Tajna Društva Vril i Tula

Kreatori nacističke doktrine. Vril je reč iz naučno-fantastičnog romana autora Edvarda Bulvera Litona pod nazivom Vril: Energija rase koja dolazi, objavljenog 1870. god. U knjizi je Vril opisan kao oblik energije kojim rasplaže izuzetno moćna rasa koja živi pod zemljom. Knjiga je bila veoma popularna pred kraj 19. veka zbog čega je izraz Vril ušao u uobičajenu upotrebu kao naziv za razne vrste 'životnih eliksira'. Zapravo, još uvek popularno englesko piće Bovril dobilo je ime kombinovanjem izraza Bovajn i Vril.

         Neki čitaoci veruju da knjiga opisuje stvarne događaje zbog čega se njen sadržaj često povezuje sa nacističkim letećim diskovima - Flugsheiben, KSK letelicama na 'Vril' pogon (KSK-Kraftstrahlkanone – letelica naoružana sa energetskim topom), sa Jezuitskim 'duhovnim vežbama' i sa Atlantidom. Priča je možda inspirisala i čuvenog srpskog naučnika Nikolu Teslu da izmisli sistem za daljinsko upravljanje. Iako je Tesla porekao ovu hipotezu, njegov biograf Mark Dž. Saifer tvrdi da je, s obzirom na tadašnju popularnost ove knjige, čuveni naučnik najverovatnije bio upoznat sa njenim sadržajem.

    Vril' se spominje i u knjizi 'Hakeri' autora Stivena Levija. 'Hakeri' je knjiga koja opisuje razvoj kompjuterske kulture. U njoj je prepričana priča autora Lez Solomona, urednika časopisa 'Popularna elektronika', koja govori o njegovom susretu sa domorodcima tokom arheološke ekspedicije u Kolumbiji: 'Od ovih indijanaca Lez Solomon je naučio osnovne principe vrila, energije koja omogućava pomeranje velikih tereta sa vrlo malo snage. Solomon je verovao da je energija Vril omogućila Egipćanima da izgrade piramide...',

TAJNO DRUŠTVO VRIL

    Nekoliko autora iznelo je tvrdnje da je tajno društvo Vril - Vril Gesellschaft, ili Loža Iluminata - Luminous Lodge, bilo tajno okultističko društvo koje je postojalo još u pre-nacističkom Berlinu. Berlinsko društvo Vril je zapravo bilo unuštrašnji krug tajnog društva Tula. Takođe se pretpostavlja da je ovo društvo bilo u bliskom kontaktu sa engleskom grupom poznatom kao Hermetički red Zlatne zore. Do danas nije objavljen ni jedan pouzdan dokaz da je tajno društvo Vril ikada postojalo, što i nije čudo s obzirom na njihovu ekstremnu tajnost kakvu su nacisti zahtevali.
    Postoji samo jedan osnovni izvor informacija o društvu Vril, a to je Vili Lej, nemački raketni naučnik koji je 1933. godine pobegao u SAD. 1947. godine Lej je objavio članak pod nazivom 'Pseudonauka u Nacilendu'. Odmah nakon opisa ariosofije, Lej je napisao: 'Jedno od društava je bukvalno osnovano prema romanu. Ovo društvo, za koje mislim da se zvalo 'Društvo za istinu' (Waahrheitsgesellschaft) i čija centrala se nalazila u Berlinu, posvetilo je svoje slobodno vreme potrazi za Vrilom.'
    U knjizi pod nazivom 'Aufbruch ins dritte Jahrtausend: von der Zukunft der phantastischen Vernunft' od autora Luisa Pauelsa i Žaka Beržera, objavljenoj u Švajcarskoj, takoće se spominje društvo Vril. Iako informacije o ovom društvu zauzimaju oko 1/10 od ukupnog sadržaja knjige koja se bavi raznim ezoteričnim špekulacijama, autori nisu jasno naznačili da li je ovaj deo knjige fikcija ili je zasnovan na proverljivim činjenicama. Nova izdanja na istu temu, desničarskog autora Jana Uda Holija, poznatog pod pseudonimom Jan Van Helsing, objavljena su tokom devedesetih godina 20. veka. Društvo Vril, kako je opisano u delima ovih autora, ima mnoge osobine koje su karakteristične za teoriju zavere:

■ Tajne gospodare
■ Bekstvo Hitlera i drugih nacističkih zvaničnika iz Berlina na Južni pol
■ Leteće tanjire, tajne nacističke izume i nove oblike energije
■ Vanzemaljce sa Aldebarana

    Prema navedenim autorima, društvo Vril je osnovano 1921. god. kao 'Svenemačko društvo za metafiziku' sa zadatkom da istraži poreklo Arijevske rase. Nastalo je kao grupa ženskih psihičkih medijuma koje je predvodio medijum društva Tula, Marija Oršić - Maria Orsitsch iz Zagreba koja je tvrdila da je navodno stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Tauri u sistemu Aldebaran. Navodno, ovi vanzemaljci su posetili planetu Zemlju i naselili se u Sumeru. Otuda i naziv Vril koji je nastao od drevne sumerske reči 'Vri-Il' što u prevodu znači 'božanski'. Drugi medijum je bio poznat samo pod imenom Zigrun, preuzetim iz nordijske mitologije. Zigrun je zapravo bila Valkira i jedna od devet Votanovih ćerki.

    Društvo je navodno organizovalo vežbe koncentracije u cilju pobućivanja Vril energije i organizovanja svemirskog leta Raumflug do Aldebarana. Da bi to postiglo, društvo Vril se udružilo sa tajnim društvom Tula i sa Sledbenicima crnog kamena (DHvSS) kako bi se finansirao ambiciozni program kojim je bila predviđena izgradnja inter-dimenzionalne leteće mašine bazirane na dostignućima iz oblasti fizike koje su članovima društva preneli vanzemaljci sa Aldebarana.

