DR JOVANA STOJKOVIC U ŠOKANTNOM INTERVJU: DECI SE KROZ VAKCINE PLANSKI UBRIZGAVA ALUMINIJUM, TKIVA MAJMUNA I ABORTIRANIH FETUSA

 

U Srbiji više niko nije zaštićen od loših zakona i još lošije vlasti, pa čak ni oni potpuno nedužni- deca. Pod velom njihove zaštite, u Srbiji je vakcinacija, i to nedovoljno bezbednim i proverenim vakcinama, postala prinudna, a ministar prosvete, već odavno kompromitovani MladenŠarčević, zabrinutim roditeljima zapretio je ne samo neupisivanjem uškole, već i oduzimanjem dece.

Da ovo nisu samo prazne priče, već i skoro izvesna perspektiva, pokazuju i najave novog Zakona o zaštiti prava deteta, po kome će se mališani lakše i brže nego do sada, odvajati od porodica, kako bi ih „podobniji“ staratelji odvodili na prisilno ubrizgavanje aluminijuma, formaldehida, tkiva majmuna, abortiranih fetusa i drugih naprednjačkih „eliksira zdravlja“.

Na putu ostvarenja te zločinačke namere stoje još samo retki borci za ljudska, građanska i roditeljska prava poput doktorke Jovane Stojković, koju je režim na izdisaju prepoznao kao simbol vakcinalnog otpora.

U skladu sa tim, ovu lekarku bez mrlje u karijeri, zaposlenu u jednoj državnoj medicinskoj ustanovi, predsednicu udruženja Pravo na izbor, inače majku troje dece, satanizovali su režimski mediji na čelu sa Blicom, uskrativši joj pravo da brani ne samo sebe, već i uplašene i unesrećene roditelje.

Medicinski establišment, na čelu sa Doktorom Smrt, doktorki Stojković hoće da upropasti i karijeru, pa je odabrana grupa lekara protiv nje pokrenula postupak u Lekarskoj komori, kako bi joj se oduzela licenca, a time i pravo na rad i zaradu.

Zato je Magazin Tabloid pružio priliku dr Jovani Stojković da na optužbe odgovori bez cenzure, te da čitaoce upozna sa najvažnijim aspektima problema prisilne vakcinacije koja, ako režim jošmalo potraje, preti i odraslima.

***

MT: Pojedini mediji etiketiraju Vas kao antivakcinašicu, uz stidljivo pominjanje vaše doktorske titule, koja se ne uklapa u šablon po kome su ljudi koji misle kao Vi, zapravo neznalice, šarlatani ilinadrilekari. Ko je zapravo dr Jovana Stojković?

JS: Ja sam doktor medicine sa diplomom državnog Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista psihijatrije, i iza mene su 22 godine školovanja. Toliko o neznanju i nadrilekarstvu, a što se tiče etikete antivakcinašice, koju mi je dodelio Blic, kako bi me omalovažio, ja nisam antivakcinašica već vakcinalni skeptik, što znači da ne napadam vakcinaciju niti se zalažem za njenu zabranu, već govorim kritički o njoj i tražim slobodu izbora koju mi, kao svakom građaninu i roditelju, Ustav ove zemlje garantuje, ali to je izgleda kod nas mrtvo slovo na papiru.

Statistika pokazuje da su i u Srbiji i u većem delu sveta vakcinalni skeptici najčešće ljudi visokog obrazovanja i višeg socijalnog statusa, dakle, oni koji poznaju tehnologije i strane jezike, propituju i istražuju, tražeći odgovore koje im medicinska struka, protivno lekarskoj etici, uskraćuje. Na primer, kod nas najviše onih ljudi koji ne žele potpuno ili delimično da vakcinišu svoju decu, ima u najvećim gradovima – Beogradu, i to u opštini Stari grad, i u Nišu.

MT: Za Vas kažu i da ste na čelu nekakvog antivakcinalnog lobija?

JS: To je ortodoksna glupost koju pobija elementarna logika. Kakav je to lobi koji nema nikakav profit ni korist, već samo probleme? U Srbiji su registrovana dva udruženja roditelja koja se bore za pravo na izbor prilikom vakcinacije, a ja sam na čelu jednog od njih, Pravo na izbor. Ona su osnovana u trenutku kada je država Srbija najavila zakon po kome se zabranjuje bilo kome da odbije vakcinaciju. Dakle, osnivanje i registrovanje udruženja građana je reakcija na loš zakon. Nemamo ni prostorije, imamo samo svoje lične telefone, Fejsbuk stranicu i sajt koji nam vodi prijatelj.

