Србија се већ дуже време налази међу три најзагађеније земље у Европи

 

Фото/Илустрација: Ужице у смогу

Србија се већ дуже време налази медју три најзагађеније земље у Европи, а ове године ће од загађења умрети двоструко више људи него од корона вируса, изјавио је Марко Вујић из Центра за еколошку политику Факултета политичких наука.

У интервјуу агенцији Бета, Вујић је казао да према индексу загадјености ваздуха, Србија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина емитују више загадјења из својих термоелектрана него свих осталих 46 европских земаља заједно.

„Кад се гледа статистички, ми смо по загадјењу ваздуха на првом месту у Европи, БиХ је друга, а Северна Македонија је на трећем месту“, рекао је Вујић.

На питање шта показују мерења загадјености ваздуха у последњих месец дана, Вујић је казао да специјализовани сајтови говоре да је Београд један од најзагађенијих градова на свету.

„Медјутим, у многим мањим градовима је гора ситуација него у Београду. У Ваљеву имамо 175 дана годишње када је загадјеност ваздуха већа од дозвољене. У том граду је загадјеност пет пута већа него што је то прописано законским нормама“, казао је Вујић.

Он је навео да је загађеност ваздуха изузетно велика и у Ужицу, Нишу, Бору, Обреновцу, Лазаревцу, Краљеву, Смедереву.

Вујић истиче да је загадјеност највећа у јутарњим и вечерњим часовима, и да у тим периодима градјани удишу чадј и ПМ10 и ПМ2.5 честице које су веома опасне по здравље људи.

„Те невидљиве честице улазе у све ћелије организма и узрок су најтежих обољења. Ми сада удишемо честице угљен-диоксида, сумпор-диоксида, угљен-моноксида, метана, тешких метала и због тога нам је здравље прилично угрожено“, рекао је члан Центра за еколошку политику ФПН.

Вујић је нагласио да према подацима Светске здравствене организације у Србији сваке године од последица загађења ваздуха премине 6.500 људи.

„Дакле, ове године ће најмање двоструко више људи умрети због загађеног ваздуха него од последица ковида-19, али држава, као и годинама уназад, неће предузети ниједну превентивну меру“, оценио је он.

На питање Бете зашто држава преко медија не информише грађане о загађености ваздуха, Вујић је казао да свака власт покушава да прикрије негативне последице свог деловања.

„Министарство екологије не објављује те податке, али их има на сајту Агенције за заштиту животне средине. Међутим, Агенција је у последњих неколико дана покушала да прогура ново квалификовање квалитета ваздуха, тако што су подигли нивое загађења„, казао је Вујић.

Навео је да је Агенција за заштиту животне средине ниво загадјености подигла са индекса 40 на концентрацију 55 ПМ2.5 честица.

„Одлучили су да реше проблем загађења тако што су повећали дозвољену концентрацију отровних честица у ваздуху„, објаснио је Вујић.

Према његовим речима, власт је овим потезом покушала да дезинформише становништво Србије о загадјености ваздуха.

„Добро је што су се ипак предомислили, јер је морала да се промени Уредба о мониторингу ваздуха. Они то ипак нису смели да озваниче јер би таква одлука у Бриселу наишла на оштру осуду“, објаснио је Вујић.

Додао је да би било апсурдно и неозбиљно спуштати стандарде квалитета ваздуха у најзагађенијој земљи у Европи.

На питање Бете какав је однос надлежних према загађености животне средине, Вујић каже да у последњих 30 година ниједна власт није показала интересовање за очување животне средине.

„Нико није схватио да је то инвестиција у здравље људи. Србија је прилично добро стандардизована када је у питању животна средина, али се прописи апсолутно не примењују“, рекао је.

Вујић је подсетио да је до пре неку годину Србија имала једно министарство за енергетику и заштиту животне средине, што је, како је рекао, био „противприродни блуд“.

„Имали смо министра који је кроз енергетику загађивао животну средину, а истовремено се, кобајаги, залагао за очување животне средине“, рекао је Вујић.

Истакао је да је учинак претходног министра екологије Горана Тривана више него симболичан, а да је нова министарка Ирена Вујовић „енигма“, јер још није посетила ниједно место у коме градјани трпе последице због загадјености животне средине.

Извор: Бета

(ŠOK FОТО) ČLАNОVЕ VLАDЕ SRBIЈЕ „VАKCINIŠЕ“ ISTI ČОVЕK, KRIJUĆI PRSTIMA „SADRŽAJ“ VAKCINE- VULINА PRЕKО RUKАVА!

Vаkcinu su prеthоdnih dаnа primili pојеdini člаnоvi Vlаdе, а оnо štо јаvnоsti niје prоmаklо јеstе dа је svаki put vаkcinаciјu оbаvlјао isti mеdicinski tеhničаr.

– Čоvеk оd pоvеrеnjа…tеhničаr kојi dаје vаkcinе оsоbаmа sа fоtоgrаfiја. Ili rаdi 24 sаtа, nе mоžе dа sе prоmаši njеgоvа smеnа.

Kisić, Kоn, Brnаbić, Vulin imаli su izglеdа pоsеbаn trеtmаn kаdа su primаli vаkcinu, јеr је sе dа svе prоđе bеzbrižnо pо njih, pоbrinuо sаmо јеdаn čоvеk.