    1922. god. u Minhenu, Tula i Vril su konstruisali prvi nemački leteći disk JFM - Jenseitsflug maschine ili 'Mašinu sa drugog sveta' koja je sledeće dve godine ispitivana u vazdušnom tunelu. Projekat čiji je vođa bio V.O. Šuman sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, obustavljen je 1924. god., a mašina je razmontirana i prebačena u Meseršmitovu fabriku u Augsburgu, gde je uskladištena za potrebe daljeg istraživanja. Na osnovu ovog istraživanja, profesor Šuman je razvio levitacionu jedinicu koju je nazvao Šuman-Minhen ili SM-Levitator.
    Društvo Vril je tvrdilo da su njihovi članovi bili Adolf Hitler, Alfred Rozenberg, Hajnrih Himler, Herman Gering i Hitlerov lični lekar dr. Teodor Morel. Oni su prvobitno bili članovi društva Tula koje se priključilo društvu Vril 1919. god. Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke - NationalSozialistische Deutsche Arbeiter Partei formirana je godinu dana kasnije, 1920. god. od strane tajnog društva Tula. Čak je i dr. Kon, koji je pomogao da se dizajnira nacistička zastava bio Tulista. Po dolasku Hitlera na vlast 1933. god. oba društva i Vril i Tula su navodno dobila sredstva od države koja su bila namenjena razvoju programa izgradnje svemirskog broda sposobnog za međuplanetarne letove, kao i izrada letelice koja bi mogla da se koristi u vojne svrhe.
    Proizvodnja nove serije 'Okruglih letelica' ili skraćeno RFZ letelica (RFZ-Rundflugzeug) započela je 1937. god. nakon što je društvo Vril kupilo zemlju u blizini Arado-Brandenburg fabrike aviona. RFZ diskovi 1, 2, 3, 4 i 6 testirani su u organizaciji društva Vril dok je društvo Tula imalo pomoć specijalnog tehničkog odeljenja SS poznatijeg kao jedinica E-IV, a koje je bilo zaduženo za razvoj novih, alternativnih oblika energije. Tula je radila na razvoju zasebne letelice na tajnoj lokaciji u severno-zapadnoj Nemačkoj koja je od 1935. god. bila poznata samo po imenu Hauneburg. Tokom proizvodnje, ova letelica je dobila naziv Hauneburg uređaj (H-Gerat) ali je naziv 1939. god. skraćen na Haunebu nakon što je završen rad na motoru letelice (Triebwerk). Haunebu I je kratko vreme imao oznaku RFZ-5 kada je Tula prebacila ekperimentalni centar iz Hauneburga u Arado-Brandenburg.
    Tula Tribverk (Thule Triebwerk) je bio revolucionarni EMG (elektro-magnetno-gravitacioni) motor poznat i pod nazivom Tahionator 7. Koristio je modifikovani Hans Kolet Magnetstomaparat (gravitacionu bateriju na slobodnu energiju) pretvoren u konvertor koji je bio uparen sa Van De Grafovim talasnim generatorom i Markonijevim dinamom (rotirajući rezervoar napunjen zagrejanom živom). Jednom aktiviran, Tribverk je proizvodio snažno elektro-magnetno-gravitaciono polje koje je uticalo na gravitaciju. Rotirajuće polje je takođe pokretalo dinamo, što je dovodilo do smanjenja mase na izuzetno velikom broju obrtaja. Vril je takođe 1941. god. razvio svoju verziju Tribverka pod oznakom RFZ-7 koja je kasnije preimenovana u Vril-1 Lovac (Vril-1 Jager).
    Posle 1941. god. Hitler je zabranio tajna udruženja zbog čega su Tula i Vril zvanično pripojeni SS jedinici E-IV. U ovom periodu Vril je postao poznat i kao 'Lanac' (Die Kette), što se odnosilo na mentalnu vezu između njegovih članova. Vril je takođe imao veze sa Kanarisom iz Abvera, sa Anenerbe (SS biroom za okultno) i intenzivno je sarađivao sa inženjerima iz Arada. I Tula i Vril diskovi proizvođeni su u periodu od 1939. do 1945. god. Tula je proizvela seriju Haunebu I-III velikih diskova dok je Vril bio više skoncentrisan na proizvodnju diskova sposobnih za među-dimenzionalne letove. Do 1944. godine proizveden je Vril 7 'Duh' (Geist), disk sposoban za među-dimenzionalne letove, a takođe je izgrađen i veliki cilindrični matični svemirski brod dužine 139 m, pod nazivom Andromedin uređaj - Andromeda Gerat.
    Specijalna jedinica Luftvafe, pod nazivom Specijalni biro 13 - Sonderburo, formirana je da bi ispitala čudne vazdušne fenomene iznad Rajha, ali je nezvanično imala zadatak da zataška sve izveštaje o letećim diskovima i letećim cigarama. U decembru 1944. god. nemački pilot koji je leteo na Me-262 susreo se sa jednim od Andromeda letelica i o tome je izvestio svoje pretpostavljene. Specijalna komanda 13 je odmah porekla bilo kakvo postojanje ovakve letelice. Vril magično oko je bio mitski nacistički uređaj za špijunažu koji je navodno razvijen 1945. god. Priča se da je inženjer Rolf Engel, član Vrila razvio minijaturni elektro-magnetno-gravitacioni motor i ugradio ga u elipsasto telo od lakog metala veličine lubenice. Telo je imalo antenu za prijem, malu televizijsku kameru, oružje i teleskopsku ruku na čijem kraju se nalazila još jedna kamera i mikrofon. Magično oko je navodno moglo da po potrebi nestaje i da se ponovo pojavljuje. Ovakva letelica bi imala veoma široku vojnu primenu koja bi obuhvatala vazdušno izviđanje, zaštitu podmornica i naročito špijunažu. Dok je glavno telo letelice moglo da ostane nevidljivo, teleskopska ruka je mogla da spusti kameru i mikrofon u našu dimenziju kako bi prikupila potrebne podatke.
    Početkom 1945. god. Rolf Engel je navodno sproveo laboratorijska ispitivanja pogona za ovu letelicu i posvetio se problemu minijaturizacije televizijske opreme. U to vreme nemačka raketa Hs-293D je imala TV navođenje, a razvijeni su i prvi prototipovi kompozitnih letelica. Argus As-292, bespilotna meta pretvorena je u letelicu na daljinsko upravljanje, opremljenu kamerama. Ove letelice prošle su neprimećeno od strane Saveznika i ni jedna nije oborena do kraja rata. Poseban problem u razvoju Magičnog oka predstavljali su među-dimenzijsko putovanje i nevidljivost. Ne postoje dokazi da je funkcionalni prototip ove letelice ikada napravljen. Tvrdnje o sposobnosti za među-dimenzijsko putovanje slične su tvrdnjama Vrila da su postigli mogućnost među-dimenzionalnih letova sa svojim Letećim diskovima i Mašinom sa drugog sveta. Zbog brzog napredovanja saveznika, Vril je planirao prebacivanje tehnologije u baze izvan Evrope, naročito u tajnu Bazu 211 na Antarktiku. Pored navedenog, plan evakuacije predviđao je i evakuaciju medijuma na Andromedu putem među-dimenzionalnih letova. Medijumi su krenuli na putovanje u martu 1945. god. i od tada im se gubi svaki trag.

