Светске елите желе да успоставе потпуну контролу над финансијским токовима стварајући „безготовинско друштво“, пише немачки „Контра магазин“.
Из тог разлога банке и платни системи чине све како би обесхрабрили људе да користе папирни новац. У будућности ће бити довољан један притисак дугмета да се човеку одузму средства за живот, упозорава аутор чланка Марцо Мејер.
Лист пише да светске елите мрзе новац у готовини. И није случајно да је недавно Међународни монетарни фонд (ММФ) дао „препоруке“ Централним банкама и владама како да обесхрабре људе да користе папирни новац.
Као једна од метода предлаже се замена новчаница са високим апоенима, пише аутор чланка. А свет се већ креће у том правцу, у Европи и другим развијеним земљама.
ММФ такође саветује увођење горње границе за готовинске рачуне. Осим тога, плаћају се и провизије за подизање папирног новца са банкомата, као и за њихово стављање на рачун, преноси „Б92“.
Такође се разматра могућност девалвације готовине у односу на дигиталну валуту, када ће купац доплаћивати за робу ако користи новчанице. С временом ће разлика у вредности само расти.
На крају ће се створити „безготовинско друштво“, у ком ће финансијска предузећа добити потпуну контролу над новцем људи, упозорава лист.
Биће довољан један „клик“ да човек остане без средстава за живот. Ово је посебно опасно за чланове опозиције и борце против система, јер се већ сада блокирају банкарски рачуни и рачуни у платним системима, упозорава Мејер.
Огромна већина Срба не зна да им (3. априла) почиње нова година. И то 7530. по реду, колико је прошло времена и од Потопа.
НАСА је прије пар година саопштила да је древни српски календар најтачнији, да је у потпуности усклађен са природом, да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним промјенама Сунца, али сем неколико истакнутих научних имена, нико на то не обраћа пажњу у српској јавности.
Српски народни календар је био званични календар средњовјековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унио Свети Сава, па све до средине 19. вијека. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације. Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. вијека. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.
Група српских научника предлаже повратак Старом српском календару, према којем данас (3. априла) почиње 7526. година. Они су упутили писмо предсједнику Србије Томиславу Николићу, патријарху Иринеју и председнику САНУ Владимиру Костићу, захтијевајући од њих да у Србији поново „важи“ стари календар. Тврде да је то најстарији календар на свијету, те да биљежи вријеме од после Нојевог потопа, који се догодио прије око 7.500 година.
Говорећи о томе зашто је Стари српски календар посебан, етнолог Слободан Филиповић каже „због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система“. „Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар“, каже он, тврдећи да су „Срби једини народ који посједује циклусно знање“.
Иначе, српски календар датира још од винчанске културе, а на то указује карактеристичан симбол за вријеме – лук са два пресјека (као на илустрацији горе!). Година се дијелила на два дијела, љето је било „од Ђурђева до Митрова дана“, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао 4 седмице, свака седмица (недеља) имала је по 7 дана, као што иду мјесечеве мијене.
Новинар НИН-а, Драган Јовановић, који је један од потписника петиције, каже: „Срби су имали веома опсежан и детаљан календар, доказујући да је тај древни предак живио са природом и космосом у потпуној хармонији и складу, пратећи њихове токове и стапајући се са њима. У лирским коледарским, божићним, краљичким и другим пјесмама упућене су молитве божанствима, најчешће Сунцу, кога су обожавали и поштовали као врховно божанство, што је и разумљиво, јер су земљорадници и сточари знали ко им дарује живот и храну, и зато им је поглед стално био упрт у небо.“
-Српска историја није била лака а ни кратка. Траје преко седам хиљада и пет стотина година – каже ентолог Драгомир Антонић, који је објавио књигу „Српски народни календар“. – Календар којим су се Срби некад служили, најстарији је на свијету. Срби немају никаквог разлога нити смеју да одбаце преко пет и по хиљада година своје историје, јер у историји су садржане многе мудрости које нам и данас могу бити од користи. Понешто из давне историје објавио сам у „Српском народном календару“. Описана су вјеровања о Месецу, Сунцу и звијездама. Сачувана су вјеровања о многим природним појавама и како се према њима ваља односити. Објашњени су и народни празници којих нема у црквеним календарима: Некрштени дани, Пасји дани, Горешњаци, Девети уторак, Међудневице и други који су се сачували хиљадама година у народном вјеровању и обичајној ритуалној пракси. У „Српском народном календару“ забиљежен је значај сваког дана. Шта ваља ког дана радити, а шта не ваља. Који су дани обични, без обредних радњи, а којим данима би требало извести одређене радње.
Све је засновано на миленијумском искуству и пракси сачуваној у народном памћењу Срба. Без измишљања. Савремена наука је доказала да су многе чињенице записане у народном веровању тачне.
Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност овог календара и природних појава.
Према Милану Т. Стеванчевићу, бившем експерту Уједињених нација који се овом проблематиком бавио пар деценија, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вриједност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.
–Метеоролошки сателити доказују да су „горски цареви“ без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на сјеверној хемисфери и мудро се повлачи код „јатака“ на зимовање. Народни српски календар на неки начин познаје термине промјена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтијева много знања из космичке метеорологије – каже Стеванчевић.
Како се на Преображење мења вода?
-По српском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мијењају гора и вода. Да се мијења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мијења се вода”? Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мијења хемијски састав кише. До тада је кисјела, а од тада алкална или неутрална.
Питање је како је наш народ знао да се тада мијења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте – објашњава Милан Т. Стеванчевић.
