U nekoliko momenata u istoriji naše planete, sve veće količine ugljen-dioksida u atmosferi uzrokovale su ekstremno globalno zagrevanje, zbog čega je većina vrsta na Zemlji izumrla.
U prošlosti su ove događaje pokrenuli veliki vulkanski erupcijski ili asteroidni udari. Sada se Zemlja kreće ka još jednom masovnom istrebljenju - i za to je kriva ljudska aktivnost.
"Ja sam naučnik za zemlju i paleo-klimu i istraživao sam vezu između uticaja asteroida, vulkanizma, klimatskih promena i masovnog izumiranja vrsta", kaže Endru Glikson.
Moje istraživanje sugeriše da je trenutna stopa rasta emisije ugljen-dioksida brža od one koja je pokrenula dva prethodna masovna izumiranja, uključujući događaj koji je zbrisao dinosauruse.
Svet je trenutno fokusiran na COVID-19. Ali rizici za prirodu od globalnog zagrevanja koje je stvorio čovek - i imperativ da deluju - ostaju jasni.
Mnoge se vrste mogu prilagoditi sporim ili čak umerenim promenama životne sredine. Ali istorija Zemlje pokazuje da ekstremni pomaci klime mogu uzrokovati izumiranje mnogih vrsta.
Na primer, pre oko 66 miliona godina, asteroid je pogodio Zemlju. Kasnije stene i rašireni požari ispuštali su ogromne količine ugljen dioksida tokom oko 10.000 godina. Globalne temperature su porasle, nivo mora porastao, a okeani postali kiseli. Oko 80% vrsta, uključujući dinosauruse, uništeno je.
I pre otprilike 55 miliona godina globalne temperature su se ponovo spustile, preko 100.000 godina ili tako nešto. Uzrok ovog događaja, poznat kao paleocensko-eocenski termički maksimum, nije sasvim jasan. Jedna teorija, poznata kao hipoteza „pucanja metana“, tvrdi da je ogromna vulkanska erupcija pokrenula iznenadno oslobađanje metana iz okeanskih sedimenata, čineći okeane kiselijima i ubijajući mnoge vrste.
Pre nego što su industrijska vremena započela krajem 18. veka, ugljendioksid u atmosferi je iznosio oko 300 delova na milion. To znači da je na svaki milion molekula gasa u atmosferi 300 bilo ugljen-dioksida.
U februaru ove godine atmosferski ugljen-dioksid je dostigao 414,1 deo na milion. Ukupni nivo gasova sa efektom staklene bašte - ugljen dioksid, metan i azotni oksid zajedno je dostigao skoro 500 delova na milion ekvivalenta ugljen dioksida.
Ugljen-dioksid se sada izliva u atmosferu brzinom od dva do tri dela na milion svake godine.
Koristeći zapise ugljenika pohranjene u fosilima i organskim materijama, utvrdio sam da trenutne emisije ugljenika predstavljaju ekstremni događaj u zapisanoj istoriji Zemlje.
Istraživanje je pokazalo da su godišnje emisije ugljen-dioksida brže nego posle udara asteroida koji je iskorenio dinosauruse (oko 0,18 delova na milion CO2 godišnje), kao i toplotnog maksimuma pre 55 miliona godina (oko 0,11 delova na milion CO2 godišnje).
Trenutno atmosferske koncentracije ugljen-dioksida još uvek nisu na nivoima koji su viđeni pre 55 miliona i 65 miliona godina. Ali ogroman priliv ugljen dioksida znači da se klima menja brže nego što se mnoge biljne i životinjske vrste mogu prilagoditi.
Veliki izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen prošle godine upozoravao je da će oko milion životinjskih i biljnih vrsta preti izumiranje. Klimatske promene su navedene kao jedan od pet glavnih pokretača.
Izveštaj kaže da su na klimatske promene možda negativno uticale distribucije 47% sisarai gotovo 25% ptica ugroženih.
Mnogi istraživači strahuju da se klimatski sistem približava prekretnici - pragu preko kojeg će se dogoditi brze i nepovratne promene. Ovo će stvoriti kaskadu pogubnih efekata.
Već postoje znakovi da su dostignute prekretnice. Na primer, porast arktičke temperature doveo je do velikog topljenja leda i oslabio arktički mlazni tok - snažan pojas zapadnih vetrova.
To omogućava toplom vazduhu koji se kreće severom da pređe polarnu granicu, a hladne fronte koje izlaze sa polova ulaze na jug u Sibir, Evropu i Kanadu.
Promena klimatskih zona takođe prouzrokuje širenje tropa i migraciju ka polovima, brzinom od oko 56 do 111 kilometara po deceniji. Tragovi tropskih i ekstratropskih ciklona takođe se pomeraju prema polovima. Australija je veoma ranjiva na ovaj pomak.
Istraživanje objavljeno 2016. pokazalo je kakav ogroman uticaj imaju ljudi na planetu. Iako je Zemlja možda prirodno ušla u naredno ledeno doba za oko 20.000 godina, zagrevanje proizvedeno ugljen-dioksidom rezultiraće vremenom supertropskih uslova, odgodujući sledeće ledeno doba na oko 50.000 godina od sada.
Tokom ovog perioda, haotični visokoenergetski olujni uslovi prevladali bi nad većim delom Zemlje. Moje istraživanje sugeriše da će ljudi verovatno najbolje preživeti u subpolarnim regionima i zaklonjenim planinskim dolinama, gdje bi hladniji uslovi omogućili da se flora i fauna zadrže.
Sledeće masovno istrebljenje na Zemlji moguće je izbeći - ukoliko emisija ugljen-dioksida obuzdamo i razvijamo i implementiramo tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Ali na trenutnoj putanji, ljudska aktivnost preti da učini velike delove Zemlje nepogodnim - planetarnom tragedijom našeg sopstvenog stvaranja.
Нема коментара:
Постави коментар