejske populacije, pagani.

1926: „N. M. Rothschild & Sons“ refinansiraju železnicu „Underground Electric Railways Company of London“ koja ima glavni udeo u celokupnom londonskom podzemnom transportnom sistemu.

Mauriceu de Rothschildu se rađa sin Edmond de Rothschild.

1929: Rothschildi uništavaju ekonomiju SAD-a smanjujući snabdevanje novcem.

1930: Osniva se prva svetska banka Rothschilda „Bank for International Settlements (BIS)“ u Baselu (Švajcarska). U istom mestu je 33 godine kasnije održan 1. svetski Cionistički kongres.

1933: 30. januara Adolf Hitler postaje nemački kancelar, i smenjuje Jevreje (od kojih su mnogi bili komunisti) s važnih pozicija u Vladi. Zbog toga, Jevreji u julu organizuju svetsku konferenciju u Amsterdamu u kojoj zahtevaju da ih Hitler vrati na pozicije, što Hitler odbija, a kao rezultat toga Samuel Untermyer (Aškenazi Jevrej koji je ucenjivao predsednika Wilsona i trenutni šef američke delegacije, te predsednik svetske konferencije) se vraća u SAD i drži govor na radiju koji je objavljen u New York Timesu u ponedeljak 7. avgusta: „Jevreji su aristokrati sveta… naša kampanja je… ekonomski bojkot svih nemačkih dobara, pošiljki i usluga… Ono što predlažemo… je nastupanje čistog odbrambenog ekonomskog bojkota koji će izbezumiti Hitlerov režim i dovesti Nemce k pameti uništavanjem njihovog izvoza od koga zavisi njihov opstanak… Svaki od vas Jevrej ili nejevrej… mora odbiti trgovati s bilo kime ko prodaje nemačku robu ili štiti nemačke brodove i brodare.“ S obzirom da je Nemačka uvozila 2/3 hrane, plaćene sredstvima od izvoza, bez samog uvoza bi 2/3 stanovništva gladovalo. Rezultat bojkota je bilo jevrejsko uništavanje trgovina koje su prodavale nemačku robu, uzrokujući kod trgovina prestanak trgovanja nemačkom robom, pa čak rizik za bankrot. Kada su se učinci bojkota počeli osećati u Nemačkoj, Nemci koji do tada nisu pokazivali nasilje prema Jevrejma, počeli su raditi istu stvar sa jevrejskom robom.

Rothschild finansira IBM u proizvodnji bušača kartica za naciste da bi im pomogli u organizovanju i upravljanju pojedinačnom identifikacijom i socijalnim izgonom Jevreja, kao i u oduzimanju imovine i istrebljenju.
16. novembra predsednik Roosevelt priznaje Staljinov cionistički režim u Rusiji, bez konsultacije s američkim Kongresom i uprkos tome što 8000 Ukrajinaca maršira protestujući u Njujorku. Iste godine Roosevelt (takođe sin jevrejske majke, pa samim tim ujedno i Jevrej) naređuje štampanje novih novčanica sa Svevidećim Okom i motom „Novus Ordo Seclorum“ („Novi poredak vekova“).
1934: Formiraju se švajcarski bankarski zakoni i za zaposlene postaje kažnjivo zatvorom povređivanje bankarske tajne. To je sve priprema za izrežirani 2. svetski rat u kojem, kao i obično, Rothschildi finansiraju obe strane.

Umire Edmond de Rothschild.

1936: Samuel Landman (sekretar Svetske cionističke organizacije) osvrće se u svojoj knjizi „Velika Britanija, Jevreji i Palestina“ na rastući antisemitizam u Nemačkoj, i ulazak SAD-a u 1. svetski rat: „Činjenica koja mori nacističke umove jeste ta da je jevrejska pomoć uvela SAD u rat na strani Alijanse, i da je dovela do velikog udela antisemitskih delova u nacističkom programu.“

1938: 7. novembra Herschel Grynszpan ubija Jevreja Ernsta vom Ratha, minornog činovnika nemačke ambasade u Parizu. Od tog trena Nemci postaju nasilni prema Jevrejima u Nemačkoj.

Rothschildska austrijska bankarska kuća u Beču „S. M. von Rothschild und Söhne“ se zatvara zbog nacističke okupacije.

1939: „I.G. Farben“ kao tadašnji vodeći svetski proizvođač hemikalija i glavni nemački proizvođač čelika naglo povećava proizvodnju. Sve ide isključivo za naoružanje Nemačke za predstojeći 2. svetski rat. Kompaniju su kontrolisali Rothschildi, a u njoj su radili Jevreji i defektni ljudi kao robovi u koncentracionom logoru. „I.G. Farben“ je stvorio smrtonosni gas „Ciklon B“ („Zyklon B“) koji je tokom 2. svetskog rata korišćen za likvidiranje Jevreja.

1. septembra počinje 2. svetski rat napadom Nemačke na Poljsku. Navodni razlog je bio taj što su većina nemačkih vođa bila Hrišćani koji su znali da tadašnju sovjetsku Rusiju vode komunisti finansirani od strane Rothschilda, pa su se bojali da će židovski komunisti, kako su postajali sve snažniji, zapravo invadirati i izbrisati sve Hrišćane sa zemlje.

1940: Hansjurgen Koehler piše u svojoj knjizi „Unutar Gestapa“ o Mariji Anni Schicklgruber (Hitlerovoj baki): „Mala sluškinja došla je u Beč i postala lokalna sluškinja u palati Rothschilda. Hitlerov nepoznati deda se verovatno nalazi u ovoj velelepnoj kući.“ To je potvrđeno i knjigom Waltera Langera „Hitlerov um“ u kojoj piše da je Hitlerov otac Alois Hitler bio vanbračni sin Marie Anne Schicklgruber. Maria Anna Schicklgruber je živela u Beču u vreme kada je začela. U to vreme je bila zaposlena kod barona Salomona Mayera Rothschilda. Čim je porodica otkrila trudnoću poslata je kući. Na površini se čini neverovatnim da je Hitler zapravo bio Rothschild, ali opet kad razmislite o koristima koje su Rothschildi imali u ratu (finansijski i politički), to se ne čini tako nemogućim.

1941: Predsednik Roosevelt uvodi Ameriku u 2. svetski rat pritom odbijajući prodati Japanu čelik i/ili naftu. Japan je bio u jeku rata protiv Kine i nije mogao nastaviti rat bez sirovina. Japan je potpuno zavisio o SAD-u u vezi čelika i nafte. Roosevelt je znao da će i radi toga Japan napasti Ameriku, što je i učinjeno u Pearl Harboru.

1942: Prescottu Bushu, ocu budućih američkih predsednika Georgea Herberta Walkera i Georgea W. Busha, zaplenjena je kompanija zbog finansiranja Hitlera, dok su u isto vreme nemački vojnici ubijali američke vojnike, ali takođe i Jevreje. Zanimljivo je da „Anti Defamation League“ nikada nije kritikovala porodicu Bush zbog toga.