Месеци до Светог Саве
Свети Сава је написао Законоправило (први Устав Српске православне цркве) којим је, између осталог, озваничио српски народни календар, али и промијенио називе мјесецима, усвајајући оне из грегоријанског календара. А ево како су се до тада код Срба звали мјесеци:
Јануар је био коложег, а име је добио по ложењу дрва због хладноће и како би се увећала моћ зубатог зимског сунца.
Фебруар се звао сјечко, по времену које је због хладноће карактерисала сјеча шума.
Март се звао дерикожа, пошто је био вријеме када су се домаће животиње убијале због несташице хране на крају зиме.
Април се звао лежитрава, јер су људи напокон могли да леже на трави након зиме када је иста била покривена снегом.
Мај се звао цветањ, по цветању биљака и дрвећа.
Јун се звао трешњар, по сазријевању првих воћака.
Јул се звао жетвар, пошто је то било вријеме за прву жетву.
Август се звао гумник, пошто се тада жетва преносила из поља на гумно, мали хоризонтални плато ограђен каменом на коме се вршило жито, али такође и мјесто на коме су се људи састајали ради дружења, договарања и игре.
Септембар се звао гроздобер, пошто се тада брало грожђе.
Октобар је био шумопад, време када је лишће почињало да жути, црвени и опада.
Новембар се називао студен, због хладног времена у касној јесени и осећаја блиске зиме која је или већ у суштини дошла или ће доћи ускоро.
Децембар се називао коледар, и означавао је време када почињу обредне процесије и народни ритуали у циљу дочека Нове године.
Становници места Буровац код Петровца на Млави које се у медијима често помињало због елементарних непогода и поплава остали изненађени несвакидашњим „браздама“ на небу.
Овога пута облаци су имали дугуљаст облик какав досад нисмо виђали, што је дало повода за питање да ли су призори пред вама дело природе или науке?!
Народни посланик у немачком Бундестагу, турског порекла, Севим Дагделен изнела је оптужбе на рачун бивше ОВК и њених лидера, али и на рачун НАТО пакта, наводећи „да је прекршио међународно право подржавајући ОВК криминалце“.
Она је на Фејсбуку написала да је посао Хашког трибунала да сада „обезбеди безбедност потенцијалних сведока, како их не би застрашивали или чак убијали, као што је био случај са бившим косовским премијером и командантом ОВК Рамушем Харадинајем“.
– Потврда оптужби против Тачија такође је ударац за савезну владу која је свих ових година бранила злочинца, с обзиром на то да је знала да је немачка обавештајна служба БНД на указивала 2005. на команданта ОВК, као на везу између организованог криминала и политике, као и главни тужилац Трибунала у Хагу Карла дел Понте која је открила кријумчарење органа 2008. године – написала је Дагделен.
Она је изнела оптужбе и на рачун НАТО пакта, као и некадашњих лидера водећих НАТО чланица, Била Клинтона, Тонија Блера и Герхарда Шредера.
Према подацима које даје „Аналитическая газета“, бр. 2, из 2013. године, словенски свет данас има између 300 и 350 милиона људи, а у друге народе асимиловано је исто толико.
Асимилација је, другим речима, словенски свет буквално преполовила, а нанела је веће штете него страдања у свим ратовима које је су Словени водили (углавном одбрамбене). Словени су се претапали у све суседне народе: Немце, Мађаре, Румуне, Турке, Албанце, Швеђане, Финце, Литванце… али и међусобно асимиловали. Најчешће су Словени римокатолици „гутали“ православне Словене (Пољаци Русе, Хрвати Србе итд.) или су носиоци „исквареног православља“ (Румуни) асимиловали православне Словене (Србе и Русе). Овај феномен асимилације православних Словена дуго је био табу тема, односно, тема о којој и ако се расправљало то се чинило на маргинама научних збивања, док су резултати таквих размишљања скривани од научне и друге јавности. Најранији пример асимилације већег дела словенског становништва догодио се на територији савремене Грчке (посебно на полуострву Пелопенезу). Процес је завршен у XI веку и само су Словени на северу ове покрајине успели да сачувају свој идентитет. Можда су драматичнији подаци за читаву Егејску Македонију. Наиме, према турском попису становништва из 1904. године Срби су чинили 85 посто становника Егејске Македоније (896.494), већ следећи Грчки попис из 1912. године бележи 326,426 православних и 41.000 исламизираних Срба, Турака 295.000, Грка 234.000, Јевреја 60.000, православних Влаха 50.000, Цигана (Рома) 25.302 и Албанаца 15.108. Следећи пописи које је спроводила грчка држава казују да је 1920. године Срба било 500.000, а 1949. 195.395. Данас у Егејској Македонији нема Срба, али има Грка који говоре словенским језиком (10.000). Други пример тоталне асимилације јесте „гутање“ од стране Немаца многобројних полабских словенских племена, која су од XII века потпадала под немачку власт (световну и црквену). Резултат ове асимилације је нестанак Словена на истоку савремене Немачке (сва територија бивше Немачке Демократске Републике). Само су Лужички Срби, живећи ван главних комуникација и по густим и неприступачним шумама, успели да се очувају у незнатном броју (приближно 46.000). Сличну судбину доживели су и Словени на Источним Алпима, чија се територија смањила за две трећине.
