Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа
У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену србски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на србском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.
У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић. Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).
Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:
С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:
И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор
У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву
Извор: Nedodija’s blog
Нема коментара:
Постави коментар