1943: 18. februara cionist Izaak Greenbaum, šef „Spasilačkog odbora jevrejske agencije“, obraća se „Cionističkom izvršnom odboru“: „Upitan sam da li vi možete dati novac iz „UJA“ („Ujedinjeni jevrejski apel“) za spas Jevreja, rekao sam ne i opet kažem ne! Jedna krava u Palestini vredi više od svih Jevreja u Poljskoj!“ Ovo nije iznenađenje, jer je cela ideja cionističke podrške ubijanja Jevreja bila prestrašivanje Jevreja i uveravanje da je jedino sigurno mesto za preživele Jevreje zapravo Izrael (dotadašnja Palestina). Na koji drugi način bi inače cionisti uverili Jevreje da napuste predivne evropske gradove i odu u pustinju?“

1944: 6. novembra na Bliskom Istoku u Kairu je ubijen rezident britanskog ministarstva Lord Moyne od strane 2 člana jevrejske terorističke bande „Sten“, vođene budućim izraelskim premijerom Yitzhak Shamirom. On je takođe odgovoran za pokušaj ubistva Harolda MacMichaela, visokog poverenika britanskog mandata u Palestini, iste godine. Interesantno, uspešno omogućava ubistvo predstavnika UN-a na Bliskom istoku grofa Folkea Bernadottea (uprkos tome što je osigurao puštanje 21.000 zarobljenika iz nemačkih koncentracionih logora tokom 2. svetskog rata) smatran anticionistom od strane Yitzhaka Shamira i njegovih terorističkih podanika.

U Bretton Woodsu (New Hampshire) stvorene su dve buduće banke Rothschilda, „Međunarodni monetarni fond“ i „Svetska banka“.

1945: Kraj 2. svetskog rata. Fabrike „I.G. Farben-a“ nikada nisu bile na meti bombardera u Nemačkoj, a na kraju rata šteta je bila samo oko 15%. Tribunali vođeni na kraju rata za istragu nacističkih ratnih zločina cenzurirali su sve materijale zbog zapadne pomoći Hitleru.

Rothschildi su korak bliže svetskoj dominaciji kada se uspostavlja druga „Liga naroda“ zvana „Ujedinjene nacije“.

1946: 22. juna budući premijer Izraela Aškenazi jevrej David Ben-Gurion naređuje drugom budućem premijeru Izraela, takođe Aškenazi Jevreju, Menachemu Beginu, da izvede teroristički napad na „King David Hotel“ u Palestini, da iskuša i izludi Britance. Rezultat je bio 91 poginulih, i to većinom civila, od kojih 28 Britanaca, 17 Jevreja i 5 ostalih, dok je 45 ljudi bilo povređeno. Menachem Begin se ponosno proglasio „ocem modernog terorizma“, i to samo da privuče pažnju, a što je dotada bio najveći pojedinačni teroristički čin. Tek ga je 40 godina kasnije nadmašio teroristički napad na letu „Pan Am-a“ iznad Lokerbija sa 103 mrtvih.

1947: Britanci (koji su pre 2. Svetskog rata odlučili da više neće biti iseljavanja Jevreja u Palestinu da bi zaštitili svoje vojnike od terorističkih napada Palestinaca) daju kontrolu nad Palestinom upravo Ujedinjenim Nacijama. UN deli Palestinu na 2 dela – arapski i cionistički, s Jerusalimom kao internacionalnom zonom za obe religije. To se trebalo desiti 15. maja 1948. Ipak, same UN nisu imale prava deliti i davati arapsku zemlju ikome. Bez obzira što su Jevreji posedovali oko 6% Palestine, rezolucija 181 garantovala je Jevrejima 57% zemlje, ostavljajući Arapima, koji su pre imali 94%, samo 43% teritorije. Odbor „House Select“ koristi informacije prikupljene u špijunskim akcijama ADL-a nad građanima SAD-a protiv neameričkih aktivista. Šefovica pododbora Clare Hoffman odbija navode ADL-a o sumnjivim komunistima kao „rekla-kazala“.

1948: U proleće Rothschildi podmićuju predsednika Harryja S. Trumana (33. predsednika SAD, 1945.-1953.) sa 2 miliona dolara za kampanju priznanja Izraela kao suverene jevrejske države u Palestini, tačnije, da bude cionistička teritorija u vlasništvu Rothschilda. U roku pola sata od priznanja Izraela kao države, američki predsednik Harry Truman deklariše da su SAD prva država koja je to učinila, pa je pritom otkrivena i zastava Izraela. Reč je o plavoj verziji rotšildskog znaka crvenog heksagrama, što razljućuje mnoge Jevreje, jer je to drevni simbol Molocha (demon nevoljne žrtve, kao i naziv kamene sove koja je takođe predmet obožavanja elitnog Bohemian Grovea) i Astarotha (rizničara pakla) iz misterioznih religija. Izvorno značenje heksagrama zapravo simbolizuje planetu Saturn (Sotona je stari sumeransko-vavilonski naziv planete Saturn, jer slovi kao opozicija Suncu, te se koristi u ezoteričnom smislu), što je indukovalo da svako ko je ubijen u ime Izraela je zapravo ubijen u ime Saturna (odnosno, Sotone). Jevreji koji su se pobunili protiv ovakve zastave smatrali su da bi simbol na zastavi trebalo biti Menorah, kao najstariji jevrejski simbol (jevrejski svećnjak), i istakni su da heksagram zapravo i nije njihov simbol, ali obzirom da heksagram koriste Rothschildi cionisti, upravo heksagram završava na rotšildskoj (tj. cionističko-izraelskoj) zastavi. U ranim satima 19. aprila jevrejski teroristi iz bandi „Irgun“ i „Stern“ pod vodstvom budućih izraelskih premijera Menachema Begina i Yitzhaka Shamira, brutalno su masakrirali oko 200 ljudi i dece koji su mirno spavali u arapskoj vili na Deir Yassinu.

Nakon osamostaljenja Izraela u nezavisnu jevrejsku i arapsku zemlju, Izraelci su poslali vojni napad na Arape, te s glasnim zvučnicima na kamionima zapretili su Arapima da ako odmah ne pobegnu da će biti zaklani. Oko 800.000 Arapa, sa svežim sećanjem na prethodni masakr u Deir Yassinu, je pobeglo. Molili su za pomoć u susednim državama, ali su ove odbile jer se nisu mogle nositi s izraelskom vojskom snabdevenom od jevrejskih staljinista iz Rusije. Nakon napada Jevreji su kontrolisali 78% bivše Palestine, u odnosu na prethodnih 57% ilegalno poklonjenih od UN-a. Palestinci, većinom Hrišćani, nisu nikada dobili naknadu za oduzete domove, vlasništvo i poslove tokom ovog ilegalnog jevrejskog napada, zbog čega su završili u izbegličkim straćarama ili šatorima. Pola njih je u begu ostavilo matične listove. Izrael je tada odredio da se samo oni koji mogu dokazati državljanstvo mogu vratiti u Izrael, što je značilo da se 400.000 njih nikada više nije moglo vratiti, i pritom su onde sve izgubili.

Aškenazi Jevrej, David Ben-Gurion, jedan od suosnivača Izraela i prvi premijer, iskreno opisuje u svome dnevniku cionističke ciljeve:

„21. maj, Ahilova peta arapske koalicije je Libanon. Muslimanska većina u ovoj zemlji je veštačka i lako može biti zbačena. Onde treba biti postavljena hrišćanska država s južnom granicom na reci Litani. Potpisali bismo sporazum alijanse s ovom državom. Kada bi slomili snagu Arapske lige i bombardovali Aman, mogli bi obrisati Trans-Jordan, nakon čega bi pala i Sirija. Ako bi se Egipat još uvek usudio ratovati protiv nas, bombardovali bi Port Said, Aleksandriju i Kairo. Zbog toga bi trebalo završiti rat i u ime naših predaka, platili bi Egipat, Asirija i Kaldeja.“

1949: 1. oktobra Mao Tse Tsung proglašava „Narodnu republiku Kinu“ na trgu „Tiananmen“ u Pekingu. Rotschildi ga finansiraju putem komunizma u Rusiji i svojih agenata, tačnije Solomona Adlera (bivšeg rizničara SAD-a) i službenog sovjetskog špijuna Israela Epsteina (sina jevrejskih boljševika zatvorenih od strane ruskog cara zbog pokušaja revolucije), i Franka Coea (vodećeg službenika MMF-a).