DRUŠTVO THULE-THULE GESSELSCHAFT

    Jedno od najzanimljivijih i jako slabo istraženih društava uopšte je društvo Thule ili Thule Gesellschaft. Ono što je intrigantno kod ovog društva je da su njegova učenja i doktrine usađena u samu srž nacizma, a i istorijska činjenica govori kako je i sam Adolf Hitler, iako nikada nije postao direktno član, na mnoge načine podupirao rad ovog mističnog društva.
    Prema nekim izvorima društvo Thule osnovao je njemački okultist Rudolf von Sebottendorff 17. kolovoza 1918. kao minhenski ogranak tajnog društva 'Germanenorden', odnosno 'Reda teutonskih vitezova' osnovanog 1912. Drugi, pak izvori navode da je društvo još 1910. osnovao Felix Niedner kao eksremnu nacionalističku grupu. Bilo kako bilo, Friedrick Krohn član društva Thule 1920. predlaže Hitleru znak 'Hakenkreutza', kukastog krsta kao zaštitni znak. Hitler ga je postavio u beli krug na crvenoj pozadini kako bi konkurisao crvenoj zastavi Komunističke partije sa srpom i čekićem. Tako je jedan o najdrevnijih znakova sreće i blagostanja postao jedan od najmoćnijih i najzlijih simbola 20. veka. O pravom poreklu ovoga znaka biti će više reči u daljnjem tekstu. U 1930-ima, Hitlerova Nemačka prezentovala je sav sjaj svojih tehnoloških dostignuća Na godišnjem skupu u Nurembergu vazdušna flota vitkih bombardera protutnjala je iznad uzdignutih lica pripadnika Nacističke stranke. Sistem autoputa povećao je brzinu putovanja dužinom i širinom celog Rajha, a veličanstven stadion u Berlinu 1936. bio domaćinom Olimpijskih igara. No, ispod površine marširajućih nogu i tutnjave tenkova na nuremberškom Cepelinovom polju, pulsirao je drukčiji ritam puno starijeg sistema verovanja, filozofije koja je animirala rane ideologije Nacističke partije i što je posebno bitno, u svoje redove privukla prvog čoveka iza Hitlera-Heinricha Himmlera, vođu SS-a. Ova uverenja bila su sve osim tehnoloških. To je bila pomno odabrana mešavina drevnih teutonskih mitova, istočnjačkog misticizma i antropologije s kraja XIX veka. Da li ih je Hitler bespogovorno i u celosti prihvatio, moglo bi se raspravljati, ali Himmler zasigurno je. Društvo Thule počivalo je u samom srcu carstva SS-a, koje je postalo zastrašujuća produžena ruka Nacističke države. Takođe, ovo društvo bilo je glavni pokretač nacističke ekspedicije na planine Tibeta, koja je za cilj imala otkriti tajne izgubljene super-rase.
    Društvo Thule čiji je član bio Heinrich Himmler, dobilo je ime po mitskoj zemlji Hyperborei-Thule, (u hinduskim legendama naziva se još i belo ostrvo), koju su neki članovi društva poistovetili s Islandom i Grenlandom, za koje su verovali da su ostaci isto tako mitske Atlantide. Ovu ideju je začeo Platon, a dalje razvila poznata okultistica XIX veka, Helena Blavatski u svojim radovima nazvanim 'Tajna doktrina'. Thule-Gesellschaft je ostalo u prisnom kontaktu s 'teozofistima', sledbenicima madam Blavatski. Ostali su tvrdili da su stanovnici Thule preživeli kataklizmu i postali podzemni nadljudi, odnosno super-rasa. Nakon kataklizme, prvo su migrirali na zapad (misleći na zapad Indije, potom u pustinju Gobi, i na kraju u Tibet; njihovi duhovni mentori povukli su se u skriveni duhovni centar zvan 'Asgard', podzemni grad. Ova bića u Hindi/Budističkoj tradiciji poznata kao 'Lame svih Lama' ili 'Kraljevi sveta' mogu se kontaktirati samo duhovnim putem. Simbol ovog 'gospodara' je upravo famozna svastika, koja simbolizuje 'središnju moć Nebeskog dragulja'. Ova rasa nazvana 'Vril-ya' oživela je u naučno-fantastičnom romanu 'Nadolazeća rasa' engleskog romanopisca Edwarda Bulwera-Lyttona iz 1871. 
    U ovom romanu pripadnici ove rase nadljudi imaju psihokinetičke sposobnosti (Vril) i žele zavladati svetom. Na prelazu stoleća termin 'Ubermensch' - nadčovek, prihvatili su mnogi filozofi, poglavito Friedrih Niče. Takođe, bio je omiljen među pobornicima izokrenute Darvinističke teorije: još jedan englez, filozof Houston Stewart Chamberlain verovao u rasnu nadmoć 'Arijevaca' koji su naseljavali severnu Evropu. Ovo je potaklo pripadnike društva Thule da se poistovete s teutonskim plemenima koja su 9. godina posle Hrista porazila rimske legije u teutoburškoj šumi kao naslednici izgubljene super-rase Hyperborea-Thule, čuvara tajni vrila. Cilj društva Thule bio je razbiti barijeru tzv. 'maloga sebe' - koja se sastoji od fizičke stvarnosti i (po napredovanju u njihov unutrašnji krug) moralnih okova, kako bi došli u kontakt s 'božanskim sobom' u nevidljivom svetu duhova. To bi na kraju omogućilo dosezanje 'univezalnih energetskih polja', koja bi u čoveku 'probudila' uspavane unutrašnje moći i omogućila razvijanje nadljudskih fizičkih 
sposobnosti koje su nekada bile obeležje ponosne Arijevske rase. Društvo Thule zahtevalo je disciplinu i slepu, neupitnu poslušnost prosvetljenom Majstoru, bez obzira na njegove prohteve, kako bi se stvorili preduslovi za ličnu transformaciju. Sebottendorf je to nazivao 'Fuehrerprinzip' (Firerovo načelo), te izmislio formalni pozdrav za 'tako dobrog čoveka': 'Sieg, Heil' - Zi Hajl. Društvo je proklamiralo iščekivanje odabranog čoveka kojemu će se predati. Kada se Hitler pridružio Društvu, Dietrich Eckart je izjavio da je došao taj dan, te počeo Hitlera upoznavati s minhenskim okultnim krugovima, predstavljajući ga kao 'dugo iščekivanog spasitelja'. Alfredu Rosenbergu je izjavio: 'Verujem u Hitlera; iznad njega lebdi zvezda!' Eckart je pratio svoju misiju koju je otkrio tokom jedne seanse. Tada je rečeno da će se 'Gospodar Maitreya' uskoro pojaviti kao nemački mesija kako bi 'poveo arijsku rasu u konačnu pobedu nad Židovima'. Eckartu je dodeljen zadatak mesijinog 'hranitelja'. Zanimljivo je istaknuti da je društvo Thule bilo delom međunarodnog 'Bratstva smrti', koje je povezivalo više tajnih društava, a najpoznatije od njih je 'Skull and Bones' (Lobanja i kosti) koje deluje na Univerzitetu Yale i identično je Hitlerovom društvu Thule. Najpoznatiji pripadnici ovog društva su George W Bush i njegov otac. Vođa društva Thule, Dietrich Eckart, svojim je naslednicima u kasnim danima 1910. godine izjavio da je lično primio jedan oblik satanističke objave po kojoj je njegova sudbina pripremiti telo za Anti-Hrista, odnosno čoveka nadahnutog od strane samog Lucifera koji će pokoriti svet i odvesti Arijevce u slavu. Eckart je svoju ulogu u tome procesu uporedio sa onim što je Ivan Krstitelj bi Kristu. 
    Eckart je Hitlera dobro podučio. Na samrti je izjavio 'Sledite Hitlera! On će plesati, ali sam ja taj koji naručuje pesme! Uveo sam ga u učenja 'Tajne doktrine', otvorio njegove centre u viziji i pokazao mu načine komunikacije s Moćima!'