Оn је primеtni tihi јunаk nа svаkоm snimku vаkcinisаnjа člаnоvа Vlаdе, tе sе pоstаvlја lоgičnо pitаnjе dа li pоlitičаri imајu svоg VIP tеhničаrа ili sе zаdеsiо bаš оvаkаv rаspоrеd smеnа nа „Тоrlаku“.

Јаvnоst је, mеđutim, pоrеd kоnstаntnоg аngаžmаnа imаlа zаmеrkе i nа njеgоvu tеhniku vаkcinisаnjа. Nајvišе sе pоlеmikа vоdilа оkо tоgа kаkо је Vulin primiо vаkcinu „prеkо rukаvа“.

Štо bi rеkli tеоrеtičаri zаvеrе, tеhničаrа su аngаžоvаli zаtо štо imа lаku ruku ili zаtо štо pоstојi nеkа vrstа tајnе kојu znајu sаmо visоki zvаničnici i оvај čоvеk.

(direktno.rs) 

KAKO ĆEMO PUTOVATI U 2022?! Pandemija donosi nova pravila i nove cene, a umesto vize sada bi prvi uslov mogla da bude vakcina

Kada ćemo ponovo putovati bezbedno i kako će nam izgledati odmori u ovoj godini? Iako početak vakcinacije obećava i liči na "svetlo na kraju tunela", na ovo pitanje ni danas niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Neizvesnost u pogledu putovanja se nastavlja, ali je istovremeno poznato nekoliko važnih činjenica.

Neke okolnosti možemo i pretpostaviti.

U najkraćem, međunarodna putovanja mogla bi da budu prilično depresivna, sa čitavim spiskom pravila o kojima smo do sada samo čitali; u mnoge zemlje neće biti moguće ući bez "kovid pasoša", neke će čak biti i zabranjene za turiste, maske ćemo i dalje nositi, a u nekim državama zbog kazni, plašićemo se i da ih skinemo. Izbegavaćemo i druženja na odmorima, ali i bazene u hotelima, nećemo moći ni da putujemo u baš sve zemlje jer će mnoge ostati zatvorene...

S druge strane, domaća putovanja bi dodatno procvetala, seoska domaćinstva zarađivala kao nikada do sada, a kanjon Uvca bi bio najčešća pozadina za selfi. Poslovnih putovanja i dalje neće biti, a onlajn sastanci ostaće ključni za donošenje odluka. Teško će biti održavani i sajmovi i velike konferencije i sve će to i dalje biti u onlajn svetu, na Zoom i raznim drugim aplikacijama.

Dobra vest za one koje budu leteli jeste da će to biti velikim udobnim avionima i da će aviokompanije, one male, zbog ograničenog prostora, jednostavno izbegavati. Loša je istovremeno, da bi letovi koji su još uvek jeftini, u sezoni mogli da budu skuplji.

No, krenimo redom.

Aleksandar Seničić, predsednik JUTE, ocenjuje da je jako teško predvideti kako ćemo putovati u 2021. godini, ali da se može pretpostaviti da neće biti povratka na staro.

"Putovanja u 2021. godini su najveća nepoznanica i najveća prepreka za planove, kako samih turističkih radnika, tako i putnika. Treba očekivati protokole za ulazak u određene zemlje, daleko veću bezbednost u objektima, kao i zahteve za potpuno drugačijim ponašanjem putnika", navodi Seničić.

FOTO: TANJUG/TANJA VALIĆ

Kuda na more?

Od pregovora na međudržavnom nivou i eventualnog dogovora Srbije sa jedne strane i zemalja poput Grčke, Crne Gore i Bugarske s druge, zavisiće da li ćemo, gde i kako ove godine moći na more.

Za ulazak u Crnu Goru više nije potreban PRC test. Za ulazak u Tursku i Egipat test je obavezan. Što se tiče ulazaka iz Srbije na Kipar, trenutno je potreban negativan PCR test sa rezultatom ne starijim od 72 sata. Kiparske vlasti, inače, redovno ažuriraju spisak zemalja koje su kategorizovane prema epidemiološkoj situaciji.

"Kiparski model je dobar, ali primenjiv samo za putovanja avionom. Mi u okruženju imamo još dva načina za odlazak turista - individualno, automobilom, i grupno, autobusom. To bi mogli biti slični uslovi, poput PCR testa, ili ako bude bolja situacija onda bez testa, ali sa uzorkovanjem na licu mesta. To je sve stvar dogovora i mi smo dali svoje predloge i inicijative", objašnjava Seničić.

Među omiljenim destinacijama srpskih turista trenutno je najproblematičnija Grčka. Razgovori na visokim nivoima između Srbije i Grčke traju veće neko vreme, a pre neki dan je dozvoljen slobodan ulazak vlasnika srpskih turističkih agencija u ovu mediteransku zemlju.

Cene karata koje su početkom pandemije najpre značajno pojeftinile, kasnije su se vratile na stari nivo, uz smanjene kapacitete aviona. Trenutno se iz Beograda za Tivat može leteti za stotinak evra, a dvadesetak evra više košta karta do Atine i Istanbula. Do Antalije se iz glavnog grada Srbije avionom može stići za nešto više od 200 evra.

Dobra vest za one koje budu leteli, je da će to biti velikim udobnim avionima i da će aviokompanije, one male, zbog ograničenog prostora, jednostavno izbegavati.

