Древни Срби И Индија

Древни Срби и Индија
Писани трагови о Србима из Индије датирају хиљадама година, а у Европи од преко три хиљаде година. Један део популације се обрео ,мигрирајући преко Мале азије и Персије, чак до Индије где су оставили свој траг који се осети и дан данас. Рус Мораскин је писао да су Срби још у свом индијском краљевству били на највишем степену просвете и образованости, за то доба. Такође, Кинези су записали да су Срби напредовали у просвети и да је њихов цар Танца још тада издавао законе. Грчко-римски историчар Страбан каже за Србе из Каспијске Сербаније да су трговали још од доласка из Индије и да су на одећи носили злато.

О везама које имају древни Срби и Индија, сведоче многе речи, имамо заједничког претка са преко 100 милиона индијаца, који припадају владајућој касти у Индији, митологија, итд.

Лотус поза и свастика

Многи мисле да је свастика нацистички симбол, али не знају да је ово стари србски (словенски) симбол који су нацисти присвоји истраживајући аријевску расу. А многи, са друге стране за лотус позу кажу да је то турско седење…

Ово су мање познате чињенице, па ћу их ипак кратко споменути. Најстарији доказ лотус позе долази из мезолитских ископавања, Лепенски вир културе, данашње Србије (9.500 пне). Најстарији доказ свастике долази из Мезине, Украјине. Датира се у мање истом периоду као и ова сахрана (10 000 пне).
Међутим, постоји нешто запањујуће око ове украјинске свастике. У словенској митологији, дуго пре откривања овог објекта у облику птица, постојало је божанство које се зове Мајка Сва. Била је супруга Сварога,

Мајка Сва

чији је симбол Коловрат – две преплетене

Коловрат

свастике. Оба божанства имају слог „сва“ у својим именима док се каснији слог „тепих“ може односити на санскритски „рг“ што значи „похвале, сјај“, као у Ригведи.

Штавише, Мајка Сва је била птица. Птица са свастиком?

Древни Срби и Индија – Повезаност у санскриту и ведама

На санскрту, Веда значи „знање“. На многим словенским језицима, као што су чешки, словачки и пољски, ова реч има исто значење. Србска (словенска) реч за Бога је „Бог“, а богата особа је „богат“ и исте паралеле постоји на санскрту ријечом „Бхага“ што значи „Господ, Господар“, као и „богатство, просперитет“. Листа таквих когната је сувише дуга да је овде поменемо. Запањујуће је приметно, посебно када је реч о верским концептима.

На пример, хиндуистички концепт Моксхе и Сварга огледала у именима божанстава словенског пантеона – Мокоша и Сварога. Очигледно је да ове сличности не могу бити случајност. Они указују на чињеницу да и даље постоје неки драгоцени подаци о древним словенским уверењима у хиндуизму.

Исте паралеле постоје у хришћанству. По доласку у словенску земљу, пагански богови су постали светитељи, па је Индра, на пример, постала св. Андреа. Не, не ради се само о сличности имена. Једноставно речено – Индра је гром Бог, и као такав се односи на Јупитер римске митологије. Сада, у астрологији (западна сазвежђа су иста као у Индији) планета Јупитер влада сазвежђем Риба. И тако нам Библија говори да су Андреј (и његов брат ју-Петер) рибари. Исус је обећао да ће их чинити „ловцима човека“.
Чак и Андрејев крст донекле подсећа на облик сазвежђа Риба. Дакле, без постизања дубљих анализа у астрологији, сличности су заиста очигледне. Не постоји задовољавајуће историјско објашњење како је Индра завршила у хришћанству. Или зашто је дан овог светитеља толико популаран у словенским народима. О вези Светог Илије и Перуна смо већ писали, као и о другим везама Свети Вид И Световида.

Такође. словенска митологија се прожима и кроз египатску, и будизам, о чему ће бити посебни чланци.

Али, говорећи о Ведама, морамо споменути и три различите контроверзне књиге.

Прва која се зове „Словенско-аријске Веде“ наводно је стара хиљаду година (али је објављена пре само неколико деценија у Русији). Ова књига је чак довела до руске паганске цркве јингглизма.

