Системско уништавање србства и отимање територија
Системско уништавање србства, отимање србске историје
Србска историја је фалсификована како би им се створило неко имагинарно право Албанаца, измишљено, створено на лажним премисама. Они се и данас држе те велике историјске лажи како би оправдали своје тежње за отимањем Косова.
То дакле значи да они апсолутно немају никакво историјско право на територију данашњег Косова и Метохије. То није њихово. Све што су касније „освојили“ отели су од Срба терором и другим средствима. Данас траже да се Косово подели. Шта да се подели када оно није њихово него наше.
Њима од те територије не припада ни стопа. Једино решење за Косово је да се оно призна какво јесте – као аутономна покрајина у оквиру граница републике Србије. То и ништа друго. Косово је Србија, увек било и увек ће бити. Ми албанцима нудимо да у Србији мирно и поштено живе, а уколико то не желе, постоје и друге земље у које могу да се одселе и свој живот наставе тамо. Не прогонимо их, али захтевамо да се повинују Уставу и законима Републике Србије.
А истина је да је цела данашња Албанија заправо србска територија – србско поморје. Раније смо детаљније писали о крађи србске историје и фалсификовању чињеница у корист албанаца (односно Арнаута у чланку Порекло Албанаца) како би се створила католичка држава на Балкану, иза чега директно стоји утицај и инсистирање Ватикана. Поред „присвајања“ династије Црнојевић као „албанске“, био је ту још и низ других извртања чињеница. Оно што следи су само неке од њих.
Египат је, за Турке ослободио такође један Србин, Херцег-бег, заправо војсковођа србског порекла који је као дете одведен у аничаре, где се показао каоо изузетно способан. Због тога је добио област Херцеговине на управу и титулу бег, која није наследна. Он је касније постао Херцег паша, припадник турског племства.
Да ли је икада постојала албанска држава под управом француског племства?
Још једна веома честа историјска варка јесте прича о томе да је током средњег века постојала албанска држава под управом француског племства. Албанаца, додуше јесте било у Италији, односно у околини Палерма, али то су остаци оне првобитне арнаутске колоније која се населила тамо при бегу из прапостојбине, о чему је већ било речи. Било их је и у околини Луканије у Италији али то су била само насеља, није било никакве администрације, а поготово не државе у правом смислу те речи. Ђорђе Манијак није повео све Албанце са Сицилије у свој поход, а онај део који је у Италији остао касније је добио право да има школу на свом језику.
Језик и писмо
Данашњи албански језик је, заправо, усвојила и устројила Аустрија (Аустроугарска. Шиптарска племена су говорила око шеснаест дијалеката, који се између себе нису разумели. Дакле и језик и писмо је Албанцима заправо створила и даровала Аустрија, која је 1908 године, у Битољу „представила“ пред савезницима албански језик и писмо. Ово је заслуга аустријског конзула фон Ипена, који је у свему овоме много помогао, До тада, албанци су писали србским писмом. Доказе о овоме изнела је бугарска докторка Толева која је из Беча односно из тамошњег архива прибавила непобитне доказе о томе да су Аустријанци створили шиптарску нацију. Докторка Толева је изнела доказе у својој књизи што је на крају платила својим животом.
Малисорска племена
Ова племена имају србско порекло. Црногорски краљ Никола је, знајући то, њих покушао да одвоји од остатка Шиптара, у чему није успео. Разлог неуспеха било је мешање Аустрије којој је по сваку цену била потребна католичка држава на Балкану. Е за настанак те државе, Аустрија је искористила управо албанце (Шиптаре, Арнауте) којима је вештачки створила нацију и државност.
Већ смо помињали попис из 15 века у којем се види да је присуство албанаца на Косову и Метохији тек спорадично (од укупно 12500 кућа на овом простору само су 46 биле шиптарске). Поједина племена су, такође, албанизована, односно сматрају се албанским иако то нису, самои једино због вере.