1950: Izrael izdaje zakon o povratku, garantujući svakom Jevreju trajni boravak u Izraelu, dok Palestincima koji su onde živeli 1300 godina, to brani. John Davitt, bivši šef „Internacionalnog odeljenja za bezbednost“ („Justice Departmenta“) objavljuje da je izraelska obaveštajna služba druga po aktivnosti nakon sovjetske, a obe su, svakako, pod vođstvom Aškenazi Jevreja.

1951: 1. aprila osnovan je Mossad, koji će terorisati svet od samog svog osnivanja. Njegov moto je verovatno jedan od najgorih među tajnim službama: „Putevima obmane, ti trebaš ratovati!“

1953: „N. M. Rothschild & Sons“ osnivaju britansku korporaciju „Newfoundland Corporation Limited“ da razvije elektranu na Hamiltonovim vodopadima (kasnije Kurkilovim) s 60.000 kvadratnih milja zemlje u Njufaundlendu u Kanadi. To je bio do tada najveći privatni građevinski projekat.

1954: Afera „Lavon“. Izraelski agenti regrutuju Egipćane jevrejskog porekla da bombarduju zapadnjačko orijentisane mete u Egiptu, a onda da dokaze podmetnu Arapima u pokušaju da se uznemire američko-egipatski odnosi. Izraelski ministar odbrane Pinhas Lavon (Aškenazi Jevrej) uklonjen je s te pozicije, mada mnogi smatraju krivim Davida Ben-Guriona. Pronađen je tajni mikrofon koji su podmetnuli Izraelci u koncelariji američkog ambasadora u Tel Avivu.

1955: Edmond de Rothschild osniva „Compagnie Financiere“ sa sedištem u Parizu.

1956: Pronađene su telefonske „bube“ u dva telefona u rezidenciji američkog vojnog atašea u Tel Avivu.

1957: Umire James de Rothschild. Mediji u njihovom vlasništvu pišu da je ostavio veliki iznos novca Izraelu za izgradnju parlamenta „Kneset-a“, pri čemu je u testamentu izjavio da bi „Kneset“ trebalo biti „simbol u očima svih ljudi o trajnosti države Izrael“. Na str. 219 u knjizi „Priče britanske aristokratije“ L. G. Pine (urednik „Burke’s Peerage-a“) piše da su se „Jevreji toliko zbližili s britanskim plemstvom da je teško da pretrpe gubitak koji neće biti zajednički. Toliko su Jevreji bliski s lordovima da bi jedan dah protiv Jevreja u ovoj zemlji bio šteta i po aristokratiju“.

Maurice de Rothschild umire u Parizu.

1962: „de Rothschild Frères“ osnivaju paravan kompaniju „Imétal“ za svoje interese u rudnicima minerala.

Frederic Morton objavljuje knjigu „Rothschildi“ u kojoj piše: „Iako kontrolišu rezultate industrijskih, komercijalnih, rudnih i turističkih korporacija, ni jedna ne nosi ime Rothschild. Zbog privatnih partnerstva porodične kuće nikada ne moraju i nikada ne objavljuju javno ijedan račun ili bilo kakvi izveštaj o finansijskom stanju“. Ovakav stav dokazuje njihovu pravu nameru da eliminišu bilo kakvu konkurenciju i pritom stvore svetski monopol.

1963: 4.juna predsednik J.F. Kennedy (35. predsednik SAD-a, 1961.-1963.) potpisuje „Izvršnu naredbu br. 11110“ koja vraća vladi SAD-a moć nad valutom, bez rotšildskih Federalnih rezervi. Za manje od 6 meseci, Rothschildi 22. novembra ubijaju Kennedya iz istog razloga zbog kojeg su i Abrahama Lincolna 1865., koji je hteo štampati američki novac za Amerikance, nasuprot koristi grabljivoj krvožednoj stranoj eliti. „Izvršnu naredbu br. 11110“ otkazuje predsednik Lyndon Baines Johnson (36. predsednik SAD-a, 1963.-1969.) na Air Force One-u tokom putovanja od Dalasa do Vašingtona, koji sat nakon ubistva Kennedya. Drugi i primarni razlog za ubistvo je taj da je Kennedy javno objavio izraelskom premijeru Davidu Ben-Gurionu da ni pod kojim uslovom neće pristati da Izrael dobije nuklearno naoružanje.

5. februara 1999. izraelske novine „Ha’aretz“ pišu osvrt na knjigu „Izrael i bomba“ Avnera Cohena: „Ubistvo JFK-a je dovelo do masivnog pritiska američke vlade na Vladu Izraela da prestane razvijati nuklearni program…“ Knjiga je implicirala da je malo verovatno da bi Izrael imao nuklearno oružje da je JFK živ.

Edmond de Rothschild osniva kuću rizičnih ulaganja „La Compagnie Financière Edmond de Rothschild (LCF)“ u Švajcarskoj. To se kasnije razvija u investicionu banku i kompaniju za upravljanje imovinom s mnogo filijala. Takođe, ženi se s Nadine i dobivaju sina Benjamina de Rothschilda.

1965: Izrael ilegalno nabavlja obogaćeni uranijum od „NUMEC-a (Nuclear Materials and Equipment Corporation)“.

1967: Ponašanje cinističkih Jevreja prema Palestincima konačno eskalira kod Arapa u Egiptu, Jordanu i Siriji, zbog čega počinje mobilizacija na izraelskoj granici. Sve tri zemlje su odjednom napadnute od Izraela, i kao rezultat konflikta Egipat ostaje bez Sinaja koji je uključivao i Gazu, a Jordan bez Zapadne obale i reke Jordan. 8. juna Izrael lansira napad vazdušnom flotom i torpedo-čamcima na „USS LIBERTY“ s ciljem da okrive Egipat i da privuku Ameriku na svoju stranu. Setimo se mota Mossada koji kaže: „Putevima obmane, ti trebaš ratovati“. U napadu su poginula 34 američka službenika, a 174 ranjena. Izrael laže kao i obično tvrdeći da su ovaj ratni brod s američkom zastavom zamenili za prastari egipatski nosač konja „El Quseir“ koji je bio izvan službe i 180 stopa kraći. Napad je trajao 75 minuta, a tokom kojeg su uništili zastavu SAD-a koju su vojnici očajnički pokušavali zameniti novom. Nakon napada SAD upozorava ranjenike da ćute o svemu, jer je reč o „državnoj tajni“. Priče uopšte nema u medijima koje kontrolišu Rothschildi, a Izrael se izvlači bez sankcija od podređene im Amerike. Idućeg dana (9. juna 1967.) Izrael ilegalno okupira Golanske visoravni koje dosežu od Sirije. To područje snabdeva Izrael s trećinom sveže vode. 19. marta 1972. izraelski general Matityahu Peled je citiran je u časopisu „Ha’aretz“: „Teza da je Izraelu u junu 1967. pretila opasnost od genocida i da se borio za opstanak je obična izmišljotina nastala nakon rata.“ Druga mučna i zavaravajuća činjenica jeste ta da je barem veran motu Mossada.

Banka „de Rothschild Frères“ je preimenovana u „Banque Rothschild“.

1968: Umire Noémie Halphen, žena Maurice de Rothschilda.