Етноцид Словена у Румунији
Невероватан нестанак (етноцид) Словена (углавном Срба и Руса) догодио се на територији савремене Трансилваније, Влашке и Молдавије. Наиме, социјалним инжењерингом који је организовала Римокатоличка црква преко тзв. Школе Ардељана (водили су је језуити), осмишљена је идеологија румунизма која је тврдила да су становници ове три покрајине (некада и самосталне) државе (Дунавске кнежевине) потомци становника Римске империје, те су им створили адекватни романски језик који је у првој редакцији имао 50 посто српско-словенских речи, а сада, после више попр-авки и различитих кампања «борбе за чистоту румунског језика» више од 25 посто. Због тога и име њихове државе (у преводу) личи на шалу, а не на етничку стварност: Румунија – држава римских војника! Најпре је језуит Ладислав Барњаи, у име Римокатоличке цркве, повео преговоре о унији с Римом већ са митрополитом ердељског Београда (Алба Јулије) Теофилом Серемијем (митрополит 1692-1697. год.) који је био потпуно решен да напусти јединство Православне цркве. Митрополит Теофил је у том циљу сазвао сабор Митрополије 1697. године да би прихватио унију с Римом. Након његове смрти, нови кандидат за митрополита Атанасије Ангел је морао, приликом рукоположења у Цариграду, да се закуне да неће прихватити унију с Римом. Атанасије Ангел је био син православног свештеника из Бобјајне (данас у области Хундедоара). Међутим, чим је приспео у Ердељски Београд, показало се да не мари за заклетву. Услови за спровођење уније остварени су када су јерарси на територији хабсбуршког царства званично прихватили унију с Римом на новом Сабору у Ердељском Београду 1698. године на челу с Атанасијем Ангелом (?-1713. год.), а затим је 1700. год. унију с Римом на Сабору прихватила и сва остала православна ердељска јерархија. ПРЕМА ПЛАНУ ОСНИВАЧА РУМУНИЈЕ ЊЕН ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗАДАТАК ЈЕ ТРАЈНО РАЗДВАЈАЊЕ СРБА ОД РУСА, ОПКОЉАВАЊЕ СРБА НОВИМ, ЛАТИНСКИМ ИДЕНТИТЕТИМА И ЊИХОВА ЛАТИНИЗАЦИЈА (ШТО ОВА КАРТА “ЋИРИЛИЦЕ” ПОТВРЂУЈЕ) Сви сачувани документи овог Сабора су на словенском језику (Румуни данас ову чињеницу прикривају именујући словенски језик фразом „стари румунски језик“), иако има и научника (Илију Барбулеску) који овај период историје Румуније називају «Словенски период Румуније». Но, језуити су са унијатима организовали образовну институцију за њено ширење која је касније добила име «Школа Ардељана». Управо њени ђаци су формирали покрет „Школе Ардељана“, који је веома утицао да се изради политичка петиција романизованих Влаха Трансилваније (Supplex Libellus Valachorum Transsilvaniae) 1791. године, која је захтевала уједињење влашке, трансилванијске и молдавске нације на идеолошким основама револуционарне Француске. То је био први пут да се појавио политички захтев уједињења народа који данас представљају румунску политичку нацију. Припадници „Школе Ардељана“ су постали стварни творци румунског језика, правописа, граматике и румунског национализма, али и уништивачи српско-словенског наслеђа ових земаља. Унија као метод Римокатоличке цркве за преверавање православних, нажалост, код Срба и Руса никада није до краја проучена, тако да нису изведене ни праве поуке.
Присуство српског ДНК, према тврђењу руског аутора Аанатолија А. Кљосова највеће је у Босни и Херцеговини, Хрватској, Молдавији, Румунији и Прибалтичким државама. Веће него у самој Србији. ИЗВОР: Анатолиј А. Кљосов, Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију, Београд, “Мирослав“, 2013, стр. 213.
Исламизација – странпутица која води ка губљењу словенског идентитета и усвајања турског
Од почетка XV века дискриминација Словена, опет углавном Срба и Бугара, који су потпали под власт Османлија довела је до исламизације, коју је званични Стамбол водио као државну политику до краја свог постојања. Данас, према турским подацима у самој Републици Турској има око десет милиона поисламљених Срба, бар два милиона Бугара, док број оних у Албанији, Македонији, самој Србији и БиХ тек треба сабрати. Углавном, последица исламизације Срба у БиХ је и појава Бошњака, који су се на тај начин издвојили из састава српске нације, али и са веома слабом словенском идентификацијом. Њихов културолошки и политички образац је прожет исламом и туркофилијом, тако да немају осећај припадности словенским народима. Слична позиција је и код Горанаца (Срби – муслимани), муслимана Рашке области (тзв. санџаклије), са Торбешима у Македонији и Помацима у Бугарској. Сви они су више противници народа из ког су потекли, него потенцијални савезници.
Мађари: Пола Срби – пола Словаци
До данас су се у Мађарској очували гркокатолици (православни Срби и Русини), додуше само у литургијском смислу, јер су матерњи језик заборавили. Мађари су освојили исконске словенске земље Срба, Русина и Словака, које су брзо асимиловали, а који су у једном периоду називани погрдно „Мађаронима“ (асимилованим Словенима). Основни метод асимилације у Мађарској био је наметање мађарског језика. Каква је структура мађарске нације најбоље се види по националном мађарском песнику и народном лидеру Шандору Петефију (право име Александар Петровић), који је био по оцу Србин, а по мајци Словак.