SVASTIKA I POREKLE ARIJEVSKE RASE

    Drevni indijski simbol sreće, svastika bila je takođe i tradicionalni simbol Thora, nordijskog boga groma i bio je omiljen u krugovima germanskih neo-paganističkih pokreta s početka XX veka koji su ga nazivali 'Hakenkreutz' - kukasti krst. U sličnoj maniri Hakenkreutz je usvojilo i društvo Thule, čiji su članovi kao i neo-paganisti bili zakleti antikršćani.
    Početkom 20-tih godina otrovna mešavina rasne teorije i teutonskog misticizma ukorenila se duboko u nacističkoj filozofiji koja se borila za političku prevlast u Weimarskoj republici. Dodatna doza okrutnosti pristigla je u razmišljanja Nacista 1923. godine. Dok je bio utamničen u zatvoru Landsberg, Hitler se upoznao s pisanim delima profesora Karla Haushofera. Hitlerov bliski suradnik Rudolph Hess posle ga je upoznao s Haushoferom, bivšim vojnikom i naučnikom i osnivačem društva Vril koje se kasnije istaknulo kao unutarnji krug društva Thule i nastavilo delovati i nakon njegova gašenja. Društvo Vril tražilo je način za kontaktiranje podzemnih superljudi, kako bi od njih naučili drevne tajne Thule. Takođe je promovisalo ideju o centralnoazijskom poreklu Arijske rase, a Haushofer je tvrdio da je posetio Tibet u potrazi za dokazima ove teorije.
    Haushofer je također bio i gorljivi branitelj ideje 'Lebensrauma' - Životnog prostora, teorije koja je imala vodeću ulogu u nemačkoj imperijalističkoj ideologiji još od 1890-tih,  te bila glavna ideja i parola nemačke političke desnice. Predlagači ideje 'Lebensrauma' tražili su rekolonizaciju Slavenskih zemalja koje su pokorili vitezovi Teutonci u srednjem veku i ponovno ujedinjenje germanske populacije istočne Europe i europskog dela Rusije. Hitler je već bio upoznat s ovim teorijama, ali Haushoferovi radovi još su više ideološki potkovali ovu ideju, koja će prerasti u operaciju 'Barbarossa', invaziju na Sovjetski Savez 1941.

PRETPOTOPNI PRIMITIVIZAM

    Hitler, vodeći propagandist prepoznao je privlačnost pretpotopnog primitivizma na umove Nemaca koje su proklamovali društva Thule i Vril. To (Teutonska pobjeda nad Rimljanima) je ponovno pobudilo osećaj ponosa kod, u prvom svetskom ratu, poražene nemačke nacije i išla ruku pod ruku sa neslužbenom nacističkom idejom 'više od religije je ustrajnost u stvaranju novog čoveka'. Jedna je stvar društava Thule i Vril još više privukla Hitlera i Himmlera-potpuna predanost ideji uništenja Židova koji su bili viđeni kao rasna pretnja i kosmički neprijatelj 'Volku', odnosno Nemačkom narodu. Sebottendorf je već 20-tih godina propagirao ideju 'konačnog cilja' kojom bi se Židovi doslovno 'istrebili s lica zemlje jednom za svagda' koristeći najkrvoločnije metode uključujući i osnivanje koncentracionih logora.
    Godine 1933. kada je Hitler postao nemački kancelar, fantazije Himmlera i društva Thule postali su stvarnost. Vođen nametnutim nacističkim diktatom i idejom rasne čistoće sprovodilac rasne doktrine postaje Himmlerov SS, 'Schutzstaffel' - Zaštitni odred. Ovi odredi započeli su kao 300-tinjak Hitlerovih ličnih fizičkih čuvara, da bi do 1939. brojili 500.000 ljudi. Naoružani pripadnici poznatiji kao Waffen SS borili su se zajedno s regularnim jedinicama nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, a Himmler ih je vidio kao reinkarnacije teutonskih vitezova i vitezova iz legendi o kralju Arthuru. SS-ovski Kamelot postao je dvorac Wewelsburg, u blizini šume Teutoburg, između gradova Hamma i Paderborna, koji je postao Himmlerov hram vere u novi svetski poredak. Wewelsburg je trebao postati središte tog poretka, pogansko mesto moći za koju su neki verovali da će čuvati i sam 'Sveti Gral', za kojima su tragali Arthurovi vitezovi okruglog stola.
    Na podu dvorca nalazio se tamni mozaik zvezde koja je označavala središte i nad kojim su provođeni magijski rituali dvanestorice nacističkih časnika poznatih kao 'Dvanest vitezova'. Komisija Ahnenerbe, produžena ruka SS-a, sredinom 1930-tih gorljivo je tražila poreklo arijevske rase širom sveta, samo da bi dokazali kako je njima suđeno vladati svetom i da pri tom imaju podršku mističnih sila. Zadatak im je bio pronaći naučnu, antropološku i arheološku dokumentaciju koja bi ujedinila njihovu drevnu prošlost i njihovu sudbinu. No, ova je vizija imala vrlo mračnu stranu…U Drugom svetskom ratu SS je punio nacističke koncentracijske i logore za istrebljenje, u kojima su sprovođeni okrutni eksperimenti sa svrhom dokazivanja arijevske superiornosti. Osnivane su i specijalne jedinice nazvane 'Einsatzgruppen' čiji je zadatak bilo čišćenje istočne Europe od Židova.

AHNENERBE, EKSPEDICIJA NA TIBET
I PODZEMNI GRADOVI

    Komisija pod punim imenom 'Ahnenerbe Forschungs und Lehrgemeinschaft' bila je društvo za istraživanje i podučavanje o nasleđu predaka. Dve godine po osnivanju, 1937., Himmler društvo pripaja SS-u. Neki poklonici nacističke rasne teorije verovali su u postojanje mistične zemlje Thule između Islanda i Grenlanda, a njezin pronalazak bio je predmetom barem jedne nacističke ekspedicije. No, Karl Haushofer je bio uveren da ključ ovladavanja vril energijom leži u Tibetu. U tom je imao podršku švedskog istraživača i nacističkog simpatizera Svena Hedina, koji je vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao toliko visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravno slovo na Olimpijadi 1936. U januaru 1943. Hedin je predvodio osnivanje Instituta za unauatrazijska istraživanja, ogranak Ahnenerbea.
    1938. godine tibetanci su podosta bili naklonjeni Nemačkoj i njihovom savezniku Japanu, kako bi uspostavili protutežu britanskom i kineskom uticaju u regiji. Iste godine društvo Ahnenerbe predvođeno Ernstom Schaferom pokrenulo je ekspediciju na Tibet. Schafer je posle objavio zapis o toj ekspediciji u knjizi 'Svečanost ožiljaka bele tkanine: istraživačka ekspedicija kroz Tibet u Lasu, sveti grad božanske sfere'. Jedan od članova ekspedicije bio je i antropolog Bruno Beger, pobornik teorije o Tibetu kao domu 'severne rase'. Begerova uloga bilo je provođenje naučnih istraživanja o tibetancima. Tokom svog boravka proučio je više od 300 lobanja stanovnika Tibeta i Sikkima, te u detalje zabeležio i druge fizičke predispozicije. Sa antropološkog gledišta je zaključio da Tibetanci predstavljaju prelaznu razvojnu fazu između mongolskih i evropskih rasa, dok evropski rasni elementi najviše dolaze do izražaja kod predstavnika aristokratije.