1970: Tokom rada za senatora Henryja „Scoopa“ Jacksona, Aškenazi Jevrej Richard Perle je uhvaćen u davanju poverljivih podataka FBI-a Izraelu, ali uprkos tome, ništa nije preduzeto.

Britanski premijer Edward Heath imenuje lorda Victora Rothschilda šefom policijske jedinice. Inače, tokom njihove vladavine Ujedinjeno Kraljevstvo ulazi u Evropsku Uniju.

1973: Gary Allen u svojoj knjizi „Niko se ne usudi to zvati zaverom“, piše: „Jedan od glavnih razloga istorijskog zamračenja u internacionalnom bankarstvu i političkoj istoriji je taj da su Rothschildi bili Jevreji. Jevrejski članovi zavere koristili su ADL („Ligu protiv klevećenja“) protiv bilo koga ko bi spomenuo Rothschilde ili njihove aliase, kao napad na sve Jevreje. Na taj način su ugašene sve poštene stipendije u internacionalnom bankarstvu, te su postale tabu tema na univerzitetima. Bilo koja samostalna knjiga koja istražuje ovu temu odmah se napada od strane hiljada ADL društava širom zemlje. ADL nikad nije dopustio da se istina ili logika upletu u njihove visoke profesionalne mutne poslove. Zapravo, Jevreji najviše prava imaju da se ljute na Rothschilde jer je njihovo carstvo finansiralo Hitlera.“

George J. Laurer službenik IBM  kontrolisanog od strane Rothschilda, pronalazi UPC (Universal Product Code), odnosno barkod koji je danas smešten na svakom proizvodu širom sveta i nosi broj 666. Knjiga Otkrovenja, poglavlje 13 (Otkrovenje 13,17): „I da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ime zveri ili broj imena njezina.“ Otkrovenje 13,18: „Ovde je mudrost! Ko ima um, neka izračuna broj Zveri, jer broj Zveri je broj čoveka, i broj njen je šest stotina, šezdeset i šest.“ Čitava sotonska težnja rotšildovih ostvarena je pred očima sveta, jer sve prodato i kupljeno je u znaku Zveri (broj 666).

„N. M. Rothschild & Sons“ i „British Newfoundland Corporation“ dovršavaju projekt „Kurkilovih slapova“ u Njufaundlendu (Kanada).

„N. M. Rothschild & Sons“ stvaraju udeo u Upravi ove kompanije (a koja inače trguje po celom svetu), i taj udeo vremenom postaje „Rothschild Private Management Limited“.

Edmond de Rothschild, unuk Jacoba (Jamesa) Mayera Rothschilda, kupuje imanje „Cru Bourgeois“ – dvorac „Clarke“ u Bordou.

1976: Aškenazi Jevrej Harold Rosenthal, pomoćnik Aškenazi Jevreja i senatora Jacoba Javitsa, govori: „Većina Jevreja ne žele priznati, ali naš Bog je Lucifer!“

Aškenazi Jevrej Stephen Bryen (pripadnik osoblja Odbora spoljnih poslova Senata) je prisluškivan tokom izdavanja najpoverljivijih tajni izraelskim vojnim činovnicima. Bryen unajmljuje advokata Nathana Lewina, i slučaj ide na sud, ali je misteriozno odbačen. Kasnije počinje raditi za Richarda Perlea.

1979: Egipatsko-izraelski mirovni sporazum garantovan od strane SAD-a je obećavao 3 milijarde dolara godišnje Izraelu od poreznih obveznika SAD-a (a što je kap u okeanu naspram zarade iz „Federalnih Rezervi“).

Shin Bet (izraelska unutrašnja agencija za bezbednost) pokušava prodreti u glavni konzulat SAD-a u Jerusalimu putem „Medene zamke“ pritom ucenjujući klerskog službenika koji je imao aferu s jerusalimskom devojkom.

Baron i baronica Phillipi de Rothschild ulaze u zajednički posao s Robertom Mondavijem, i počinje konstruisanje piramide u dolini Napa u Kaliforniji, gde je vođa i osnivač „Crkve Sotone“ Aškenazi Jevrej Anton Szandor LaVey imao svoju bazu. Inače, LaVey je rođen kao Howard Stanton Levey.

1980: Počije globalni fenomen privatizacije. Rothschildi su sve vreme iza tih poslova, s ciljem da preuzmu sva dobra sveta.

1981: Francuska vlada nacionalizuje „Banque Rothschild“ i naziva je „Compagnie Européenne de Banque“. Rothschildi sistemski osnivaju novu banku „Rothschild & Cie Banque (RCB)“, koja postaje vodeća francuska investiciona kuća.

1982: Od 16.-18. septembra, budući premijer Izraela i ministar obrane, Aškenazi Jevrej Ariel Sharon orkestrira izraelsku invaziju Libanona, invaziju koja je dala zeleno svetlo za olako ubijanje a u kojoj je masakrirano 1000-2000 muškaraca, žena i dece u Sabri i Shatili.

1985: Eustace Mullins objavljuje „Ko je vlasnik TV mreža?“ u kojoj otkriva da Rothschildi imaju kontrolu nad svim trima glavnim američkim mrežama, a to su: NBC, CBS i ABC.

New York Times izveštava da je FBI svestan barem desetak incidenata u kojima su američki službenici prenosili poverljive informacije Izraelcima pritom citirajući bivšeg pomoćnika direktora FBI-a, Raymonda Wannala. Uprkos tome, „Ministarstvo pravde“ ne procesuira nikoga.

Richard Smyth, vlasnik „Milca“, optužen je za krijumčarenje nuklearnih vremenskih uređaja u Izrael.

„N. M. Rothschild & Sons“ savetuje britansku vladu o privatizaciji „British Gas-a“. Oni su naknadno obavestili britansku vladu o gotovo svim svojim drugim privatizacijama državnih sredstava, uključujući „Britanski čelik“, „Britanski ugalj“, sve britanske regionalne odbore za struju i sve britanske regionalne zajednice voda. Britanski zastupnik koji je bio intenzivno uključen u tim privatizacijama je postao budući ministar finansija, Norman Lamont, a ujedno i bivši bankar Rothschilda.

1986: Mordechai Vanunu, tehničar u Dimoni (izraelskoj nuklearnoj instalaciji) od 1976. – 1985. otkriva da fabrika potajno proizvodi nuklearno oružje. Savest ga je naterala da progovori „London Timesu“ s činjenicama i fotografijama kojima su obavestili svet o nuklearnom programu. Njegovi dokazi su pokazali da Izrael ima zalihu do 200 nuklearnih bojevih glava, bez rasprave ili punomoći od vlastitih državljana. 30. septembra 1986. Vanunu je namamljen iz Londona u Rim, gde je bio otet, drogiran i izručen Izraelu. Nakon tajnog suđenja, osuđen je na 18 godina zatvora zbog „izdaje“ i „špijunaže“, (nešto s čim je Izrael vrlo dobro upoznat), iako on nije dobio nikakvu uplatu, niti je razgovarao sa spopljnim moćnicima. Zadržan je u potpunoj izolaciji 11 godina, a dopušteni su mu samo povremene posete njegove porodice, advokata i sveštenika.