FOTO: TANJUG/RADE PRELIĆ

Putovanja po Srbiji

Hotelijeri ne očekuju da će cena smeštaja značajno da poskupi, baš kao ni boravak u privatnom smeštaju, ali ako pojedini hoteli odluče da je za boravak neophodan negativan test na koronu, to bi moglo da znači dodatnih 9.000 dinara po osobi, koliko od nove godine koštaju PCR testovi na zahtev. To i nije tako mala suma, jer bi četvoročlana porodica morala da plati dodatnih 36.000 dinara, ne računajući trošak vremena i čekanja u redovima za testiranje.

Ako trenutno želite da rezervišete letovanje u predsezoni na Zlatiboru, cene se kreću od najmanje 200 evra za 10 dana u privatnom smeštaju do 600 evra u hotelima sa četiri zvezdice. Na Kopaoniku su slične cene, pa se apartmani mogu iznajmiti za 250 do 300 evra, dok boravak u hotelima trenutno košta između 600 i 900 evra.

U Vrnjačkoj Banji tročlana porodica u maju može dobije smeštaj u apartmanu za deset dana za 200 do 350 evra.

Kovid pasoši

Informacije o tome da li je neko preležao koronu, da li je i kada radio PCR test i da li je primio vakcinu mogle bi uskoro da se nađu u takozvanim "kovid pasošima".Pojedine svetske avio-kompanije već su najavile uvođenje "kovid pasoša" kao uslov za let u budućnosti. Tako je australijski "Kvantas" naveo da će vakcinacija protiv kovida biti obavezna za sve njene međunarodne putnike, ali se razmatra uvođenje istog uslova i na domaćim letovima.

FOTO: TANJUG AP/LAURENT GILLIERON, TANJUG/ZORAN ŽESTIĆ, PINK.RS

O načinu funkcionisanja "kovid pasoša" za sada postoji više opcija, a najrealnija je aplikacija koja bi bila povezana sa zdravstvenim sistemima i funkcionisala putem skeniranja koda koji bi sadržao podatke o putniku – rezultate testiranja ili potvrde o vakcinisanju, kao i planove za putovanje.

Ovde se postavlja još jedno pitanje – da li će zemlje uslovljavati ulazak na svoju teritoriju time da putnik bude vakcinisan tačno određenom vakcinom. Na primer, EU za sada priznaje vakcine dva proizvođača, Fajzera i Moderne, pa je upitno da li će građani Srbije koji se budu vakcinisali ruskom ili kineskom vakcinom moći da putuju u zemlje EU. 

У Америци се рекламира усвајање деце из Србије: Дођеш у Србију, одабереш дете и водиш га!

 

Процес усвајања, наводно, траје од 18 до 24 месеца и потребна је само једна посета Србији

Једна организација регистрована у Бирминхаму, највећем граду у америчкој савезној држави Алабами, посредује у процесу усвајања деце. На њиховој интернет страници лифелинецхилд.орг је понуђено неколико држава из којих се може усвојити дете. Међу њима су Македонија, Бугарска и Србија.

Kада се кликне на квадратић са именом земље отвара се прозор са оскудним информацијама, али када се стигне до ценовника, види се детаљна листа држава.

Ту се налазе и сви услови усвајања деце, рокови и колико то кошта. За Србију пише да је укључена у програм од 2015. године и да је из те земље дозвољено усвајање деце узрасти од 1 до 15 година старости, а да је надлежан орган Министарство за рад и социјалну политику.

Поред тога, пише да процес усвајања траје од 18 до 24 месеца, да је потребна само једна посета Србији, а да није одлучено да ли ће након усвајања држава вршити надзор, али посета Србији је једино што је поред новца потребно испунити.

Наведено је и то да ће онај ко намерава да усвоји дете из Србије морати да одвоји 40.459 долара или 33.000 евра. Исти је износ и за децу из Македоније. Од те суме, за агенцију иде 12.000 евра, за трећу страну (није назначено коју) скоро 13.000 евра, а за путне трошкове 8.000.

Табела са ценама деце по земљама, цифре су изражене у доларима;

Осим Србије и Македоније, од балканских земаља у овај програм је укључена и Бугарска.

Представљајући се као потенцијали усвојитељ, новинар скопске Телевизије 24 послао је питање тој организацији из Алабаме интересујући се да ли се заиста дете добија за две године, да ли може да се бира пол, узраст и боја косе, и да ли дете долази од родитеља или социјалних служби.

– Иако имамо породице у Македонији, још увек немамо завршено усвајање. Још не знамо тачне детаље за путовање и сусрет. Можемо да потврдимо да су родитељска права раскинута и да су деца легално доступна за усвајање. Свакако да можете бирати узраст, пол и медицинске потребе – пише у одговору lifelinechild.org.

Телевизија 24 се обратила и Министарству за рад и социјалну политику, одакле одговор тек очекују, а на достављена питања МУП-у нису добили конкретан одговор да ли су активности које нуди организација из Алабаме легалне у Македонији.

– Обавештавамо вас да надлежне организационе јединице у МУП до сада нису добиле пријаву и није регистрован ни један случај усвајања деце са територије Македоније преко интернет странице од стране одређене америчке организације – пише у одговору, уз назнаку да ће МУП допунски истражити активности те организације у Македонији.

