субота, 12. децембар 2020.

NAJMISTERIOZNIJI MANASTIR NA SVETU JE U EGIPTU: Čuvaju srpske svetinje, a beduini iz okoline su potomci starih Srba – VIDEO

manastir

Prvi srpski psaltir, srpske porodice sa Drine koje su čuvale ovaj manastir, krsna slava, srpsko pismo — ćirilica, srpski monasi i srpski iguman, brojni darovi srpskih kraljeva… samo su deo našeg identiteta koji čuva najstariji manastir na svetu!

Manastir Svete Katarine je sagrađen na mestu ispod Sinajske gore, u Egiptu, gde se prema Starom zavetu Gospod obratio proroku Mojsiju oko 1400. godine pre Hrista, kod nesagorive kupine.
Godine 330. na tom mestu carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećenu Bogorodici. Uz tu kapelu odlukom cara Justinijana I (527-565) i carice Teodore gradi se crkva, trobrodna bazilika od crvenog granita kojim obiluju sinajske planine.
Mojsije je tu, na mestu sadašnjeg manastira, video plameni oganj u žbunu kupine koji gori, a ne sagoreva, i čuo je glas anđela Božijeg: „Mojsije! Mojsije! Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja“.
U okviru manastira nalazi se i bunar, gde je Mojsije prvi put video i upoznao svoju ženu.
Kupinov žbun je jedinstven u svetu. Pokušavali su ljudi da presade njegove mladice na neko drugo mesto, ali se nigde nisu primile. Delovi nesagorive kupine su slati na analize u relevantne laboratorije, gde je utvrđeno da je kupina verovatno stara koliko i Mojsije.
Manastir je okružen najvišim vrhovima granitne planine Sinajske gore — vrh Sveta Katarina ima 2.642 metra nadmorske visine, dok Mojsijev vrh ima 2.285 metara nadmorske visine.
Crkveni objekti su, pre svega u odbrambene svrhe, opasani četvorougaonim kamenim zidinama sa četiri kule. Godine 542. car Justinijan i carica Teodora otpočeli su gradnju nove crkve i monaškog konaka.
Unutrašnjost crkve ukrašena je krajem VI veka. Ime Sveta Katarina nosi od IX veka, kada su mošti te velikomučenice, rođene u Aleksandriji 294. godine, prenete sa vrha Sinajske gore u manastir, gde i danas počivaju.


Manastir poseduje drugu najveću zbirku rukopisnih knjiga na svetu, koja broji više od 3.500 knjiga i od koje je veća jedino rukopisna zbirka koja se čuva u Vatikanu.
U manastirskoj zbirci se do polovine XIX veka nalazio Sinajski kodeks, najstariji prepis Biblije, sačinjen u IV veku, koji je danas izložen u Britanskom muzeju u Londonu.
U manastiru se čuva i sporazum o izuzeću, dokument sa otiskom Muhamedove ruke, koji su, prema predanju, monasi manastira dobili lično od Muhameda 625. godine, kada su, da bi sačuvali manastir od muslimanske najezde, otišli u Medinu i zatražili pomoć od muslimanskog proroka.
Muhamed je napisao dokument u kojem zahteva da se manastir zaštiti i zapečatio ga je otiskom svoje ruke. Ali bojeći se da to neće biti dovoljno da zaštite manastir kada ga je u XI veku fatimidski kalif opkolio sa trupama, monasi su kalifu poslali pregršt blaga iz bogate manastirske riznice, a preko noći, za svaki slučaj, srušili su trpezariju i sazidali džamiju sa minaretom koji se vidi preko zidina izvan manastira.
Naravno, kalif nije razrušio manastir, a minaret i danas postoji, pa je ovaj manastir jedinstveno mesto u čijoj unutrašnjosti se nalazi i muslimanska bogomolja.
Manastirske riznice čuvaju i najstarije enkaustične ikone koje su se izrađivale do VII veka, a sačuvane sinajske potiču iz vremena kada je nastao i mozaik u oltaru.

 U VI veku izrađena je Ikona Hrista Pantokratora, najstarija sačuvana ikona Hristova, na kojoj su slikovito prikazane dve prirode Gospoda Isusa Hrista — božanska i ljudska. Sačuvane su i ikone Svetog Petra, Bogorodice sa anđelima i svetih ratnika rađene u istoj tehnici.

U manastirsku riznicu grčki sveštenici puštaju samo pravoslavce.
Za Manastir Svete Katarine na Sinaju vezan je i deo srpske istorije. Poznato je da je car Justinijan još u VI veku doveo desetak porodica sa prostora današnje reke Drine i naselio ih uz sam manastir sa ciljem da čuvaju manastir.
Za deo današnjih Beduina koji naseljavaju okolinu manastira se smatra da su potomci starih Srba sa područja današnje Srbije. Zanimljivo je i to da su oni jedina zajednica u svetu pored Srba čiji pripadnici imaju i slave porodične slave.
Sveti Sava na svom drugom putovanju po svetim mestima boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav časni post, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod.
Manastiru su sveti kraljevi Dragutin i Milutin darovali brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se nalazi prvi srpski psaltir.
Srpski, odnosno Sinajski psaltir ili Dimitrijevi zapisi je starosrpski (srpska redakcija staroslovenskog jezika) crkveni rukopis iz XI veka i predstavlja najstariji sačuvani psaltir na staroslovenskom jeziku.
Pronađen je u Manastiru Svete Katarine na Sinaju po kojem i nosi naziv i gde se još čuva, još se naziva i Dimitrijevim zapisom po autoru, za sada najstarijem srpskom književniku Dimitriju Sinaitu.
Pisan je na glagoljici i do sada je pronađeno 209 listova pergamenta. Najveći deo Psaltira (177 listova) je otkriven 1850. godine od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, a ostala 32 lista otkrivena su 1968. godine.
Interesantni su i sinajski (srpski) papirusi pronađeni u Manastiru Svete Katarine, pisani srpskim pismom — ćirilicom.
Smatra se da su kao pokloni srpskih velikaša, mnogi najstariji srpski rukopisi dospeli u Manastir Svete Katarine, gde se i danas nalaze.
Prisne veze između Srbije i manastira su postojale i u vreme cara Dušana. Krajem XVI veka srpski monah Joanikije je postao iguman manastira i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.
U manastiru pevaju „po glasovima“ koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a osam vrsta glasova (izuzetno drevne melodijske formule) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.
U XI veku delovi moštiju Svete Katarine razneti su po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuvaju se i glava i leva ruka svetiteljke. Pravoslavci imaju tu privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine, a nakon toga monah svakome daruje prsten na kojem piše „Agija Katarina“.
Manastir je u posedu Grčke pravoslavne crkve.

Нема коментара:

Постави коментар