1987: Edmond de Rothschild stvara „World Conservation Bank“ koja je stvorena za vraćanje dugova trećih zemalja sveta, a za uzvrat te države daju zemljišta. To je kreirano tako da Rothschildi mogu steći kontrolu nad Trećim svetom, što predstavlja 30% kopnene površine Zemlje.
24. aprila „Wall Street Journal“ otkriva naslov: „Uloga Izraela u „Iran-kontra“ skandalu neće biti istražena od strane veća.“

1988: „ADL“ pokreće nacionalni konkurs za studente prava da sastave zakone protiv mržnje prema manjinskim grupama. To takmičenje osvojio je čovek po imenu Joseph Ribakoff, čiji rad predlaže da ne samo da mržnjom motivisano nasilje mora biti zabranjeno, nego bilo koje reči koje podstiču sumnje, nesnošljivost, mržnje i moguće nasilje, moraju biti kazneno gonjene. Ova ADL nagrada sugeriše da ne treba samo državnim agencijama pratiti i ograničiti slobodu govora, nego bi takođe trebalo cenzurisati sve filmove koji kritikuju prepoznatljive grupe. Nadalje, čak i ako osoba daje izjavu koju može opravdati, Ribakoff tvrdi da istina ne može biti odbrana na sudu. Na primer, Hrišćani kritikuju homoseksualnost, jer ga Biblija izričito zabranjuje. Jedini dokaz koji će sudu biti potreban kako bi se osigurao u govor mržnje je da je optuženi nešto rekao protiv manjinskih grupa ili članova takve grupe, a da su se ovi osetili emocionalno oštećeni kao posledica takve kritike. Dakle, prema ovim predlozima koje će „ADL“ ugurati u zakone u celom svetu tokom narednih 15 godina, od donetih zakona bi i Isus Hristos bio uhapšen kao mrzitelj. Ovaj zakon je osmišljen kako bi se zaštitila rotšildska zavera od otkrivanja, pa ako bi kritikovali njihove kriminalne delatnosti, bili bi optuženi za antisemitizam.

Umire Philippe de Rothschild.

1989: Mnoge „satelitske države“ u istočnoj Evropi, kroz uticaj „Glasnosti“, postaju otvorene u svojim zahtevima za slobodu od komunističke vlasti u svojim republikama. Mnogo revolucija se dogodilo 1989-te, od kojih je većina uključivala svrgavanje njihovih komunističkih vlasti i zamenu sa republičkom. Dakle, vlast koju su komunisti imali u istočnoj Evropi (tzv. „Gvozdena zavesa“) postaje vrlo slaba. Na kraju, kao rezultat „Perestrojke“ i „Glasnosti“, komunizam propada, i to ne samo u Sovjetskom Savezu, već i u Istočnoj Evropi. U Rusiji, Boris Jeljcin (čija je supruga zapravo kćer Josifa Visarionoviča Staljina iz braka s Rosom Kaganovic) i republikanska Vlada preduzimaju korake za kraj „Partije“ suspenzijom, zabranom i oduzimanjem sve imovine. To simbolizuje pad komunizma u Rusiji, a rezultiralo je i početkom masovnog egzodusa 700.000 Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Izrael.

24. novembra 1989. u izraelskom listu „Hotam“ objavljen je izveštaj o govoru koji je tada izrekao zamenik izraelskog ministra spoljnih poslova, Aškenazi Jevrej Binyamin Netanyahu, studentima na Univerzitetu „Bar Ilan“: „Izrael je trebalo da iskoristi represiju nad demonstracijama u Kini, kada je svetska pažnja bila usmerena prema toj zemlji, i sprovesti masovna proterivanja Arapa s teritorija.“

Londonski i pariški Rothschild najavljuju pokretanje novog društva „Rothschild GmbH“ u Frankfurtu u Nemačkoj.

1991: Nakon iračke invazije na Kuvajt (2. avgusta 1990.), 16. januara ove godine Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija počinju bombardovanje ciljeva u Iraku. Dana 24. februara započela je kampanja koja je trajala 100 sati do 28. februara, kada se dogodio grozan zločin. Ovaj zločin je bio pokolj 150.000 iračkih vojnika s gorivo-vazdušnim bombama. Iračani su bežali prepunim autoputem iz Kuvajta do Basre. Predsednik George Herbert Walker Bush je naredio američkim vojnim vazdušnim i zemaljskim jedinicama da ubiju vojnike koji su se predali. Zakopani su u masovnim neobeleženim grobnicama u pustinji, neki još uvek živi. Nakon toga je američki predsednik Bush (ujedno i marioneta Rothschilda) naredio prekid neprijateljstva. Koji je značaj ovog pokolja i objave predsednika Busha o kraju rata toga dana? Na taj dan je pao „Dan Purim“, dan koji Jevreji slave kao svoju pobedu nad drevnim Vavilonom, sada smeštenim unutar granica Iraka, i dan kada su Jevreji ohrabreni da se krvavo osvete svojim neprijateljima.

Rothschildi tokom ove decenije aktivno učestvuju u razbijanju Jugoslavije i stvaranju malih poslušnih država.

U svom govoru u američkom Senatu, George Bush stariji najavljuje Novi svetski poredak.

Na Bilderberg konferenciji od 6.-9. juna iste godine u Baden-Badenu (Nemačka), David Rockefeller (potomak Rothschilda) je dao sljedeću izjavu: „Zahvalni smo „Washington Post-u“, „New York Times-u“, „Time Magazine-u“ i drugim velikim publikacijama čiji su direktori prisustvovali na našim sastancima i poštovali svoja obećanja o diskreciji za idućih 40 godina. Bilo bi nemoguće razviti naš plan za svet da smo bili izvrgnuti svetlima javnosti tokom tih godina. Ali svet je sada sofisticiraniji i spreman da maršira prema svetskoj vladi. Super nacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjniji, nego nacionalni sa auto-utvrđivanjem praktikovan u prošlim stolećima.“

1992: U martu, bivši predsednik odbora „Federalnih rezervi“ Paul A. Volker postaje predsednik evropske bankarske kompanije „J. Rothschild, Wolfensohn & Co“.

Stephen Bryen (koji je uhvaćen kako nudi poverljive dokumente Izraelu 1978.) se nalazi u službi na brodu pro-izraelskog jevrejskog „Instituta za poslove nacionalne bezbednosti“, dok i dalje radi kao plaćeni konsultant za bezbednosne provere na izvozu osetljive američke tehnologije.

„Samson Option“ Seymoura M. Hersha izveštava: „Ilegalna izvidnica je letela od LAKAM-a (tajna izraelska obavještajna jedinica, hebrejski akronim za naučnu alijansu zavoda) do izraelske izvidnice, gde je dobila posebno kodno ime JUMBO, dodano sigurnosnim oznakama koje su već bile na dokumentima.“ Ari Ben-Menashe je podsetio: „Po strogoj naredbi sve označeno sa JUMBO se nije smelo raspravljati sa američkim kolegama.“

Wall Street Journal izveštava da su izraelski agenti navodno pokušali ukrasti Recon Optical Inc top-secret vazdušnu kameru za špijuniranje sistema.

Dana 16. septembra britanska funta pada kada špekulanti na čelu s rotšildovim agentom, Aškenazi Jevrejem Georgeom Sorosom, pozajmljuju funte i prodaju ih za nemačke marke u očekivanju da će vratiti zajam u devalviranoj valuti za džepnu razliku, što rezultira najavom britanskog ministra finansija Normana Lamonta o rastu kamatnih stopa od 5% u jednom danu, a kao rezultat vodi Britaniju u recesiju koja traje dugi niz godina, što uzrokuje propadanje mnogih preduzeća i trgovina nekretninama. Ovo je pravo na šlagvort za Rothschilde, nakon što su privatizovali britansko državno vlasništvo tokom 1980-ih, podižu cenu deonica, a zatim ruše tržišta kako bi ih oni mogli kupiti za peni po funti; upravo kopija onoga što je Nathan Mayer Rothschild učinio britanskoj ekonomiji 180 godina pre, 1812. godine tokom britanskog rata s Napoleonovom Francuskom. Nije preterano reći da je tadašnji ministar finansija Norman Lamont, pre nego što je postao zastupnik, bio trgovački bankar „N. M. Rothschild and Sons“ kojima se pridružio nakon završetka ekonomije na Kembridžu.