Албанизација Срба
Од краја Другог светског рата спроводила се албанизација Косова и Метохије, а пројекат је започет избацивањем последња два слова из презимена („ић“), јер су била словенског порекла. Први су на удару били Горанци, док су Србе протеривали и убијали. Најбољи пример албанизације Космета је српска заједница Рафчана (Ораховац и околина) у којој до данас није у потпуности извршена албанизација, јер иако имају албански национални идентитет, Рафчани су матерњим језиком сматрали српски језик (додуше називали су га „рафчанским“ и „нашим“ језиком). После „осамостаљења“ Космета, Рафчани су и овај део њиховог идентитета потиснули. Према различитим подацима данас „држава“ Косово спроводи најбруталнију албанизацију (асимилацију) преосталог српског становништва. Извор: Царса, Срби на окуп
ОБРАЗОВНИМ ПАКЕТИМА КОЈЕ НАМЕЋУ СРБИЈИ ДЕЦА СЕ ТРЕНИРАЈУ ЗА ПЕДОФИЛСКЕ МРЕЖЕ
…Др Џудит Рајсман разобличила је Нови сексуални поредак за чије је успостављање Рокфелерова фондација одвојила огромне своте новца, уложеног како би опскурна и опсцена „истраживања“, која су спроводили др Алфред Кинси и „Институт за секс“ на Универзитету Индијана на чијем је челу он био, поставила темељ за „сексуалну револуцију“, успостављање закона којима се нормализују хомосексуализам и порнографија и увођење наставних програма у вртићима и школама у којима се деца моделују по мери Новог светског поретка као објекти за педофилију, претварајући свет у савремену верзију Содоме и Гоморе. Др Рајсман је недавно постављена на чело саветодавног одбора организације „Ветерани – за спасавање деце“, одлучне да разоткрије највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу…
– Др Рајсман, истраживања којима сте разоткрили сексуално-индустријски комплекс и улогу Дејвида Рокфелера и Алфреда Кинсија у његовом успостављању, данас су у центру пажње. Недавно сте одабрани за члана саветодавног одбора специјалне групе: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу бивши припадник Нејви сила – снајпериста и инструктор за обучавање у борбама, Крег Сојер (Craig Sawyer). Да ли чињеница да сте ви и ваше дело данас окосница борбе против монструозног похода глобалиста на децу и дечију сексуалност, отвара простор за наду?
– Америка је под контролом опсценог зла – педофилског култа. Веома сам задовољна што сам недавно одабрана за члана саветодавног одбора тима за специјалне операције састављене од бивших специјалаца, обавештајаца, професионалаца веома добро обучених за сваку врсту борбе. У тиму су и бивши највиши припадници федералне извршне власти, интернационалних контраобавештајних служби, филма и телевизије. То је сјајан тим: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу Крег Сојер, бивши специјалац Нејви сила. Ти људи су решени да разоткрију највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу. Неки од припадника највиших ешалона власти учествују у сатанистичким ритуалима у којима се спроводи ритуално сатанистичко злостављање и убијање деце.
Веома је је охрабрујуће и да је Трампова администрација отворена за увиде које представљам јавности током последњих четрдесетак година. Веома је тешко данас порицати реалност мојих истраживања у контексту ужаса са којим се суочавамо, али остаје да видимо. Структура моћи је таква да не можемо знати како ће се ствари у САД развијати. Неоходно је да људи не дозволе да се настави политика сексуализације деце. И људи се у суштини не слажу са овим процесима. Они се залажу за много конзеравтивнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима.
Таквом се представља и америчка администрација, а да ли ће издржати на том путу, остаје да видимо. Током последњих месеци Трампова администрација је ухапсила неколико хиљада педофила, што се под Обамом није дешавало. Веома је обесхрабрујуће стање ума, односно безумља које је доминантно на свим нашим универзитетима а које се преноси на наше студенте. Унивезитетске власти: декани универзитета, председници универзитета, професори свих универзитетских дисциплина, унисоно и са невероватном одлучношћу подржавају политику сексуалности Новог светског поретка. Ради се о људима на позицијама од великог поверења и угледа у друштву.
Навешћу један пример: Требало је 1984. године да за Министарство правде у администрацији Роналда Регана, радим на истраживању пораста злоупотребе деце током времена. Добила сам грант од 800000 долара –што је комплементарно са неколико милиона долара данас. Испоставило се да мој Амерички универзитет у Вашингтону DC, то истраживање није одобрио. Такође, у то време није одобрио ни моје истраживање о Алфреду Кинсију. И због тога ми немамо никакве податке од 1984.године до данас који би нам представили праву слику о стању ума наше нације. Не знамо такорећи ништа о уништавању наше деце којем су била подвргнута са свих страна, што је подржано и од тзв.левице и деснице.
Џон Подеста, саветник Хилари Клинтон
– “Подеста мејлови“ су, иако је Викиликс објавио веома мали проценат мејлова које је Хилари Клинтон разменила са шефом свог изборног штаба, Џоном Подестом, по свему судећи, највише утицали на исход председничких избора у САД, највише захваљујући претњи да ће се обелодањивањем нових 650.000 мејлова разоткрити педофилска мрежа и њена повезаност са „Вашингтонским прстеном“. Мејлови су показали да су педофили инсталирани на најважније позиције у светској структури моћи у свету.
– Тачно је да су педофили инсталирани на водеће позиције. То је урађено захваљујући дуготрајном деловању структуре коју сам назвала „сексуално-индустријски комплекс“ који обухвата: 1. „научну област“ сексологију или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (које непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу); 2. фондације (које између оастолог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света); 3. порнографију; 4. фармацеутску индустрију.
Тренутна кампања сексуално – индустријског комплекса усмерена је на легализацију педофилије.
Подсетићу вас да је Америчка психијатријска асоцијација (APA) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез APA-е поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, APA је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке операције умекшавања (десензитизације – уклањање отпора према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли – дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни.
Од како је Доналд Трамп на месту председника САД, преко 5.200 људи из Пентагона је ухапшено због злостављања деце! Око стотину случајева је истражено и проглашено тортуром над децом у циљу сексуалног „уживања“. То није случај само са Пентагоном већ и са Министарством спољних послова и осталим водећим институцијама које управљају државом.
