Godine 1973. u starijim razredima u školama u SAD počelo je sa predavanjima o koncepciji ostvarivanja kupovine i prodaje sa korišćenjem identifikacionog broja koji je stavljen na čelo: „Sve kupovine i prodaje koje program predviđa ostvarivaće se kompjuterski.
RANE PRIPREME ZA ŽIGOSANJE
Neće biti nikakvog keš novca, nikakvog kusura i čekova. LJudi će dobiti lični broj koji će biti istetoviran na korenu šake ili na čelu. Ovakav broj biće ugrađen pomoću lasera i neće izazivati nikakav osećaj. Broj na telu nije vidljiv ljudskim očima.
On će biti stalan kao i otisci vaših prstiju. Sva roba biće obeležena pomoću kompjutera. Kompjuter koji se nalazi u prodavnici određivaće broj na robi pri kupovini i broj na telu kupca, automatski će određivati vrednost kupljene robe i oduzimati je od sume koja se nalazi na specijalnom tekućem računu kupca“.
Godine 1974. dobitnik Nobelove nagrade Lajnas Pauling predložio je da se stavi znak na korenu šake i čelu svakom mladom čoveku. Znak treba da sadrži informaciju o genotipu.
U aprilu 1976. godine izdat je patent za uređaj i metodu daljinskog praćenja i promene signala mozga.
Godine 1980. časopis „US News and Word Report“ neprestano je upozoravao na namere federalne vlade da uvede „nacionalne lične karte“ bez kojih neće moći da se radi niti da se bavi biznisom.
OSAMDESETE GODINE 20. VEKA
Godine 1981. novine „Denver Post Sun“ nastavile su kampanju, izjavivši da implantirani čipovi mogu da zamene lične karte: „Čip se stavlja u iglu običnog šprica sa antibakterijskim rastvorom. Ovakva igla sa špricom spremna je za identifikaciju bilo čega ili bilo koga zauvek“.
Godine 1987. Amerikanci su objavili senzacionalno saopštenje: „Razvijen je novi uređaj za određivanje mesta i praćenje ljudi (patent 115A 4 906 689). U uređaju se primenjuje unikalni generator programiranog kanala i sistem pronalaženja radi određivanja mesta i praćenja kretanja ljudi.
Uz to, dodatno se koristi i sistem fiziološkog nadgledanja za predaju signala koji upozorava o neophodnosti ukazivanja hitne pomoći. Uređaj je dovoljno mali za implantiranje ne samo odraslima, nego i deci. Izvor napajanja i generator signala razvijeni su za funkcionisanje tokom dugih vremenskih perioda bez dopunjavanja baterija“.
DEVEDESETE GODINE DVADESETOG VEKA
Godine 1996. novine „Chicago Tribun“ postavile su sledeće pitanje: „Koliko možemo verovati „Velikom Bratu“ koji je ispod naše kože“?
Godine 1997. dolazi do velike potražnje uređaja za potkožnu implantaciju ljudi ili životinja.
U maju iste te godine bio je formiran lični sistem praćenja i pronalaženja (patent P5A 5 629 678): „Uređaj za praćenje i pronalaženje ljudi primenjuje implantirani transsiver koji sadrži izvor napajanja i sistem aktuacije koji dozvoljavaju uređaju da ostane implantiran i da funkcioniše godinama bez dodatnog punjenja.
Implantirani transmiter može da se aktivira na rastojanju ili od strane onoga kome je ugrađen. Energija za risiver generiše se elektromehanički, pokretanjem mišića ljudskog tela. Uređaj je veoma mali tako da može da se implantira u telo deteta, može da se primenjuje kao sredstvo zaštite od krađe…“
U aprilu 1998. godine časopis „Time Magazine“ objavio je članak pod naslovom „Teritorija Velike banke ili šta ona kaže o budućem novcu“, u kojem se kaže sledeće: „Vaša kći može ukrasti novac na različite načine, ne odlazeći od svog kompjutera, preko kreditne kartice ili pomoću čipa koji joj je ugrađen pod kožu“.
U oktobru 1998. godine novine „London Times“ objavile su članak u kojem je bilo reči o tome da je 45 ljudi pristalo da ugradi čipove pod kožu pod nazivom „Nebesko Oko“ u istraživačke svrhe. Među njima bile su filmske zvezde, deca milionera i drugi poznati građani Velike Britanije.
ANTIHRISTOVA MEDICINA
Tada su novine „Sunday Oregon“ upozorile na uplitanje medicine koje može da uništi pravo čoveka na neprikosnovenost privatnog života kroz uvođenje praćenja ljudi korišćenjem implantiranih digitalnih identifikatora ličnosti. Potresni članak novina „Oregon“ opisuje ljude koji su na čelu imali tanki implantat sa ličnim kodom.