Албанци и Срби данас
Чак и данас, Срби у Албанији имају проблема. Узрок томе је страх Албанаца јер, уколико би стари србски дух поново заживео, северна Албанија би постала део Србије јер ту живе племена чије порекло је недвосмислено србско. То је, делом, и наша грешка, јер на томе нисмо довољно радили. Да јесмо – ситуација би била у потпуности другачија.
Скадар је србски град. Скоро 1000 година он је био престоница Србије односно тадашње србске државе. Албанци су пре неколико година то и признали, у телевизијској емисији рађеној на тему управо Скадра. И у периоду антике и током средњег века, то је била србска престоница.
На Солунском фронту, Французи су од престолонследника Александра Карађорђевића тражили да се заклетвом обавеже да након ослобођења и окончања рата, он неће тражити Скадар. Та заклетва била је услов савезничке помоћи Србији. И тако је стара србска престоница Скадар остала ван државе Србије.
Разлог због ког Запад није никако желео Скадар у Србији јесте проста чињеница да је Бојана пловна река, да одатле имамо излаз на Јадранско море и да је Скардар идеално место за луку. Одрекли смо се Скадра ради мира, данас се одричемо Косова ради мира, шта ћемо сутра?
Пројекат „Албанија“
Без Скадра, пројекат албанске државе не би имао апсолутно никакав значај нити би та земља имала ишта значајно. Испод Скадра налазе се гробови србских владара, који су и данас ту. Против те чињенице нико не може ништа, не могу је приписати владарима друге земље, нити те династије могу да присвоје за себе. На овом простору остале су и неке богомоље односно цркве и храмиови из периода када су у Скадру столовали Срби. Данас и Грци тврде да су на југу албаније племена која су изворно била грчка па су променом вере, примањем ислама, постали Албанци. То јесте истина.
Истина је такође да су бројне вође ОВК (УЧК) србског порекла. Најочитији пример тога је Тачи који је пореклом из србске породице. Прадеда му је био Србин и то ни мање ни више православни свештеник. Пореклом је из Дренице, „најалбанскијег“ места – места на ком се окупљао и живео најнижи слој албанског друштва. У Дреницу су се Албанци населили у 16.веку.
Призренска лига и пројекат Велика Албанија
Албанци нису постојали као нација, државу им је основала Аустроугарска 1912. уз помоћ Енглеза, а све са циљем да се направи против тежа Србији на територији која ће остати након распада османског царства, а која је припадала Србима и пре доласка Турака, и одувек.
Призренска лига је била у суштини заснована на идеји Велике Албаније, занемарујући права Срба, Словена и Грка. Агресивни анти србски програм Призренске лиге трајно је оптеретио односе између Срба и Албанаца. Ова тема заслужује посебан чланак и биће речи и о томе.
Тито, комунисти и „Велика албанија“
Комунисти су само наставили на разбијању Србију, и под окриљем Ватикана, на стварању „Велике Албаније“. Након 2 светског рата, Јосип Броз Тито је имао у плану да уништи и распарча Србију па је имао план да простор Косова и Метохије преда, односно фактички поклони Албанцима. Од Срба је Тито начинио три народа, а Албанцима је хтео да преда баш Косово и Метохију као колевку србске духовности, кичмом србске националности, не би ли тако у потпуности уништио и Србију и Србе. Са Косова и Метохије су током тог рата, бројне србске породице протеране, о чему језабрањено да се говори а Тито је тим породицама забранио и повратак на њихова огњишта. Истовремено је досељавао албанце, и био кум сваком деветом шиптарчету.
Ментори Јосипа Броза били су Хрвати а 1943.године он је потписао уговор са папом Пијем 12, због чега је и дошао на власт. Енглези су тражили да се папа Пије приклони Савезницима јер ће то утицати на католике у целом свету. Папа Пије 12 их одбија правдајући то „извршеним геноцидом“ у Југославији и страхом за то шта ће бити са католичким становништвом уколико на власт дођу снаге под командом Драже Михаиловића.