Сада, захваљујући огромном новцу Рокфелера, Гејтса и Сороша, на челу држава, попут Хрватске на пример, у коју сам била позвана како би раскринкали политику сексуалности Новог светског поретка, налазе се педофили. То се дешава широм света и УН су део те структуре. Рокфелеров, Гејтсов и Сорошев новац (оних који су проглашени „филантропима“) финансирају структуре које реализују њихове интересе – пре свега УН, које подржавају абортус и монструозну сексуализацију деце, покушавајући да снизе старосну границу пристанка на сексуалне односе на десет година и ниже.
И та граница се непрекидно смањује.
Ти, такозвани „филантропи“ финансирају искључиво универзитете који испуњавају њихову агенду успостављања новог сексуалног поретка и тоталитарне контроле. То се веома добро види из „Podesta e-mail“-ова и Викиликса, који представљају изванредно значајан извор информација. Џон Подеста и његов брат су креирали оно што се пласирало као „врхунска уметност“ а да би то било могуће у организацији велике лажи учествовали су ФБИ и сви из законодавних и изршних структура власти.
Дакле, читава структура власти је премрежена педокриминалцима.
Треба разумети да је један од најважнијих играча у том ланцу – фармацеутска индустрија – компаније које стичу богатство на основу сексуално преносивих болести.Фармацеутске компаније зарађују невероватно богатство на вакцинацији наших беба, најпре наметањем својих производа – вакцина, а потом и на резултатима које тиме постижу. Педијатријски аутизам и читав спектар поремећаја учења представљају извор невероватног богатства од болесне деце, нарочито уколико правни систем неке земље обезбеди легитимитет и законску основу за његово спровођење у форми мандаторне вакцинације. Богатство се стиче на онеспособљавању наше деце за нормалан живот, јер нема родитеља који ће се предати када је у питању будућност његовог детета.
– Разобличили сте најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија, као једне од најбоље скриваних научних превара која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД, 60-тих година прошлог века и омогућила нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста, садомазохизма, групног секса – успостављање Новог сексуалног поретка. Алфред Кинси не би, међутим, ништа урадио да није био под директним патронатом Дејвида Рокфелера.
– Дејвид Рокфелер, који је недавно умро у 101.години, заслужује апсолутну пажњу у нашој анализи. Оснивач „Стандард оила“ и некадашњи најбогатији човек на свету, кога естаблишментски медији славе као најзначајнијег филантропа који своја добра дела остварује преко Рокфелерове фондације, финансирао је покрете дизајниране за сексуални инжињеринг (сексуалну револуцију) и њеног инаугуратора Алфреда Кинсија. Дејвид Рокфелер је пионир у социјалном ижињерингу.Од 1900-тих, Рокфелерова фондација, покренула је многобројне пројекте у чијој реализацији сада учествују Џорџ Сорош и Бил Гејтс. Мрачна страна ових напора никада неће бити укључена у разматрање дела и живота овог монструма.
Рокфелерова фондација, финансирала је еугеничке пројекте Трећег рајха а касније два највећа америчка еугеничка пројекта: програм сексуалне револуције Алфреда Кинсија и Маргарет Сангер – абортус по поруџбини и популациону контролу, пласирану под синтагмом „планирано родитељство“. Планирано родитељство је наградило фондацију Рокфелер и његову фамилију за њихове заслуге популационој контроли, тако што је доделило награду „Маргарет Сангер“ – Џон Д.Рокфелеру Трећем 1967.године.
Трећи елемент у том мозаику зла је „Плејбој“ Хјуа Хефнера кога су финасираи Кинсијев институт и „Планирано родитељство“, у циљу промовисања масовног промискуитета. Хефнер је креирао потребу за промискуитетним циљевима „Планираног родитељства“.
Рокфелеровља фондација, била је главни извор прихода за педофила Алфреда Кинсија. У својој књизи „Сексуално понашање Американаца“, Кинси је тврдио да је дете сексуално биће од рођења те да су сексуални односи са одраслима нешкодљиви. Доказ је приказао у пет табела у којима је описивао „оргазме“ при серијском сексуалном злостављању и силовању деце од два месеца старости па навише. Урлици, падање у несвест, конвулзије деце, били су описивани као „оргазми“ од стране Кинсија – садомазохистичног би-хомосексуалног педофила.
Рокфелерова фондација је финансирала и медијски цунами који је ово педофилско смеће претворио у валидне, научно засноване чињенице. Кинсијева лажна наука се и данас предаје на универзитетима. Алфред Кинси је креирао рангирајућу скалу (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) којом је класификовао сексуалне идентитете. Хетросексуалци и моногамисти су били на самом дну ове скале која је сугерисала да је флексибилност сексуалног идентитета пожељна. Не врху је – разуме се-позиционирао хомосексуалност. Јасно и природно, будући да је Кинси био хомосексуалац и педокриминалац, садиста и садомазохист, овисник о порнографији и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама итд. Нормализација, културна валидација и мејнстримизација хомусексуалности, један је од највећих преокрета и може се сматрати тријумфом Алфреда Кинсија. Читав овај процес нормализације Содоме и Гоморе траје од 1948. године.
Хју Хефнер
– Кинсијева књига: „Сексуално понашање Американаца“ била је заслужна за лансирање порнографске индуструје, оличене у Плејбоју кога је 1954. основао Хју Хефнер. Како је заправо дизајниран Плејбој?