Tehnologije na osnovu korišćenja dostignuća bionike pokušavaju da stvore organizam koji bi sadržao organski materijal koji je sposoban da zajedno deluje sa biometrijskim čipovima radi njihove implantacije u ljudsko telo.
NAJAVE IZ RUSIJE
U aprilu 1997. godine na sajtu „Ruski razgovor“ (SAD) objavljen je članak pod naslovom „Novi svetski poredak“ 2002. godine?“ u kojem je predskazivana mogućnost uvođenja dvadeset četvoročasovnog praćenja ljudi u 2002. godini pomoću satelita i mikroshema koje se ugrađuju u ljudsko telo. 20. marta 2002. godine na sajtu novina „World Net Dialy“ pojavio se članak o stvaranju i bliskoj realizaciji ovakvih sistema.
Članak je nosio naslov „Valiki brat vam se podvlači pod kožu“. Idealna lična karta je ugrađen primopredajnik koji kontrolišu navigacioni sateliti. Evo nekih odlomaka iz ovog članka: „Nova tehnologija implantacije koja se danas koristi za praćenje domaćih životinja predviđena je i za ljude. Implantirani primopredajnik (PP) daje signal koji dozvoljava da se prate osnovne funkcije ljudskog organizma i da se potvrđuje ličnost prilikom sklapanja ugovora na Internetu.
Firma AOS kupila je patent minijaturnog digitalnog PP koji je nazvala „Digitalni anđeo“ (tj. kompjuterski, elektronski). On šalje i prima podatke i može sve vreme da se prati globalnim navigacionim satelitima (sistem vojnih satelita SAD GPS – aut). Nakon implantacije u nadlakticu ruke, PP dobija energiju pokretanjem mišića i može da je aktivira nosilac ili uređaj za praćenje…
DOKTOR ŽOU
Doktor Peter Žou, vodeći naučnik u oblasti razvijanja implantata, izjavio je da PP šalje signal korisnika svom kompjuteru ili firmi sa kojom ima ugovor, kako bi verifikovao svoju ličnost. U budućnosti, kaže Žou, kompjuteri će moći da se programiraju tako da neće moći da se uključe bez ovakvog verifikovanja ličnosti…
Proizvođači kompjutera već sada prodaju uređaje za verifikovanje korisnika koji zahtevaju skeniranje „živog“ otiska prsta. „Digitalni anđeo“ dozvoljava ovakvoj biometrijskoj tehnologiji da učini ogroman korak napred putem fizičkog spajanja čoveka i mašine.
Međutim, trgovina preko Interneta je samo jedna oblast primene „Digitalnog anđela“. U patentu PP opisuje se njegova primena u pronalaženju ukradene dece i nestalih lica.
Organi bezbednosti mogu koristiti PP za praćenje kriminalaca… PP takođe može da prati puls, krvni pritisak i druge funkcije organizma korisnika…
Pronalazač „Digitalnog anđela“ izjavio je da se ispostavilo da je potražnja za PP ogromna… „Svakodnevno dobijamo narudžbine iz čitavog sveta“, rekao je Žou, navodeći kao primer Južnu Ameriku, Meksiko i Španiju… Istovremeno, u firmu su stigle mnogobrojne žalbe hrišćana i drugih ljudi koji smatraju da PP predstavlja ostvarenje biblijskog proročanstva.
U Otkrivenju svetog Jovana govori se da će svi ljudi morati da prime „žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ime zveri ili broj njenog imena“ (Otk. 13, 16–17).
U društvu koje sve više i više koristi plaćanje bez keša, gde je lična karta izuzetno važna za finansijske transakcije, neki hrišćani gledaju na lične dokumente pomoću „Digitalnog anđela“ i na uvođenje trgovine preko Interneta kao na varijantu „žiga zveri“. Međutim, Žou odbacuje ovakva negodovanja protiv PP…
„Uloga ovakvog uređaja je da olakšava život i da poboljšava kvalitet života… sve što je usmereno na poboljšanje kvaliteta života dolazi od Boga“, kaže on.
„Digitalni anđeo“ će, po Žouovom mišljenju, biti rasprostranjen kao vakcinacija. „Za pedeset godina on će postati izuzetno popularan. Pre pedeset godina nismo smeli ni da pomislimo na mobilne telefone. Danas su oni svuda oko nas“.
„Kao i mobilni telefon, i „Digitalni anđeo“ postaće bitan deo elektronskog sveta. On će postati važan čuvar i zaštitnik. On će vam doneti dobro. Postaćemo hibridi elektronske inteligencije i naših duša“, zaključio je Žou.
Firma ADS dobila je specijalnu nagradu za „tehnološku inovaciju“ od Svetskog ekonomskog foruma za njen doprinos „svestranom ekonomskom razvoju i društvenom napretku putem razvoja tehnologija“.