Verovao je da bi Tibetanci mogli igrati ključnu ulogu u regiji nakon konačne pobede, kao nemački saveznici.
    Nije poznato da li je bilo još ekspedicija na Tibet, ali nagađa se da je postojalo još ekspedicija i pre, ali i posle. U svojoj knjizi Spear of Destiny - Koplje sudbine, 1973. Trevor Ravenscroft raspravlja o tome da li su Nemci u razdoblju između 1926. - 1943. sprovodili niz ekspedicija. To bi omogućilo, ističe Ravenscroft, nacistima održavanje kontakata s njihovim arijevskim precima, čuvarima okultne moći vril, koji su skriveni u podzemnim gradovima ispod Himalaja.
    Tokom Drugog svjetskog rata Himmlerove opsesivne potrage za arijevskim korenima urodile su pronalaskom arheoloških nalazišta u zapadnoj i južnoj Rusiji. Otkriveni arheološki pronalasci transportovani su u štabove SS-a u Wewelsburgu. Agenti društva Ahnenerbe pristigli su u ime Wermachta i detaljno pretraživali ova područja za dokazima Nemačkog porekla. Čak je i Hitleru počela smetati Himlerova opsesija, te je postavljao pitanje 'zašto se skreće pažnja sveta na činjenicu da nemamo prošlosti? Nije li dovoljno to da su Rimljani podizali monumentalne građevine u vreme kada su naši preci živeli u kućama od blata?

    Tajna moć vrila nije uspela spasiti Treći Rajh od propasti. Nakon nacističkog poraza voditelj društva Ahnenrebe Dr Wolfram Sievers osuđen je na smrt, no ne zbog arheoloških već eksperimenata na ljudima u koncetracionim logorima. Arheološki svet Ahnenerbea umro je zajedno s Hitlerom, Himlerom i Sieversom. Mnogi članovi društva postali su vodeći profesori u posleratnoj Nemačkoj. Jedino još Wewelsburški dvorac podseća na zlokobne moći jedne izokrenute filozofije. Ali, da li je to stvarno tako? Da li su okoreli i zadrti nacisti u stanju da se odreknu svoje okorele doktrine i svojih podmuklih planova o osvajanju sveta? Sigurno da nisu! Danas, možda i više nego u Drugom svetskom ratu žele da osvoje svet, samo su se izmenjala sredstva osvajanja. Sa oružja se prešlo na finansije! Tako da, nacistička tajna društva nastavljaju da žive i danas zajedno sa svojim planovima, još tajnija i sakrivenija od očiju javnosti nego što su nekada bila... 

COVID_19, rat protiv ljudi do istrebljenja (video)

Ljudima i dalje nije jasno da smo svi mi meta elite?

 

ЈЕЗУИТИ – тајна католичка војска за покоравање света

 

Бездушни духовници

• По пророчанству светог Павла, пре „краја света“ две ствари се морају догодити: људи ће напустити апостолску веру и највећи грешници ће бити разоткривени. Ми већ видимо да су неморал, корупција и разврат сваке врсте, укључујући и државни отворени криминал и терор над грађанима након Другог светског рата, постали општеприсутна појава у читавом свету. Иако многе националне цркве и даље делују међу својим верницима приказујући своја учења као хришћанска, од апостолске хришћанске моралности и скромности нема ни слова „Х“. Свет данас има само један култ и то је култ новца

Пише: Ивона Живковић

Занимљиво, људи данас не јуре за златом, већ за папирним новчаницама. Само је Ватикан остао веран својој љубави према злату, па је данас у његовом поседу највећа количина светског злата. Наравно, када кажемо Ватикан, мислимо симболично на огромну машинерију која је створена за прављење илузија, док се послови древних трговаца који су одавно схватили да је трговачки монопол и физичка контрола свих трговачких путева, а посебно контрола новчаних токова, златна кока која доноси и моћ и богатство. И ту „златну коку“ они вешто одржавају на исти начин хиљадама година, од древног Вавилона, преко Феникије, древног Рима и Грчке, па до моћне Венецијанске републике и коначно данашње Британске империје.

Ко контролише људску енергију и производе људског рада, контролише и све људе. И то су трговци, који послују удружени у породичне трговачке картеле, и којима све консалтинг послове и контролу људског ума пружају специјално обучени агенти које вековима ментално обрађују ватикански илузионисти.

Ова илузионистичка доктрина која је усвојена на последњем Савету у Тренту у 16. веку, наложила је ПРИКРИВЕНОСТ (властеле и њене агентуре) као основно начело свих духовних операција, а са једним јединим циљам: да се најмоћнијем светском трговачком картелу отворе врата раја – што значи да имају апсолутну контролу над привредом читавог света. И да сви људи буду њихови робови.

Да би то остварили читав свет се мора одржавати у перманентним сукобима, тероризму, сталним ратовима и економским кризама. Тако је манипулација „болесним“ и презадуженим државама лакша.

Али, како стално изазивати ратове и кризе и како ту доктрину спроводити по читавом свету?

Зато је створена војска над војскама, невидљива и злокобна, која се свуда може као уселити и онда нападати, давити или се вешто претварати у умиљату мачку која би се онда ушуњала у крило или кревет неког владара, а онда се преко ноћи претворити у змију која сипа отров. Та невидљива војска јесу католички језуити. То што се о њиховом историјском (не)делу данас ипак нешто зна, можда је разлог баш остваривање пророчанства светог Павла. И многе податке о свом раду су сами и обелоданили.

Ко су језуити?

Језуити су наизглед веома учени, уљудни, васпитани, мирољубиви, пријемчиви људи, који имају своју тајну мисију и њу обављају по читавом свету тамо где их њихове главешине пошаљу. Организовани су као духовници – у свештеничке одоре – и заправо се шаљу да шпијунирају и подривају друге конфесије. Али раде и у цивилном руху као обични грађани. Тада могу бити било шта: пилоти, контролори лета, инжењери, зидари, чистачи, капетани бродова или лучки капетани; могу бити научници, писци, астрономи, лекари, новинари, посланици, банкари, али и чланови националних влада и сл. Једино што их разликује од других људи јесте то што су они својом душом повезани у језуитско једно тело које има своје ћелије по читавом свету. И ма где живели и радили, језуити у сваком тренутку могу бити покренути као део корпуса. Ако је језуита пилот и добије налог да сруши авион, то ће бити и урађено. И то се зове завера.

Главни циљ који се језуитима ставља у главу је чишћење света од јереси, а јеретици су сви они који би да живе у складу са Библијом и апостолским учењем. А ова вера људе ставља у хармонију и миран суживот. И ту нема сукоба, потенцијал за ратовање опада. Из тога произилази економски просперитет и складна друштвена заједница. А то није у интересу међународним трговцима. Њима је лагодан живот могућ само када постоје сукоби и разарање, након кога њихови банкари преузимају контролу над обновљивим и даљим привредним развојем.

Језуити су данас међу свим нивоима масонерије, делују и као слободни масони, а чланови су ротари клубова. Они иницирају да се подржава феминизам, хомосексуалност, подстичу педофилију… У српској православној цркви су такође присутни, а неприметно воде и разне јеврејске организације. Не заборавимо да је Ејб Фоксман, председник јеврејске Антидифамацијске лиге (АДЛ) са седиштем у Њујорку, управо католик. Израел је прошао гласање којим је признат као држава у УН 1948. захваљујући једном гласу, а то је био глас Ватикана. Ционизам је њихова умотворина.