Новчани изос који је дала инострана агенција највероватније се односи на финансијске импликације које усвојитељи треба да подмире у САД, истичу из Министарства. Према Хашкој конвенцији, финансијска добит од усвајања је забрањена, а ако се за њу дозна, надлежан орган има обавезу да то одмах одмах пријави централном државном органу.

ОРГАНИЗАЦИЈА ПОВЕЗАНА СА ЦРKВОМ

На интернет страници организације из Алабаме се наводи да су активности повезане са црквом, али није речено којом. На прилично је јасно на основу података о проценту протестантске популације која је наведена за Србију, да је реч о некој од многобројних протестантских деноминација у Америци. У делу циљеви и мисија организације стоји: “Усвајање је прекрасна слика јеванђеља на земљи које нас усмерава назад ка Богу.

У псалму 68, Давид нам казује да Бог смешта усамљене у породице. Верујемо да је усвајање начин на који Бог породицама даје ранљиву децу која треба да знају љубав породице и љубав Христоса”.

Поменута америчка организација нуди подршку и бременим женама које желе да се одрекну мајчинства, а посредује и у донаторским активностима за децу из трећих земаља.

izvor:https://vidovdan.org

Vakcinacija da bude obavezna uz jasnu strategiju imunizacije

Kada smo krenuli sa organizovanim delovanjem u okviru „Ujedinjenih protiv kovida“ (UPK), shvatao sam, donekle, strah kod kolega pri potpisivanju peticije imajući u vidu gde živimo.

 

Foto: Screenshot/Youtube/Ujedinjeni Protiv Kovida

Verovao sam da je tih 3.000 lekara koji su se odvažili da stave svoj potpis na peticiju, iako tek nešto više od 10 odsto lekara u Srbiji, ipak više nego dovoljno da zaštiti obraz lekarske profesije u ovoj zemlji. To i dalje mislim.

U dnevnoj komunikaciji sa kolegama i prijateljima iz UPK analiziramo stanje na terenu u našem zdravstvu. Naročito smo zabrinuti brojem preminulih zdravstvenih radnika! Stravično deluju, sada već svakodnevne, informacije o novim preminulim kolegama. Dnevno dobijamo i poruke od kolega na terenu koje jasno ukazuju na stepen iscrpljenosti i očaja u kome se trenutno nalaze.

S druge strane od brojnih kolega koje su se „sklonile“ u inostranstvo dobijamo podatke o situaciji u njihovim sredinama. Tako naš potpisnik i vrstan pulmolog koji radi u Sloveniji kaže da tamo nema niti jednog kolege preminulog od posledica kovida 19 među radno aktivnim lekarima.

U Hrvatskoj je slična situacija. Ti podaci najbolje govore koliko su ispred nas zdravstveni sistemi u tim, nama susednim, državama. Kod nas statistički podaci ukazuju na izrazito povećanje broja preminulih građana u odnosu na desetogodišnji prosek čak i kada se među preminule uračunaju i građani za koje je potvrđeno da su preminuli od posledica kovida.

Svi ti prekobrojni preminuli građani se mogu smatrati kolateralnim žrtvama kovida, odnosno nefunkcionalnog zdravstvenog sistema obzirom na neadekvatnu zaštitu non-kovid pacijenata.

Imam utisak da bih beskrajno mogao da nabrajam našu crnu statistiku, ali ono što me je totalno porazilo je nedovoljan odziv kolega na planiranu vakcinaciju.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je i podela na one građane koji hoće da prime američku ili rusku vakcinu. Sa velikim žaljenjem stičem utisak da su ljudi sa agendama poput kolege Nestorovića, antivaksera i raznih politikanata dosta dobro sproveli svoj zadatak i dodatno sludeli javnost u pogledu vakcinacije.

Iskreno, lično smatram da vakcinacija protiv kovida mora biti obavezna uz jasno razrađenu strategiju imunizacije stanovništva po kategorijama i u skladu sa preporukama proizvođača vakcine.

Smatram da su vakcine odobrene od strane Američke i Evropske agencije za lekove apsolutno bezbedne i svrsishodne. U protivnom bojim se da nam se smeši još jedna izgubljena godina i mnogo izgubljenih života.

Ako se ovo ludilo nastavi, bojim se da će se ponovo odvažiti razni vračevi poput vlasnika televizija da siđu u narod da ga leče, a da će direktori bolnica te iste morati ponovo ponizno da sačekuju dok im isti stavljaju vizire na glavu i edukuju ih kako se nosi zaštitna oprema. Tada, bojim se, neće biti ni ovih 10 odsto odvažnih „UPK“ lekara u Srbiji.

I da podelim jednu lepu vest za kraj. U prethodnih sedam dana dvoje meni dragih prijatelja i kolega sa studija na svet je donelo dve male „UPK“ prinove, malu Dunju u Roterdamu i malog Josifa u Ljubljani.

Nadam se da ćemo uspeti da stvorimo društvo u kome će ova deca kao i mnoga druga poželeti da se sa roditeljima vrate i bezbrižno žive u Srbiji.

izvor https://www.danas.rs/

UDARNA VEST: Pravni tim tuži državu Srbiju zbog vanrednog stanja, maski, prisile, torture – IMA DA PLATE SVIM GRAĐANIMA – ŠOK VIDEO

 

Advokat Milan Bosika je kazao da pravni tim, na čijem je čelu, sprema tužbu koju će podneti Međunarodnom sudu protiv države Srbije i nadležnih državnih organa zbog, kako je rekao, protivzakonitog i protivustavnog uvođenja vanrednog stanja.