Друга, под називом „Веда Словена“, је старија – датира из краја 19.века и наводно је компилација древних народних песама са подручја Бугарске и Македоније. Обе књиге поделиле су јавност у страственим присталицама и онима који их једнако страствено означавају као фалсификат. И док сам лично сумњам у аутентичност прве књиге, у случају „Веде Словена“, вреди споменути да садржи имена многих ведских божанстава, углавном Вишну (Вишњи или Све-вишни, у србском језику) и да је заиста написана на архаичном језику, у стилу сличном оригиналним Ведама.

Трећа, из краја касног 19. века, откривена је у старом манастирском рукопису. То је компилација од 345 песама од којих најмање 15 говоре о томе да су Срби у Индији (под именом Хиндустан и Инђија) које помињу и топонимима као што су Хинду Куш, Манхурија и Татарстан.

Језичке сличности између санскрита и србског (словенског) језика

Иако овим питањем треба да се баве лингвисти, не знам зашто то не раде, а смета им када се каже
србски а не српски али не говоре о томе зашто је промењен корен речи који је име једног народа. Измишљају се неки индо-европски језик, и слични бечко берлински термини.

Уопште није неуобичајено пронаћи сродне „индоевропске“ језике. Али када је реч о санскрту и србском, број сродника се уклапа у исправну књигу, а не на једноставну листу. Написаћу посебан чланак о вези између србског и санскрта а за овај чланак ево само неких примера:

Систем каста

Реч „каста“ долази из латиничних ријечи castus – (Чисто) и castitas – (морал, чистота), који су преведени у србски језик чист и честитост. Али иако је занимљиво зашто таква веза постоји између србског и латинског, то нам не говори ништа о Индији. У Индији је кастни систем назван „варна“, баш као и град у Бугарској, који неки бугарски аутори повезују и са хиндушким богом Варуна.

Штавише, стара србска реч којом говоре и даље на југу Србије, реч за рад – „работа“, уствари подразумева да рад ради роб – роб или раб, у зависности од изговора. Работа је заправо била обавеза роба, коју има да одради властелину у току године. Реч „робот“ долази из Чешке и има исту конотацију.

Не постоје докази да је древно словенско друштво имало систем сложеног гласа, али је врло вероватно да је постојала у многим пре-римским друштвима Европе. Келти и гали имали су Друиде у улози високих свештеника, као и робови и ратници. Њихово уверење у реинкарнацију можда је утицало на учење Питагоре, према неким ауторима.

Топоними

Постоје многи топоними широм словенских земаља која имају поклапања у Азији, док они не значе много на словенском језику и обрнуто. Већ сам поменуо бугарску теорију о етимологији Варне, али да бих избегао грешке, фокусираћу се само на регион који је познат, северни део Србије, на подручју Паноније.

Један од најочигледнијих топонима је град Инђија, који једноставно преводи у „Индија“. Не постоји службено објашњење за његово име чије прво помињање долази из 15. вијека. Када су откривене српске манастирске песме, неки аутори покушали су да повезују помињање Индије са овим градом, пошто неке песме такође називају Индијом као „Инђиа“. Међутим, ова теорија не објашњава одакле долази име града. Ни то не објашњава зашто друге песме помињу Хинду Куш и Манчурију.

Недалеко од Инђије је град Ченеи ​​који се огледа у Chenai, Индији. И недалеко од њега постоји град Кикинда, који се помиње у 15. веку, име које на српском не значи ништа, али подсећа на име древног краљевства Kishkindha.

У истом региону имамо и:

Хоргош – Упоредите са казахским градом  Khorgas, на граници са Кином.
Параћин (римски назив „Сармати“) – упореди са Parachinar, Афганистан
Чока, Србија – Choka, Индија
Пачир, Србија – Pachir, Афганистан
Бегеч, Србија – Два места звана Baghechi Багхецхи у Пакистану
Чуруг, Србија – Churugara, Индија (многи други)
Санад, Србија – Санад, Индија

Недалеко од Санада, у Србији, је место звано Богараш, недалеко од Санада, Индија је река Bhagirathi.
У Индији постоји и неколико градова под називом Bhagirath.

