Jedan od visokih funkcionera bečke policije, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, nedavno je odlučio da progovori za austrijski nedeljnik „Infodirekt“: Mediji uporno ponavljaju da svaki migrant plaća 3.000 evra nekim misterioznim libijskim mafijašima da ga prevezu do Evrope! To je čista laž! Cena je mnogo veća i kreće se od 7.000 do 14.000 evra, ali sirotinja koja pristiže u Evropu nema ni prebijene pare u džepu. Ko onda finansira ovaj egzodus biblijskih razmera?
Sve evropske policije vrlo dobro znaju ko stvarno stoji iza biznisa transporta i zbrinjavanja migranata. Po ko zna koji put, kao u nekom petparačkom pozorištu, radi se o istom otrcanom scenariju: prvo nastupaju mediji sa srceparajućim pričama, zatim se pojavljuju raznorazne NVO za ljudska prava i humanitarne intervencije, dok „glavni igrači“: Džordž Soroš, američka vlada i svetska bankarska elita na čelu sa Rotšildima iza scene mirno obavljaju posao.
Iz pomenutog teksta saznajemo i za zanimljiv detalj: za rešavanje zahteva za dobijanje političkog azila u Evropi angažovana je izvesna ORS Service AG, NVO registrovana u Švajcarskoj, iza koje stoji British Equistone Partner Europe direktno povezan sa bankom Barclays, odnosno sa investicionom bankom Lazard Brothers, a one su u većinskom vlasništvu moćne bankarske porodice Rotšild. Osim toga, Markus Rotšild nalazi se na čelu Bi-Bi-Sija, član je Direkcionog komiteta famozne grupe Bilderberg i u braku je sa kćerkom Edmonda de Rotšilda.
Iz ove perspektive cela priča oko navodnih spontanih migracija stanovništva, a preko medija se uporno plasira kao neki prirodni fenomen – kao da se ovde ne radi o ljudima već o pticama koje zimi migriraju u toplije krajeve – poprima neke sasvim druge razmere. Pogotovo ako se ima u vidu podatak da je „briselskim dekretom“ samo mala Austrija u fond pomenutog NVO-a morala da uplati 21 milion evra od novca poreskih obveznika.
Ali, podatak da se u ovaj novi humanitarni biznis uključila porodica Rotšild, koja sigurno i iz prve ruke zna da pomenuta „privredna grana transporta i zbrinjavanja migranata“ zadugo neće biti u krizi i da će biti izvor dobre i sigurne zarade, dovoljna je da i najveću naivčinu uveri da se ovde ne radi o nekim srceparajućim pričama već o velikom biznisu iza kojeg stoji i konkretan politički plan destabilizacije Evrope.
Da se u Italiji nedavno nije pojavila knjiga „Istina o planu Kalergi – Evropa, prevara, migracije“ (La Verita‘ sul Piano Kalergi – Europa, inganno, immigrazione; ed. RadioSpada, Milano, 2015.) publiciste i istoričara Matea Simonetija, nijednom ozbiljnom čoveku ne bi palo na pamet da pomisli da trenutni „egzodus biblijskih razmera“ iz Afrike i Azije prema Evropi nije ništa drugo do završna faza realizacije jednog dobro prostudiranog plana genocida evropskih naroda – tzv. „plana Kalergi“ – osmišljenog još 20-ih godina prošlog veka i podržanog i finansiranog od predaka iste one gospode koju Mauricio Blonde i magazin „Infodirekt“ optužuju da su organizatori današnjeg „spontanog egzodusa biblijskih razmera“. Naime, radi se o istom bankarskom kremu, okupljenom oko porodice Rotšild, koji je pre 90-ak godina prigrlio i bogato finansirao projekat „Panevrope“ prema zamisli grofa Riharda Kalergija.
Pomenuta knjiga je prilično uznemirila i gospodu iz Brisela, s obzirom da je razotkrila jednu brižljivo čuvanu tajnu o Evropskoj uniji jer u „Manifestu Panevrope“ iz 1925. jasno stoji: Neće biti mira u Evropi sve dok se države ne odreknu nacionalnog suvereniteta. Sve evropske države moraju se konstituisati u federaciju po principu: jedna vlada, jedan narod, jedan jezik i jedna kultura.
Naravno, supervizor budućih „Sjedinjenih Evropskih Država“ biće „Veliki američki brat“ koji će budno nadzirati situaciju kako opet ne bi došlo do neke nove evropske ujdurme.
Idejni tvorac današnje Evrope i njenog multikulturnog i multietničkog društva, političke korektnosti i opštih sloboda, promotor odbacivanja okova predrasuda kao što su nacija, tradicija, porodica i religija jeste grof Rihard Nikolaus fon Kudenhof Kalergi (Tokio 1894 – Šruns 1972). Iako se smatra mesijom današnje Evropske unije, za njega niko doskora nije čuo. Ništa čudno, s obzirom da je grof u elitnoj bečkoj školi Terezijum naučen da je modus vivendi svakoga ko ima ambicija da na svetskoj sceni zaigra kao „ozbiljan igrač“ pre svega maksimalna diskrecija i život i rad u potpunoj anonimnosti.