Bosika je objasnio koja prava su prekršena građanima Srbije u toku trajanja pandemije.

On je istakao da će se srpski avokati pridružiti tužbi svetskih pravnika iz Nemačke, Amerike, Italije , Francuske i Hrvatske.

Bosika je govrio o nošenju maski i kaznama za iste, za koje tvrdi da su nezakonite, zabrani dočeka Nove godine, kao i o posledicama na psihološko stanje građana Srbije izazvano pandemijom virusa korona.

Ko sve može da tuži državu, kakve će odštete biti i ko će i kako moći od građana da ih naplati kada postupak, za koji je ubeđen da će biti rešen u korist građana, a na štetu onih koji mere uvodili bude završen, pogledajte u intervju koji sledi.

VIDEO:

izvor : Webtribune.rs

Pečat kneza Strojimira

Pečat kneza Strojimira

Pečat kneza Strojimira, iz druge polovine IX veka, predstavlja najstariji materijalni dokaz o postojanju srpske države na Balkanskom poluostrvu.

Izrađen je od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, visine 1,9 cm, prečnika 1,35 cm i ukupne mase od 15,46 g. Na njegovoj prednjoj strani se nalazi dvostruki krst u krugu perli, oko koga je ispisano: „Bože pomozi (ispisano grčkim pismom) Strojimiru (Stroimir, ispisano grčkim pismom)“. Strojimir, koji se na pečatu spominje, identifikuje se sa istoimenim srednjim sinom kneza Vlastimira (oko 830 — 851), koji se smatra tvorcem srpske države, pošto je on prvi srpski vladar na Balkanskom poluostrvu o kome ima nekih podataka.

Podaci o samom Strojimiru su još oskudniji i svode se na spominjanje u spisu „O upravljanju Carstvom“ vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita (913 — 959), nastalog sredinom X veka. Iz njih se može izvući zaključak da je on, kao srednji Vlastimirov sin, nakon očeve smrti jedno vreme upravljao delom države kao udeoni knez. Sam pečat je za 16.000 (20.000 sa provizijom) evra kupljen 11. jula 2006. godine na aukciji u Nemačkoj i danas se nalazi u sefu Istorijskog muzeja Srbije.

Pečat kneza Strojimira na aukciji

Pečat kneza Strojimira se pojavio pod brojem 281 na 150. aukciji nemačke firme „Gorni i Moš“ koja je održana 11. jula 2006. godine i na kojoj je bilo ponuđeno 734 objekta koji su okarakterisani kao Antička umetnost. Pre aukcijske ponude, pečat se nalazio u jednoj privatnoj nemačkoj kolekciji, tako da je nemoguće utvrditi njegov put.

Svega tri dana pre same aukcije, ruske kolege su obavestile docenta dr Đorđa Jankovića, šefa Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednika Srpskog arheološkog društva, da pečat postoji i da je ponuđen na prodaju. On je nakon toga o tome izvestio direktora Istorijskog muzeja Srbije Andreja Vujnovića, nakon čega su poslali dopise predsedniku vlade republike Srbije Vojislavu Koštunici i ministru kulture Draganu Kojadinoviću, koji je odmah o tome obavestio konzulat Srbije u Minhenu.

Vicekonzul Srbije Nikola Marković je uspostavio kontakt sa akcionarskom kućom i od njih je dobio obaveštenje da su bugarski kolekcionari odmah ponudili 15.000 evra za pečat, ali je on ipak iznet na aukciju pošto je srpska strana pokazala zaiteresovanost, s tim što je njegova početna cena umesto propisanih 6.500 evra podignuta na 15.000 evra.

Na samoj aukciji pečat je dostigao cenu od 16.000 evra po kojoj je prodat vicekonzulu Srbije, a njegova ukupna cena sa provizijom aukcijske kuće je iznosila 20.000 evra.

Poreklo i vreme nastanka pečata

Na osnovu natpisa na pečatu, da se zaključiti da je pripadao knezu Strojimiru i da je nastao u drugoj polovini IX veka. Napravljen je u nekoj od vizantijskih carskih zlatara u Solunu, Atini ili Carigradu. Postojanje pečata samo po sebi dokazuje da je u ondašnjoj Srbiji postojala administracija, arhiva i pridvorska kancelarija koje su karakterisale jednu državu. Prisustvo dvostrukog krsta na pečatu, ukazuje na činjenicu da je njegov naručilac bio hrišćanin, a  na osnovu njega može se pretpostaviti da su i njegovi preci bili hrišćani, što je protivno dosadašnjem shvatanju da su srpski knezovi primili hrišćanstvo između 867. i 870. godine, pošto se tada među rođenim prinčevima (mlađi Mutimirov sin Stefan i Gojnikov sin Petar) po prvi put javljaju hrišćanska imena.

