Kada smo krenuli sa organizovanim delovanjem u okviru „Ujedinjenih protiv kovida“ (UPK), shvatao sam, donekle, strah kod kolega pri potpisivanju peticije imajući u vidu gde živimo.
Verovao sam da je tih 3.000 lekara koji su se odvažili da stave svoj potpis na peticiju, iako tek nešto više od 10 odsto lekara u Srbiji, ipak više nego dovoljno da zaštiti obraz lekarske profesije u ovoj zemlji. To i dalje mislim.
U dnevnoj komunikaciji sa kolegama i prijateljima iz UPK analiziramo stanje na terenu u našem zdravstvu. Naročito smo zabrinuti brojem preminulih zdravstvenih radnika! Stravično deluju, sada već svakodnevne, informacije o novim preminulim kolegama. Dnevno dobijamo i poruke od kolega na terenu koje jasno ukazuju na stepen iscrpljenosti i očaja u kome se trenutno nalaze.
S druge strane od brojnih kolega koje su se „sklonile“ u inostranstvo dobijamo podatke o situaciji u njihovim sredinama. Tako naš potpisnik i vrstan pulmolog koji radi u Sloveniji kaže da tamo nema niti jednog kolege preminulog od posledica kovida 19 među radno aktivnim lekarima.
U Hrvatskoj je slična situacija. Ti podaci najbolje govore koliko su ispred nas zdravstveni sistemi u tim, nama susednim, državama. Kod nas statistički podaci ukazuju na izrazito povećanje broja preminulih građana u odnosu na desetogodišnji prosek čak i kada se među preminule uračunaju i građani za koje je potvrđeno da su preminuli od posledica kovida.
Svi ti prekobrojni preminuli građani se mogu smatrati kolateralnim žrtvama kovida, odnosno nefunkcionalnog zdravstvenog sistema obzirom na neadekvatnu zaštitu non-kovid pacijenata.
Imam utisak da bih beskrajno mogao da nabrajam našu crnu statistiku, ali ono što me je totalno porazilo je nedovoljan odziv kolega na planiranu vakcinaciju.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je i podela na one građane koji hoće da prime američku ili rusku vakcinu. Sa velikim žaljenjem stičem utisak da su ljudi sa agendama poput kolege Nestorovića, antivaksera i raznih politikanata dosta dobro sproveli svoj zadatak i dodatno sludeli javnost u pogledu vakcinacije.
Iskreno, lično smatram da vakcinacija protiv kovida mora biti obavezna uz jasno razrađenu strategiju imunizacije stanovništva po kategorijama i u skladu sa preporukama proizvođača vakcine.
Smatram da su vakcine odobrene od strane Američke i Evropske agencije za lekove apsolutno bezbedne i svrsishodne. U protivnom bojim se da nam se smeši još jedna izgubljena godina i mnogo izgubljenih života.
Ako se ovo ludilo nastavi, bojim se da će se ponovo odvažiti razni vračevi poput vlasnika televizija da siđu u narod da ga leče, a da će direktori bolnica te iste morati ponovo ponizno da sačekuju dok im isti stavljaju vizire na glavu i edukuju ih kako se nosi zaštitna oprema. Tada, bojim se, neće biti ni ovih 10 odsto odvažnih „UPK“ lekara u Srbiji.
I da podelim jednu lepu vest za kraj. U prethodnih sedam dana dvoje meni dragih prijatelja i kolega sa studija na svet je donelo dve male „UPK“ prinove, malu Dunju u Roterdamu i malog Josifa u Ljubljani.
Nadam se da ćemo uspeti da stvorimo društvo u kome će ova deca kao i mnoga druga poželeti da se sa roditeljima vrate i bezbrižno žive u Srbiji.
izvor https://www.danas.rs/
Нема коментара:
Постави коментар