Gotovo da ne postoji deo sveta koji u svojim mitovima nema priče, bajke i legende o zmajevima. Proučavajući sociologiju i antropologiju možemo da zaključimo da je Srbija jedna od zemalja u kojoj mitološka pojava zmaja predstavlja DOBRO! Pored srpske mitologije i kineske legende nam pričaju priču o dobrim zmajevima, koji pomažu ljudima. Ali, krenimo otpočetka.
Pod pojmom znaja u antropologiji mislimo na mitološko biće koje ima magijske moći, a uglavnom se opisuje kao zmijoliko stvorenje sa krilima koje bljuje vatru i ima krljušti po celom telu. Ono oko čega su antropolozi saglasni je da su mitovi i legende o zmajevima nastale u raznim kulturama i to nezavisno jedna od druge. Tako srećemo pojam zmaja u mnogim kulturama i religijama.
Za razliku od mnogih kultura, u srpskoj tradiciji i legendama, kao i u kineskoj, zmaj se spominje kao pozitivna pojava i čuvar polja, doma i ljudi.
"Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgajile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili."
Kod Starih Slovena prepoznajemo 4 vrste zmajolikih bića: zmaj, aždaja, ala i lamija. Kod Kelta zmajevi su bili zmajolika bića sa 4 noge, pokriveni krljuštima i bljuvali su vatru. Ovo je danas, generalno, izgled zmaja koji je široko prihvaćen. Ako posmatramo šire, zmajevi su u zapadnoj kulturi i civilizaciji predstavljeni kao loša pojava i pridaju im se negativna značenja.
U germanskoj i skandinavskoj kulturi zmaj je nešto drugačiji. Ovde nailazimo na zmajoliku pojavu koja se naziva Lindvorm. Lindvorm je biće koje se opisuje kao biće koje ima dve noge ili ih uopšte nema, ne bljuje vatru i ne leti, jer nema krila. Uglavnom je pandab svemu lošem, jer je jeo stoku. Međutim, sa druge strane verovalo se da donosi sreću svakome ko ga vidi, a najpšoznatiji takav bio je linvorm po imenu Fafnir koji je stradao od ruke legendarnog heroja Sigurda.
Pojava zmaja se nalazi i u hebrejskim i hrišćanskim pričama, legendama i mitovima. „Otkrovenje Jovanovo“ priča prču o zmaju „koji ruši zvezde sa neba“: „I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njezinijem sedam kruna; I rep njezin odvuče trećinu zvijezda nebeskijeh, i baci ih na zemlju.“
Ne zna se kada tačno počinju da se javljaju priče o zmaju u srpskoj mitologiji. Ono za šta sigurno postoje dokazi je čuveni Viteški red zmaja koji datira iz 15. veka, tačnije 1408.godine. „Societas Draconistrarum” je Viteški red zmaja koji je osnova 1408.godine, a među osnivačima je bio srpski despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara Hrebeljanovića. Ali, ne smemo zaboraviti ni Nemanjiće kada govorimo o viteškim redovima i simbolici kakva se javljala to vreme.
Simbol Viteza reda zmaja bio je zmaj sa obavijenim repom oko vrata, a na leđima zmaja se nalazio crveni krst svetog Đorđa na srebrnoj pozadini. Iako u knjigama naučne fantastike i filmovima sa istom sadržinom nailazimo na negativan lik Vlada Cepeša Drakule, vladara Transilvanije, upravo je nadimak Drakula dobio kada je postao jedan od članova Vitaza reda Zmaja, čuvajući oblasti od Transilvanije do Vlaške od najezde Turaka.
Despot Stefan Lazarević pripadao je Vitezima reda zmaja. Pored Ugarskog vladara Žigmunda Luksemburškog među najviđenija 24 viteza i osnivača ovog reda bio je despot Stefan Lazarević. O tome svedoče i reči iz čuvenog “Žitija Despota Stefana Lazarevića” koji je pisao Konstantin Filozof: “kad je utvrdio pravo prijateljstvo sa zapadnim (vladarima), kad je u grad po imenu Budim išao, gde su se sabrali zapadni kraljevi i druga gospoda kod kralja ugarskog, (koji je trebalo da ide) u Konstancu i Rim na krunisanje, despot Stefan je iznad svih i pred svima najsvetliji bio i više od drugih video se kao mesec među zvezdama, i iz daleka svako ga je (mogao) opaziti; svi njegovi saveti (behu) čvrsto na (svom) mestu…
Takođe Konstantin Filozof konastatuje i da je despot Sefan Lazarević imao najviši čin i uvažavao najveće poštovanje u društvu reda zmaja, a o tome, takođe, govori biograf despota Stefana Lazarevića Konstantin Filozof: “…Ovaj (despot Stefan) imaše pravo da i blagorodnim kraljevima i slavnim vitezovima dodeljuje (viteška) odličja, tako da su se oni ponosili, (smatrajući da su iznad) kraljevih (vitezova), govoreći: „Meni despot dade viteški čin.”
