Prvo obojeno jaje zove se čuvarkuća i ono se ostavlja na stranu i čuva do idućeg Vaskrsa. Postoji verovanje da ovo jaje ukućanima čuva zdravlje i imetak.
U nekim krajevima čuvarkuća se čuva do Đurđevdana, kada se potapa u vodu kojom se ukućani umivaju za zdravlje. U Makedoniji i na Kosmetu se tim jajetom, još vlažnim od boje, natrljaju lica deci uz reči - crveno jaje, rumeni obrazi. Pre farbanja jaja se mogu šarati.
Perom za pisanje na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, prilikom farbanja, na jajetu ostaju nacrtane bele figurice i slova. Na jajetu se obično piše HV-VV, što znači Hristos voskrese - vaistinu voskrese. Takođe se crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice, a često se pišu i imena ukućana. Šaranje je najpoznatije u prizrenskom kraju.
Jaje je znak života, a crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.
Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona, javljajući dolazak praznika nad praznicima. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima Hristos voskrese i Vaistinu voskrese! Taj pozdrav traje sve do Spasovdana, odnosno do Vaznesenja Hristovog, koji pada četrdeseti dan po Vaskrsu.
Kad se iz crkve dođe kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Zatim se peva vaskršnji tropar ili se naglas čita Oče naš i druge molitve.
izvor srbijuvolimo
Нема коментара:
Постави коментар