Da biste bili lobista, morate da sprovodite nečije ideje u zamenu za novac, a upravo to radifarmaceutski lobi. Poznato je da su budžeti nekih farmaceutskih kompanija na nivou budžeta celih država. Oni imaju svoje ljude svuda, od medija do politike. Postoje i dokumenta koja su svima dostupna, a iz kojih vidimo da i neki naši lekari primaju novac od farmaceutskih kuća.

Jedna od njih je i Slavica ĐukićDejanović, koja je sve vreme aktivna i u medicini kao i u politici, a koja je posle pisanja medija 2013. priznala da se nalazi na platnom spisku američke farmaceutske kompanije „Merck Sharp and Dohme“. Pritom, ona je tada bila ministarka zdravlja, a lobiranje u Srbiji još uvek nije legalno, za razliku od SAD.

MT: Edukaciju lekara po novom zakonu uskoro će i zvanično moći da finansiraju farmaceutske kompanije. Međutim, oni su i do sada vodili doktore na seminare i kongrese na osnovu kojih se dobijaju bodovi za obnovu licence. Jeste li ikada išli na neko takvo sponzorisano usavršavanje?

JS: Nikada. Radim za platu i neumesno je da mi oni bilo šta plaćaju. Čim postanete specijalista, farmaceuti počnu da vas obilaze. Ne bi smeli po zakonu da dolaze u toku radnog vremena, ali i to se krši, ulaze preko pacijenata.

Rekla sam im da mi od njih ne treba ništa, jer prepisujem samo one lekove za koje ja smatram da su potrebni. Iako se lekari koji putuju na kongrese o trošku farmaceutskih kompanija ne obavezuju da posle prepisuju i preporučuju njihove lekove pacijentima, ipak bi bilo lepo da to urade.

Pa, nisu valjda džabe išli u Dubai! To je tzv. meki pritisak: ja tebi kongres u skupom hotelu na egzotičnoj destinaciji, ti meni pomažeš da prodam lekove. Farmaceuti imaju i obavezu da pišu izveštaje koliko su novca dali pojedinim lekarima ili institucijama, kao što su Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ili Srpsko lekarsko društvo, ali to je samo zvanični deo, kada primalac dozvoli da mu se objavi ime. A šta se dešava nezvanično, mogu samo da pretpostavim.

MT: Poslednjih godina mediji i lekari digli su paniku zbog morbila. Koliko je ta bolest zaista opasna?

JS: Paniku zbog morbila najviše dižu oni koje izgleda ne zabrinjava sve veći broj dece obolele od mnogo težih bolesti, kao što su autizam, rak, autoimuna oboljenja… Morbile ili male boginje spadaju u tzv. dečje bolesti, i kada se preleže, stiče se doživotni imunitet, što vakcine nikako ne garantuju. Vakcina protiv morbila u srbiji je uvedena 1971. godine, dakle, svi koji su rođeni ranije, nisu je dobili, i uglavnom su živi i zdravi.

Neverovatno je koliko je jaka propaganda da se od jedne dečje bolesti pravi smrtonosna, kao da je došla ebola ili variola vera! Ranije su se mešala obolela i ona druga deca da bi svi dobili morbile, rubele, zauške, preležali ih na vreme i tako stekli imunitet.

Ta propaganda se vrši da bi se vakcina prodala. Kada imate takav proizvod, igrate na strah kod ljudi, to je tipičan psihološki mehanizam – „ovo će vas spasiti, vakcinišite se“! Međutim, ne moramo da se pozivamo ni na iskustva starijih ljudi koji su manje-više sve to preležali, već možemo na zvanične medicinske izveštaje.

Recimo, 1959. u eminentnom časopisu „British Medical Journal“ objavio je izveštaje lekara koji su opservirali pacijente prilikom tadašnjih epidemija morbila. Oni su pisali da je to benigna dečja bolest sa vrlo malom smrtnošću, da samo 2 ili 3 % dece razvije neke komplikacije, koje pritom spontano prođu. Ali, 1963. u Americi počinje vakcinacija protiv morbila.

