ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТЕФАНУ ДУШАНУ СИЛНОМ, СРБСКОМ ЦАРУ
Душановим освајањима почиње најсветлији период србске историје. Границе србске државе прошириле су се и на исток и на југ а србска држава је тада доживела врхунац свог развоја. За живота Стефана Душана србска држава је била најснажнија и најразвијенија балканска држава. Бугари и Грци су потпали под власт србске државе а она је ојачала како изнутра тако и споља.
Из приложеног се може видети да је Стефан Душан Немањић, касније назван и Душан Силни, био изузетно значајна историјска личност Србије, о којем се, на жалост, не говори довољно. Зато се приступило једном изузетно значајном историјском пројекту – играном документарном филму о Цару Душану, кога покрива Скопска продукција. Стефан Драшко, млади глумац који ће играти улогу Уроша V, тврди да ће снимање и реализација бити изведени у Скопљу. Реч је о пројекту који је рађен на српском језику, а везан је за дијаспору (припада државама бивше Југославије). Пројекат обухвата и предавање о цару Душану Силном, првом нашем цару. Упознати смо са Душановом владавином и историјом, те његовим ондашњим утицајем, по сценарију Ак.проф Јелене Kунарац(повереник)за БиХ РС Академије РАС и уз нарацију Босиљке Радусин Милићевић, чланице рас академије и Веселина Гатала. Предавање ће бити реализoвано и у крипти Цркве Светог Марка, под благословом оца Трајана.
Душановим освајањима почиње најсветлији период србске историје. Границе србске државе прошириле су се и на исток и на југ а србска држава је тада доживела врхунац свог развоја. За живота Стефана Душана србска држава је била најснажнија и најразвијенија балканска држава. Бугари и Грци су потпали под власт србске државе а она је ојачала како изнутра тако и споља.
Из приложеног се може видети да је Стефан Душан Немањић, касније назван и Душан Силни, био изузетно значајна историјска личност Србије, о којем се, на жалост, не говори довољно. Зато се приступило једном изузетно значајном историјском пројекту – играном документарном филму о Цару Душану, кога покрива Скопска продукција. Стефан Драшко, млади глумац који ће играти улогу Уроша V, тврди да ће снимање и реализација бити изведени у Скопљу. Реч је о пројекту који је рађен на српском језику, а везан је за дијаспору (припада државама бивше Југославије). Пројекат обухвата и предавање о цару Душану Силном, првом нашем цару. Упознати смо са Душановом владавином и историјом, те његовим ондашњим утицајем, по сценарију Ак.проф Јелене Kунарац(повереник)за БиХ РС Академије РАС и уз нарацију Босиљке Радусин Милићевић, чланице рас академије и Веселина Гатала. Предавање ће бити реализoвано и у крипти Цркве Светог Марка, под благословом оца Трајана.
Главни режисер је декан Драмских умјетности у Скопљу, проф. др. Секуловски. У улози цара Душана појавиће се Ивица Милићевић.
Зашто баш Стефан Душан?
Од краја XIII до краја XIV века, Скопље је под влашћу српских деспота. Цар Душан је преместио своју престоницу из Призрена у Скопље. Скопље је познато у српству као наша прва царска престоница. У њему се и данас налазе два препознатљива средњовјековна објекта која се везују за цара Душана. Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве, на доминантном брегу Градиште изнад ријеке Вардар, која представља значајан дио историје средњег вијека. Други значајан објекат је Душанов мост. Цар Душан се овјенчао и другим великим делима.
Стефан Душан се крунисао за цара на Васкрс, 16. априла 1346. године, у тврђави Kале. Kрунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон, као и архиепископ самосталне охридске архиепископије, уз присуство игумана и монаха Свете Горе. Образложење за овај поступак, цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада држао први хришћански цар, Kонстантин Велики, прешло је у Душанове руке – то су биле земље и велики градови „грчког царства“. Од тада се потписивао као цар и самодржац Србије, Арбанаске, Бугарске, Грчке, Приморја и западних страна. Тада је установљен и велики српски грб.
Подсећајући на чин крунисања, он је у свом Законику те године написао и: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето, мецеца априла 16. дан, у велики, радосни, многосветни празник Воскресење.“
Зашто баш Стефан Душан?
Од краја XIII до краја XIV века, Скопље је под влашћу српских деспота. Цар Душан је преместио своју престоницу из Призрена у Скопље. Скопље је познато у српству као наша прва царска престоница. У њему се и данас налазе два препознатљива средњовјековна објекта која се везују за цара Душана. Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве, на доминантном брегу Градиште изнад ријеке Вардар, која представља значајан дио историје средњег вијека. Други значајан објекат је Душанов мост. Цар Душан се овјенчао и другим великим делима.
Стефан Душан се крунисао за цара на Васкрс, 16. априла 1346. године, у тврђави Kале. Kрунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон, као и архиепископ самосталне охридске архиепископије, уз присуство игумана и монаха Свете Горе. Образложење за овај поступак, цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада држао први хришћански цар, Kонстантин Велики, прешло је у Душанове руке – то су биле земље и велики градови „грчког царства“. Од тада се потписивао као цар и самодржац Србије, Арбанаске, Бугарске, Грчке, Приморја и западних страна. Тада је установљен и велики српски грб.
Подсећајући на чин крунисања, он је у свом Законику те године написао и: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето, мецеца априла 16. дан, у велики, радосни, многосветни празник Воскресење.“
Био је српски великаш: у његово време Скопље је било престоница једног великог царства, своју мудру владавину утемељио је Закоником прозваним Душанов, који се и данас изучава у историји свјетских правних наука, затим се изборио да се српска црква подигне на ранг патријаршије.
У прилогу овог чланка можете погледати промотивнр трејлере.
У прилогу овог чланка можете погледати промотивнр трејлере.
Скраћене верзије трејлера можете погледати овде:
izvor: srbskenovine.com
Нема коментара:
Постави коментар