Не само величанствен ратник, већ и човјек од највећег повјерења цару Душану био је Палман Брахт, њемачки вођа најамничких царевих трупа.
Палман је рођен у аустријској провинцији Штајерској око 1290. године, одакле је у 27. години живота отишао на путешествије, због неузвраћене љубави једне грофице, на пут у Свету Земљу, али пролазећи кроз Зету и Приморје одлучује да се са својим сапутницима придружи Стефану Душану као витез најамник са титулом капетана најамничке алеманске гарде.
У вјерну Душанову службу ступио око 1331. године када му је било око 40 година. Снагу мишића и вјештину баратања оружјем Палман је свом газди доказао, у бици код Неродимља, после које је – по свој прилици – постао и капетан гарде новог краља, која је бројала око триста тешко оклопљених коњаника, њемачких најамника. Гдје год је било неопходно оружјем рјешавати спорове, први је питан за мишљење.
Историја вели да страни ратници, најамници, нису били новина новог краља. Они су се у Србији, односно Рашкој, одомаћили већ за вријеме краља Милутина. Писаних трагова о њиховом цјеновнику у држави Немањића нема, али се – ако се упореди с плаћањем најамника у другим земљама – може закључити да им је мјесечна плата износила 2-3 златника. Узме ли се у обзир одред од петсто најамника, колико их је бивало у вријеме краља и цара Душана, то је мјесечно износило око 1500 дуката или 3000 перпера.
Ратоборном владару, жељном да овлада Византијом, Палман Брахт готово да постаје десна рука. Гдје год се озбиљно војевало, био је у средишту боја. Триста оклопника без мане и страха у сјајним оклопима обично су изазивали страх код противника и прије него што би укрстили копља и мачеве.
Чим би блистави метал изјахао из облака прашине – ређале су се битке за град Струмицу, Прилеп, Охрид, опкољавање Солуна, Сер, Халкидики, Албанију, Епир и Тесалију. Врло је вероватно да се њемачки најамник налазио и међу ратницима који су, у сукобу с угарским краљем Лајошем, освојили и Београд (1353), једно вријеме у саставу Душанове Србије.
После цареве смрти Палман је отишао у службу Душанове сестре Теодоре и сматра се да је умро око 1363. у Дубровнику. Стефан Урош V Немањић, познатији као цар Урош Нејаки, за шеснаест година царевања није држао најамнике – што многи сматрају као једну од његових највећих грешака и разлог слабе владавине властелом.
izvor:www.in4s.net
Нема коментара:
Постави коментар