U poslednjih nekoliko meseci, pored otrovnih zaprašivanja i neobičnih tragova na nebu, u lozničkom kraju građani su primetili još jednu njima nepoznatu pojavu. Naime, naš sagovornik A. P. zajedno sa svojim prijateljem, je potegao pitanje čudnih vlakana koja padaju sa neba.
On navodi da se vlakna već izvesno vreme pojavljuju u Loznici i širem prostoru i to uglavnom pri lepom vremenu:
„Ja i prijatelj smo mislili da je u pitanju paukova mreža, međutim ne postoji pauk koji plete mrežu ove gustine i dužine, bar ne u Srbiji. U pitanju su vlakna duga i po nekoliko metara.“
A. P. je postao još sumnjiviji kada su odneli vlakna na analizu i kada su im javili da su vlakna izgubljena…
„Pokušali smo da odnesemo vlakna na analizu, međutim tamo su izgubljena pa nismo ništa saznali“, kaže A. P. i dodaje:
„Da napomenem samo da vlakna na fotografijama predstavljaju krupnije „komade“. Velika većina je tanja od milimetra i veoma ih je teško fotografisati. Inače vlakana ima svuda, po usevima, dečijim igralištima, po čitavom gradu i šire. Sasvim je izvesno da manje komade i udišemo.“
O belim vlaknima pitali Nikolu Aleksića, direktora Ekološkog pokreta Novi Sad jedine organizacije koja vodi borbu protiv javnog genocida koji se sprovodi nad stanovništvom Srbije, koji već godinama unazad upozorava stanovništvo da ove i slične pojave nisu ni malo bezazlene već naprotiv.
„Te paučinaste niti su veštačke tvorevine sastavljene na bazi fiberglasa nanotehnologijom i nikako se ne bi smele dodirivati golim rukama, čak i ako padnu na odeću. Prinete otvorenom plamenu namotane na štapić teže se pale (u odnosu na pravu paučinu koja se topi i vrelim vazduhom). Kada se ipak upale sagorevaju plavičastim plamenom i proizvode visoku temperaturu, slično sagorevanju stiropora“, navodi Aleksić kako i na koji način se može utvrditi razlika između obične paučine i belih vlakana, i dodaje:
„Čestice tih niti se mogu uneti u organizam udisanjem, preko vode i hrane, preko kože otvorenih delova tela, a kada se unesu u telo, one se međusobno spajaju koristeći bioelektricitet živog organizma praveći niti na granici veštačkog života koje mogu osvojiti ceo organizam, ući u CNS menjajući svest čoveka ili izlaziti kroz kožu stvarajući masivne rane (lezije) zbog kojih osoba pogođena time izgleda kao da je prekrivena ribljom krljušti. Zbog izgleda kože medicina je to nazvala ribljom kožom (dermatitis ichtiosa) ne objašnjavajući uzrok toj pojavi, ili po autoru koji je prvi opisao prvi opisao tu bolest i objasnio nastanak, Morgelons-ova bolest.“
„Ta bolest, odnosno pojava se već pojavila u Srbiji (Kragujevac, Novi Sad), ali je zvanična medicina dobila nalog da te pacijente tretira kao psihičke bolesnike i da im prepisuje odgovarajuće lekove za takvu dijagnozu, jer počinje sa nesnosnim potkožnim svrabom. Pored toga, te paučinaste niti služe i kao nosači jaja mekušaca, insekata i biljaka (ambrozija) nesvojstvenim lokaciji nad kojom se izbacuju. Tako su se u Srbiji pojavili novi puževi golaći (žuti i crni) koji preko noći obrste plastenike povrtara, novi insekti, neke nove ,,bubamare,, žućkaste boje i sa više crnih tačaka koje se hrane našom, pravom, autohtonom, korisnom bubamarom, umesto biljnim vašima kao naše.“
Aleksić dodaje da je na snazi genocid protiv čovečanstva i očigledan atak na našu poljoprivredu, i da koliko god pokušavali da sakriju od naroda svoje planove, nešto ovako očigledno se ne može sakriti. Slučajevi belih vlakana nedavno su se pojavili u Francuskoj i drugim evropskim zemalja, i širom SAD, gde je stanovništvo masovno počelo oboljevati od misterioznih bolesti i narod se svesno pobunio:
„Sve je dokazano, sve se zna; ko, šta, kako i zbog čega vrši genocid nad čovečanstvom, jedino je njihovo obrazloženje lažno o čemu ti takođe dostavljam dokaze u vidu izjave lorda Monktona. “
„Prvo je Džon Holdrin, savetnik za nauku predsednika SAD, 14. novembra 2011. godine, mesec i po dana posle naše Eko-konferencije na kojoj smo naučno razobličili i dokazali genocid, na konferenciji za novinare javno priznao (izneo) da ,,SAD već 16 godina zaprašuju čovečanstvo opasnim hemijskim jedinjenjima,, ali iz sasvim drugih razloga, a ne zbog ,,globalnog otopljenja,,
Tako sam dobio potvrdu sa najvišeg mesta na svetu da nisam lud. Zatim su usledile rasprave o tome u parlamentima nekih zapadnih zemalja (Švedska, Italija), nemačka državna TV javno je iznela dokaze o trovanju čovečanstva na svom kanalu, Indija i Nigerija su prizemljile silom te avione koji truju čovečanstvo, ali su ih SAD primorale da ih vrate. NASA, svemirska agencija SAD takođe je javno priznala da se čovečanstvo javno zaprašuje otrovima, da bi na kraju i UN vodila celodnevnu raspravu o tom, odlukom 193 zemlje članice UN sa samita o biodiverzitetu u Nagoji, zabranjenom projektu geoinžinjeringa.
Ti tragovi otrova na nebu se nazivaju normalnim tragovima aviona, premreženo nebo tragovima otrova normalnim koridorima aviosaobraćaja!“
I pored svega očiglednog, narod u Srbiji i dalje ćuti, što je poražavajuće jer kako navodi gospodin Aleksić, koji borbu sa sistemom i iznošenjem istine vodi već dugi niz godina, ne radi to zbog sebe, već naše dece koja su prva na udaru:
„Ono što je najstrašnije, a što nisam napisao u radu, jer sam kasnije saznao, jeste jedan izveštaj nekog direktora bolnice čiji je naslov Blic preneo preko cele naslovne strane: Epidemija naprasnih smrti! Ljudi u naponu snage između 25-30 godina uveče legnu zdravi, da bi umrli u snu iz ,,neobjašnjivih,, razloga! Opet je ta zvanična medicina ovo trovanje i ubijanje ljudi nazvala po simptomu- naprasna (iznenadna) smrt! I nikom ništa, više se o tome nije smelo pisati, osim o iznenadnim smrtnim slučajevima sportista na terenu ili dece na školskim igralištima, što pokazuje da se granica smrtnosti spušta na mlađe kategorije. “
(Vesna Veizović / Vaseljenska TV)
Нема коментара:
Постави коментар