Strojimir Vlastimirović

Strojimir je bio srednji sin kneza Vlastimira, koji je vladao prvobitnom Srbijom na Balkanskom poluostrvu i uspeo da je odbrani od bugarskih pokušaja da je zauzmu. Nakon njegove smrti, vrhovnu vlast je preuzeo njegov najstariji sin Mutimir (851 — 891), dok su mlađi sinovi Strojimir i Gojnik dobili delove države na upravu, kao udeoni knezovi. Bugari su pokušali da iskoriste promenu na srpskom prestolu i ponovo su napali Srbiju. Međutim i ovog puta njihov napad je odbijen združenim snagama sva tri brata, a o težini njihovog poraza najbolje svedoči činjenica da je u borbama zarobljen sin bugarskog kana Borisa (852 — 889) Vladimir (889 — 893) sa dvanaest najvećih velikaša.

Odnosi među braćom su se vremeno pogoršali i došlo je do borbe oko vlasti, iz koje je kao pobednik izašao Mutimir. On je uzeo svu vlast za sebe, dok je mlađu braću sa porodicama poslao u Bugarsku kao taoce, zadržavši kraj sebe Gojnikovog sina Petra (892 — 917). Tokom boravka u Bugarskoj, Strojimirovog sina Klonimira je bugarski kan Boris oženio jednom plemenitom Bugarkom i on je u braku sa njom dobio sina Časlava (927—posle 950), koji će kasnije postati najveći vladar Prvobitne Srbije. Ne zna se kada je umro, ali je to bilo sigurno pre 897. godine, kada je njegov sin Klonimir pokušao da potisne Petra Gojnikovića sa vlasti. 

AMERIČKI NOVINAR OBJAVIO SAKRIVENI IZVEŠTAJ UN! BOMBARDOVANJE SRBIJE IMA UŽASNE POSLEDICE! To je nezapamćen ratni zločin... Šta ćete sada, NATO i Ameri?!Fotoilustracija

Fotoilustracija

 

Ujedinjene nacije saopštile su 5. januara 2001. godine da su "pronađeni dokazi o radioaktivnosti na osam od 11 testiranih područja na Kosmetu"

---

Nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na Kosovu i Metohiji "najopasnijom saobraćajnicom na svetu".

To je bilo devedesetih godina prošlog veka, kada su se na tom području vodile žestoke borbe između srpskih i terorističkih albanskih snaga.

NATO je 1999. godine danima bombardovao Srbiju, između ostalog i uranijumskim projektilima.

Gađajući srpske odbrambene položaje, NATO je upotrebljavao i municiju sa osiromašenim uranijumom.

UN su sakrile od javnosti izveštaj u kojem se navodi da je NATO tokom bombardovanja bacio na Kosovo i Metohiju oko 10 tona osiromašenog uranijuma.

Taj izveštaj sastavio je šef Misije za prostorni program UN Bakarija Kante.

Izveštaj objašnjava da su NATO snage izvršile bombardovanje u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je izazvalo posledice u lancu ishrane.

Zbog toga su buduće generacije izložene povećanju broja obolelih od raka i leukemije, pobačaja i deformacija novorođenih beba.

Deo izveštaja šefa komisije UN Bakarije Kantea iz 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije zvanično objavljen.

Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.

- Svaki važniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP-a /Program UN za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja/ potvrdio mi je to. Oni su, zapravo, testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin - naveo je Robert Džejms Parsons, novinar koji je objavio tajni izveštaj UN o posledicama NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Fotoilustracija

Nezavisni novinar, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika, kao i francuskom Mondu, kaže da je to bila prva u nizu "humanitarnih" intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja, poput one koja je razorila Libiju.

Parsons je zapanjen što su se SAD i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.

On tvrdi da je u to vrijeme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju.

- Tim UNEP-a je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vrijeme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi - objašnjavao je Parsons.

NATO je, prema Parsonsovim rečima, pokušao da spreči UN da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis - ekipa UN je došla u Srbiju, ali nigde nisu išli bez pratnje vojnika NATO-a.

Vodili su ih isključivo na mesta na kojima nije korišćena uranijumska municija ili na lokacije koje su prije toga očistili.

- Izveštaj koji je posle toga sastavljen je besmislen. Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili. Iz nekog razloga, jednostavno su slušali ono što je portparol NATO-a Džejmi Šej govorio - navodio je Parsons.

Međutim, kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na Kosovo i Metohiju svest o opasnosti od radijacije izazvane rasejanim uranijumom i te kako je postojala.

Parsons navodi primer holandskih vojnika koji su upozoreni da na Kosovu i Metohiji ne jedu ništa van vojnih baza u kojima je služena uvezena hrana.

Fotoilustracija

Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije. Ta studija nikada nije završena jer je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila svoje pravo da to zaustavi.

Ipak, jedan ruski profesor iz Svetske zdravstvene organizacije dao je nezavršen izveštaj Bartonu.

Posle toga, Barton je tražio da se na Kosovo i Metohiju ne šalju trudnice, kao i da se uvede pravilo da na to područje niko ne može da bude poslat ako ne želi.

Barton je nakon toga ostao bez posla iako je već bio smatran naslednikom Sadako Ogate na čelu Komesarijata.

