ОЈ, БОГА ТИ, ШАЈКА ПТИЦО! Шајкача је много више од обичне капе, а да ли ви знате њено порекло и суштину?

Whenever dangerous and difficult times come, shacks come back into fashion. Hats and caps then sink into oblivion for a while.The shajkača, which is an everyday, indispensable part of the national costume in peacetime, is the only cap in the world, which turns into a mandatory part of the uniform overnight in wartime. That's why Serbs, even in times of peace, always act as if they are a bit at war!

No matter how smart and informed he is, a foreigner who does not know the origin and essence of šajkača will never understand Serbs. Namely, the sajkača is much more than a simple cap: it is a form of defiance, courage, tenderness and spite.

For several centuries, it has protected Serbian heads from natural calamities and war defeats, representing a sacred link with the past - a link with life. What a cap it is, the best evidence is that the cap is not taken off for anyone in the world, except for the Lord God in the church!You eat and work with it, and when a person falls asleep, it is applied to the face to protect against annoying flies and create an artificial night.

Oh, my God, hawk bird! - our people sing.

Not a single cap in the world is able to reveal the character and mood of the person who wears it at first glance! Bruised on the eyebrows, as in the famous "Scout" war photo, the sajkača is a sign of caution and danger, and also reveals the nature of its owner.

Накривљена на једно уво, одаје његово бећарско расположење, склоност пићу и лумповању, спремност да се препусти претераним осећењима, обести и дерту. Забаци ли је власник на потиљак – ето скривеног кабадахије или човека у недоумици, који се спрема да обави неки претежак посао. Превелика шајкача, која пада на клембаве уши говори о небризи власника који је дигао руке од себе, о мирењу са неимаштином и наилазећом бедом.

Боже, каквих ли све шајкача нема у Србији! Изгужваних, ознојених, улепљених, избледелих од киша и ветрова, жеге и снега; нових, новцијатих (које се носе на слављима или из пркоса), дрчних и усправних, што на главама стоје изазивачки и оних, скљоканих од туге и жалости, које покривају главу попут слетеле утучене птице уморних, сивих крила…