Dolar umire, ali to nije ništa novo. Dolar je umro mnogo pre svoje smrti i to prvi put 15. avgusta 1971. godine kada je Nikson zatvorio „zlatni prozor“.
Ponovo je umro 2001. godine, pucanjem čuvenog DotCom(.com) balona, otkrivanjem prevara Enron i Worldcom i napadom na Svetski trgovinski centar.
Umro je zatim i 2007. godine kada je slom na tržištu hipoteka počeo da se preliva na bankarski sistem. Ponovo je umro 2018. godine kada je Kina iznedrila petro-juan, dovršila svoju alternativu SWIFT-u i započela ispitivanje digitalnog juana.
U stvari, produžavamo li vremensku liniju unazad, ili unapred, možemo pronaći brojne tačke u kojima je dolar umro.
Ali, poput feniksa iz mitologije, izgleda da se novi dolar uvek uzdiže iz pepela. U svakom ciklusu rođenja / smrti, otkako je dolar formalno označen kao svetska rezervna valutna na Breton Vuds konferenciji 1944. godine, osnovna pravila igre ostajala su ista. Dolar je ostao u svojoj globalnoj prevlasti jer, kao što će vam reći bilo koji ekonomista:
- Američka tržišta kapitala su najdublja i najrazvijenija i s lakoćom mogu da upravljaju milijardama dolara transakcija godišnje;
- Dolar se drži u zemljama širom sveta, s tim što se oko polovine novčanica federalne rezerve u opticaju, u vrednosti od dva biliona dolara, drži u inostranstvu;
- Većina međunarodne trgovine odvija se se u američkim dolarima, a većina imovine i finansijskih ponuda denominovana je u dolarima;
- SAD imaju najveću svetsku ekonomiju.
Ono što vam nijedan ekonomista neće reći jeste da postoji podjednako važan, ali znatno manje tehnički bitan razlog zašto je dolar označen kao svetska rezervna valuta: primena sile.
Naravno, hegemonija dolara podržana je tokom ere Pax Americana oružjem.
Nije slučajno da je svetska monetarna velesila istovremeno bila i svetska vojna velesila (ili da je prethodna svetska pomorska velesila, Britanija, takođe bila prethodna monetarna velesila sveta).
Ali stvari se brzo menjaju i stari razlozi dominacije dolara, gore navedeni, počinju da se dovode u pitanje.
Da, međunarodna trgovina se još uvek uglavnom obavlja u dolarima, ali juan se godinama probijao i sada je druga najčešće korišćena valuta na svetu.
A SAD kao najveća svetska ekonomija? Iako je to tačno ako BDP merimo nominalno, kineska ekonomija je nadmašila američku 2013. ako BDP merimo paritetom kupovne moći (PPP).
A sada, u ovom ekonomskom haosu koji se razlio kroz svetsku ekonomiju 2020. godine, a čije ćemo posledice osetiti i u 2021. godini, izgleda da dolar ponovo umire.
Jedino relevantno pitanje je da li će se on, poput feniksa, preporoditi i iz svog pepela i, ako da, u kom će obliku taj preporod biti.
Dakle, nema sumnje da se trenutni monetarni poredak završava. Ali šta će ga zameniti?
Iako nema sumnje da vlade (i, što je još važnije, centralni bankari) neće sedeti skrštenih ruku dok dolar nestaje, čini se malo verovatnim da njihov kraj uključuje vezivanje globalne ekonomije za zlato.
Zlatni standard nije ono na šta bankari pozivaju, nije ono na čemu su radili godinama. Ne. Već godinama bankari planiraju sasvim drugačiji potez: potpuno virtuelnu ekonomiju digitalnih valuta centralne banke.
Guverner Banke Engleske Mark Karni je u istom govoru u kojem je pozvao na novi međunarodni monetarni i finansijski sistem, govorio i o tehnološkim “inovacijama” koje zamenu dolara čine stvarnom mogućnošću:
Jedan od predloga bila je i platforma Vaga – nova platna infrastruktura zasnovana na međunarodnom stablecoin-u, u potpunosti potpomognuta rezervnom imovinom u korpi valuta uključujući američki dolar, evro i sterlinge.
Mogla bi se koristiti između korisnika na platformama za razmenu poruka i sa trgovcima na malo. Iako se onima koji nisu obraćali pažnju može učiniti iznenadnim, činjenica da se otvoreno razmišlja o „međunarodnom stablecoin-u“ koji čini okosnicu „nove platne infrastrukture“ zaista ne bi smela da bude iznenađenje. Posle svega:
- Banka za međunarodna poravnanja razmišlja o kriptovalutama Centralne banke još od 2017. godine, a nedavno je osnovala Inovation Hub (Centar za inovacije) koji će raditi na problemu kako najbolje primeniti digitalne valute Centralne banke;
- Guverner Banke Engleske nagovestio je da ćemo „za nekoliko godina krenuti ka nekoj vrsti digitalne valute“;
- MMF održava virtuelne simpozijume o pitanju digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC) u kojima učestvuju guverneri iz celog sveta;
- Predlog za digitalni dolar koji je objavljen na Svetskom ekonomskom forumu prošle godine već se našao u više različitih nacrta za podsticaje COVID-a;
- Kina je već pokrenula svoj digitalni RMB probni program;
- Bankari već planiraju 2025. godinu kao datum za verovatno predstavljanje CBDC-a na globalnom nivou.
Nije teško shvatiti zašto je bankerska klasa toliko nestrpljiva da vidi kako se ovaj feniks podiže iz pepela umirućeg petrodolara.
Prednosti digitalne valute kojom upravlja centralna banka su višestruke.
Omogućava, na primer, laku primenu negativnih kamatnih stopa i isključuje mogućnost da ljudi čuvaju gotovinu „ispod dušeka“.
Omogućava da svaki pojedinačni dolar u ekonomiji potpada pod nadležnost poreske uprave, otvara mogućnost praćenja svake transakcije u realnom vremenu i onemogući će one transakcije koje centralne banke ne odobravaju.
Sigurno je da se potpuno uvođenje digitalnih valuta centralne banke neće dogoditi ove godine, ali ide se ka tome i propagandna mašina će narednih meseci ubrzano početi da priprema javno mnjenje za ovu promenu.
Ono što još niko nije uspeo da odgonetne je činjenica da su Kina i Rusija nagomilale u poslednjih 5 godina enormne količine zlata u svojim trezorima a ne u bankama Engleske i Amerike.
Niko ne zna šta je sledeći potez Kine i Rusije, odnosno najjače ekonomske sile i najjače vojne sile na svetu.
Ako Kina i Rusija ne prihvate planove zapadnih bankara igraće se neka druga igra, mnogo opasnija za dosadašnje vladare sveta.
Webtribune.rs (Džems Korbet blog)
Нема коментара:
Постави коментар