Američki epidemiolog Aleksandar Langmijer koji je to pokrenuo, na pitanje zašto želite da iskorenite morbile, rekao je: „Zato što smo napravili vakcinu i zato što to možemo da uradimo“. Dakle, to se nije činilo zbog velike smrtnosti, dugog bolovanja, već zato što je vakcina bila napravljena. Ipak, pokazalo se da ih je nemoguće iskoreniti.

MT: Koliko je delotvorna i proverena ozloglašena MMR vakcina, koja se daje deci protiv morbila, zaušaka i rubela?

JS: Nemamo pojma koliko je delotvorna, jer nikada nigde nije izvršeno pravo kliničko ispitivanje u užem smislu, gde ćete jednom delu populacije dati vakcinu a drugom ne, izložiti ih virusu i videti ko će oboleti.

Takvo ispitivanje nije dozvoljeno jer navodno nije etički bilo koga izložiti virusu, ali zato se smatra etičkim dati mu loše proverenu vakcinu i još je učiniti obaveznom!

To je sumanuto objašnjenje, baš kao i logika kojom se zaključuje da je vakcina delotvorna. Naime, kada se daje vakcina, gleda se koliko pacijent razvija antitela na neki uzročnik, ali problem je u tome što antitela uopšte ne garantuju imunitet.

To znači da možete oboleti i sa visokim nivoom antitela! Dakle, to što je neko vakcinisan, ne znači da je imun i da neće oboleti. Vakcinacija je jedna stvar, a imunizacija druga, međutim, propagandom se između njih stavlja znak jednakosti.

Uostalom, svaki proizvođač u bilo kom uputstvu kaže da je moguće da se razbolite od bolesti protiv koje ste vakcinisani.

MT: O MMR se već godinama spekuliše da je okidač za autizam kod dece. Međutim, u martu suskoro svi mediji u Srbiji objavili da je istraživanje u Danskoj utvrdilo da MMR vakcina ne uzrokuje autizam. Možemo li se pouzdati u to?

JS: Postoji more istraživanja na temu autizma, naročito u Americi, gde je eksplozija ovog oboljenja, tako da je nedovoljno pozivati se samo na jedno. Što se ovog istraživanja tiče, hrvatski imunolog dr Srećko Sladoljev već je ukazao na to da je jedna osoba koja je učestvovala u njegovom sprovođenju, povezana sa jednom farmaceutskom kompanijom, dok je dr Lidija Gajski utvrdila da je sve finansirala fondacija koja je vlasnik farmaceutske kuće „Novo Nordisk“, što je već dovoljan razlog za sumnju. Ali, to nije sve.

Istraživanje u Danskoj je bilo epidemiološko istraživanje, koje ne može da dokaže kauzalnost, dakle ni da negira ni da potvrdi da nešto uzrokuje neku pojavu. Ono samo može da ukaže da li postoji povezanost ili ne.

A to se može aranžirati kako hoćete. Na primer, može da se napravi epidemiološko istraživanje u kome će se dokazati da seks ne može da dovede do trudnoće, na način da ga tako organizujete, izaberete ispitanike i formirate grupe i dobićete takav rezultat.

MT: Kakvo istraživanje bi onda bilo merodavno?

JS: Značajne su, recimo, studije na životinjama. Istraživači su pokušavali da prate stanje životinja, nakon što su im ubrizgali vakcine po kalendaru imunizacije i utvrdili izvesna neurološka i neurorazvojna oštećena. Isto se dogodilo i kada su ubrizgavali aluminijum, sastojak mnogih vakcina. U ovakvim studijama primetili su ponašanja slična autizmu kod životinja.

Inače, pogrešno je targetirana samo MMR vakcina, i druge mogu doći u obzir, ali nam je ona bačena kao koska da bismo se oko nje glođali.

MT: Lekari stalno pričaju o tzv. imunitetu krda, koji podrazumeva da navodno mora da postoji bar95 % vakcinisanih u celoj populaciji da bi vakcine delovale. Da li nevakcinisani zaista ugrožavajuvakcinisane?

JS: Ta tvrdnja ne može da izdrži nijednu logičku proveru. Hedrih, koji je posmatrao prirodne epidemije dok nije bilo vakcina, primetio je da su od morbila obolevala samo deca. Do 15. godine je već 95 % stanovništva bilo imuno.

