"More Marko ne ori drumove! More Turci ne gaz'te oranje!" je rečenica koju svih dobro znamo. Za mnoge je to, nažalost, i jedina poveznica sa Markom Kraljevićem. Međutim, priča o čuvenom srpskom vitezu, koji je poginuo na današnji dan, nešto je čime bi svako od nas mogao da se ponosi.
Marko Kraljević, čovek o kome su ispričane legende i čuvene priče o nadljudskoj snazi koju je posedovao, zapravo je bio Marko Mrnjavčević, sposoban, obrazovan čovek koji je još u mladosti obavljao važne državničke poslove koji su mu dodeljivani.
- Marka Kraljevića svi doživljavamo kao epskog lika. On nije samo srpski nacionalni junak, već svih južnih Slovena. Pesme o njemu zabeležene su u Bugarskoj, Sloveniji, pa čak i kod Albanaca. Međutim, Marko Kraljević je i važna istorijska ličnost. Marko je rođen u vreme carstva cara Dušana, u vreme kada je država Nemanjića bila na vrhuncu, ekonomskog, kulturnog, političkog i svih ostalih - kaže za "Blic" Marko Aleksić, pisac prve biografije o čuvenom srpskom vitezu: "Marko Kraljević - čovek koji je postao legenda".
Međutim, Marko kasnije postaje svedok propasti čitavog srpskog carstva, tačnije čitave jedne epohe. Čak i u tim najtežim trenucima, Marko je ostao dostojanstveni vitez, što pokazuje i njegova biografija.
Mladost
- Marko Kraljević je u mladosti živeo u senci svog oca Vukašina Mrnjavčevića, jednog ambicioznog, i pomalo agresivnog čoveka. Marku je bio namenjen presto, kao najstarijem sinu. Prezime Kraljević poneo je zato što je kraljev sin i naslednik prestola srpske države. On bi bio sledeći naslednik - kaže Aleksić.
Srpska država je posle Maričke bitke izgubila dva najvažnija čoveka - Markovog oca i strica, a onda umire i poslednji srpski car Uroš Nejaki. Posle dva veka država ostaje bez svoje glave. I u tom trenutku pojavio se novi junak, mladić koji je imao veliku podršku naroda i porodice - Marko Mrnjavčević.
- Marko je nakon toga, kada je postao samostalni vladar, bio potpuno drugačiji od svog oca. Bio je dobar sused, imao tolerantne odnose sa gotovo svim komšijskim zemljama, uprkos teškoćama u početku. Bio je osoba visokog moralnog integriteta, zbog čega je uživao poštovanje svojim savremenika - kaže pisac biografije srpskog junaka.
"Junak i na ljubavnom polju"
Marko Kraljević je imao tri braka, a zanimljivo je da se dva puta ženio istom ženom, što je u tom periodu bilo potpuno neverovatno.
- Dva puta se ženio Jelenom Preljubović, srpskom plemkinjom. To je jedan gotovo nezabeležen primer u čitavoj srednjevekovnoj istoriji Evrope. I na tom polju je bio junak - ističe Aleksić.
Marko Kraljević je u fizičkom pogledu bio onakav kakvim ga mnogi zamišljamo.
- Sačuvana su tri portreta Marka Kraljevića koji pokazuju da je bio visok, naočit, pravilnih crta lica. Govorio je više jezika, bio pismen, ali je bio i fizički spreman za borbu i za rat. Ceo život je ostao veran viteškim načelima jer je, pre svega, bio vitez - rekao je Aleksić.
Razbijanje zabluda o "turskom vazalu"
Marko Kraljević jeste poginuo kao turski vazal, ali je vrlo važno reći da je on veći deo svog života proveo ratujući sa Turcima, sve do 1385. godine. Svi oni koji ga olako etiketiraju kao turskog podanika debelo greše.