SRBOFOBIJA ENGLEZA DUGA GOTOVO DVA VEKA! Evo zbog čega mrze Srbe

Koreni strategije Londona prema Beogradu sežu u daleku prošlost. Tvrdili da su Srbi “glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”. Sreda, 20. februar 2019. Na prvoj strani “Novosti” naslov “London protiv ukidanja prištinskih taksa?”. “Velika Britanija je na nedavnom sastanku zemalja Kvinte sprečila usvajanje oštrog zaključka o ukidanju taksa Prištine na robu iz centralne Srbije.”

Četvrtak, 14. februar 2019. Ambasadorka Velike Britanije Karen Pirs, na protekloj sednici Saveta bezbednosti UN, iznela je tumačenje Rezolucije 1244, prema kojem ako nešto nije izričito zabranjeno, onda je dozvoljeno, pa tako i formiranje vojske Kosova. Petak, 8. februar 2019. Velika Britanija ponovila zahtev da se Kosovo zauvek skine sa dnevnog reda Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sreda, avgust 2018. Prvi put posle 18 godina ne razmatra se izveštaj generalnog sekretara UN o situaciji na Kosovu i radu Unmika. Velika Britanija koja predsedava radu ovog tela, ovo pitanje nije stavila na dnevni red.

 Novembar, 2017. Posle odluke Surinama da povuče odluku o priznavanju Kosova, Velika Britanija povlači krajnje neprimeren i neuobičajen diplomatski potez: ulaže protest Surinamu. Hašim Tači hvali Veliku Britaniju: “Nezavisnost Kosova nosi i veliki pečat Londona.” Sreda, 8. jul 2015. Velika Britanija podnosi Savetu bezbednosti UN predlog Rezolucije o Srebrenici, koja je pokušaj da se Srbija i Republika Srpska proglase jedine odgovorne za zločine u BiH i da se čitav naš narod žigoše kao genocidan.

Prelistavanje hronike minulih vremena, moglo bi da nas vrati i vek i po unazad i dovede do praideje za “Srebreničku rezoluciju”, kada je daleke 1876. godine, u vremenu srpsko-turskog rata, Bendžamin Dizraeli, predsednik britanske vlade, optužio Srbiju da vodi “mrzak i zločinački rat protiv svih principa javnog morala i časti”. Srpsku nacionalno-oslobodilačku borbu nazvao je “srpskom zaverom potpomognutom i ruskim novcem i ruskim vojnicima”. Radovao se svakom srpskom porazu, a u jesen 1877. predlagao je Austrijancima da je okupiraju.

Srbofobija, koja provejava bezmalo dva veka u glavama stratega u Londonu, javljala iz samo jednog razloga – straha da su Srbi “glavni konjovoci ruskih kozaka na tople vode Mediterana”. Zbog toga je od izbijanja Prvog srpskog ustanka glavni pravac britanske spoljne politike bio očuvanje teritorijalne celovitosti Turske.Zaslugom Velike Britanije, na Berlinskom kongresu, onemogućeno je proširenje Srbije ka jugu, a Bosna i Hercegovina je, praktično, poklonjena Austriji. Članovi britanske delegacije, lordovi Rasel i Solzberi, u Berlinu su se prema Srbiji ponašali kao da su u otvorenom ratu sa njom.

Načela ove politike Englezi su u najvećoj meri zadržali i na početku 20. veka. Posle majskog prevrata 1903. godine i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, London prekida diplomatske odnose sa Beogradom. Bojkot traje tri godine: Nikola Pašić veštom diplomatskom igrom, obećanjem da će britanske firme graditi železničku prugu od Beograda do Jadrana, odobrovoljava oholu gospodu sa obale Temze. U međuvremenu, i u Londonu je postepeno sazrevalo uverenje da njihov glavni neprijatelj nije Rusija, već Nemačka, i njena agresivna spoljna, imperijalna politika na Balkanu. Tako menjaju politiku prema srpskom narodu i njegovoj državi. Aneksija BiH i balkanski ratovi doprineli su pozitivnijem tretiranju Srbije i Srba u britanskom političkom životu i javnosti. Ipak, njena turkofilska politika trajaće sve do ulaska Turske, u Prvom svetskom ratu, na stranu centralnih sila, u jesen 1914. godine.

Značaj srpske vojske u slamanju otpora centralnih sila bila je jedinio razlog zašto su Englezi, povremeno, bivali “široke ruke” i nudili Srbiji razna teritorijalna proširenja prema zapadu Balkana. Ali, to se dešavalo samo dok je rat trajao i dok konačan ishod nije bio izvestan. Kraj Prvog svetskog rata doneo je promenu granica, ali ne i promenu odnosa svetske politike prema srpskom pitanju, koji je, kao što vidimo, ostao do danas.

Kada je protutnjao rat, novoj tvorevini na Balkanu, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ispostavljen je “debeli” račun za svu pomoć koju je dobijala srpska vojska. Sve u svemu Velika Britanija je zahtevala da joj se plati 20 miliona funti sterlinga… U ovu sumu nije bila uračunata kamata od pet odsto godišnje, koja je već 1. januara 1921. godine dostigla cifru od milion funti.

Britanska potraživanja uglavnom su se odnosila na vojnu opremu i drugi ratni materijal, koji je preko Francuske isporučivan srpskoj vojsci. U Beogradu su bili šokirani ovim zahtevom. Došlo je do velikih i mučnih rasprava. Vlada Kraljevine “troimenog” naroda uporno je dokazivala da bi suma na koju je reflektovala Velika Vritanija morala da bude smanjena bar za šest miliona funti! Koliko su lihvari sa Temze bili bezočni i alavi vidi se iz računa od 187.350 funti koji je dostavljen za transport srpskih dobrovoljaca iz Sibira do Soluna!

