ПРАЉУДИ СУ БИЛИ ИЗ СРБИЈЕ – Тврди српско-немачка научна експедиција

Инвазију на Европски континент први савремени људи започели су у Србији! На то указују резултати археолошких истраживања која у оквиру пројекта „Наш пут у Европу“, већ две године спроводи српско-немачка научна експедиција.

Према речима професора са Универзитета у Новом Саду др Миливоја Гаврилова, први савремени људи стигли су у Европу за време старијег каменог доба (палеолита) из два правца, преко Дарданела и Гибралтара до Вршца и до Орињака у Француској.

„Српски и немачки научници у околини Вршца већ две године прикупљају податке о доласку и присуству првих савремених људи на тлу Европе. Пројекат вредан 10 милиона евра популарно је називан „Our Way to Europe“ (Наш пут у Европу), а финансира га Немачка“, објашњава Гаврилов.

Прикупљени археолошки докази недвосмислено указују да је тачна теорија по којој је Србија прво место у Европи које су населили савремени људи. На локацијама „Црвенка“ и „Ат“ пронађени су значајни археолошки трагови, остаци оруђа и оружја којима се први човек користио, њихови костури, остаци хране, украсни и одевни предмети…

Наши преци из каменог доба дошли су у Србију током последњег леденог доба, пре око 12.000 или 13.000 година. Јужни Банат и цела југоисточна Панонија били су тада у некој врсти климатске заветрине. У то време садашња северна Европа, делови Немачке и Пољске, Балтичке земље и Шкотска били су током целе године оковани ледом дебљине од 10 до чак више стотина метара. У Банату је тада клима била много угоднија, па је то сигурно један од разлога што су праљуди управо одавде почели инвазију Европе.

Потрага за далеким прецима/Фото: Ало

Истраживања у околини Вршца ове године започела су 26. априла, а окончана 3. маја. На терену су радила два тима. Први на прикупљању археолошких доказа у чијем су саставу били проф. Веи Чу са Универзитета у Келну, његов колега са Универзитета у Београду Душан Михаиловић и Ивана Пантовић из Градског музеја Вршац.

Други тим је прикупљао физичкогеографске доказе о спољним условима живота праљуди. Њих је предводио професор Франк Лемкул са Универзитета у Ахену, а у саставу су били још и Улрих Хамбах, др Кристијан Зеден и двојица наших професора са Универзитета у Новом Саду Слободан Марковић и Миливој Гаврилов.

Уживали у Банату

Фото: илустрација

За време леденог доба лета су у Јужном Банату била краћа, а зиме нешто дуже са мало нижим екстремним температурама него данас. Али су ови услови у односу на окружење били идеални за живот праљуди. Пространа плодна равница са великом реком омогућавала је тадашњем човеку да има добре услове за живот, разноврсну храну добијену од лова, риболова и плодова биљака.

Ало