Малу Марију већ 126 дана држе у заточеништву, трују психоактивним супстанцама и у њеној књижици се наводи само Центар за социјални рад, али више не и родитељи. Другим ријечима Марија је сада државно власништво? Након тога ће је Смиља Игић у име државе (про)дати једном од барневернетових дјечјих концлогора који ће је опет (про)дати у руке најбољем педофилском понуђачу. А када одрасте користит ће је у јавним кућама или продавати у дијеловима попут старих аутомобила. Роцкефеллер је 7 пута промијенио срце. Нитко му га није дао драговољно!
Отимање дјеце, без судског рјешења, подсјећа на протууставну претворбу и приватизацију када су свим народима бивше државе одузели њихово заједничко власништво (пер цапитта) које је народ десетљећима стварао, а износило је 98%, док је држава Југославија била власник само 2%! Након претворбе народно власништво је постало државно, као и мала Марија, након чега је багателно (про)дано тајкунима без куне или динара у ђепу, да би од њих политичари свих ових година узимали рекет за своје потребе и финанцирање својих странака. Мала Марија пробни је балон за све републике бивше државе у којима заједнички управља једна те иста политичка булумента.
Барневернет (Норвешка) је међународно познат по томе што дјецу одвајају из обитељи без конкретних разлога и за то добивају велику финанцијску потпору. Што је више дјеце отете то је већа финанцијска корист. Исто се догађа у свим скандинавским замљама. Сви који раде у барневернетовим концлогорима за дјецу, морају потписати изјаву да неће износити у јавност оно што се ту догађа под пријетњом високих новчаних казни, казни затвора или пријетње смрћу. Кажу да Барневернет никоме не опрашта.
Само у Норвешкој годишње око 140 дјеце, третираних Барневернет моделом социјалног инжињеринга, заврши на гробљу. Дакле, то је број оне дјеце која се насилно одузима од родитеља због смијешних разлога које смо већ навели у двије претходне објаве. А велики број мртве дјеце жртвовано је у окултним илуминатским сеансама по којима је најпозантија сотонска обитељ енглеске краљице Елизабете.
За родитеље одузете дјеце не постоји никаква статистика. Држава не води број самоубојстава родитеља од којих су дјеца насилно одузета, као и свих оних који умру од туге, шокова, траума због садистичке тортуре којима су њихова дјеца изложена од стране радница Центара за социјални рад, као и због немогућности виђања своје дјеце (то им се право ускраћује најчешће ако не и увијек), а тај број је већи од 300 родитеља годишње, и то само у Норвешкој!
Случај мајке којој су отели двоје дјеце (2 и 6 година)
Дјеци се у правилу дају психоактивне супстанце због чега имају „рупе у памћењу“… она дјеца која преживе Барневернет су најчешће, ако не и увијек са трајним психичким оштећењима. Барневарн није обична социјална служба, већ специјална служба социјалног инжињеринга. Она одузима дјецу са нормалном психом и ломи је. Тако да дјеца постану тиха и безлична. Са њим се даље може радити што год пожеле.
У интервјуу датом турској новинарки Фуат Угурм у емисији АТВ, Стине Гулбрандсен, мајка којој су одузели двије дјевојчице (2 и 6), објаснила је да је њу и шестогодишњу кћерку истукао супруг након што се одлучила развести. Обратила се полицији и Барневернету, служби за социјалну скрб у Норвешкој, да заштите млађу кћерку, стару само шест
мјесеци. Полиција је одбила интервенирати, а Барневернет јој је умјесто помоћи, послао полицију да јој одузме обоје дјеце, коју су након тога ставили под бригу „бизарној обитељи“.
„Након што су ми одузели дјецу сазнајем да су моју шестогодишњу цурицу (6) пронашли са старијим мушкарцем у истом кревету, обоје голи. Обратила сам се полицији која није реагирала. Упутила се у Центар где су ме социјалне раднице исмијале и тврдиле да је кривица у мојој шестогодишњој девојчице јер је сексуално привлачила напасника. По први пут у животу сам побјеснила и вербално напала социјалну радницу због њених срамотних коментара. Пријавила ме суцу који ме осудио на 10 мјесеци затвора и новчаном казном у износу од око 47.000 долара“, испричала је новинарки мајка Стине Гулбрандсен. Мајка покушава на све начине вратити дјецу. Које дијете уђе у Барневерент из њега можи изаћи само у хоризонталном положају.
Барневернет је међународно познат по томе што дјецу одваја из обитељи без конкретних разлога и за то добива велику финанцијску потпору. Што више отете дјеце то већа финанцијска корист. Исто се догађа у свим скандинавским замљама. А догађа се и у осталим ЕУ државама само маинстреам медији за сада то успјешно крију.
Случај отимања мале Марије пробни је балон за све републике бивше државе. Смиља Игић, водитељица Центра за Социјални рад “Звездара“ у Београду продужена је барневернетова рука и за то добива дио сотонског колача. Иста ствар се догађа и у Хрватској. Инес Стрења Линић, као предсједница саборског одбора за Здравство упутила је заступницима на усвајање Закон о обвезном цјепљењу. Ако га заступници изгласају, а хоће јер је то једна те иста политичка олигархија, родитељи који одбију обвезно цјепиво новчано ће се кажњавати. Ако не плате казну могу бирати: затвор или дати дјецу на посвојење. Педофилима, или у један од барневернетових концлогора за дјецу.
И то све се догађа захваљујући заступницима или посланицима. Њих стотињак корумпираних плитичара (углавном жидоциониста) који ту сједе захваљујући изборним крађама, одлучују о судбини свих родитеља у новонасталим државама.
Ово доживљавају сва дјеца када се одузму (отму) родитељима!
Морамо се упитати: Зар смо постали толико биједни и кукавни да ћемо само шутјети и чекати “барневернетову“ полицију да нам закуца на врата и одузме дијете јер није примило обвезно опасно цјепиво или због неке анонимне дојаве као што је био случај и са малом Маријом.
Родитељи, мајке, уозбиљите се. Покажите зубе разноразним кучкама без имало емпатије, лишених свих људских врлина, као што су Стрења Линић, Смиља Игић… покажите зубе политичком заступничком или посланичком олошу који доносе талмудске сотонске законе, а немају никакве додирне точке са правдом, правом и нашим драгим Богом!
Нисте нашли своју дјецу на улици!
Зар то све не говори? Ово је посао за крим полицију…
Извор: https://www.facebook.com/Du%C5%A1ko-Velkovski-Page-118656822123307/
Опћа декларација о људским правима: Члан 19. ‘Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухваћа и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавијести и идеје било којим средствима и без обзира на границе’
Преузето од: Истином против лажи
Нема коментара:
Постави коментар