1993: Norman Lamont nakon uspešne misije kolapsa britanske ekonomije (radi profita Rothschilda) napušta britansku Vladu i vraća se u „N. M. Rothschild and Sons“ kao direktor.

1995: Bivša naučnica atomske energije dr Kitty Little tvrdi da Rothschildi sada kontrolišu 80% svetskog uranijuma, što im daje monopol nad nuklearnom energijom. Istražnim servisom odbrane cirkuliše dopis upozorenja američkim vojnim izvođačima: „Izrael agresivno sakuplja vojnu i industrijsku tehnologiju SAD-a.“ Izveštaj navodi da Izrael dobija informacije koristeći „etničko ciljanje, finansijsko uveličavanje i prepoznavanje, i iskorišćavanje pojedinih slabosti američkih građana“.

1996: U izveštaju Glavnog ureda SAD-a „Odbrana industrijske bezbednosti – Slabosti u aranžmanima američke bezbednosti sa izvođačima odbrane u vlasništvu stranaca“ utvrđeno je da prema obaveštajnim izvorima „Zemlja A (identifikovana kod obaveštajnih izvora kao Izrael; „Washington Times“, 22. februara 1996.) sprovodi većinu agresivnih špijunskih operacija protiv Sjedinjenih Američkih Država i ostalih američkih saveznika.

30. avgusta „erusalem Post“ je citirao izveštaj „Poverljive vojne informacije i osetljive vojne tehnologije su visoki prioritetni cilj za obaveštajne službe u ovoj zemlji“, koje kaže: „Špijunaža vođena od obaveštajne organizacije odgovorne za prikupljanje naučnih i tehnoloških informacija za Izrael je platila službenika američke vlade za izdavanje američkih poverljivih vojnih obaveštajnih dokumenata.“

Vašingtonski izveštaj o poslovima na Bliskom istoku (Shawn L. Twing, april 1996.) napominje da je to bilo „referisanje na hapšenje Jonathana Pollarda iz 1985., civilnog pomorskog analitičara obaveštajne službe SAD-a, koji je izraelskoj špijunskoj agenciji LAKAM dao oko 800.000 stranica poverljivih američkih obaveštajnih informacija.“

„GAO Izveštaj“ takođe napominje da „je nekoliko građana Izraela uhvaćeno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog krađe osetljive tehnologije koja se koristi u proizvodnji cevi topovskih oružja“.

Dokument ureda obaveštajne službe „Naval“ pod nazivom „Svetski izazovi za udarno ratovanje u Navalu“ je izvestio: „Kina je putem Izraela kupila američku tehnologiju u formi Lavi borbenih aviona i eventualno SAM (zemlja-zrak) projektil tehnologija.“

28. februara 1996. „Jane’s Defense Weekly“ je naveo: „Dosad obaveštajna zajednica nije otvoreno potvrdila transfer tehnologije SAD-a (preko Izraela) u Kinu“, dok je 13. marta 1996. „Flight International“ naveo da to „predstavlja dramatičan korak napred za kinesko vojno vazduhoplovstvo“.

U 41. godini života u svojoj hotelskoj sobi u Parizu pronađen je Amschel Rothschild, zadavljen pojasom od ogrtača. Francuski Premijer naređuje francuskoj policiji zatvaranje istrage i Rupert Murdoch (rođen od židovske majke i tako Židov, po Ashkenazi standardima) upućuje svoje urednike vesti i menadžere delom sveta da objave da je reč o srčanom udaru.

Dana 12. maja američki ambasador u  Ujedinjenim nacijama i Aškenazi Jevrejka Madeleine Albright gostuje u emisiji „60 minutes“ („60 minuta“), gde biva upitana od strane dopisnika Lesleyja Stahla o godinama ekonomskih sankcija Sjedinjenih Američkih Država protiv Iraka: „Čuli smo da je pola miliona dece umrlo. Mislim, da je to više dece nego je poginulo u Hirošimi. I, znate, je li vredno toga?“, na šta je Albright odgovorila: „Mislim da je to vrlo težak izbor, ali mi mislimo da je cena vredna toga.“ I uprkos tome, njeni komentari ne uzrokuju javne proteste (pitamo se zašto?). Ustvari, holokaust nad pola miliona iračke dece je pozitivno ocenjen od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država, jer manje od osam meseci kasnije predsednik Clinton imenuje Albrightovu kao državnu sekretaricu, čime se jasno govori kakva se politika sprovodi. Dok se pojavljivala pred senatskim odborom koji je razmatrao njeno imenovanje, Albright doslovno moljaka za još malo krvi iračke dece, i pritom kaže: „Mi ćemo insistirati na održavanju teške UN-ove sankcije protiv Iraka, osim ako se režim ne uskladi sa relevantnim rezolucijama Veća bezbednosti UN-a.“

1997: Vojni inženjer mašinstva David A. Tenenbaum (također Aškenazi Jevrej) „nehotice“ daje poverljive vojne informacije o raketnim sistemima i oklopnim vozilima izraelskim zvaničnicima.

20. februara 1997. „Washington Post“ izveštava da je američka obaveštajna služba presrela razgovor dvoje izraelskih zvaničnika koji su razgovarali o mogućnosti dobijanja poverljivog pisma napisanog od strane tadašnjeg državnog sekretara Warrena Christophera palestinskom vođi Yasseru Arafatu. Jedan od Izraelaca, identifikovan samo kao „Dov“, je komentarisao da oni mogu dobiti pismo od „Mega“ (kodno ime za izraelskog top agenta u Sjedinjenim Američkim Državama). Zbog toga se američki ambasador u Izraelu po imenu Martin Indyk privatno požalio izraelskoj Vladi o trapavom nadzoru izraelskih obaveštajaca. Nakon toga izraelski agenti snimaju telefonske seksi razgovore između Monice Lewinsky (Asškenazi Jevrejka i kćer rabina) i tadašnjeg američkog predsednika Billa Clintona. Izveštaj „The Ken Starr-a“ potvrđuje da je Clinton upozorio Lewinsky da se njihovi razgovori snimaju, i završio aferu. Zanimljivo, u isto vreme je FBI-ov lov na „Mega“ opozvan.

29. oktobra umire Edmond de Rothschild u Ženevi. Zanimljivo je da istog dana umire i Anton Szandor LaVey, osnivač „Crkve Sotone“, koji se u svojoj knjizi „Sotona govori“ osvrće na „Protokole sionskih mudraca“ rekavši: „Kad sam prvi put pročitao Protokole sionskih mudraca, moja instinktivna reakcija je bila – Pa što fali tome?! Nije li to način na koji bi svaki Veliki plan trebao funkcionisati? Da li javnost ne zaslužuje – ne, zahteva – upravo takav despotizam?“

Kofi Annan postaje glavni sekretar „Ujedinjenih nacija“. Supruga mu je Nane Lagergren Rothschild, a koju je oženio 1984.

1998: „Evropska centralna banka“ je osnovana u Frankfurtu, gradu iz kojeg potiču Rothschildi (bivši Baueri, i ko zna koji).