– Између 1555. и 1931. Друштво исусоваца (језуити) били су избачени најмање из 83 државе, из градова, због учешћа у политичким интригама и подривачким аферама против државне добробити (према белешкама угледних језуитских свештеника), практично свака инстанца протеривања била је због политичких интрига, политичке инфилтрације, политичке субверзије и подбадања на побуну“, записао је  Ј.Е.Ц. Шепард, канадски историчар.

У ствари, језуити су као веома организована мрежа већ детронирали све неподобне владаре Европе. Неки су убијени, неки су интригама и сплеткама остали без престола. Уместо њих државе су преобраћене у републике, а оне монархије које су опстале то су успеле тако што су у њима крунисани подобни и папи одани владари. Шпански краљ Хуан Карлос је Малтешки витез.

Најзанимљивије податке о деловању језуита дао је недавно Ерик Џон Фелпс у својој књизи „Ватиканске убице“. Између осталог Фелпс је записао: Језуитско друштво надзире папски Суверени Војни Ред Малте који има седиште у Риму и њиме руководи Велики мајстор Ендрију Берти. Језуитски Генерал познат је и као Црни папа и он контролише све америчке обавештајне службе. 

Фелпс даље пише да је убиство Џона Ф. Кенедија надгледао Малтешки витез кардинал Спелман. Језуити данас надзиру и Интерпол (службу коју су основали немачки нацисти) и совјетски КГБ (касније ФСБ).

Тако Фелпс наводи да су под контролом језуита Пентагон, НСА, ЦИА, ДЕА, ФБИ и све друге војне обавештајне америчке структуре. Компанија Локид Мартин која производи америчке авионе ловце и ракете које користе Пентагон и НАСА у власништву је језуита. Они су и највећи деоничари Банк оф Америца.

Иако се верује да је најмоћнија породица на свету породица Ротшилд, која је део лондонског картела, они су само банкари, или како их неки називају – дворски службени Јевреји. Ротшилди (који су пореклом Немци) су своју улогу добили у 18. веку. Али, читав банкарски систем у свету много пре контролише Суверени Малтешки Војни Ред. Суверени Малтешки Војни ред је добио статус сталног посматрача у УН. Као држава. Овај ред је створио и своје тело које даје политичке смернице за САД – и то је познати Савет за иностране послове. У Британији језуити воде послове Круне (и обавештајне службе) и руководе медијском представљању краљевске породице Виндзора (који су очито ту да би пунили насловне странице популарних ревија). На двор Виндзора су „инсталирали“ своје Јевреје да воде финансије и медије. Практично су језуити свуда и надзиру све.

Бејрут је седиште језуита за Блиски исток

На Средњем истоку и у Северној Африци постоје језуити Арапи, католици Арапи, хришћани Арапи, али  доминирају муслимани Арапи. Ови региони су пуни инфилтрираних језуита. Да није тако, несклад и сукоби и стална верска трвења која воде ратовима не би били могући, бар се не би решавали тако да у коначном решењу проблема добит увек имају наследници венецијанских трговаца који данас имају седиште у Лондону. И њихов главни бизнис данас је трговина – нафтом.

Версајским уговором заснованим на ранијем споразуму (1916), омогућио је Француској да окупира Либан и Сирију. Либан је добио наводну независност 1943. (постао је република 1926). Његов први председник је био „јеретик“ (према ватиканској карактеризацији), ортодоксни Грк, адвокат и бивши новинар Шарл Дабас, ожењен Францускињом. Од 1943. Либан је постао независна република којом су тајно управљали језуити из свог војног утврђења, универзитета Сент Јозеф. Локални језуита за Блиски исток борави у Бејруту. Ова језуитска провинција се састоји од Египта, Либана и Сирије. Либан је требало напунити исламом. Језуитски отац, Јан Бронсвелд, био је локални језуита и са тог места је надзирао рад владе Либана и свих либанских обавештајних служби. Хезболах је такође био под његовом контролом и имао је задатак да провоцира Израел. Циљ је био убијање палестинских хришћана у знак одмазде. Над Палестинцима је тако вршен прикривени геноцид, а главна алатка за убијање је била израелска војска састављена од Пољака и Руса депортованих из Европе.

На овом послу је касније био и Ханс Колвенбах, који је касније постао и језуитски генерал. Због овог посла измишљен је и тероризам и рат тероризму. Жртве су увек на крају апостолски хришћани, као на пример они у Ираку.

                                  Усташе убијају Србе

Највише жртава мора бити код некатоличких хришћана

За време Првог светског рата који су такође покренули језуити, исламска отоманска империја (која је имала задатак у средњем веку да обезбеђује трговачке путеве око Средоземља) којом су управљали тада инфилтрирани масони, поражена је и бројчано смањена захваљујући сарадњи језуитског привременог „спољног сарадника“ султана Абдула Хамида Другог и цара Вилхелма Другог (који је отпустио антијезуитски настројеног Бизмарка) и направљен је геноцид над хришћанским непапским верницима Јерменима. Око два милиона јеретика је убијено. Овим маскаром је руководила масонска ложа Великог оријента који су држали и „Младотурски покрет“, тврди у својој књизи Фелпс.

Убијање хришћана који нису прихватали папску власт повезивало је тајно многе политичке полуге. То је био разлог тајне сарадње Хитлера (католика) и великог муфтије Јерусалима Хај Амин ал Хусеинија од 1941. до 1945. док су били у тада протестантској Немачкој. Познато је да су савезнички авиони (којима су мете одређивали језуити) напалм-бомбама засули управо реформистички део Немачке и при том убили око 2 милиона немачких јеретика. Посебно је циљ био центар Реформистичке цркве – Дрезден, у којем тада није било никаквих војних објеката.

Ова комбинација са сукобом који на крају има највише жртава код некатоличких хришћана примењена је и за време спутавања Шпанске републике од 1936. до 1939. преко Франциска Франка, којим је управљао кардинал Сигура. Побуњенике је предводила међународна комунистичка агентура. Многи Срби су тамо изгинули не слутећи замку. Срби су за време Другог светског рата убијани помоћу Химлера и његових СС јединца, његових сарадника из „Ханџар дивизије“, на чијем челу је био јерусалимски муфтија, и фрањевачких усташа, које је надгледао надбискуп Степинац. Фрањевци су језуитска творевина и њихови чувени кољачи су били Стане Кукавица и Мирослав Филиповић.

И убијање комитских хришћана у Етиопији је одрађено преко Мусолинија којим је управљао кардинал, секретар државе Ватикан, Еугенио Пацели. Тада је убијено око 700.000 црних Етиопљана. То се сада догађа и у Египту наводном побуном коптичких хришћана и њиховим пребијањем и убијањем.

Већ смо писали како су помоћу британских агената постављене вехабије као фракција у исламу. Ову операцију је предводио британски слободни масон 33. степена сер Ричард Бартон, који је начинио прву посету Меки и Медини као ходочасник 1853. године.

До 1932. Британци су радећи са Мусолинијем (чији је саветник био секретар Друштва Исусоваца Пијетро Тачи Вентури) направили нафтну „меку“ у срцу ислама, Краљевину Сауди Арабију. Мусолини је као заштитник ислама зато 1937. снабдео оружјем првог саудијског краља Ибн Сауда. Израел је створен као војна база која треба да чува ову нафтну „меку“.