– „Плејбој“ је дизајниран да изведе заокрет ка педофилији, содомији и инцестуозном сексу са децом. Плејбој је први порнографски магазин за момке са колеџа – средњошколце. Та порнографија је дизајнирана да заведе читаоце, односно гледаоце, јер ту и нема шта да се чита, већ је то магазин који се гледа, и то је изведено веома паметно и свеобухватно. У то време почињу да се промовишу Ротшилди и тзв.“елита“. Плејбој је врвео од девојака из Француске, Норвешке – које су гледали тинејџери – заправо деца, како би их увели у сексуални живот. Плејбој представља дечију порнографију.
Хју Хефнер није имао сексуална искуства док је био у колеџу. Није изгубио невиност све док није био верен, као и већина момака у то време. 1950-их највећи број средњошколаца није практиковао секс, зато што су се чували за изабранице свога срца. Као и девојке. И онда се Хефнер упознао са Кинсијевом књигом, а Кинси је искористио ситуацију после Другог светског рата како би изменио слику о Американцима сервирајући лажи којима је „доказао“ да 95% Американаца ужива у девијантном сексу. Његови „извештаји“ су слављени као доказ да Американци желе да буду сексуално слободни у активностима какве су не само хомосексуаизам, већ и педофилија. Хефнер, а и читав свет су у то поверовали јер је Кинси радио под ауторитетом „науке“ и академије. И Хефнер је егзалтирано ускликнуо: „Ја ћу бити Кинсијев памфлетиста! Ја ћу обучити друге људе, рећи им истину о нашим родитељима и њиховој сексуалности!“.
И, Хефнер је обучио милионе људи широм света Кинсеијевом сексу базираном на педофилији. Само неколико људи је схватило да се ради о процесу усмереном против мушкости, као и да дуплерице Плејбоја воде у импотенцију. Заправо, сва порнографија ствара импотенцију у гледаоцу – мушкарацу.
– Плејбој магазин вас је 1994.године тужио пред холандским судом за клевету због тога што сте га на холандској телевизији оптужили за продукцију дечије порнографије и пропагирање инцеста. Холандски суд вас је, међутим, ослободио оптужбе. Опишите нам, молим вас, тај процес.
– Оптужила сам Плејбој на холандској телевизији јавно и намерно. Људи из руководећих структура холандске ТВ компаније су се били препали од Хефнерове тужбе. Ја сам ми онда послала хрпе доказа: огроман број фотографија које је Плејбој објављивао, прецизно датираних и евидентираних, као доказ да су моје тврдње тачне. Епилог је тај да је холандски суд, и то либералнији него амерички, закључио да је Хефнер производио и дистрибуирао дечију порнографију и – ја сам добила судски процес. Судија је пресудио у моју корист. Хефнер се жалио на судију који му је одговорио: „Због чега не тужите др Рајсман у САД? Ви свакако имате ресурсе за тај судски спор“. Али, разуме се, Хефнер то никада није урадио. Зашто? Па морао би да се ослони на презентовање доказа. А његов магазин је сав посвећен дечијој порнографији. Кинси и Хефнер су систематично – од 1948.године широм отворили врата сексуалном злостављању деце.
Десет година после Плејбоја, покренут је Пентхаус магазин. Врата за порнографију, била су широм отворена.
И, што је најстрашније: Кинсијеве и Хефнерове активности покренуле су ревизију закона о сексуалним преступима преко „Модел пенал кода“ (Model Penal Code) кривичног закона из 1955, који је називан „Кинсијев закон“ чиме је легализован масовни абортус, истополна содомија и подстакнуто ширење педофилије и епидемија дечије порнографије.
Алфред Кинси са сарадницима
– Рокфелерова фондација се дичи својом улогом у промовисању Кинсија. Да ли је Кинси одабран са јасном намером да креира „научну“ базу на којој би могао да се спроведе сексуални инжињеринг америчког народа као и светске популације и уведе закон какав је „Модел пенал код“ који такав инжењеринг штити и подржава?
Одговор на ваше питање је „ДА! Апсолутно!“.
Зашто је Кинсију Рокфелер дао тако значајно место? Кинси је био нико и ништа у тој области. Био је зоолог. Мерио је инсекте зване „шишарац“. Разлог због кога је Рокфелер дао Кинсију паре и учинио га супер славним, је тај што је у разговору са њим схватио да је Кинси первертит, вољан да уради све ствари које су се од њега тражиле.
Подсетићу ваше читаоце да је 1954. Конгрес САД, забринут због утицаја који велике фондације ослобођене од плаћања пореза имају на национално, социјално, економско и политичко благостање, оформио Комисију на чијем је челу био републиканац Карол Ријс (Carol Reece) из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Ријсов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда, Луис Брандес (Louis Brandeis) једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Ријсова комисија је известила да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“ успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“.
Веома је занимљиво да је Ријсова комисија истражила сву документацију грантова које је доделила ова фондација – осим једног. Није им било дозвољено да завире у Кинсијеве фајлове. Конгресу је речено да не сме да завири у Кинсијев досије! Комисији је изричито стављено до знања да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави.
Због чега? Због тога што, да је те 1954.године америчка јавност сазнала на чему почива Кинсијев рад, он и његов тим би били ухапшени и не постоји ни један начин на који би био изгласан закон попут „Модел пенал кода“.
Јавност би сазнала би шта је Кинси са својим срадницима радио у такозваној соби 34, где је сексуално злоупотребљено 317 деце у форми научно – протоколарног истраживања које је подразумевало да сарадници штоперицом мере време за које су деца, под дејством стимулуса које су добијали од „научника“, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам.