2000: George W. Bush je izabran (barem su tako rekli) za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Bush i njegova porodica tvrde da su potomci „Doma Plantagenet“ koji potiče iz kraljevske kuće Jude.

2001: 5. septembra, manje od nedelje dana pre 9/11 napada, tzv. glavni otmičar Mohamed Atta i nekoliko drugih otmičara napravili su još uvek nerazašnjenu posetu kasino brodu jednog pro-izraelskog lobiste, Aškenazi Jevreja Jacka Abramoffa. Nije preduzeta ni jedna istraga da bi se utvrdilo šta su tamo radili. Otkriveno je da su provaljene linije američkih agenata za lekove. Sumnja pada na dva preduzeća, „AMDOCS“ i „Comverse Infosys“, oba u vlasništvu Izraelaca. „AMDOCS“ generiše naplatu podataka za većinu američkih telefonskih kompanija, i mogu pružiti detaljne listinge i transkripte bilo čijih razgovora, dok „Comverse Infosys“ izrađuje opremu za prisluškivanje koja se koristi za sprovođenje „Zakona o prisluškivanju svih američkih telefonskih poziva“. Sumnja pada na „Comverse Infosys“, čiju polovinu istraživanja i razvoja finansira upravo izraelska Vlada, te su ugradili pozadinski sistem koji iskorišćava Izrael da ometa američke napore u borbi protiv droge i samim time olakšava puteve do krijumčara droge.

Nedelju dana pre napada na „WTC“, kompanija „Zim Shipping Company“ se seli iz „WTC-a“, pritom ukidajući najam i oštetivši kompaniju za 50.000 dolara. Nikad nije objavljen razlog, ali pola kompanije „Zim Shipping Company“ je u vlasništvu Izraela (odnosno, Rothschilda).

11. septembra Izrael (odnosno Rothschildi) orkestrira napad na „World Trade Center“ sa saučesništvom Britanije i Amerike (fikus države u vlasništvu Rothschilda), a pod zapovedništvom Rothschilda kao izgovor za uklanjanje slobode ljudi širom sveta u zamenu za bezbednost, baš kao što se dogodilo s vatrom u Reichstagu u Nemačkoj pred početak 2. svetskog rata, gde su lagali građane kako bi se odrekli slobode za bezbednost. Rothschildi će kroz Ameriku i Veliku Britaniju takođe koristiti napade da steknu kontrolu nad nekoliko zemalja u svetu koje nisu dozvoljavale rothšildima uspostavu centralnih banaka, i tako za manje od jedan mesec nakon tih napada snage SAD-a napadaju Avganistan, jednu od samo sedam zemalja u svetu koje nemaju centralnu banku kontrolisanu od Rothschilda. Uhapšeno je pet Izraelaca, jer su plesali dok je „WTC“ padao. Navodni radnici u kompaniji za selidbu „Urban Moving Systems“ su uhapšeni s više pasoša i hrpom gotovine. Za dvoje se kasnije ispostavilo da su iz „Mossada“. Prema iskazima svedoka čini se da su viđeni u „Liberty park-u“ tokom prvog napada, sugerišući da su znali šta sledi. Ispitani su a onda poslati u Izrael. Vlasnik kompanije za selidbu korišćenu kao paravan za Mosadove agente napušta posao i beži u Izrael. Vlada SAD-a pečati sve dokaze vezane uz povezanost Izraelaca s 9/11. Četvrta strana izveštava o tome putem Carla Camerona na „Fox News-u“. Pritisak jevrejskih grupa (pogotovo „AIPAC-a“) prisiljava „Fox News“ da makne priču s interneta. Dva sata pre napada 9/11, izraelska kompanija „Odigo“ sa kancelarijama udaljenima nekoliko blokova od „Blizanaca“ prima upozorenje putem interneta. Upravnik kancelarija u Njujorku šalje FBI-u „IP adresu“ pošiljaoca, ali FBI ne reaguje. Za to vreme FBI istražuje pet izraelskih kompanija za selidbu kao potencijalni paravan izraelskih obaveštajnih službi. Otkriveno je da je pre napada trgovano sa obveznicama „American Airlines“ i „United Airlines“ vrednim milionima američkih dolara. Istraga FBI-a dolazi na trag najveće strane špijunaže unutar SAD-a. FBI pokušava uloviti trgovce tim deonicama, ali bezuspešno. To je zato jer bi to direktno dovelo do Izraela, države koja stoji iza 9/11 napada, odnosno, samih Rothschilda.

Zanimljivo je napomenuti da 30. decembra 2000. godine Lord Evelyn Rothschild (drugi najbogatiji čovek na svetu, odmah iza Jacoba Rothschilda) se oženio u Londonu s imućnom cionistkinjom po imenu Lynn Forrester. Par je avionom otišao u Vašington i proveo svoj medeni mesec u „Beloj kući“. Samo nekoliko meseci pre 9/11 preselili su se u Njujork, i smestili na 18. spratu luksuzne palate „Riverhouse“ (takođe u njihovom privatnom vlasništvu), gde su dve privatne terase doslovno nudile prve redove za dogovoreni šou zvan „11. septembar“.

Nakon napada, više pisama s antraksom je poslato različitim političarima i direktorima medija, pa kao i za 9/11 napad, okrivljena je odmah „Al-Quaeda“, sve dok nije otkriveno da antraks zapravo potiče iz vojnih laboratorija SAD-a, jer je reč o posebnoj vrsti namenjenoj za ratovanje. FBI otkriva da je glavni krivac Aškenazi jevrej dr Philip Zack, koji je nekoliko puta prijavljivan zbog uvredljivih izjava o Arapima. Snimljen je na nadzornoj kameri kako ulazi u skladište „Fort Detrick“ u kojem se čuvao antraks, a gde je i on sam bio zaposlen. Od te tačke mediji i FBI prestaju izveštavati o tome.

Jevrejski direktor Lige odbrane od 1985. Aškenazi Jevrej, Irv Rubin, optužen je za podmetanje bombe u džamiju i kancelariju arapsko-američkog kongresmena. Umire pre dovođenja na suđenje od pokušaja samoubistva rezanjem grkljana.

3. oktobra izraelski premijer Ariel Sharon govori Aškenazi jevreju Shimonu Peresu kako je obavešteno na „Kol Yisrael“ radiju: „Svaki put kad nešto učinimo, vi mi kažete Amerika će učiniti ovo i ono… Reći ću vam nešto jasno, nemojte brinuti o američkom pritisku na Izrael. Mi Jevreji, kontrolišemo Ameriku, i Amerikanci to znaju.“

2002: Ponono štampano treće međunarodno neskraćeno izdanje rečnika „Webster’s“ koje daje novu definiciju antisemitizma (definicija koja nije menjana od 1956):

„Anti-semitizam:

(1) neprijateljstvo prema Jevrejima kao religijskoj i rasnoj manjini, često propraćeno socijalnom, ekonomskom i političkom diskriminacijom
(2) suprotnost cionizmu
(3) simpatiziranje protivnika Izraela“

Definicije 2 i 3 su dodate 2002., neposredno pre nego što je SAD odlučio napasti Irak pod naredbom Izraela (države Rothschilda). Iste godine je ratni zločinac i premijer Izraela Ariel Sharon naredio masakr u izbegličkom kampu „Jenin“ na Zapadnoj obali.