Dakle, narodima sveta ponuđena je „varljiva“ perspektiva – svako može da postane hibrid elektronske inteligencije i sopstvene duše. Problem je nesumnjivo u tome, kako će na to gledati Tvorac Koji je stvorio čoveka po Svom liku i podobiju.
Međutim, u jednom od saopštenja iz Centra Frenklin za proučavanje zakona (SAD) bilo je rečeno sledeće: „Obavezni sistem nacionalne identifikacije ličnosti putem implantacije mikročipova može biti realizovan u dve etape: u prvoj etapi biće ponuđen dobrovoljni sistem implantacije mikročipova. Nakon upoznavanja sa procedurom i njenim prednostima moći će da se pređe na obaveznu implantaciju…“
JEDAN ZAPIS IZ AUSTRALIJE
Danas mi je, elektronskom poštom stigao ovaj zapis:“Odem danas sa detetom u Frimentl, (Pert) deo grada pored mora gde ima nešto malo života, restorana i pijaca, da joj kupim sladoled i da se prošetamo.
Sećam se da ima jedna mala slastičarna u kojoj sam pre nekoliko meseci uspela da nađem dobar posan sladoled, veganski kako ga tu zovu. Odemo da proverimo da li još uvek radi radnjica, kad ono radi. Odlično.
Ulazimo unutra, ima samo čokolada sa pepermintom veganska, ali daju veliku kuglu, izdašno.
Plaćam ja, hoću da sednemo malo da pojede dete u miru sladoled, ali mi devojka reče da ako hoćemo da sednemo moramo da se skeniramo na QR kod na ulazu da smo ušli u objekat.
Čitala sam sinoć da će danas početi ovo skeniranje po radnjama, ali sam se nadala da će makar ovu minijaturnu radnju sa sladoledom poštedeti.
Ne. Ne štede nikog. Komunalci šetaju gradom i kontrolišu radnje redom. Svi moraju da stave na radnje obaveštenje da je skeniranje mobilnim na QR kod vladinu aplikaciju obavezno.
– Znači, počelo je! Sačuvaj Bože… – komentarišem iznervirano. Devojka zbunjeno gleda da me zaobiđe, ne vidi u čemu je problem. Dolazi gazdarica. Izvinjava mi se i kaže da nisu oni krivi što je to uvedeno, jednostavno, takva su pravila.
– Znam da su takva pravila, kažem, znam… Svet je sve luđi i luđi iz dana u dan.
Ona oćuta na ovaj moj komentar. Ma ni A da kaže.
Kažem ja njoj, ako mora da se skenira, onda nećemo sedeti, ješće napolju. A mora i napolju da se skenira ako će sedeti. Neće ni sedeti rekoh, idemo da šetamo.
Čantram dok idem ulicama i nabrajam iznervirano.
Gledam restorane.
Svi jedu u restoranima bez ikakvih problema.
Skenirali se i ušli.
Niko se ne buni.
Dođemo do pijace. Čula sam da iz nekog bizarnog razloga za sada neće tražiti da se skeniramo u prodavnicama hrane.
Ne znam zašto, ali znam da i to uskoro dolazi.
NJihov izgovor je da se tu ne zadržavamo dovoljno dugo da virus pređe na nas. Mislim, gluposti. Svaka nedeljna kupovina traje bar 45 minuta do sat vremena dok prođeš kroz sve one rafove sa hranom. Ali eto, za sada nema još uvek u prodavnicama hrane skeniranja. Samo čuvari na ulazu kao naznaka da će i ta kupovina uskoro biti samo za izabrane.
Ali zato od danas kažu da će morati da se skenira u verskim objektima. Ako se ne skenira, mora da se zapisuje ko je ušao i kada. Nije mi se ni išlo jutros u tu avanturu. Vozim pola sata pa da me skeniraju na ulazu. Neka hvala.
Mislim se, idemo na pijacu, tu nema skeniranja.
Kad ono, šipak. QR kod NA ULAZU U USR… PIJACU.
Znači, ne možeš ni na pijaC da odeš da se ne skeniraš velikom bratu. Tako nevakcinisani uskoro neće moći ni da prismrde ni u jednu radnju, ni u jednu instituciju, ni u jedno prevozno sredstvo. Bićemo ostavljeni da crkavamo polako.
Ovde u unutrašnjosti zemlje van grada, crvenom i žutom pesku mogu samo da zagrlim koalu i da žvaćemo eukaliptus eventualno, teško šta raste u jalovoj i peskovitoj zemlji.
A temperature kad ožežu, 45 je ništa. Vode retko gde ima.
Ma milina.
