2. aprila 1999. avioni NATO alijanse bombardovali su selo Nogavac kod Orahovca. U ovom krvavom napadu ubijeno je petnaestoro dece, među kojima čak četiri bebe. Najstarija žrtva bio je starac od 83 godine!
Svedok ovog stravičnog masakra ispričao je još davno da je ostao u Nogavcu do 2. aprila 1999. godine, kada ga je oko 02:00 časa probudio zvuk aviona u niskom letu. NATO avion je bombardovao Nogavac i zapalio ga. Neke kuće su se srušile a ljudi su se krili u podrumima. Nekoliko ljudi je ranjeno. U kući u kojoj je bio i svedok, srušio se krov i polupana su stakla na prozorima. On nije video avion jer je tada bio mrak, ali je čuo snažnu buku i video da iz aviona dopire jaka svetlost i vatra. Svedok je ispričao kako je od 24. marta svake noći viđao NATO avione kako obleću iznad Orahovca. Meštanka sela Nogavac je neposredno nakon zločina izjavila: "NATO avioni su ceo dan obletali pa nas zasuli bombama, ljudi su živi izgoreli...".
Spasoju Smiljaniću, koji je 1999. godine bio komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane VJ, pokazan je video-insert koji je snimila Radio-televizija Srbije, koji prikazuje razaranje usled bombardovanja Nogavca. Smiljanić je, na osnovu štete, zaključio da je moralo biti upotrebljeno oružje s visokim pritiskom, koje stvara visoki nadpritisak i eksploziju velikih razmera, kao što je aerosolna bomba ili rasejavajući projektil poput kasetne bombe. Posvedočio je da se na video-insertu vidi raketni motor rakete HARM 88, koja je, po njegovom mišljenju, zajedno s drugim oružjem upotrebljena za nanošenje štete.
Božidar Delić, kome je pokazan isti video-insert, posvedočio je avioni VJ nisu mogli da uzlete budući da je NATO imao apsolutnu premoć u vazdušnom prostoru. Delić je istakao da je 2. aprila 1999. godine ujutro, avijacija NATO bombardovala Nogavac i da je odreñeni broj kuća uništen, da je mnogo civila poginulo, a da su ranjeni lečeni u prizrenskoj bolnici.
Iako su pojedini albanski političari pokušali da prebace ovu odgovornost sa NATO alijanse na Vojsku Jugoslavije, pretresna veća su odbacila ovakve tvrdnje kao neistinite. Predstavnici NATO alijanse su više puta žrtve bombardovanja nazvali "kolateralnom štetom" te istakli kako su civilne žrtve nastale slučajno. Porodice žrtava su ogorčene što NATO vojnici i počinioci zločina i danas šetaju slobodno i mirno, oslobođeni baš svake odgovornosti za počinjene zločine
U napadu NATO alijanse na selo Nogavac ubijena su deca:
1. Adelina Beriša (1990)
2. Adthetar Beriša (1998)
3. Albulena Beriša (1990)
4. Dafina Beriša (1990)
5. Elhama Beriša (1998)
6. Lezie Beriša (1997)
7. Njomeza Beriša (1993)
8. Sahime Beriša (1998)
9. Šurtesa Beriša (1995)
10. Škipron Beriša (1987)
11. Valmira Beriša (1992)
12. Valon Beriša (1986)
13. Arian Krasnići (1995)
14. Valon Krasnići (1983)
15. Saranda Lezi (1987)
NATO agresor je za 78 dana ubio više od 2500 civila a među žrtvama je bilo i 126 dece. Na Kosovu i Metohiji je dejstva kasetnih bombi, od 2000. do danas je preminulo još oko 200 civila, pretežno Albanaca. Ove žrtve svakako treba pridodati žrtvama NATO agresije. Ginuli bi i Srbi, bez sumnje, na teritoriji koja je bombardovana ali su oni etnički očišćeni sa područja Kosova i Metohije još 1999. godine.
Važno je istaći da je NATO agresor ubio više od tri stotine Albanaca na Kosovu a među žrtvama je bilo 81 dete. Nakon završetka bombardovanja od zaostalih bombi je stradalo još oko dve stotine albanskih civila i dece. Mnogim Albancima na Kosmetu i danas je teško da govore o zločinima svojih saveznika pa se stoga ove komemoracije održavaju u medijskoj tišini a žrtve su prepuštene zaboravu. NATO je nesumnjivo počinio najstrašnije zločine nad albanskim civilima, mada se ni brutalni zločini OVK nad albanskim stanovništvom ne mogu zanemariti.
Нема коментара:
Постави коментар