„DEA“ (Američka bezbednosna agencija) istražuje prijavu da izraelski špijuni koji glume studente umetnosti pokušavaju ući u kancelarije Vlade SAD-a. Policija blizu aerodroma „Naval“ na ostrvu Vidbeu u južnom delu države Vašington zaustavlja sumnjivi kamion i zadržava dva Izraelca. Jedan od njih je bio ilegalac. Zaustavljeni su zbog prebrze vožnje unajmljenog kamiona „Ryder“ za koji su tvrdili da je „za selidbu nameštaja“. Idućeg dana policija otkriva tragove „TNT-a“ i „RDH-a“ (vojnog plastičnog eksploziva) unutar putničke kabine i na upravljaču vozila. „FBI“ tada objavljuje da su testovi bili lažno pozitivni zbog cigaretnog dima. Stručnjaci tvrde da je to smešno. Alibi im daje jedna žena, slučaj se zatvara i Izraelci su predani „INS-u“ da ih pošalje u Izrael. Nedelju dana kasnije ta žena misteriozno nestaje.

2003: 13. marta SAD napada Irak na dan jevrejskog praznika „Purim“ (dan kada Jevreji slave pobedu nad drevnim Vavilonom koji je, interesantno, smešten unutar granica Iraka.) Značajno je i to da je i prethodna invazija SAD-a na Irak izvršena pod rukovodstvom Georga Herberta Walkera Busha (otac) s posledicom od 150.000 mrtvih Iračana. „Purim“ je takođe dan kada su Jevreji dobili hrabrost za krvavu osvetu nad neprijateljem. Današnji Irak (a nekadašnji Vavilon) je dosad bila jedna od 6 poslednjih država u svetu koji nemaju centralnu banku kontrolisanu od strane Rothschilda. Suština rata je krađa vodenih izvora za Izrael, a vodi se krvlju američke vojske koju kontrolišu Rothschildi. Izrael se oduvek borio za vodu, i 36 godina pre je oteo „Golanske visoravni“ Siriji sa trećinom sveže vode. Ekstrakcija vode u Izraelu je premašila 25 bilijardi metara u poslednjih 25 godina, što znači da im je voda daleko vrednija od zaliha nafte, koje su druge po veličini u svetu.

Malezijski premijer Mahathir Mohamed govori: „Jevreji vladaju svetom putem opunomoćenika. Teraju druge da se bore i umiru za njih.“

Šef policije iz Kloudkrofta zaustavlja kamion u školskoj zoni. Vozači su Izraelci s isteklim pasošima. Tvrde da rade selidbu, i da je u kamionu otpadni nameštaj i kutije. Predani su imigracijskoj službi, a sadržaj kutija nije objavljen javnosti.

Izrael zapošljava ubilačke timove u drugim zemljama i SAD-u. Vlada SAD-a i ne reaguje, a kamoli da protestuje.

2004: Dve godina istrage nad „AIPAC-om“ (najveća grupa političkih lobista u SAD-u s više od 65.000 članova kojima je jedina svrha da iskoriste SAD u svrhe Izraela) o mogućoj špijunskoj ulozi Aškenazi Jevreja Larryja Franklina, srednjeg analitičara u Pentagonu kojega FBI posmatra zbog davanja poverljivih informacija „AIPAC-ovim“ službenicima za koje se sumnja da su izraelski špijuni. „AIPAC“ unajmljuje advokata Nathana Lewina za odbranu, a koji je inače branio i špijuna Stephena Bryena 1978. godine. Larry Franklin je u Pentagonu radio na „Specijalnim planovima“ koje je vodio Richard Perle (1970. je uhvaćen radi davanja poverljivih podataka Izraelu) koji je u to vreme insistirao da SAD napadne i osvoji Irak, jer navodno vrvi nuklearnim oružjem, a čega do kraja nije ni bilo, pa George Tenet optužuje Perlea za „loše obaveštavanje“. Ali zna se da su „Specijalni planovi“ koordinisali sa sličnom grupom, i to u Izraelu u kancelariji Ariela Sharona. S najmanje dvojicom izraelskih špijuna od kojih su laži o Iraku potekle, očigledno je da je i narod SAD-a žrtva smrtonosne rotšildske prevare koja je prouzrokovala prolivanje njihove krvi i novca u svrhe izraelske opresije i sveopšte kontrole Rothschilda.

28. avgusta cure informacije o istrazi nad „AIPAC-om“ u medije, što je dalo prednost drugim špijunima koji su radili u Frenklinu. Šteta počinjena FBI-u je kulminirala kad je glavni advokat SAD-a John Ashcroft naredio FBI-u da zaustavi sva hapšenja. Kao i slučaj Stephena Bryena s lovom na „Mega“, i ovaj poslednji špijunski skandal je odbačen zbog tajni službenika i nije uzrokovao ništa osim malo javnog negodovanja.

Nakon potere u kojoj vozač kamiona baca bocu s nepoznatom tečnošću, policija zaustavlja kamion blizu fabrike servisa za nuklearno gorivo u Tenesiju. Radilo se o Izraelcu s lažnim podacima. FBI odbija istražiti dalje slučaj i Izraelac je pušten.

Dva Izraelca pokušavaju ući u podmorničku bazu u Navalu (Kingsbej), dom osam tridentskih podmorničara. Kamion je pozitivan na eksploziv.

Nacionalni direktor „ADL-a“ Abraham H. Foxman objavljuje knjigu „Nikad više? Pretnja novog antisemitizma“ u kojoj piše kako „Novi zavet“ laže da su fariseji odgovorni za Isusovu smrt, i da je ta laž odgovorna za antisemitizam tokom milenijuma i da je „Novi zavet“ zapravo govor mržnje koji treba biti cenzurisan i zabranjen.

2005: Kao deo svoje druge inauguracije, 20. januara predsednik Bush daje izjavu pod nazivom „Kad su naši Osnivači objavili Novi poredak vekova“, a što u stvarnosti i nije tačno, jer „Osnivači“ („Founding Fathers“) nikada nisu deklarisali „Novi poredak vekova“ (izraz poznatiji kao „Novi svetski poredak“). To je zapravo učinio predsednik Roosevelt 1933. godine kada je dao da se štampa američki dolar s latinskim natpisom „Novus Ordo Seclorum“, što znači upravo to, „Novi poredak vekova“ (odnosno, „Novi svetski poredak“).

7. jula bombardovana je londonska podzemna železnica. Izraelski premijer Binyamin Netanyahu je u Londonu ujutro na sam dan napada pohađao ekonomsku konferenciju u hotelu iznad podzemne stanice gde je jedna bomba eksplodirala, ali ostaje u kancelariji nakon što ga izraelski obaveštajci informišu da su napadi očekivani.

Profesor fizike E. Jones sa univerziteta „Brigham Young“ objavljuje članak u kojem dokazuje da je način na koji je srušen „WTC“ mogao biti postignut samo eksplozivom, ali ne dobija pokriće od mejnstrim medija za svoje naučne i proverene tvrdnje.

2006: „The Edmond De Rothschild“ banka iz evropske porodice banaka Edmonda De Rothschilda u Francuskoj postaje prva strana banka koja je dobila dopuštanje od „Kineske bankarske regulativne komisije“, i ulazi na finansijsko tržište Kine.

2012: Tridesetog maja 2012. pojavila se informacija o sporazumu u skladu sa kojim je kompanija “Rothshild Investment Trust – Capital Partners” (“RIT-CP”), koja pripada Rotšildima, kupila veliki paket akcija kompanije “Rockefeller Financial services” (“RFS”), koja upravlja porodičnim biznisom Rokfelera i drugih najbogatijih porodica u SAD.

pogledajte jos Piramida moći na Planeti (3.deo)“Kissinger i članovi, Inc.”

---