- Međunarodni istraživači su na osnovu turskih izvora otkrili da je Marko postao vazal tek pred kraj života, a da je do tada ratovao protiv Turaka. Veliki deo života je bio samostalan vladar. Vazal postaje 1385. kada su već svi hrišćanski vladari oko njega to postali. On je to uradio jer je to bio jedini potez koji je mogao da preduzme i spasi svoj narod - kaže Aleksić.
Da li je Marko učestvovao u Kosovskoj bici
Ništa se pouzdano ne zna o učešću kralja Marka u Kosovskoj bici. Kao turski vazal morao je da se bori protiv Srba.
Turski istoričari citiraju hroničara Nesrija, koji je zapisao da je sultanova vojska, idući na Kosovo, prošla pokraj Prilepa, a da su joj celim putem do Gazimestana mesni vazali izlazili u susret i pokazivali put.
Turski hroničari pominju da su na turskoj strani u borbi učestvovali i hrićanski vladari vazali, ali ih ne spominje poimenice.
Istoričari veruju da je Marko nekako uspeo da izbegne svoju vazalnu obavezu, a sa njima se slaže i naš sagovornik.
- Po svemu sudeći Marko Kraljević nije učestvovao u Kosovskom boju na turskoj strani, iako je tada bio turski vazal, i uprkos tome što je njegov sused Konstantnin Dragaš, takođe srpski plemić, učestvovao na strani Turaka u čuvenom boju. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da turska vojska do Kosova nije došla preko njegovog Prilepa, što je bio najlogičniji i najkraći put, već preko teritorije Konstantina Dragaša. Druga stvar koja ukazuje na to je pianje Konstantina Mihajlovića, srpskog hroničara iz 14. veka, koji je zabeležio da je Bajazit posle Kosovske bitke napao Marka Kraljevića, što verovatno pokazuje da se Marko niije ponašao u skladu s onim što se od njega očekivalo u tom trenutku - napominje Marko Aleksić.
Smrt u Rovinama
- Markova smrt je mitska. Otišao je kao turski vazal u proleće 1395. godine, u bici na Rovinama. Velika turska vojska krenula je na Ugarsku i Vlašku, a uz Marka su na bojnom polju bili pomenuti Konstantnin Dragaš, ali i tada 17-godišnji Stefan Lazarević, budući despot Srbije. Upravo je Lazarević bio taj koji je zapamtio poslednje reči Marka Kraljevića, 17. maja 1395:
- Molim Gospoda da pomogne hrišćanima u ovom ratu, a ja nek' budem prvi koji će u njemu poginuti!
Te Markove reči govore nam da je on zapravo i u najkritičnijem trenutku, trenutku smrti, imao viteške ideale, koje je pratio čitavog života - kaže Aleksić.
Ima naznaka da su se pesme i legende o njemu pojavile još za njegovog života, ali u trenucima kada je narodu pod Turcima bilo najteže te priče su srspkog vladara pretvorile u besmrtnog junaka.
Čovek koji je Srbima vratio veru u slobodu
- Mislim da je ono što je Marka izdvojilo od svih ostalih činjenica da je ostao u Prilepu, i to u trenutku raspada: izgubljena je Kosovska bitka, kad su mu braća otišla u Ugarsku da nastave borbu protiv Turaka 1394, a on je ipak ostao sa svojim narodom. On je narodu priredio čudo, a poslednji srpski kralj ostaje sa narodom u mitskoj tvrđavi u Prilepu. Ponosno, sve do svoje časne smrti, kojom je završena čitava jedna epoha srpskog slavnog carstva. Jedna generacija srpskih kosovskih vitezova sa Markovom smrću otišla je u istoriju. Njegov život nije mogao materijalno da pomogne Srbima, ali i te kako jeste u duhovnom smislu: on je bio vitez koji je davao samopouzdanje i veru ljudima da će doći doba oslobođenja. To se i desilo, 500 godina kasnije, zahvaljujući tome što naš narod nikada nije prestao da veruje da će jednom biti ponovo slobodan, a veru je sačuvao i kroz pesme o svom junaku - zaključuje naš sagovornik.
Нема коментара:
Постави коментар