Ово је само мали узорак многих „чудних“ топонима са којима се свакодневно сусрећемо у Србији, а да не размишљамо заправо коју могу имати причу. Племена Сармата, а касније и Авара, заиста су некада успевала у овом региону, па није чудно што су напустили неку баштину. Једини проблем је што су „модерни“ српски историчари из неког разлога ову тему сматрали као табу.

Поставља се и питање цигана

Када кажем „Цигани“, не користим ову реч као пежоративну. Цигани значи неко ко долази из Египта, јер је то било популарно уверење у средњовековно доба. Дакле, чак и у средњем веку, била је загонетка како и када су ови људи стигли у Европу, а пре свега на Балкан. Они себе називају Ромима, који би могли бити везани за Римско царство чији су њихови преци вероватно били у једном делу, јер нема доказа о њиховој миграцији у новијој историји. Друга могућа етимологија би могла бити повезана са богом Рама.

Савремена генетика и језичка наука јасно указује да је њихово порекло у северној Индији, конкретније у региону Пунџаб. Па када су дошли овамо? Знамо да је Александар Велики отишао до Индије, из овог подручја Балкана. Али, према популарној епизоди грчке митологије, поновио је само оно што је Дионис направио неколико векова испред њега, прича која је Александру прилично позната. И о овоме смо писали у чланцима о Александру, Нино Белову, и Сербо Макаридову. Дакле зашто нема тезе да су они дошли са Александром, или пре њега Дионисом?

Али, опет, имамо доказе о племенима скита и сарматаца, чија се империја једном протезала од северне Индије до Балкана, много пре Александра. Заправо људи у северној Индији тврде да су потомци
Индо-скита до данас. Познати је као Јатс. И о овоме ће бити посебан чланак, сада ћу само поменути да они имају бељу кожу, необичну висину за Индијце и плаве очи, као наследство Аријеваца. Према другима, из Гетс или Готхс-а (Гети, Готи) претпоставља се да су исте речи као Јат.

Штавише, преко 70% Брахминова (највиша каста у хиндуизму) припада Р1а1 хаплогрупи према генетичким истраживањима представљеним на Еупедиа. Ова „сарматска“ хаплогрупа је сада најдоминантнија у Пољској и Србији. Одакле њима иста хапло група као и нама?

Дакле, у закључку имамо људе из Индије који живе на Балкану већ хиљадама година, и имамо људе у северној Индији који прате њихово порекло на Балкан и нема званичне научне теорије да то објасни!?

Не знам за вас, али сматрам да је све помало бизарно.

Чланак је преведен, са ситним допунама, са сајта cogniarhae, и аутор очигледно не зна за неке наше историчаре који су ово објаснили, много пре појављивања генетских истраживања хаплогрупа Кљосова,као и нека нова истраживања као што су рецимо гроб Нино Белова, и Камен у Ксантосу.
Такође вероватно не зна ни за нашу изреку „причај срБски да те цео свет разуме“. Али ми који смо упућени у теме лажног досељавања словена,  разумемо ове ствари много боље, јер се многе чињенице поклапају у логички мозаик. Тај логички мозаик се лажним историчарима свакога дана распада све више, и убеђен сам да ће истина коначно угледати светлост дана, а то је да смо ми срби најстарија бела раса на свету.
Да ли вам и даље делује превише амбициозно теза да смо ми Срби најстарији народ на свету? Па неко мора да буде најстарији, зашто то не би били ми Срби? На то упућује, и генетика хаплогрупа, и најстарији календар, најстарије писмо, најстарија словенска митологија коју садрже све друге митологије и религије итд. Званични „научници“ немају објашњења за многе ствари, или имају неку искривљену причу која све мање држи воду,  а у прилог поменутој тези о забрањеној историји све више доказа излази у различитим областима науке. Проблем је у томе што се „мејнстрим“ научници и историчари не баве својим послом поштено. Па ево почели су и страни истраживачи да пишу идниректно о томе.
А ви и даље нас нападате да пишемо глупости?

 izvor:srbskenovine