Prema Senceru u trenutku kada osetljive dece (koja nisu preležala male boginje) ima negde oko 45 -50% kreće epidemija, dok se taj procenat ne smanji na 30-35 %, i sve tako u ciklusima.

Dakle, ta cifra od 95 % za kolektivni imunitet nije ni na čemu zasnovana. Kad se krenulo sa vakcinacijom, pošlo se od ideje da bi 60 i nešto procenata vakcinisane dece dovelo do toga da bolesti nema, pa kada su videli da to ne uspeva, to se povećavalo do besvesti.

Ali, glavni problem je u tome što vakcinalni imunitet iščezava, nekad posle 20, 10, a nekad i posle samo 5 godina. I onda dobijete veliki broj odraslih ljudi koji nisu imuni na dečje bolesti! To je dokazano i nedavno kod nas, prilikom epidemije morbila. Preko 64% obolelih, bili su odrasli iznad 20 godina.

Oboleli su kad ne treba i dobili su komplikacije, od kojih su se neke nažalost završile i smrću, iako je većina verovatno bila vakcinisana u detinjstvu. Dakle, vakcinacijom je samo premeštena jedna benigna bolest u doba kada može da bude veoma opasna.

Zato su morbile nekada bile dečja bolest, a sad su smrtonosna bolest. I još jedna bitna stvar – sveže vakcinisani mogu biti zarazni jer su nosioci živog virusa, tako da mogu da zaraze druge, pogotovo jer im simptomi mogu biti izmenjeni i onda prolaze neprimećeno i ne izoluju se od zdravih. Zbog toga se u američkim bolnicama zabranjuje poseta skoro vakcinisanim osobama na odeljenjima gde leže imunokompromitovani pacijenti.

MT: Dosta se pisalo o tome da su neke osobe preminule baš od morbila. Može li se to dokazati ikoliko je na takav ishod imalo uticaja njihovo prethodno zdravstveno stanje?

JT: Osoba koja ima hroničnu bolest ili je imunokompromitovana je u opasnosti, ona može da nastrada i od obične prehlade. Ali, što se tiče smrti navodno uzrokovanih morbilama, tu već imam ozbiljne rezerve i mislim da se time jako manipulisalo u medijima.

Znam za slučaj medicinske sestre koja je radila u mojoj ustanovi – rečeno je da je preminula od morbila, a žena je bila mesecima na bolovanju kod kuće jer je imala tešku bolest! Ona čak nije ni bila na radnom mestu, tako da tu nije mogla da dobije morbile.

Osoba koja je poznaje rekla mi je da je bila u čudu kad je čula preko medija da je ona umrla od morbila. Mi pre svega ne možemo da znamo da li je neko stvarno umro baš od morbila, zato što po zakonu ne možemo da imamo uvid u medicinsku dokumentaciju. Jedino bi mogla najbliža rodbina obolelog da to istraži, ali kome bi palo na pamet da to radi! 

Bio je interesantanslučaj jedne porodilje koja je dobila morbile, a lečili su je od navodne alergije i davali joj kortikosteroide koji su apsolutno kontraindikovani. Dakle, vi na virusnu bolest dajete kortikosteroide koji snižavaju imunitet, i tako je bukvalno ubijete! No, onda je krenula priča po medijima da su antivakcinaši krivi za smrt!

 Zapravo, pitanje je u koliko procenata je lečenje bilo loše. Lekari izgleda više ne znaju šta su morbile ni kako da ih leče. Ta osoba je, sudeći prema napisima u novinama, bila pogrešno lečena, ali mi ne možemo da dođemo do podataka jer je to zabranjeno.

No, zato nije zabranjeno da vakcinalni status deteta piše na zidovima nekih domova zdravlja, da se deca prilikom upisa u školu dele na vakcinisane i nevakcinisane, iako je to takođe protivzakonito, a za to su krivi pedijatri i direktori škola, ali i Ministarstvo prosvete što pristaje da im naloge izdaje Ministarstvo zdravlja.

MT: Kako oni postupaju?

JS: U zdravstvene kartone po zakonu smeju da imaju uvid samo pacijenti, a u slučaju maloletnika do 15 godina samo roditelji, odnosno staratelji.

Dakle, za bilo koji podatak iz zdravstvenog kartona, pa tako iza vakcinalni status, njegov vlasnik ili u slučaju deteta staratelj, moraju da daju pisanu saglasnostda bi on bilo gde bio objavljen.