Тајна сарадња усташа и партизана са истим циљем – убијање православаца

Многи југословенски историчари наишли су на историјске податке који су јасно показивали сарадњу усташа и комуниста. Ево једног таквог извода: „Партизанима уступљена територија у оквиру НДХ је обухватала област између градова Карловца, Ливна, Петриње, а центар јој је био у граду Бихаћу. Дакле, Загреб је Брозу уступио ‘слободну територију’ од око 15 срезова Босанске Крајине, Лике, Кордуна и Баније што није спречило усташе да наставе са својом геноцидном политиком према српским цивилима на тој истој уступљеној територији из разлога да партизани те цивиле нису ни бранили. У новембру месецу је читава два дана на овој територији (26. и 27. новембра 1942. г.) у Бихаћу заседао Брозов АВНОЈ потпуно неометано од стране усташа (исто као и годину дана касније у Јајцу 29. и 30. новембра 1943. г.). Брозови партизани су на овој уступљеној територији били сукцесивно помагани од стране усташке власти у Загребу у ратној опреми, оружју, муницији и храни тако да су потпуно неометано могли да реорганизују своју армаду и претворе је у моћну армију“. И она ће након  „ослобођења“ све своје снаге искористити за обрачун са српским ортодоксним хришћанима. И ово је логично јер су иза усташа и иза комуниста, али и иза четника стајали – језуити.

На мапи ослобођених територија 1942. којом су се дичили комунисти на заседању у Бихаћу види се да су се оне искључиво налазиле на простору Павелићеве НДХ. Разлог је што су и комунисте и усташе предводили језуитски мозгови са једним јединим циљем да што више ортодоксних хришћана, тј. јеретика буде ликвидирано. НДХ је била потребна само због тога, и Павелић је касније и ликвидиран као неопходна жртва „игре“.

Да, баш тако. Сви чланови језуитског реда се могу жртвовати и убити и они су (неки) научени да се то врши за већу славу Бога (Исуса Христа), а то је њихов врховни командант. О томе колико су ови људи и поред своје учености ментално утамничени, већ из наведеног је очито. Међутим, када то и схвате, они не могу иступити из овог реда.

Екстремни десничари увек су жртвовани

Језуити могу жртвовати и људе које су сами школовали и довели на неку позицију, као што је то био случај са Баширом Џемаилом, изабраним либанским председником, који је убијен 1982. Он се вероватно, не знајући целу игру, супротставио нарастајућем исламу, али и неким ПЛО акцијама. Џемаил је био католик обучаван на Сент Јозеф универзитету и био је екстремно десно крило либанских патриота, названих Катаеб партија, које су језуити издали и предали у руке муслиманима.

Иста сурова превара, пише Фелпс, одрађена је са убиством Елија Хобејке који је учествовао са Израелцима у масакру у палестинском избегличком кампу. На исти начин су жртвовани екстремистички језуитски сарадници и припадници десног крила у Никарагви (контраши), као и на Куби у време кризе 1963. Жртвован је и Чан Кај Шек у Кини, који је био екстремни националиста. (Можемо ли закључити да је и Слободан Милошевић на исти начин жртвован у Хагу када је одрадио посао „великосрпског националисте“ и што је резултирало највише убијањем српских хришћана православаца. Или Војислав Шешељ? Очито да.)

Исто се догодило и са Антом Павелићем. Можете већ  претпоставити ко га је убио у Шпанији и ко је руководио комунистичким одредима за егзекуције. Биће да је Павелић био добар ђак па је поверовао да Хрватска може заиста бити независна држава. Ова вештачка квазидржавна творевина никада није била независна нити ће то икада бити. Зато је и на последњој задушној миси која је у децембру одржана језуитским усташама Анти Павелићу (који је био језуитски ђак у Травнику) и Јури Францетићу у Загребу и Сплиту, а коју су држали језуити, Павелић назван  „угледником који је поднео жртву за све нас“.

И „Република Косово“ је само привремена језуитска творевина, а њен  „поглавник“ Хашим Тачи ће бити ускоро још једна жртва.

Језуитска заклетва

Зашто језуити сво ово раде? Да ли су они својевољни господари или тешко изманипулисани робови, којима је ум једноставно заробљен, баш као и њихова воља? Из језуитске заклетве из које (уз незнатна скраћења) преносимо делове, видећете да су ови људи једноставно – роботи који као папини војници само беспоговорно извршавају наређења. Ова заклетва је објављена у књизи „Субтерранеан Роме“ Карлоса Дидеиера и преведена са француског на енглески 1843. Објављена је у Њујорку, а чува се као документ и у Конгресној библиотеци у Вашингтону.

„Када један језуита нижег ранга прелази у виши команди ниво, он полаже специфичну заклетву и то у капели у присуству свог надређеног и два монаха. Заклетву полаже пред оштрицом каме (која је уперена ка њему), држећи у рукама крст. Монаси понављају четири речи: Иустум, Нацар, Регес, Импиоус – што у преводу значи уништити, невернике и (јеретичке) краљеве, владаре…

Надређени му се тада обраћа речима:

„Сине мој, од сада си научен да радиш као лицемер: међу римокатолицима да будеш римокатолик, и да шпијунираш чак и сопствено братство; да не верујеш ниједном човеку, да немаш поверења нити у једног човека. Међу реформистима да будеш реформиста, међу хугенотима да будеш хугенота; међу калвинистима да будеш калвиниста; међу протестантима да будеш протестант, и да би придобио њихово поверење, да тражиш чак и да се молиш са њихових проповедаоница, и да их потказујеш са свом жестином нашој Светој Религији и Папи. И чак да се спустиш тако ниско да постанеш Јеврејин међу Јеврејима, како би себи омогућио да сакупљаш све информације за добробит свога реда као одани папски војник.“ (Обратите пажњу како се ниско код језуита постављају Јевреји, који се пак уче у Талмуду да су они будући владари света. Ха!)

„Научен си да подмукло сејеш зрно љубоморе и мржње међу заједницама, регионима, државама које живе у миру и подстичеш их на крвава дела, уводећи их у међусобне ратове, да подстичеш револуције и цивилне ратове у земљама које су биле независне и просперитетне, и неговале уметност и науку уживајући све благодети мира“.

„Да се приклањаш на страни са завађенима (ту су многи самопрокламовани „српски пријатељи“) и да кришом делујеш са својом браћом језуитима, који могу бити повезани, а на супротним странама, и да се отворено супротстављаш њима, тако да само црква може бити добитник на крају, под условима који су уцртани у мировним уговорима и тада су наша средства била оправдана“. (Циљ им оправдава сва средства.)

„Научен си својој дужности шпијуна, да скупљаш све податке, чињенице, информације колико год можеш од било ког извора; да се додвориш и стекнеш поверење у познатим круговима протестаната и јеретика сваке класе и сваке врсте, како код трговаца, банкара, адвоката, међу студентима и ђацима, у парламентима и законодавним телима, у правосудним органима државе, и да сваком будеш све, за добробит Папе, чији слуге смо до смрти.“

„Примио си све инструкције од сада као почетник, искушеник, ислужио си као помоћник, исповедник и као свештеник, али још ниси упућен са свим што је неопходно да постанеш командант у Лојолиној војсци у служби Папе. (Ињатијус Лојола је званично оснивач језуитског реда у 16. веку). Мораш служити одређено време као инструмент и извршилац онако како ти буду наређивали твоји надређени; јер нико овде не може командовати ко није освештао свој рад крвљу јеретика, јер „без проливања крви нити један човек не може бити спасен“. (Ето где је суштина језуитске филозофије.)

