Фреска у Дечанима крије НАЈВЕЋУ ТАЈНУ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ СРБИЈЕ: Ко је мистериозна српска принцеза?

Званична историја забележила је да је најпознатији српски средњовековни владар, цар Душан имао само једно дете – сина Уроша који га је наследио, али који није успео да сачува очеву велику државу која се убрзо после Душанове смрти распала. Ипак, једна фреска у манастиру Високи Дечани можда крије једну другачију верзију историје – да ли је могуће да је Душан Силни имао још једно дете?!

Живопис на коме је приказана царска породица у манастиру Високи Дечани

Душан Немањић је био највећи српски средњовековни владар. Државу је проширио до неслућених граница, донео легендарни законик и учврстио власт на територији која је сезала на чак три мора.

Ипак, после смрти цара Душана, његово велико царство почело је да се растаче. Цар Урош није поседовао очеву одлучност и срчаност, па није успео да сачува државу. У народу је остао упамћен као Урош Нејаки. Дуг низ српских владара из династије Немањић са њим се прекинуо.

Ипак, фреска у једном манастиру и записи једног историчара причају другачију причу! Да ли је могуће да су цар Душан и царица Јелена имали још једно дете?

Мистериозна фигура са фреске

На зиду манастира Високи Дечани налази се фреска која годинама задаје муке историчарима. На њој су приказани царица Јелена, њен син – млади царевић Урош, али и још једна непозната фигура, виша (старија?) од Уроша, али свакако још млада. Непозната особа на глави једина нема венац, а натпис поред ње је у целости уништен тако да ју је немогуће идентификовати.

Ипак, чињеница да је осликана поред царице и царевића говори о њеном високом пореклу. Други доказ је одело украшено двоглавим орловима, симболом Немањића. Сматра се да је фреска настала пре јесени 1343. године.

Поједини историчари верују да је мистериозна фигура заправо принцеза – изгубљена ћерка цара Душана. Ако је постојала, звала се Теодора, исто као Душанова мајка.

Ипак, има и оних који поричу ову тврдњу.

– Према нашој историографији та друга фигура поред Уроша је Симеон Синиша, полубрат цара Душана. Ипак, ово не одговара ономе што је приказано на фресци. Разлика у годинама између Уроша и Симеона Синише је велика, око 12 или 13 година. Урош је рођен 1337. а Симеон Синиша 1326. Када се гледа та фреска, разлика у старости између фигура је много мања – каже Александар Тешић, књижевник и аутор серијала о Милошу Обилићу у коме се као један од ликова помиње управо Теодора, Урошева старија сестра и прво дете цара Душана.

Тешић истиче да његова књижевна Теодора није фиктивни лик. Осим фреске, кључан доказ му представља и запис Нићифора Григора, веома угледног византијског историчара чија се дела и записи сматрају веома квалитетним штивом за проучавање историје, а који помиње ћерку цара Душана. На све то, Григор је био савременик српског цара.

Ко је онда била Теодора и каква је била њена судбина?

Мистериозни лик са фреске царске породице из Високих Дечана

Нићифор Григора у свом делу “Ромејска историја” детаљно описује епизоду покушаја удаје ћерке цара Душана за једног од синова турског султана Орхана 1351. године. Њему је упућено српско посланство са предлогом о родбинском повезивању, а султан је, према Григору “примивши радосно ово посланство, послао и потврду уговора као и посланике да потврде брак”.

На овај начин, Душан би обезбедио бар привремени мир са Турцима.

– Цареву ћерку Нићифор није споменуо тек узгред! Он је описао цео догађај и не видим зашто би га измислио. У то време Душан је био у сукобу са Јованом Кантакузином, византијским регентом. Онда се Јован уплашио да ће му Душан преотети савезништво са Турцима јер је удаја значила савезништво. Тако је Кантакузин послао војску да пресретне турско посланство и побио их, чиме је овај покушај повезивања пропао – објашњава Александар Тешић.

Ипак, Тешић наводи да постоји могућност да су ови преговори настављени и да су крунисани склапањем брака између Душанове ћерке и самог султана Орхана.

Цар Душан изненада је умро 1355. а 1361. иста судбина је задесила и султана Орхана. Теодори се, негде међу многобројним женама “куће суза” где су упућиване жене и наложнице старог султана, тада губи траг.

Мистерију представља чињеница да остали историјски списи принцезу Теодору не помињу. Нићифор Григора важи за неоспорни ауторитет у научним круговима, али поједини историчари ипак оспоравају његов рад.

Интересантно, само када је у питању део са Теодором.

Историјски забавник