Od kada je 1922. u Beču osnovao Panevropski pokret, za koji mnogi teoretičari evropskih integracija smatraju da je bio preteča današnje Evropske unije, grof je uspevao da za svoje ideje pridobije svakoga za koga mu se učinilo da može da mu bude od koristi. Ovaj diplomata, političar i pisac bio je lepši od većine tadašnjih holivudskih zvezda, tečno je govorio 16 jezika, a u svojoj porodičnoj palati na venecijanskom Kanalu Grande 20-ih i 30-ih godina prošlog veka priređivao je glamurozne zabave na koje su redovno dolazili Greta Garbo, Marlen Ditrih, Pikaso, Tomas Man, Sigmund Frojd i Albert Ajnštajn. Stoga za grofa nije bio nikakav problem da svu ovu evropsku elitu opčini i 1925. okupi na Prvom osnivačkom kongresu Panevropskog pokreta u Beču.
Sin austrougarskog ambasadora u Tokiju i prelepe japanske princeze, direktni potomak vizantijskog cara Nićifora II Foke, mletačkih duždeva, grofova od Kudenhofa i japanskih samuraja, Rihard fon Kudenhof Kalergi je od samog početka tvrdio da je uslov za trajni mir u Evropi odustajanje od primitivnih kategorija kao što su nacionalni identitet, suverenitet, valuta, kultura i jezik.
Već sledeće godine uspeva da uz pomoć supruge, bečke Jevrejke Ide Klauzner Roland, stupi u kontakt sa moćnom jevrejskom masonskom ložom B‘ nai B‘rith (Deca Saveza) koja od svog osnivanja 1847. godine u srcu njujorškog Vol Strita oko sebe okuplja cvet svetskog bankarskog i biznis krema. Luj de Rotšild i Maks i Pol Varburg odmah uplaćuju 60.000 tadašnjih maraka u zlatu u korist Fonda za nastanak Ujedinjene Evrope.
Grof je siguran da je ujedinjenje evropskih država samo pitanje dana, ali situacija počinje da se komplikuje sa dolaskom Hitlera na vlast, koji ga stavlja na „crnu listu“ i proglašava za „beskrupuloznog bastarda i plaćenika američko-jevrejskog lobija“.
U martu 1938. nacisti upadaju u prostorije Panevropskog pokreta, hapse nekolicinu zagriženih Evropejaca koji svoju karijeru završavaju u gasnim komorama Aušvica, a samo grof zna kako je uspeo da pobegne iz Beča, da u Parizu odmah dobije francusko državljanstvo i da pre ulaska nacista u Pariz već bude na sigurnom – u Kazablanki. Dok u Evropi besni rat, on uživa u društvu lepih žena i sa bogatim Jevrejima ispija viski po elegantnim džez klubovima.
Iznenada saznaje da je Petenov režim za njim raspisao poternicu i u rekordnom roku malim sportskim avionom beži u Ameriku. Ova epizoda iz grofovog života poslužila je braći Epštajn, scenaristima filma „Kazablanka“, za lik romantičnog revolucionara i antifašiste Viktora Lasla.
Po dolasku u Njujork grof odmah stupa u kontakt sa svojim nekadašnjim finansijerima – porodicom Rotšild i Polom Varburgom, koji je posle bega iz Nemačke odmah postao jedan od osnivača američkog FED-a.
Zahvaljujući uticajnim prijateljima iz jevrejske masonske lože sa Vol Strita uspeva da dopre do američkog Senata i da za svoju „evropsku stvar“ pridobije gotovo sve američke senatore. Naravno, tu je i CIA koja u ovoj romantičnoj priči o „Sjedinjenim Evropskim Državama vidi“ konkretan interes – amerikanizaciju Evrope i konačnu dominaciju SAD nad evropskim kontinentom. Počinju da pljušte državne i privatne donacije i samo se čeka kraj rata kako bi se krenulo sa realizacijom grofovog projekta.
Po završetku Drugog svetskog rata grof u Evropi otpočinje proevropsku kampanju i za svoju ideju odmah uspeva da pridobije sve evropske lidere: Konrada Adenauera, Šarla de Gola, De Gasperija i ser Vinstona Čerčila koji na Ciriškom univerzitetu 19. septembra 1946. drži svoj čuveni govor za koji mnogi smatraju da je bio kamen temeljac današnje Evropske unije:
Ogromna masa izmučenih, gladnih, zabrinutih i zbunjenih ljudskih bića, koja drhte prestravljeno gledajući u ruine svojih gradova i domova, i napregnuto prate tamne horizonte i očekuju neku novu opasnost, tiraniju i teror… I samo jedva čekaju da po ko zna koji put opet krenu da „izravnaju račune“ sa komšijama, odnosno da ponovo šire pustoš na sve strane. Ipak, i za ovaj problem postoji rešenje… Treba stvoriti složnu evropsku porodicu i strukturu u kojoj će ona moći da živi u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo da izgradimo određeni vid „Ujedinjenih Država Evrope“.