Том приликом силована су деца, почевши од бебе од 2 месеца старости до петнаестогодишњака: током 24 сата, непрекидно, како би доживела оно што су они назвали „оргазам“. На основу таквих „истраживања“ је Кинси закључио да су дечаци, упркос насилним реакцијама и плакању, уживали у ручној и оралној стимулацији коју су спроводили педофили. За Кинсија је оно што би сви други људи видели као силовање било тек „сексуална игра“ са децом, потпуно „безопасна и нешкодљива“, нарочито ако је дете „дало сагласност“.
Кинси је такође свом истраживању прикључио и ово охрабрујуће запажање: „Женско дете, према нашој евиденцији може да доживи оргазам са 4 месеца“.
Институт Кинси, који се налази на Индијана универзитету, наставља да одбија да за јавност отвори архиве о делатности тима Алфреда Кинсија којим су „добијени подаци“ о дечијој сексуалности.
Да је јавност видела Кинсијеве графичке табеле 31-34, оне никада не би биле објављене у књизи, о њима се не би писало у новинама и магазинима.
Шта би било да је тај ужас био предочен америчкој јавности? А требало је та опскурна „истраживања“ преточити у закон. Model Penal Code је први национални закон који је регулисао сферу сексуалних преступа (до тада су постојали само закони појединачних држава у саставу САД). Рокфелер се огромним свотама свог новца заложио за Model Penal Code који је у потпуности преписао све „закључке“ до којих је Кинсијев тим дошао.
Кинси
Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе – засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, обилато финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације и моћних интереса који су знали да је у питању превара. И што је још важније, Кинсијево истраживање је поставило основу за установљење закона скројених од стране Америчког правног института чији је оснивач, као и SIECUS-а – Савета за информације и образовање о сексу Сједињених Држава, такође Рокфелерова фондација. Model Penal Code, био је пажљиво дизајниран како би обезбедио правну подршку преокрету на пољу законске регулативе која је до тог тренутка забрањивала сексуалне односе пре брака, ванбрачну заједницу, содомију, хомосексуализам, за силовање се добијала доживотна робија а у неким државама САД и смртна казна, прељуба је била противзаконита и онај који би је упражњавао остајао би без куће, аутомобила, новца и старатељства над децом, био би од јавности сматран моралном гњидом и ништаријом. Дакле, промењени су сви закони који су се тицали секса и све сфере које су се дотицале секса морале су да буду револуционисане.
Рокфелеров новац је дат у циљу дестабилизације ове земље. До 1947. Кинсију је дато 40.000 долара годишње од стране Рокфелерове фондације, што је у то време била огромна свота новца. На врхунцу овог пројекта, Кинсијеви грантови износили су половину свих донација Рокфелерове Фондације. Грантови су омогућили ангажовање тима асистената који су обавили, сакупили и анализирали интервјуе на хиљаде „испитаника“ – мушкараца и жена, који је требало да представљају пресек америчке популације. Ова истраживања, омогућила су Кинсију да направи базу индивидуалних случајева који су пружили статистичку потпору за закључке о сексуалним навикама Американаца.
– Да ли сте били изненађени када је у јануару 2009.године, Плејбој објавио листу најутицајнијих мушкараца и жена у сфери секса? На првом месту био је Алфред Кинси.
– Па, наравно – Кинси. Мезимац Рокфелерове фондације! Без Рокфелерове фондације, Кинси не би имао шансе да постане отац сексуалне револуције. Без Кинсија и његове сексуалне револуције и Хефнеровог успеха као Кинсијевог памфлеташа, „Планирано родитељство“ не би могло да постане мултимилијардерски гигант за абортусе, који сада исисава приходе од Рокфелерових наследника. Још 1915.године, када је Дејвид Рокфелер рођен, судија врховног суда Луис Брандејз, сведочио је о опасностима постојања великих „филантропских“ организација попут Рокфелерове фондације због могуће контроле специјалних интереса који се маскирају као доброчинство. „Ствара се држава у држави која је толико моћна да превазилази капацитете било које обичне, социјалне или индустријске иницијативе“ – тврдио је Брандејз. „Та моћ је потпуно неспојива са демократијом“.
Финансирање Кинсијеве педофилске агенде сексуалних слобода и њен домино ефекат на правни систем, друштво и културу, омогућило је развој модерне педофилске порно индустрије и епидемију трговине људима, као и еугеничку праксу „Планираног родитељства“. Наша савремена Содома и Гомора и њихова нормализација свакако показују колико је био у праву судија Брандејз. Допринос Дејвида Рокфелера овој крвавој деструктивној заоставштини никада не сме бити заборављен.
Кинси у „храму Телеме“ сатанисте Алистера Кроулија, за чији рад се живо интересовао.
– На који начин је Кинсијев рад покренуо револуцију у сексуалном образовању најпре у америчким школама, а сада и глобално?
– Револуција у сексуалном образовању у САД, почела је 1960-их, када су Кинсијеви ученици доминирали академским комисијама које су издавалеле акредитације за сексуалне едукаторе. Пре тога, сексуално образовање се састојало од људске биологије и репродукције, хигијене и брака. Након што је Кинси објавио своје налазе, неколико група се залагало за подучавање деце да су „сексуална бића“ од рођења, и да морају бити свесна свих врста сексуалног понашања. Савет за информације и образовање о сексу Сједињених Држава (SIECUS – сада Савет за информисање и образовање о сексуалности) и Планирано родитељство су лидери у стварању таквих наставних планова и програма. Кинсијев институт је створио SIECUS 1964. године са експлицитним циљем да укључи Кинсијеву филозофију у програме сексуалне едукације SIECUS и „Планирано родитељство“ заједнички раде на постављању школских система са наставним програмима заснованим на Кинсијевим истраживању.