Izuzetak je samo ako sud to naloži zbog potreba nekog procesa. To što rade domovi zdravlja, zatim Ministarstvo prosvete u saradnji sa njima, jeste bezakonje!

Oni žigošunevakcinisanu decu tako što njihova imena postavljaju na oglasne table, baš kao što su nacistižigosali Jevreje! Kad deca krenu u školu, na kartonu piše da li jesu ili nisu vakcinisana. Nažalost, mi u Srbiji smo uglavnom pravno nepismeni, i ja sam bila, ali me je ova muka naterala da se upoznam sa svojim pravima.

MT: Ipak, uprkos pretnjama ministra Šarčevića, mnogi roditelji nevakcinisane ili delimično vakcinisane dece, uspeli su da ih upišu u školu. Šarčević je čak pretio i „izuzimanjem dece izporodice“ u slučaju nevakcinacije, da bi posle priznao da je to „karikirao“. No, Vaše udruženje protiv njega je podnelo krivičnu prijavu zbog širenja panike. Kakav ishod očekujete od te prijave?

JS: Ta Šarčevićeva priča je skandalozna i on za to mora da odgovara.

Mi kao udruženje građana protiv njega smo podneli krivičnu prijavu jer su se roditelji prepali. Na kraju krajeva, to je pozivanje na otmicu dece! Naravno da se deca moraju upisati u školu, prvo po Ustavu, a i ovaj zakon o obaveznoj vakcinaciji je protivustavan.

Po ustavu, telesni integritet je nepovrediv, i imate pravo na život po članu 24, a jedno od neželjenih dejstava vakcina može biti i smrt. Mene brine što su nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani budući prvaci, iako upisani, već targetirani, jer škole, premda je to protivzakonito, imaju informaciju o njihovom vakcinalnom statusu.

To ostavlja mesta, ukoliko se usvoji najavljeni zakon o pravima deteta, da škole prijavljuju tu decu centrima za socijalni rad, a onda je već moguće to što priča Šarčević.

MT: Neki ipak smatraju da nema šanse da država otima decu iz porodica?

JS: To se već sprovodi u Srbiji, kada centri za socijalni rad zaključe da je, navodno zbog siromaštva, potrebno hitno izmeštanje deteta iz porodice. A onda daju hranitelju 50.000 dinara mesečno, umesto da su pomogli roditeljima!

Hitno izmeštanje iz porodice trebalo bi da se sprovodi po sadašnjem zakonu samo u situacijama koje ugrožavaju život, kao što su požar ili poplava, a to se zloupotrebljava – setite se samo slučaja Trkulja. Kada oni dođu sa policijom na vrata i odvedu vam dete, vi se posle žalite i ako imate živaca izdržite taj pakao koji su prošle Trkulje, da vam dete mesecima bude vanporodice.

Ako se zakon o pravima deteta promeni, to će moći još lakše da urade jer po njemu detetovo pravo na zdravlje podrazumeva vakcinaciju, odnosno obaveznu imunizaciju! To još nije usvojeno u Narodnoj skupštini i mi ćemo se truditi da ne bude.

Jer ako bude, po njemu će svaki pedijatar moći da kaže, što je sumanuto, da je nevakcinisano dete, iako po svim parametrima zdravo, u stvari vitalno ugroženo! Ipak, Šarčevićevu pretnju kao neprimerenu u listu Danas okarakterisala je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Marija Draškić, što nas je veoma ohrabrilo.

MT: Reklo bi se da su ministri Lončar i Šarčević sinhronizovani – jedan hoće po svaku cenu da vakciniše decu, a drugi da kažnjava roditelje. 

Šta su po Vama njihovi ciljevi? Da li je opravdana bojazan nekih roditelja da će njihova deca završiti u nekim stranim zemljama i da će im bitiizbrisana prava imena i poreklo, s obzirom na to da je Srbija zakonski dozvolila strancima da usvajaju našu decu?

JS: Deo odgovora nalazi se u prethodnom. Proglašavanje nevakcinacije za ugrožavanje prava deteta na zdravlje može voditi u intervenciju države u pravcu oduzimanja dece. Čitajući Nacrt zakona o pravima deteta i predlog Građanskog zakonika, stiče se utisak da se uvode u zakone novi razlozi za „korektivni“ nadzor centara za socijalni rad. O zloupotrebama i mogućnostima zloupotreba u ovim institucijama, pisao je i Vaš list.