Iako je ser Vinston Čerčil 1953. dobio Nobelovu nagradu za književnost, malo je poznato da je njegove „proevropske govore“, uključujući i citat koji prenosimo, pisao lično grof Fon Kudenhof Kalergi.
Praktični idealizam (Praktischer Idealismus) objavljen je u Beču 1925, predstavlja suštinu „plana Kalergi“ i trenutno ne može da se kupi ni u jednoj knjižari na svetu. Jedna nemačka izdavačka kuća nameravala je da objavi novo izdanje ove knjige, ali je iznenada misteriozno bankrotirala; austrijski publicista Gerd Honsik, koji je 2008. prvi razotkrio američko-jevrejsku pozadinu nastanka današnje Evropske unije i izneo glavne teze ovog svojevrsnog „plana Frankenštajn“ u svojoj knjizi „Adio, Evropo“, završio je u zatvoru zbog optužbi za „istorijski revizionizam“.
Međutim, italijanski publicista Mateo Simoneti uspeo je svojevremeno da u jednoj antikvarnici u Milanu pronađe izdanje (iz 1925.) ove za sve evropske fanatike vrlo nezgodne kompromitujuće knjige. S obzirom na delikatnost grofovih teza, jasno je i zašto je knjiga odjednom misteriozno nestala:
Stanovnici budućih „Sjedinjenih Evropskih Država“ neće biti originalni narodi Starog kontinenta, već jedna nova rasa nastala mešanjem autohtonog evropskog stanovništva sa Azijatima i crncima, tako da će se stvoriti jedno pokorno multietničko stado, neka vrsta ljudi bez svojstava, sa kojima će vladajuća elita vrlo lako moći da manipuliše i vlada.
Naime, Kalergi, da ponovimo, smatra da je jedini način da na evropskom tlu zavlada mir upravo brisanje evropskih nacionalnih identiteta, kultura i tradicija tako što će umesto različitih naroda, jezika, tradicija i kultura u Evropi postojati samo jedan narod, jedan jezik (engleski) jedna kultura (tačnije nekultura) i jedna religija (potrošačka).
Umesto nacija postojaće „osobe“, i to zahvaljujući promociji raznih pokreta za emancipaciju i seksualno oslobođenje. Dakle, ispada da za procvat džender ili rodne teorije nije isključivo zaslužna feministkinja Džudit Batler, već da za široku lepezu od preko 60 „ličnih afiniteta“ treba da zahvalimo grofu Kalergiju.
Nestanak evropskih naroda, prema ovom konceptu, sprovodiće se postepeno i to kroz ukidanje demokratije, podsticanje lokalnih separatističkih pokreta, proizvodnju iscrpljujućih ekonomskih kriza i na kraju – kroz plansku masovnu migraciju iz Afrike i Azije ka Evropi.
Nova rasa meleza biće, kako se u ovom paklenom „manifestu“ planira, rasa bez ideala i moralnih kočnica; nepouzdana, neprincipijelna, lažljiva i okrutna, tako da će se međusobno neprekidno gložiti i sukobljavati. Ali, biće pokorna i poslušna kada superiorna elita podvikne, tako da za „vladare“ neće biti nikakav problem da njom manipuliše.
Jedan posetilac Fejsbuk grupe „Kalergi plan“ nedavno je tim povodom napisao i vrlo provokativan komentar: „Idealni primer tog ‚Novog čoveka‘ je Barak Obama.“
A da se ovde ne radi o ko zna kojoj po redu studiji iz domena smešnih teorija zavere, kao dokaz da možda stvarno ulazimo u završnu fazu realizacije grofovog plana mogu da posluže i podaci koje u nastavku navodimo.
U zvaničnom izveštaju UN „Population Division“ iz januara 2000. stoji da se problem niske stope evropskog nataliteta može efikasno rešiti planskim naseljavanjem migranata pa se predviđa da će do 2025. u Evropi živeti 159.000.000 stanovnika afro-azijskog porekla.
Kako je moguće da su UN eksperti došli do ovako preciznih statističkih podataka ako cela priča nije deo jednog starog i dobro prostudiranog plana?
Bilo bi logično da se poboljšanje evropske demografske slike reši izglasavanjem određenih mera za podršku porodici, ali evropske vlade kroz politiku koju vode daju sve od sebe da se porodica uništi i da se Evropljani pretvore upravo u ono što je davno predvideo grof Kalergi: u skup izgubljenih pojedinaca bez etničke kohezije, tradicije i kulture. Ujedno, podsticanje masovnih migracija je i direktni poziv za mešanje genetskih kodova različitih rasa, a svako onaj ko se pobuni protiv ovakvog „progresa“ i ukaže da je evropsko genetsko nasleđe ozbiljno ugroženo biva proglašen za opasnog rasistu i fašistu.