Деца се уче у школама да буду објекти за педофилију. Они који су то осмислили, добро знају да је мозак деце могуће обликовати, деци се говори да могу да имају орални и анални секс са оним кога изаберу – било да је дечак или девојчица, одрасла особа – било ко, петогодишњаци се уче како да маструбирају, и то се све одвија под заштитом закона. Кинсијев институт је члан УН и они спроводе тренинге широм света. Сигурна сам да имају своје репрезенте и у Србији. Кинсијев институт је направио и апликацију за мобилне телефоне преко које охрабрују људе широм света да ступе у било које сексуалне активности у било ком старосном добу. Деци се данас сугерише да би требало да упражњавају анални секс.
Девојчице и жене су масовно у САД укључене у содомију, дечаци су зависни од порнографије и ми се суочавамо са великим проблемима када се ради о малој деци. Не само дечацима. Једном сам била гост у хришћанском кампу и пришла ми је девјчица од око 12 година. Била је веома захвална на мојој презентацији – она је била зависна од порнографије још од времена када је имала 7 година, и током моје презентације, схватила је да је то проблем. Пре петнаестак година, након предавања пришло ми је дете које је такође било у основној школи и поставило ми питање: „Др Рајсман, наша наставница сексуалног васпитања нам је рекла да можемо да избегнемо трудноћу ако користимо кондом. Хтела сам да вас питам: да ли, ако немамо кондом, можемо да користимо алуминијумску фолију“?
Господе Боже, помислила сам. Чему уче децу која би требало да буду предана раду, да се играју, да се друже? Уместо тога, изложена су перверзији и то у нашим школама.
Ради се о процесу освајања људске популације и интегритета мушкараца и жена. То данас веома добро видимо у најновијем налету Новог светског поретка ка промоцији трансџендера и реторици која сугерише да је људски идентитет флуидан, човек може да буде било шта. Креирана је читава скала идентитета и то под окриљем науке. Каква је то врста лудила!?
Под „сексуалним образовањем“ деци се сервирају ЛГБТ сексуални материјали. Наставни курикулуми којима се то омогућава, пласирају се под утицајем специјалних тела инсталираних у министарствима, увезаних са глобалним структурама. Ови материјали би нормално били класификовани као „штетни за малолетнике“ – опсцени, чија дистрибуција би се у било ком другом окружењу сматрала за злостављање деце.
Такво је стање у САД где сматрам да би Извршна наредба председника Трампа и/или слична акција националних лидера помогла да се уочи масовна сексуална експлоатација деце у нашим јавним, приватним и парохијалним школама које се финансирају новцем пореских обвезника.
Од обданишта па до 12-ог разреда школе, дистрибуира се опсценост и то је међу најхитнијим дечијим питањима јавне политике са којима се суочавамо. Ова пракса гарантује потрошаче за рану, масовну порнографију и абортус, заједно са сексуалним злочинима, трговином деце, дечијим сексом и сада епидемијом дечије порнографије.
Фото: Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом /screenshot
– Проследила сам вам „Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама“ које је недавно „Група за заштиту од насиља и дискриминације“, која делује при Министарству просвете, објавила на сајту Министарства. „Образовни пакети за учење о теми сексуалног насиља над децом“ израђени су како би постали „део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма“. Какав је ваш суд о овим материјалима?
– Погледала сам програме које сте ми послали, које су у Србији покушали да убаце у систем. Тим програмима се деца тренирају за домаће и интернационалне предаторске мреже. У исто време, пропагандни образац налаже да се у медијима говори о злостављању деце у породици. То је уобичајена мантра.
Овде је довољно знати да деца имитирају понашање које посматрају – или бар понашање које им је представљено као нормално и прикладно. Програмирање попуњено појмовима који им се сервирају у васпитно образовној форми ће имати тенденцију да произведе децу по мери Новог светског поретка. Најгоре што можете детету да урадите је да му у мозак убаците слике са сексуалним садржајем и то подржите ауторитетом васпитача, учитеља и наставника.Када се детету говори о сексу и када му се сервирају слике и постављају питања типа: „Да ли желиш да те додирују“? „Где желиш да те додирују“ – дете се осећа уплашено. Оно осећа да таква питања не би требало да му се постављају и испуњава га мешавина великог узбуђења и страха. Педофилски монструми, постављени на руководеће позиције управо то стање код деце желе да изазову широм света, јер је то стање које сексуални первертити и садисти обожавају – мешавину страха, срамоте и секса.
Др Џудит Рајсман (Judith Reisman) је аутор књига: „Меки порно игра грубу игру“ (1991); „Кинси, Секс и превара“ (1990); „Кинси, Злочин и консеквенце“ (1998, 2000, 2003); „Слике деце, злочина и насиља у Плејбоју, Пентахаусу и Хустлеру“ (1986, 1989, 1990); „Сексуална саботажа: Како је један луди научник покренуо епидемију корупције и заразе у Америци“ (2010). Др Рајсман је своју каријеру посветила вишедеценијском истраживању процеса током кога је сексуалност постала моћно оружје за форматизацију човека по мери моћних интереса. Њена истраживачка мисија усмерена је на излагање, декодирање и борбу против модела сексуалности чији је научни утемељитељ био Др Алфред Кинси (Alfred Kinsey) на чијим је студијама: Сексуално понашање мушкарца (1948) и Сексуално понашање жена (1953) засновано функционисање сексуално-индустријског комплекса као едукационо-порнографско-хомосекслуално-фармакоиндустријског гиганта који умрежен и опремљен методама, техникама манипулације, контроле и форматизације појединаца, народа и држава, беспоговорно намеће свој модел света, орвелијански називајући апсолутну, тоталну и тоталитарну неслободу, контролу и инжињеринг – људским правима и слободама.