MT: Da li su nevakcinisana deca zdravija od vakcinisane?

JS: Postoje studije koje su to utvrdile, ali ih je malo jer to retko ko želi da upoređuje. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) imao je obavezu da takvu studiju napravi, ali to nikada nije uradio. Jer bi mnoge stvari bile jasnije. To su jeftine studije i potrebna je samo dobra volja da se obave. Evo, ja se nudim državi kao dobrovoljac. Napravite studiju i zapušite nam usta.

MT: Pomenuli ste da, osim MMR vakcine, postoje i druge čiji je učinak na zdravlje veoma sumnjiv. Petar Ivanovski, vaš profesor kod koga ste stažirali, je na Kongresu svetske pedijatrijske onkologije, održanom 2004. godine u Oslu, izneo tezu da bi uzročnika akutne limfoblastne leukemije kod dece trebalo tražiti u DTP vakcini, koja se daje protiv difterije, tetanusa i velikogkašlja. O tome su tada pisale Večernje novosti u tekstu „Vakcina izaziva leukemiju?“. Ali, on je zbog svoje teze imao velikih problema?

JS: Da, njemu je zabranjeno da radi istraživanje u Londonu kako bi potvrdio tu tezu, a da se to dokazalo, leukemija je mogla da bude sprečena. On je taj zaključak izveo na osnovu toga što se leukemija koddece pojavljivala jedino tamo gde se uvodila vakcinacija. Pritom je profesor bio vrlo blag i oprezan, i predlagao je da se vakcinacija, dok se teza ne dokaže, samo odloži, a ne i ukine. Međutim, pretrpeo je velike posledice, i to od istih ljudi od kojih ih danas trpim i ja.

MT: Kada je reč o posledicama, pet lekara pokrenulo je postupak u Lekarskoj komori protiv Vas, kako bi Vam lekarska licenca bila oduzeta. Kako je došlo do toga?

JS: To je podnela grupa na čijem je čelu zrenjaninski pedijatar Tomislav Stevanović. Za sudiju istražitelja postavljena je dr Miroslava Jašović Gašić, meni lično nenaklonjena osoba koja mi je pritom bila direktor, čime je u startu prekršen Statut Lekarske komore. Prijava je bila nepotpisana, bez datuma, svi rokovi su probijeni itd. Oni su morali u roku od 30 dana da odluče hoće li uopšte uzimati u obzir tu prijavu, a tek nakon 7 meseci su odlučili. Takva aljkavost i bezakonje ne može proći na upravnom sudu, kome ću se sigurno žaliti kada „postupak“ bude završen.

MT: Za šta Vas sve terete i kako ćete se braniti?

JS: Optužena sam da sam svojim „delovanjem“ izazvala epidemiju jer sam navodno širila antivakcinalnu propagandu. To je sumanuto, s obzirom na to da sam navodila isključivo činjenice koje su javno dostupne, pominjala sam radove drugih autora i ono što piše u uputstvima proizvođača vakcina. 

Dakle, oni mene terete da sam javno iznela ono što je već bilo javno dostupno, i time izazvala paniku! Pritom, optužena sam za svoj društveni angažman koji se odvijao van radnog mesta i vanradnog vremena, što je nonsens. I svaka pojedinačna tvrdnja u prijavi je besmislena.

MT: Na primer?

JS: Optužena sam da sam smanjila procenat vakcinacije u 2016. i 2017. godini, i time ugrozila dečje zdravlje. Međutim, po podacima Batuta, od 2012. do 2016. godine, kada je retko ko i znao za mene, bio je smanjen obuhvat MMR vakcinom, a 2016. godine, kada počinjem javno da istupam i govorimo vakcinama, i naredne godine, on se povećao. Pa, ova suluda prijava bi samo zbog toga većtrebalo da bude odbačena!

Zatim, napali su me što sam pominjala moguću povezanost MMR i autizma, pa je gospođa navela upravo dansku studiju objavljenu u martu ove godine.

Ako je ta studija već dokazala da MMR ne uzrokuje autizam, što je upitno, zašto bilo ko, pa i ja, nije mogao da govori o toj povezanosti pre nego što je to istraživanje objavljeno, dakle 2016, 2017. i 2018. godine!