Sretoh poznanika koji se vratio iz crkve. Pokazah mu ljude koji čekaju u redu i rekoh da je danas počelo skeniranje na pijaci. On mi veselo reče kako to uopšte nije problem, on neće aplikaciju, ali će ručno napisati svoje detalje gde god uđe. Zabezeknula sam se sa kojom lakoćom prihvata uslovljavanje ulaska u objekte.
Pored nas stajala je mlada novinarka Kanala 7 i pokušavala nekoliko desetina puta da izgovori rečenicu:
– “Vlada se brine o sigurnosti i zdravlju građana Zapadne Australije i donela je uredbu da svaki biznis od danas mora da ima QR kod aplikaciju na vratima svoje radnje, a ukoliko se vlasnici ne budu složili sa tim, kazna koju će platiti iznosiće 250 000$.“
Nervirala sam se dok sam je gledala i slušala kako pokušava da zastraši i onu mrvu normalnog naroda koji bi možda pomislio i da pusti nevakcinisane u radnju.
Grešila je non-stop, Bog joj zavezao jezik i ne može žena jednu jedinu rečenicu da izgovori. Pobrkali jezike dabogda trovači naroda pomislih u sebi. Kamerman se iznervira i ugasi kameru. Ode u restoran a devojka ostade da vežba tu jednu rečenicu koja joj nikako nije išla.
Narod formirao veliki red i stoji i čeka da se skenira na ulazu u pijacu.
Gledam ih kako su bezbrižni dok telefonom skeniraju kod i jeza me podilazi od lakoće sa kojom su prihvatili ovu meru. Upravo je uvedena mera da je ulazak u trgovine i javne institucije uslovljen vašim zdravstvenim i vakcinalnim statusom. Podobnošću merama državnog birokratskog aparata.
Upravo je uvedena mera da više bez žiga ne možete slobodno kupiti ni prodati.
Ali narod baulja okolo mrtav, totalno duhovno mrtav, smeje se, ždere, kupuje, landra okolo kao da se ništa bitno ne dešava.
Setih se Svetog Pisma kad kaže: I jedoše i piše i ženiše se i udavaše se kad dođe dan pogibli na njih…
Potpuno neosetni za zlo koje se nadvilo nad njih, duše njihove, zemlju njihovu i decu njihovu.
Opijeni osećajem sopstvene nadmoći i arogancije nad životom i patnjom drugih. Izgubljene, mrtve duše koje hodaju gradom i ispunjavaju osnovne fiziološke potrebe misleći da je to život. Dobro osedlani. Uzjahani. Spremni za sledeću fazu dehumanizacije i spajanja sa mašinom.
Totalna tragedija. Bogu plakati.
Čini mi se da me od plamena satanističke tiranije koja se sprovodi nad ljudima i uništavanja čovečnosti i sveta kakvog smo do sada poznavali više užasava ovo totalno duhovno mrtvilo i poslušnost mase koja je bez problema legla na rudu i pristala na sve: gubitak slobode kretanja, gubitak slobode mišljenja, gubitak slobode govora, gubitak roditeljskih prava, gubitak odlučivanja o svom telu i duhu, uslovljenost ulaska u objekte, kupovinu i rad samo onih koji se povinuju vlastodršcima koji okultistički kundak nad glavom i konopac oko vrata drže.
Žigom koji dobijaju za koji mesec nakon vakcinacije.
Mera kojom su među autsajdere stavili ljude koji se ne budu složili sa onim što dolazi, navodno neobaveznom vakcinacijom.
Odakle ovo mrtvilo koje se oseća po ulicama? Po trgovima?
Po bezličnim terasama? Odakle mrtvilo koje bije iz upalih, beživotnih, praznih očiju?
Odakle jezivi lažni osmesi?
Odakle mrtvilo koje nošeno vetrom provejava kroz krošnje eukaliptusa, divlji, pusti okean koji besno krši talase o pustu razuđenu obalu?
Odakle ova praznina koja čoveku crpi baterije i otežava korak sa svakim danom koji ovde provede?
Danas sam shvatila da je ta praznina koja se metafizički oseća svuda praznina duha koji je poražen materijalizmom koji je nastao kao posledica gubitka vere i zdrave duhovne vertikale koja bi ljude vezala za nebo i zemlju.
Bez Boga, sve je mrtvo.
Bez Boga svet pada i urušava se u sopstvenom beznađu.
Gledajući krhotine tog sveta koga vetar raznosi u pustoš ovih dana shvatam da za tim svetom ne treba previše žaliti, nego treba pogledati u večnost čiji nam je dah sada, više nego ikada, toliko blizu, da ga za vratom osećamo.“
Mislite o tome.
dr Vladimir Dimitrijević
Stavovi autora u ovom članku ne predstavljaju nužno i stavove sajta webtribune.rs
izvor https://webtribune.rs/
Нема коментара:
Постави коментар