Нема детета које данас не зна ко је симпатични декица у црвеном оделу који доноси поклоне и пакетиће „ако сте били добри“. Деда Мраз је саставни део прославе божићних и новогодишњих празника већ вековима, али његов задатак, изглед, па и име много су се временом променили.
Лик добродушног декице који деци доноси поклоне присутан је у причама и легендама народа широм света. Име и изглед овог дародавца варирају од културе до културе, али се сматра да су за појам данашњег Деда Мраза најзаслужнија предхришћанска веровања германских и словенских народа која су, покрштавањем ових народа, комбинована са ликом хришћанског Светог Николе, пише портал Историјски забавник.
Али, кренимо од почетка.
Ко доноси поклоне – Деда Мраз, Свети Никола, Божић Бата или…?
Може се рећи да је Свети Никола далеки предак данашњег Деда Мраза. Први записи о овом светитељу, епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, потичу из 4. века нове ере. Прича каже да је за живота био велики доброчинитељ који је све своје богатство и имање разделио сиромашнима, а он сам је, вођен чудесним гласом, кренуо да у народу да шири веру, правду и милосрђе.
Већ самом својом појавом је доносио утеху, мир и добру вољу међу људе, а скроман какав је био, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Посебно је био наклоњен деци, а из његовог живота најпознатија је остала прича о три девојчице које је Свети Никола спасао од проституисања тако што им је убацивао кроз прозор врећу са златницима.
У германској традицији тако је вековима постојао обичај да родитељи деци за дан Светог Николе остављају слаткише говорећи им да им је то поклон од овог светитеља. Овај обичај пренео се постепено и на Божић, у време када се кити јелка.
У 16. веку, реформација Мартина Лутера није променила само хришћанску религију него и лик доноситеља поклона. Наиме, пошто протестанти не славе свеце, била им је потребна нова божићна традиција, а лик Светлог Николе постепено је заменио „Father Christmas“ – Отац Божић (код нас нешто слично Божић Бати), који је током седамнаестог века постао део британског фолклора.
Свети Никола путује у Америку
Насељавајући простор Северне Америке, западни досељеници су преко океана у „нови свет“ са собом понели и своја веровања и обичаје.
Сант Никлаус, Сеинт Никлаус, Синтерклас и остале варијације имена Светог Николе временом су сједињене и створен је Санта Клаус, чије име је америчка штампа први пут употребила 1773. године.
Управо се у том периоду Свети Никола полако „преобразио“ у Деда Мраза каквог данас познајемо иако су неки незаобилазни реквизити – црвено одело, крзнени огртач, кочије, ирваси и све што већ иде уз савременог доноситеља радости и поклона, додавани касније.
Један од првих уметника који је дефинисао модерни изглед Деда Мраза био је Томас Наст, амерички карикатуриста из 19. века чија се слика Деда Мраза 1863. године појавила у недељнику „Харперс викли“.
„Нема Нове године без Кока-Колине рекламе са Деда Мразом“
„Кока-кола“ није била први произвођач безалкохолних пића која је користила „декицу са поклонима“ у својим рекламама – Деда Мраз је још давне 1915. „продавао” киселу воду за „Вајт рок бевереџес“, а иста компанија га је користила и у рекламама за своје слатко пиће зачињено ђумбиром из 1923. године.
Пресудну улогу у стварању лика којег данас познаје свако дете на свету одиграла је компанија „Кока-кола“ током ’20-их и ’30-их година прошлог века. Ипак, није тачна констатација да је Деда Мраза „измислила Кока-Кола“. Ова фирма је само лик који је већ постојао у свестима купаца, узела и промовисала 1931. кроз празничне постере које је за потребе маркетиншке кампање израдио уметник Худон Санблом.
Ипак, тек након што му је у руку стављена флаша Кока-коле Деда Мраз је, захваљујући моћи ове компаније, постао најпрепознатљивије лице света забаве, што је остао све до данашњих дана.
А српски Божић Бата?
За разлику од западног света који је Светог Николу заменио Деда Мразом, православни народи, а нарочито Срби, наставили су да овог светитеља прослављају као једног од највећих светаца и потпуно одвојено од новогодишњих празника.
Верује се да је српски Божић Бата настао у 19. веку. Он је, према предању, доброј деци на Божићно јутро доносио поклоне, а из тог периода је све до данас остала сачувана божићна песмица: „Иде Божић Бата, носи киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до крова“.
Божић Бату би најчешће играо најстарији члан породице који би се маскирао и у кућу долазио у рано јутро куцајући и певајући и, наравно, доносећи деци поклоне. У каснијим годинама, Божић Бата, у Србији иницијално обучен у кожни гуњ и шубару, постепено је почео да добија западњачки изглед под утицајем аустроугарске илустроване штампе.
Преко својих северних суседа Срби су упознали и лик Деда Мраза. Временом, тако су негде почели да се појављују и Божић Бата и Деда Мраз, један за Божић, други за Нову годину.
Након Другог светског рата и социјалистичке револуције „сувише хришћанског“ Божић Бату потпуно замењује „наднационални, универзални“ Деда Мраз који од тада почиње да „долази“ искључиво за Нову годину.
Ова пракса одржала се и до данашњих дана.
izvor : https://www.in4s.net/
Нема коментара:
Постави коментар