Uostalom, da je bilo jasno da povezanosti nema, ne bi bilo ni potrebe da se vrši studija. Kako strani istraživači smeju da vrše studije, a je ne smem da govorim kao lekar?!

MT: Da li ste Vi ikada tvrdili da je MMR uzročnik autizma?

JS: Ne. Govorila sam samo o mogućoj povezanosti, pritom isključivo na osnovu podataka zvaničnih institucija Srbije. Na primer, udžbenik iz psihijatrije iz 2007. godine o tome govori, sa malom zadrškom u izdanju iz 2013. godine, ali u farmakoterapijskom priručniku za stanje u zdravstvenoj zaštiti 2014. pominje se MMR kao triger autizma u jednoj tabeli koja je posle uklonjena sa interneta.

Farmakoterapijske protokole pritom potpisuje Ministarstvo zdravlja i RFZO. Takođe, nikoga nisam pozivala da ne vakciniše sebe ili svoju decu, samo sam

se borila za pravo na izbor. Tražila sam dokaze za ove optužbe, ali ih nisam dobila. Napisala sam žalbu Lekarskoj komori i čekam odgovor.

MT: Ko po Vama stoji iza ovog postupka i šta mu je cilj?

JS: Nemam dokaza za to, ali osnovano sumnjam da iza ove staljinističke čistke stoji ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Zašto? Pa zato što sam ja osoba koja je prepoznata kao simbol otpora obaveznoj iprinudnoj vakcinaciji u Srbiji.

Videćemo da li će Lekarska komora moći da odoli političkim pritiscima, jer ove optužbe nemaju nikakve veze sa strukom. Ovo je tipično ubistvo karaktera, to se dogodilo dr Endrjuu Vejkfildu, koji je provučen kroz medijsko blato i sudski proces uz oduzimanje lekarske licence kako bi ga diskreditovali, a sve zato što je uradio studiju o MMR i autizmu.

MT: Vaši protivnici uvek napominju da je Vejkfildu oduzeta licenca i nazivaju ga prevarantom. Šta se stvarno dogodilo?

JS: Endrju Vejkfild je britanski lekar, koji je 1998. napravio studiju slučaja, na zahtev 12 roditelja dece koja su imala regresivni autizam, a koja su pritom imala i teške crevne infekcije, o čemu je Vaš list svojevremeno pisao. Zajedničko toj deci bilo je da su simptome autizma razvila nakon što suprimila MMR vakcinu, a u bolnici Royal Free Hospital, u kojoj je Vejkfild, inače cenjeni gastroenterolog, radio, bila su baš zbog velikih problema sa crevima. Istraživanje je radio sa jošnekolicinom kolega, i objavili su ga u renomiranom časopisu „Lancet“. A onda je usledio progon!

MT: Zašto?

JS: Zato što je otkrio sindrom – ustanovio je da su deca dobila autizam posle MMR vakcine. Sindrom u medicini obično se otkriva tako što imate nekoliko sličnih slučajeva i onda povezujete šta im je zajedničko, to ustanovite i potom sledi ispitivanje na većem uzorku kako bi se teza i dokazala. Međutim, takvo istraživanje nikada nije dozvoljeno Vejkfildu i njegovim kolegama, kao što nije ni Ivanovskom!

Pritom, ni Vejkfild nije tvrdio da MMR uzrokuje autizam, kao što ni Ivanovski nije tvrdio da DTPuzrokuje leukemiju – oni su samo rekli da postoji sumnja i da to treba dalje ispitivati. Vejkfild takođe nije tražio da se vakcine potpuno izbace iz upotrebe, već je rekao samo da on više ne može da preporučuje trovalentnu MMR vakcinu jer se kod njega probudila sumnja, ali je zato roditeljima preporučivao monovalentnu vakcinu protiv morbila. Ipak, protiv njega je krenula užasna hajka.

MT: Zašto?

JS: Očigledno zato što je nekome bilo veoma stalo da se daje isključivo MMR vakcina! To je jasno po tome što je britanska vlada ubrzo zabranila monovalentnu vakcinu, a i proizvođač je prestao da je proizvodi. Uveden je isključivo MMR, a nad Vejkfildom je izvršeno ubistvo karakatera. Glavniegzekutor bio je navodno nezavisni novinar Brajan Dir, koji ga je satanizovao u medijima, pretežno onim u vlasništvu ozloglašenog magnata Ruperta Mardoka.