Тако је Тито стигао до Ватикана где потписује поменути уговор. Обавезао се да ће забранити истраживања и пребројавања жртава у логору Јасеновац, свако питање и сведочење против католичке цркве, као и да ће детонирати све јаме у које су усташе бацале Србе, како би се избегло постављање питања и свако истраживање у том смеру. Обавезао се и да ће Алојзија Степинца поставити за партизанског свештеника, што Степинац одлучно одбија. Тито је био апсолутно свестан да све што је постигао дугује Ватикану. Велики део Титове политике кројен је у Ватикану а он ју је само спроводио. Комунисти и комунизам су највеће зло које је икада погодило србски народ. Комунисти су систематски разбијали, убијали и на друге начине уништавали србски народ а пројекат „Велика Албанија“ само је један у низу комунистичких потеза учињених са само једним циљем – уништити Србију и Србе.
Ко је заправо Тито
Био је све, само не оно за шта се представљао – сељак из Кумровца.
Тито је пореклом био пољски Јеврејин, рођен у Бруклину (предграђе Њујорка), а одатле је отишао за Москву. Говорио је и Јидиш (немачки дијалекат којим су говорили Јевреји), као и неколико других језика (енглески и пољски). У Москви постаје спољни обавештајац. Прва дужност био му је Кабул, друга Техеран и трећа у Истанбулу. Из Истанбула одлази за Загреб као делегат Коминтерне (комунистичке интернационале), са задатком да помогне поновну успоставу Централног Комитета КПЈ, који се распао након стрељања Јосипа Броза из Кумбровца, који је убијен у околини Барселоне 1939 године.
Тито склапа договор са Кардељем и хрватима да стану иза њега а да ће он, за узврат, радити по саветима Ивека Рајачића, који је био двоструки агент Ватикана и Коминтерне. Он са правим Јосипом Брозом из Кумровца, чију биографију је проварно узео и представио као своју, није заправо имао никакве везе. Прави Јосип Броз из Кумбровца је био изразито висок човек са густим тамним обрвама и косом и стрељан је 1939 у Барселони. Човек који је нама представљен као он је био изузетно низак и уопште није личио на човека коме је фактички отео идентитет. Постоји историјски моменат када је ова превара лако могла бити откривена јер је Дража Михајловић познавао правог Тита и свакако би разоткрио ову превару да комунисти нису прибегли вештој манипулацији – пронађен је човек који је подсећао ликом на човека стрељаног 1939 и он је послат на место Јосипа Броза узурпатора, на састанак са Дражом Михајловићем тако да је, на тај начин, опстала једна од највећих комунистичких лажи уперених директно против Србије, и србства у целини.
Лажни Тито је говорио „чудан србски језик“ односно, говорио га је са пољским акцентом, чак је и упадљиво мешао србски и пољски језик. Што се подпредседника Александра Ранковића тиче, он је до своје позиције стигао уценом јер је знао прави идентитет лажног Тита, те му је положај дат у замену за његову ћутњу.
Комунисти су кривотворили србску историју са циљем уништења наше државе и народа, србске жртве су систематски умањиване а неретко и брисане. У Русији такође, комунисти су забранили истраживања везана за историју Словена старију од 5.века. Тај закон је важио до распада СССР. Данас о сакривању србске и словенске историје нема. У доба комунизма могло се доћи само до оних књига и аутора који су били антисребски настројени (Порфирогенит и касније аустријски поданици).
У Америци је излазио часопис „Његош“ око ког је била окупљена наша интелектуална елита која се нашла у емиграцији.
Краљ Петар Први је изигран од стране великих сила, а највише Черчила, који је, на известан начин и кумовао доласку комунизма у Србију и егзилу краљевске породице.
izvor: http://srbskenovine.com
Нема коментара:
Постави коментар