Velika Britanija je po svaku cenu htela da dođe do ovog novca. Nije prezala ni od ucena i pretnji. Tako je, za izvesno vreme, zaustavila isporuke Jugoslaviji, u robi i materijalu iz Bugarske, na ime ratne štete… Beograd je bio prisiljen da 1927. godine prihvati sve zahteve Velike Britanije. Potpisan je sporazum o isplati ratnog duga, uz jednu jedinu olakšicu – da dospeće poslednje rate bude 1988. godine.

Naplata ratnog duga nije bila jedina preokupacija Britanije u novostvorenoj kraljevini. Na sve moguće načine pokušavala je da i ekonomski veže Jugoslaviju za bankarske institucije u Londonu. Osniva čitav niz britanskih preduzeća za eksploataciju rudnog blaga i ubrzo, po ekonomskom uticaju potiskuje Francusku. Stekavši ovakvu poziciju, Britanija počinje da se najaktivnije upliće i u jugoslovensku unutrašnju politiku. Videlo se to naročito u slučaju Hrvatske. Sve što se događalo u Jugoslaviji u vezi sa hrvatskim pitanjem bilo je pod budnom pažljom Vlade Velike Britanije. Oni će plasirati izreku – Srbin radi, a Hrvat misli…

Preko profesora Siton-Votsona, koji je važio za poznavaoca balkanskih prilika i koji je negovao prijateljske odnose sa hrvatskim prvacima, plasirana je ideja za preuređenje države stvaranjem sedam federativnih jedinica – Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Srbije, Makedonije i Crne Gore. I stvaranje Hrvatske banovine 1939. godine isključivo je plod ovog kruga britanskih političara i obaveštajaca.

Kada se uporedi ideja o stvaranju sedam federalnih jedinica i dokument koji je pred smrt, u Britanskom državnom arhivu, pronašao dr Miroslav Svirčević, saradnik Balkanološkog instituta, pod nazivom “Osnova za politiku prema Jugoslaviji” od 11. aprila 1943. godine, onda je mnogo lakše razumeti položaj Srbije u jugoslovenskoj državi posle Drugog svetskog rata. Zatim, može se vrlo lako uočiti njihova neverovatna sličnost sa principima jugoslovenskog uređenja prema Ustavu od 1974. godine, naročito kada je u pitanju ustavni položaj SR Srbije, SAP Vojvodine i SAP Kosova, te srpskog naroda u drugim jugoslovenskim republikama.

Kada je Hitlerova armada zakucala na granice Jugoslavije, Englezi su ponudili samo savete i borbeni duh. Dugogodišnja upozorenja kneza Pavla na ekonomsku ekspanziju Nemačke prema Jugoslaviji, apeli za dodelu kredita za kupovinu naoružanja, ostajali su bez odjeka. London će krajem tridesetih godina, “iz poštovanja prema knezu Pavlu, i kao znak dobre volje”, naručiti osamdeset komada ćuraka više (i brojkom 80, da ne bi bilo zabune). U to vreme, Nemci od Jugoslavije kupuju žito i suve šljive po duplo većoj ceni nego što je bila na svetskom tržištu. U Britaniji sve to mirno posmatraju, kao što ne reaguju na Hitlerovo širenje po Evropi, sve do pada Francuske.

Evropa je zagazila u Drugi svetski rat, u novembru 1939. godine, kada je u Nemačkoj otvoreno pitanje pozadine atentata na kralja Aleksandra u Marselju. Na optuženičkoj klupi se našla engleska tajna služba. U brošuri od sedamdesetak strana čiji je naslov “Tragovima Sikret servisa”. Nemci su direktno optužili Engleze da su oni organizatori ubistva. Razlog: nerešeni problemi sa Velikom Britanijom oko koncesije nalazišta olova, cinka i Aleksandrov dekret kojim se ograničavaju engleski profiti.

Motive za ovakav odnos Britanaca prema Srbiji i Srbima možda najbolje ilustruje Čerčilov savremenik, vojni istoričar Lidl Hart, koji je napisao: “Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike.”

Čerčilove izmišljotine

I Vinston Čerčil u svojim memoarima nije mogao da odoli, a da bar malo ne “načepi” Srbe. Pišući o uslovima koje je Jugoslavija tražila da bi pristupila Trojnom paktu, izrekao je jednu notornu neistinu. On tvrdi da je predsednik Vlade Nikola Cvetković stavio potpis na dokument u kom je bilo dozvoljeno Nemcima da slobodno, bez ikakve kontrole, koriste železnički prevoz kroz Jugoslaviju. Izmislio je i podatak da je kralj Petar, sutradan posle puča, pobegao iz dvora preko krova i prišao pučistima.

POVEZANE TEME:

   ЕНГЛЕСКА – НАЈВЕЋИ СРПСКИ НЕПРИЈАТЕЉ

    : Britanija - Najgenocidnija tvorevina u istoriji

Британци „попују“ о демократији, све стекли на геноциду, отимању, на туђој крви

Геноцидни Британци убили десетине милиона људи широм света - део l  

(Večernje novosti)