Zatim je Vejkfildu oduzeta licenca, navodno zato što nije etički sproveo istraživanje. Međutim, kasnije se dogodio obrt – Vejkfildov saradnik uistraživanju, profesor Džon–Voker Smit, izborio se za povratak lekarske licence koju je izgubio istim povodom!

Vejkfild pak, za razliku od kolege koga tako besomučno kleveću naši vakcinaši, nije imao osiguranje koje bi mu omogućilo da se bori za povratak licence, tako da se odselio u Ameriku.

Međutim, on i dan–danas stoji iza svog istraživanja. No, ovaj epilog mediji u Srbiji nikada nisu objavili, jer onda Vejkfilda ne bi naši vakcinaši mogli da nazivaju prevarantom!

MT: Zašto pedijatri nikada neće, bar ne zvanično, da priznaju roditeljima da je bilo koja tegoba koddeteta izazvana vakcinom, čak i ako se dogodila neposredno posle nje?

JS: Zato što su izdresirani i znaju da će imati ozbiljne reperkusije. Pa, predsednica Lekarske komore Vesna Jovanović pretila je javno da će svako ko propituje vakcine biti kažnjen! Lekari se plaše gubitka licence i samim tim i posla. Da li očekujete da će neko baciti tolike godine studiranja i posao, sigurnu platu?

Naročito su pedijatri uplašeni, na njih se vrši veliki pritisak. Kada bi jednom roditelju priznali mogući uzrok tegoba, priča bi otišla dalje i imali bi puno problema. Međutim, sa medicinske tačke gledišta, sumanuto je ne slušati roditelje.

Ta heteroanamneza je najznačajnija u pedijatriji, šta vam kaže roditelj. Jedino u slučaju vakcinacije se to potpuno ignoriše, do nivoa da se roditelji vređaju, nazivaju glupima, ludima, pozivaju se centri za socijalni rad, a Batutova informacija, koja se više godina provlači kroz njihove izveštaje o imunizaciji, je da lekari ne prijavljuju neželjena dejstva, da nisu motivisani dovoljno, iako su na to obavezni po zakonu!

MT: Kakva je situacija na Zapadu?

JS: Skorašnja studija sa Harvarda je utvrdila da se samo 1 % neželjenih dejstava prijavljuje. A pritom je to osvešćenije društvo, gde postoji sistem VAERS, kome roditelji mogu sami da prijave posledice. Mi dolazimo u bizarnu situaciju u Srbiji da se ljudi koji govore o posledicama vakcinacije stavljaju na krivične prijave, a SAD su od 1986. isplatile 4 milijarde dolara zbog odštete za vakcinaciju. Te godine je i donesen zakon po kome se farmaceutske kompanije ne mogu tužiti ukoliko se desi nešto nakon vakcinacije, već odštetu isplaćuju poreski obveznici preko tzv. Vakcinalnog suda.

MT: Nedavno je i Marijan Ivanuša, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, izjavio da „ko ne prihvata vakcinaciju, ne treba da bude lekar“?

JS: Tako je i dr Predrag Kon, prilikom isfabrikovane pandemije svinjskog gripa, govorio da lekarikoji govore loše o vakcini ne treba da budu lekari. To je stalna mantra koja govori o sektaškom ustrojstvu koje vlada u medicinskoj struci, gde se kritika, koja bi trebalo da bude pokretač te nauke, kažnjava izopštavanjem.

Nekada se lečilo i pijavicama i lobotomijom, lekari su verovali u to pa se utvrdilo da to ne valja, pa zašto onda ne smemo da preispitujemo vakcine?

MT: Šta onda stoji iza priče o vakcinaciji, ako nije nauka?

JS: Dogma! To je očigledno, čim se jeretici poput mene odstranjuju, i na taj način se postiže jednoglasnost struke, koja zapravo ne postoji. Kada odete na strane medije, vidite da postoje na hiljade lekara inaučnika u svetu, koji govore isto što i ja.

Postoji čak i američko udruženje koje se bavi slobodomizbora, koje čine lekari i ljudi srodnih struka (Physicians for informed consent), koji se ljudi bore za slobodu izbora i informisan pristanak, ali i Evropski forum za vigilanciju vakcina (EFVV) sa istimciljem. Samo se u Srbiji za to ne zna jer oni koji misle suprotno od dogme nemaju pristup medijima.

IZVOR: MAGAZIN Tabloid