Mnogo je legendi o srpskim zmajevima. Srpski zmajevi su mitska bića koja imaju dve ili četiri noge, telo im je prekriveno krljuštima i imaju krila i lete. Predsatvljali su nešto dobro. Postoji priča da su se na nekim grbovima Nemanjića nalazio simbol zmaja,a verovalo se da predstavlja savršeno biće, spoj ptice i zmije, neba i zemlje, slično kao i u kineskoj mitologiji gde je zmaj predstavljao ravnotežu dobra i zla, jin i jang.
Na primer dunavski ribari i alasi su verovali da je zmaj ostareli šaran koji kada dostigne određene godine izlazi iz vode i vine se u nebo i postaje zmaj. Srpski zmajevi su prijatelji ljudima, pomažu im u nevoljama i uvek su na strani dobra i pravde. Verovalo se da zmaj uvek dolazi u pravi čas da spase pravednog i nedužnog čoveka. Mnogi od ličnosti srpske istorije imali su u svojim nadimcima reč – ZMAJ ili su ih povezivali sa zmajevima.
To su: despot Stefan Lazarević, Vuk Grgurević njeni Vuk, asa Čarapić prozvan Znaj od Avale, Stojan Čupić znani Zmaj od Noćaja. Sa zmajevima su povezivani i Banović Strahinja, Miloš Obilić, Ljutica Bogdan i mnogo drugi nezaboravni i legendarni heroji minulih vremena.
Neki od tih potomaka su i srpski junaci poput Miloša Obilića, Marka Kraljevića, Banović Strahinje, Zmaja Ognjenig Vuka, Stojana Čupića odnosno Zmaja od Noćaja, Vase Čarapića ili Zmaja od Avale i drugih. A prema etnolozima, poslednja legenda o zmajevima datira iz 30ih g. 20.v.
Mnoge basne, bajke, narodna predanja i narodne epske pesme svedoče u korist dobrobiti zmajeva: „"Štogod ima Srbina junaka, svakoga su odgojile vile, mnogoga su zmajevi rodili", kaže epska pesma, a upravo se za despota Stefana Lazarevića pretpostavljalo da ima veze sa Zmajem od Jastrepca. Takođe, verovalo se da žene mogu da imaju decu sa zmajevima, i da se iz te veze rađaju junaci i heroji.
Neki od tih potomaka su i srpski junaci poput Miloša Obilića, Marka Kraljevića, Banović Strahinje, Zmaja Ognjenig Vuka, Stojana Čupića odnosno Zmaja od Noćaja, Vase Čarapića ili Zmaja od Avale i drugih. A prema etnolozima, poslednja legenda o zmajevima datira iz 30ih g. 20.v.
Takođe, najveći neprijatelji zmaja su ale, aždaje, lamije koji oličavaju negativnu pojavu u našim predanjima.
Na kraju, Sveti Đorđe ubija aždaju, a ne zmaja.
Moramo reći i da naša hrišćanska tradiscija prepoznaje zmajeve i druga mitološka bića slična zmajevima, a jedan od takvih je i predstava Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Dakle, sve je rečeno Sveti Đorđe ubija aždaju, a ne zmaja. Inače, mitološke priče pričaju kako su najveći neprijatelji zmaja aždaje, ale i lamije.
Bilo kako bilo, priče o zmajevima su se prenosile vekovima sa kolena na koleno. Danas sve više poprimaju pozitivnu simboliku i to onih vrednosti koje su oduvek na ceni, a kojih ima tako malo - junaštvo, pravdoljubivost, milosrđe, herojstvo, odrivanje, opšte dobro i hrabro srce.
Нема коментара:
Постави коментар