„Зато да би прионуо на посао и осигурао сопствено спасење, даље ћеш поред већ датих заклетви о послушности свом реду и закљињању папи, понављати за мном…“

„…Даље изјављујем да ћу помагати и саветовати све или било кога од његових светих агената на било ком месту и ма где се налазили, у Швајцарској, у Немачкој, Данској, Шведској, Норвешкој, Енглеској, Ирској или САД, или у било ком другом краљевству или територији на којој ћу бити, и радити најбоље што могу на искорењивању јеретика, протестаната или либерала како би били уништени…“

„…Даље изјављујем да нећу имати своје мишљење и своју вољу… бићу ментално уздржан, чак као леш, као кадавер… Али ћу без оклевања слушати сваку команду коју будем примио од надређених из Папине милиције и Исуса Христа.“

„Прихватам да идем у било који део света где ме буду слали, у залеђене регионе на северу, или ужарени песак у афричкој пустињи, или у џунгле Индије, у све центре цивилизоване Европе, или у дивљину Америчку, међу дивље урођенике, без негодовања и жалби, и бићу подређен свима са којима будем у додиру“.

„Обећавам да ћу кад год будем имао прилику, радити на увођењу ратова, тајно или отворено, против јеретика, протестаната и либерала, како сам у то упућен, како би били уништени, и при томе нећу никога поштедети без обзира на пол, године или стање, и да ћу вешати, уништавати, кувати, драти, давити и живе спаљивати злогласне јеретике, парати утробу њиховим женама и разбијати главе о зид њиховој деци, како би заувек били затрти и уклоњени са лица Земље“. (Из овога је евидентно да су најмонструозније злочине у НДХ радили језуити Фрањевци тако инструирани и обучени, а најпознатији је био усташки кољач и монах Фрањевачког реда Стане Кукавица. Фрањевачки монах Мирослав Филиповић био је свештеник и војник у усташкој униформи. По потреби – кољач или духовник. Филиповић је био командант концентрационог кампа Јасеновац у коме су на описани начин из заклетве убијена и многа „јеретичка“ деца.)

ИЗВОР: Таблоид

BANKARSKA MASONERIJA U PROBLEMIMA: Austrijanci ne žele prihvatiti bezgotovinsko društvo

 

Bez gotovine postajemo potpuno ranjivi. Totalitarna država imala bi nad nama neograničenu moć – stoji u jelovniku jednog restorana

Plaćanje gotovinom u austrijskim je restoranima gotovo jednako nezaobilazno kao i bečki ‘šnicl’ ili ‘štrudl’ od jabuke. Austrijanci razmišljaju o tome da ga proglase svojim ustavnim pravom.

U vrijeme virtualnih valuta i mobilnog plaćanja, unošenje takve odredbe u ustav možda se čini anakronim. No upravo to je ovaj mjesec predložila konzervativna stranka OeVP (Austrijska narodna stranka) bivšeg kancelara Sebastiana Kurza, koji vodi kampanju za reizbor na izborima potkraj rujna. “Korištenje gotovine temeljni je uvjet samostalnog života”, smatra bivši 32-godišnji kancelar.

Daleko od toga da je dočekan sa skepticizmom, prijedlog je omogućio krajnje desnoj Slobodarskoj stranci (FPOe), koja je s Kurzom vladala do svibnja, da podsjeti da je upravo ona prva predložila ustavni amandman za zaštitu plaćanja gotovinom.

Socijaldemokrati su podigli ljestvicu zatraživši postavljanje više bankomata na selu i ukidanje naknada za isplatu gotovine koje traže neki operateri.

No zagovornici gotovine nisu ograničeni samo na ruralna područja. U Beču, glavnom gradu i popularnoj turističkoj destinaciji, mnoge trgovine, kafići i restorani odbijaju plaćanje karticama.

“U Austriji se mentalitet sporo mijenja”, rekla je Victoria, tridesetogodišnjakinja koja radi u restoranu u središtu grada “Weinschenke” koji poslužuje hamburgere klijentima koje se odmah na ulazu upozorava da primaju samo gotovinu.

Kada je riječ o napojnicama, gotovina je također bolja od kartica, dodaje.

Mlada žena kazala je da i ona radije plaća gotovinom “koja ne ostavlja traga”.

Sfera privatnosti

Profesor financijskog prava Werner Doralt kazao je da je Austrijancima jako stalo do zaštite njihove privatnosti.

“Ako kupujem i oni zabilježe (preko kartičnog plaćanja) količinu alkohola koju kupujem, to je miješanje u moju privatnost”, rekao je profesor emeritus s Bečkog sveučilišta.

Po istraživanju Europske središnje banke (ECB), 67 posto ukupne vrijednosti kupovine u Austriji 2016. bilo je plaćeno gotovinom, a u Nizozemskoj 27 posto. Slično je i u Njemačkoj, još jednoj zemlji gdje je gotovina kraljica – 55 posto.

Stručnjak za ekonomsku psihologiju, profesor Erich Kirchler smatra da Austrijanci i Nijemci zbog svojeg iskustva s autoritarnim režimima imaju izraženiju svijest o prijetnji države kada postane svemoćna. “U takvim okolnostima, učinkovitost javnih institucija postaje opasnost”, kazao je.

S tom teorijom slaže se Philipp Klos, vlasnik kafića-restorana u središnjem dijelu Beča. On gotovinu smatra osnovnim uvjetom svoje “slobode”, rekao je.

U jelovnicima njegova lokala piše: “Bez gotovine postajemo potpuno ranjivi. Totalitarna država imala bi nad nama neograničenu moć.”

Šilinzi pod madracima

Po nedavnom ispitivanju banke ING provedenom u 13 europskih zemalja, Australiji i SAD-u, Austrijanci su najsuzdržaniji prema ideji napuštanja plaćanja gotovinom. Samo ih 10 posto to smatra prihvatljivim, u odnosu na prosječno 22 posto u drugim europskim zemljama.

Drugi dokaz te privrženosti koja vuče korijene iz davne prošlosti je to što gotovo 18 godina nakon uvođenja eura mnogobrojni Austrijanci i dalje kojekuda pronalaze šilinge, staru nacionalnu valutu.

Austrija spada među mali broj zemalja eurozone koja i dalje staru nacionalnu valutu mijenja u euro.

I ovoga je ljeta autobus Nacionalne banke Austrije obilazio zemlju nudeći tu uslugu. Ove godine tako je prikupljeno gotovo 19 milijuna šilinga što odgovara 1,38 milijuna eura.

Međutim, unošenje prava na plaćanje gotovinom u ustav, kako priželjkuju konzervativci, imalo bi samo simboličku vrijednost, tumače stručnjaci. Austrija je članica eurozone i Europska središnja banka (ECB) ima posljednju riječ kada je riječ o monetarnoj politici.

(vecernji.hr)